Div

Niko nije rekao da su Palestinci izmišljena nacija ali je činjenica da nisu postojali pre 1948, pošto nisu postojali manj pravo imaju da opstanu na teritoriji Izraela u kojem žive i Izraelci koji jesu nacija, formirana pre više od 2000 godina, većinom raseljena po celom svetu, ali su zadržali pravo na teritoriju koja im genetski pripada, kao čistoj naciji, jer, naravno, nacionalnost se određuje DNK analizom. Niko ne spori postojanje Palestinaca ali oni nisu Palestinci nego Arapi, a arapi genetski mrze Izrael već vekovima, i dok nije postojao. Poznat mi je pristup pravima naroda, postoji nebeski narod koji ima pravo na sve što je zapišao i otpadnici, lažni, izmišljeni narodi, narodi bez korena, genocidni, nesivilizovani, bez istorije, bez sopstvenog jezika.

U slučaju pobede opozicje, što da ne maštamo, još bolje bi bilo opoziciju držai za reč, a najbolje da opozicija drži reč, i da krene u oslobađanje medija, sudstva i drugih institucija, da krene stvarni obračun sa kriminalom, da se uporedi imovina sa primanjima, da se ispitaju veze kriminala sa vrhom vlasti, Vučić ne bi imao vremena ni da potpisuje ukaze o proglašenju zakona, jedino kad su istražitelji i tužioci na pauzi za kafu, morao bi da radi 24 sata dnevno samo da objasni veze sa kriinalcima, bilo sa tribina bilo iz kabineta. U pauzi ispitivanja bi mogao da daje intervjue Žaklini Tatalović. Ali, jbg..

Zoran poremetio gravitaciju.

Jel si ih đubrio vijagrom?

Jedna glupost koja posebno iritira, često se dešava u Totalnom obrtu i Naslovnoj strani. Naprimer, pitanje je šta se meri termometrom, traži se odgovor na slovo T. Takmičar kaže, temperatura, voditeljka kaže, da ali nismo to mislili, tražili smo odgovor, toplota.

Dobar primer šta je dobar a šta loš kviz je poređenje Potere (RTS) i Potjere(HRT). Isti koncept, ogromna razlika u gledljivosti. U Bgd loš voditelj i dosadni tragači, nisu neke nagrade ali o visini odlučuju i sami takmičari. Bilo je povremeno izvanrednih takmičara, ali u celini ostaje loš utisak. Mislim da Hrvatska ima visoku kvizašku kulturu, Lazo Goluža i Mirko Miočić su legende, Oliver Mlakar, takođe, u Bgd se nekako uz pojam kviza vezuje Mića Orlović, ok, solidan voditelj za ono vreme ali je i tada Mlakar bio bolji. Milioner, bolji je beogradski iako imam dosta zamerki, zagrebački ubija umišljeni Tarik Filipović, neko mu rekao da je duhovit, on poverovao. Slagalicu gledam, traži neki nivo znanja i brzine, dovoljno za kviz koji se emituje svaki dan. Totalni obrt, uz mnogo veštačke drame, takmičar može da osvoji max 50.000 din, obično oko 25- do 30.000, voditeljka bolje glumi i peva nego što vodi kviz. Gledam i onaj na, s oproštenje, Hepi TV, kad već moram da plaćam pretplatu, da bar nešto vidim, tek da se ne baci, nema neku dinamiku, ne znam ni kakve su nagrade, u igri matematike ne daju tačan, najbolji, odgovor ukoliko ga ne daju takmičari. Sve u svemu, tanka ponuda, al šta ću kad volim kvizove, gledam i nerviruckam se pomalo.

Mislim da bi brojna dijaspora bila i izvesna prednost u odnosu na zemlju sličnih performansi bez, ili sa malobrojnim dijasporom, ali je uslov sređeno društvo, bezbedno, sa minimumom korupcije i otvorenog kriminala, jakim institucijama i.racionalnom politikom. Dobar deo dijaspore šalje novac u Srbiju, pomaže roditelje ili rodbinu, održava kuće, imanja, planira da se vrati u nekom momentu, bilo u slučaju da se poprave uslovi života i rada pa da nastave rad ovde, bilo da penzionerske dane provedu ovde.

Otelo se? 🙃

Slažem se, samo sam rekao da se ne radi ni o kakvom presedanu, radilo se to i ranije na mnogim mestima. I nije opravdanje.

Terzija je krojač, majstor za izradu narodne nošnje. U drugoj pesmi je: terziče mlado momiče. SArgija je tkanina.

Nije to nikakav presedan ali jeste anticivilizacijski čin, uklanjani su spomenici i u Srbiji, neki spomenici vijnicima iz I svetskog rata su smetali komunističkoj vlasti, spomenici borcima i vođama partizanskog pokreta su uklanjani posle 2000. Konkretno, Srbija bi imala mnogo veće moralno pravo da traži zaštitu spomenika kulture, istorije, uopšte postojanja naroda na tim prostorima da se nije protivila prijemu Kosova u UNESCO, samim prijemom Kosovo bi prihvatilo i neke obaveze, ovako ih, formalno, skoro i da nema.

..sve su knjige već napisane.

I popa je živo biće pa voli mladiće.

Ne samo negde, po pravilu se tako pozdravlja sveštenik i to predstavlja znak poštovanja. Neko će i stvarno da poljubi ruku, neko će samo da izgovori. Koristi se i inače, manje često, kao izraz (straho)poštovanja prema starijem ili više pozicioniranom.

Bez obzira što su Nemci, ili upravo zato, iznositi ovakve političe zahteve pred aplikanta za dravljanstvo ne verujem da je motivisano željom da se smanji antisemitizam, pre će biti da je odraz ksenofobije, anti islamizma i to onog koji je protiv svakom pripadnika islamske religije. Zažto ne bi jednostavno zapisali u Utav da svaki državljanin Nemačke bezuslovno podržava svaku akciju Izraela. Suština je ista kao u vremenu kad je svaki jevrejin bio osuđen na smrt sami svojim postojanjem. Kako će Nemačka izaći na kraj sa rastom agresivnog islamizma, kako će se nositi sa ekstremnim stavovima bilo koje grupacije državljana ili kandidata za državljanstvo jeste složeno pitanje, najgore rešenje je jačanje ekstremizma sa druge strane. Isto važi i za druge Evropske zemlje.

U Srbiji ne postoji stabilna većina ni za koju opciju, ne samo u odnosu na Eu već i na druge teme, ekonomske, socijalne, nacionalne... Od devedesetih naovamo, sve izbore su dobijale stranke koje zagovaraju približavanje Evropi, švetski standard, savezništvo u dva svetska rata i još koješta, birači pristanu, prihvate da je to dobar put, posle se stranke predomišljaju, pa birači sami odu u EU. Javno mnjenje se ispituje da bi se menjalo ako je u interesu gela društva koji ume da utiče na masu i da stvori većinu. Priča o nekom bržem širenju, promeni odnosa prema kandidatima, neki prijem korak po korak dolazi iz EU, ne od nekog slobodnog strelca, ne znam baš koliko relevantnog pojedinca odnosno grupacije. Osvajanje većeg kolača vlasti od strane desnice, je, opet, kao i uvek, naša šansa, reći će neki AV, a drugo to je klatno koje se decenijama ljulja levo desno, obično trendovi ne traju dugo. Fokus na BI, takođe, ne mora da traje, BI je nestabilan od kraja II svetskog rata, može se brzo primiriti, doduše, bojim se i da može do dođe i do tektonskih poremećaja, ako se aktivno uključe Iran i USA odnosno NATO, a da sve arapske zemlje i Turska stanu uz Iran, što nije baš mnogo verovatno.

Vidimo ovih dana najave o proširenju EU na zemlje Z. Balkana, Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju. Govori se o nekim izmenjenim uslovima, ubrzano, takoreći po nekom skraćenom postupku. Čitao sam samo neke prepričane izjave EU zvaničnika, veruje da jesu rezultat nekog dogovora o izmenjenim uslovima pristupa, ali ne videh šta se drugo menja. Kolikogod želim da Srbija uđe u EU, naravno i druge zemlje, već se pokazalo da širenje zajednice i funkcionisanje na osnovama lepih želja slabi zajednicu, kompromituje jednu epohalnu ideju. Zajednica zemalja sa nejednakom ekonomskom snagom, različiti spojnopolitičkim interesima ili željama, neuporedivim stepenom razvoja ljudskih, političkih, medijskih, nacionalnih i verskih sloboda ne može da se zasniva na jednakosti svih u odlučivanju, naprimer u sprovođenju spoljne politike, proširenju. I sadašnjm načinom odlučivanja i sprovođenja zajedničke politike EU više gubi na ugledu, uticaju i moći nego što dobija. Za sve zemlje bi bilo bolje da EU nema zusaglašenu spoljnu politiku nego da, kao ima, a da Slovačka i Mađarska, recimo, može da prema Ukrajini, odnosno ratu u krajini ima svoj odnos, da ne želi da ispunjava već data obečanja. Reformom unutršnjeg ustrojstva, odnosa Unije prema članicama i članica prema Uniji, može da se održi i jedna heterogena, politički neusaglašena celina, ali to ne bi bila Unijani blizu onakva kakvom je zamišljena. Bolje je imati manje oblasti u kojima se politika usaglašava a da usaglašeni stavovi budu obavezni za sprovođenje u svim članicama. Proširenjem na još 9 zemalja koje su, uglavnom, daleko od ispunjenja standarda i izjednačavanjem tih zemalja u pravima na odlučivanje sa Nemačkom i Francusko, npr, Unija bi dalje slabila, gubila autoritet i bivala sve manje privlačna za, pre svega, svoje građanje, jačale bi centrifugalne snage, kompikovali politički odnosu među članicama i unutar članica. Moje mišljene, možda ne dovoljno utemeljeno, je da zemlje koje nisu dostigle dogovorene standarde moraju prihvatiti da sprovode odluke EK, da evropsko zakonodavstvo ima primat nad nacionalnom, da sredstva koja zajednica izdvaja za investicije u razvoj, zajednica direktno i ulaže, odnosno potpuno kontroliše, jednostavnije, zemlja članica ili kandidat se odriče dela suvereniteta, stiče postepeno prava u odlučivanju srazmerno stepenu dostignutih standarda, a delom i srazmerno učešću u finansiranju unije. Znajući kako sporo ide usaglašavanje i donošenje odluka, neka nova reforma bi opet uzela mnogo vremena, ali bi, verujem mogla da se ubrza dobro i precizno postavljanje ciljeva, usaglašavanjem prava i obaveza.

Iznad cenzusa ako se uzme da uzorak reprezentuje birački spisak, matematički je jasno da na spisku postoji 20%, bar, onih koji prirodno ne mogu da glasaju, ako ipak "glasaju" jasno je kome idu njihovi glasovi. Utoliko veći problem za stranke koje su i ovom matematikom ispod censusa. Još gor ako 20% nije približno tačan broj, ako je manje onih koji ne mogu da glasaju, nisu živi ili ne žive više u RS, a ima više onih koji su dodati na spisak da bi glasali, oni već bitno utiču na promenu volje birača.

Drugih podataka nema, a brojka od 150 likvidiranih potiče iz izraelskih izvora, na druge podatke iz njihovih izvora nisam naišao, uz opasku da i ne jurim brojke, vrednost ljudskih životi se ne izražavaju brojevima, 100 ubijenih nije duplo manji zločin nego 200 ubijenih.

Ajde, neka nije 10000 civila nego 1000 ili neka nije 150 nego 15000 hamasovaca, mznači, trebaće, ne milio nego 100000 civilnih žrtava. Nije skupo? Na broj poginulih u ratovima treba dodati bar toliko trajnih invalida i tri puta toliko ranjenih. I, koliko smo ili su bliži miru, ako je mir cilj. Čini mi se da ili mir nije cilj ili sredstvo nije dobro odabrano. Ne govorim o periodu od 7/10na dalje već od 1948do danas, to je jedan rat.

Vidi se da poznaješ materiju, sugerisao bih malo korekcije, tačno je da je Carevac bio taj koji je insistirao na kvalitetu, vrhunski pevači, nor Radmila Dimić, je jedva prošla audiciju, možda bi Carevčev autoritet bi još neko vreme brana protiv snižavanja kvaliteta, ali mi zvuči kao da si rekao da je Rade Jašarević pustio talas mutne vode, a mislim da nije Rade nimalo kriv, to je vreme uvođenja tržišta na naš način, urednici RTB su tražili, verovatno na zahtev direktora, komercijalnije izvođače, manje troškova a više prihoda. Radio Beograd ima riznicu trajnih snimaka koja se dopunjavala i posle Carevca, vredniju od trezora narodne banke, pored pomenutih iz starije generacije, ne pomenuti Stanišu Stošića, Jordana Nikolića , Snežanu Đurišić, Merimu njegomir, a ima i mladih, manje poznatih ili nepoznatih koji dopunjavaju riznicu, nisu krivi što nisu u žiži, što se sluša nešto drugo i što se stvarni vredna muzikazloupotrebljava u dnevnopolitičke svrhe, kako da dokažemo da je Kosovo naše nego Gusta mi magla padnala, Marijo bela kumrijo, i drugim (goranskim) pesmama.

Moram da kažem, u najmanju ruku ti je ova tvrdnja nepoštena. Kao prvo, čim vidim MI i VI, znam da nešto nije u redu, ni pristup ni ishod. JA sam na temi rata u Ukrajini napisao jedan ili dva posta, možda neki više ali kao reakciju na nečiji upis, bilo je neozbiljnih, parolaških, za mene je rat u Ukrajini, sam po sebi, zločin jedne strane i nemam šta da dodam, nisam stručan da pratim i komentarišem dnevne pokrete i akcije vojske, osvajanje ili napuštanje svakog brda, svakog seoskog puteljka. Sukobi na BI traju 75 godina, manjim ili većim intenzitetom, zločine prema civilima su činile obe strane, nisam video da je iko, ja sigurno nisam podržao napad Hamasa od 7/10, posle 7/10 akcije Hamasa na teritoriji Izraela nisu dokumentovane, na teritoriji Gaze jesu delimično, više kao pretpostavke gde se nalaze i kako ratuju, kako koriste civile kao zaštitu, po nekim podacima likvidirano je oko 150 boraca Hamasa i 10000 civila, da bi se likvidiralo 15000 Hamasovca približnom razmerom cena bi bila milion civila, a to još ne bi značilo nestanak Hamasa, Hamas ili neku drugu terorističku formaciju, pod drugim imenom a sličnih ciljeva ne može da likvidira Izraelska vojska već politika komprmisa, teško da je mogu Izrael i Palestinci, neke razumnije opcije, sami postići bez učešća, sporazuma igarancija jačih sila. Neki argumanti istorijskog prava, pozivanje na bibliju i druge knjige neće dati rezultat, svi narodi i sve religije mogu naći u istoriji osnov za svoje pravo na prisustvo, lako se može iskonstruisati i pravo na državu na tim prostorima, polazne tačke dogora moraju biti sadašnje stanje i održivost i prihvatljivost nekog budućeg, ako je potrebno i prisustvo mirovnih naga ne bi ni to bilo prvi put, bile su i ranije, na golani i Sinaju, sa mandatom i da intervenišu ako se dobro sećam. Argument, predhodnih 75 godina dokazuju da mir nijeje moguć, svi pokušaji su propali, može i drugačije da se tumači, predhodnih 75 godina dokazuju da rat nije rešenje, jeste IĆzrael dopbio sve ratove ali nije dobio mir, desetine neuspešnih pokušaja, mislim da treba da ukažu da treba menjati pristup a ne pokušavati još deset puta. Nisam neka lepotica, ali mogu da prođem.

Samo nas još jedan svetski rat deli od toga. Liga naroda posle WWI, UN posle WWII, to nešto novo posle WWIII.

Ne nailazim na informacije o taocima, Izraelska vojska je ušla u Gazu, kažu zauzeto ili razoreno sedište Hamasa, ne kažu ništa o borcima, teroristima, koliko ih je uhapšeno, likvidirano, da li je i Izrael žrtvovao taoce, ima li nekakav plan kako da ih oslobodi žive?

Poređenje današnjeg i ondašnjeg položaja manjina, namerno kažem manjina a ne samo seksualnih manjina, ne treba gledati samo kroz direktnu statistiku ili kriminalističke izveštaje, bolja slika društva se dobije ako se tadašnji položaj manjina uporedi sa položajem manjina u svetu, posebno u naprednijem delu tadašnjeg sveta, danas, takođe, porediti sa današnjim svetom. Homoseksualnos je dugo smatrana za smrtni greh u celom svetu, zatim za bolest, pribegavalo se i nasilnom lečenju Onda, do osamdesetih, svest društva se približavala naprednom delu sveta, kasnije je stagnirala ili nazadovala, uz neke kontradiktornr pojave, naprimer to što se pominje, neki zakoni su promenjeni na bolje ali praksa je otišla u suprotnom smeru, na dole. Nisu romi u SFRJ bili ravnopravni deo društvva u praksi, u proseku su bili siromašniji, manje školovani, postojale su negativne predrasude kod povećeg dela društva, ali nije bilo otvorenog nasilja, sistematski provođenog od organizovanih grupa i tolerisanog od države.