vilhelmina

Pravo pitanje je - koliko toga uopste ima u Srbiji i da li je vredno lupati glavu oko naziva? Bojim se da ih je toliko da svakog ponaosob moze da se pita kako hoce da ga zovu i da mu se zelja ispuni. Takodjer sam prilicno sigurna da neko musko koje izabere profesiju babice nema nista protiv da ga bas tako i zovu. Btw, u Svedskoj je 2021 bilo tacno 25 muskih babica 😁.

Meni je najupecatljivija bila slika od dan posle, ono pred zgradom opstine dok gradonacelnica unutra daje izjavu. Ispred stoji devojka s izraelskom zastavom koja kaze da ne zna zasto je dosla, prosto je imala osecaj da se ujutro probudila u 1938oj i osetila da treba da dodje. Par metara dalje stoji mlad covek s palestinskom maramom oko vrata i pita se s kojom pamecu je neko organizovao takvu utakmicu i pustio navijace Makabija da prethodnu noc divljaju, uzvikuju kako ce unistiti Arape i napadaju taksistu. Nijedno od ovo dvoje nije dobilo odgovor, ali oboje su izgledali porazeno i tuzno. I naravno, nisu se potukli, a nije ni izgledalo kao da se mrze. Klasicna urbana prica o ljudima bacenim na suprotne strane suludog rata kojeg, da je do njih, ne bi ni bilo. Podseca li na nesto?

@DJ_VASA Prenosim ovde ono sto si napisao na Vox Populi. Sadrzaj je isti, a cini mi se primerenije da ovde odgovorim. Ovo sto opisujes potpuno odgovara stanju opozicije s kraja devedesetih. Lazni ekolozi = lazni eksperti iz G17+ (pre nego sto je Dinkic oterao Labusa i onog s bradom). Kombi stranke = GSS i prakticno svi osim DS i DSS, a bilo ih je 18, ako se ne varam. Ono sto je bilo drugacije je okruzenje. I tada je postojao vecinski stav ”ne talasaj” i ”vezi konja gde ti gazda kaze”, i tada su opozicionari ismevani i blaceni, i tada se mogao izgubiti posao… Ali sve to nije bilo ovolikog intenziteta jer Milosevic pod sankcijama nije mogao da izigrava ekonomskog tigra, a podrska EU je bila na strani opozicije. I to vrlo konkretna, u vidu finansiranja lokalnih medija, NVO, raznih kampanja. U toj situaciji je bilo pomalo i cool biti opozicija, posebno medju mladima, ali i dalje neprijatno, posebno u manjim sredinama. Onda je dosla promena i tih par godina do ubistva Djindjica je ta ista svetina (by Vucevic) pocela da lici na bilo koju evropsku svetinu. Da je potrajalo, danas bi bilo drugacije. I dalje bi to bila svetina, ali niko vise ne bi mogao ovako da je zajase. Nisu Srbi beznadezniji od ostalih istocnoevropljana, pa ni onih malo zapadnijih. Ali im se bas nece. I tu ima mnogo objektivnih razloga. To tvrdim nakon 20 godina u swe. Prema spolja demokratija, eu vrednosti i ostalo. Na radnom i slicnim mestima isto poltronstvo, konformizam i ”samo da je meni dobro” zivotna filozofija. Da, ljudi su generalno g*vna, ali ne uvek, u svakoj situaciji i pod svim okolnostima.

Gledala sam malopre na N1 intervju s nekim covekom, mislim da je profesor na Arhitektonskom fakultetu. Rekao je da su nadstresnica i krov cinili celinu, nesto kao uteg i protuuteg, i da bi ustvari trebalo pod hitno zatvoriti celu stanicu, za slucaj da se ceo krov urusi sad kad jednog dela te celine vise nema. Uhhh….

Najbahatije i najbezobraznije podnosenje ostavke ikad, ne mogu da verujem sta gledam i slusam.

Veze nemam s gradjevinskom strukom, ali prilicno sam sigurna da bi ta nadstresnica stajala bar jos 60 godina da nista nisu dirali. Jadni ljudi, ni krivi ni duzni. Cak nije ni visa sila. Strasno.

Da su mene devedesetih pitali kako sam zadovoljna svojim zivotom verovatno bih se svarstala u neki prosek i rekla da sam prilicno zadovoljna. Posebno kad se u pitanje ukljuci i porodica, kako da kazes da si nezadovoljan dok se oko tebe sve rusi, ljudi ginu, kopaju po kontejnerima… Kad u toj situaciji imas zdravu i pravu decu, kakav takav posao i krov nad glavom i nisi gladan, onda se osecas nezahvalan (prema zivotu, bogu…) ako kazes da nisi zadovoljan. Da su me isto pitali neposredno nakon bombardovanja, rekla bih da sam prezadovoljna. I sta to onda znaci? Pa znaci da oko sebe vidim toliko bede i nevolje da visoko cenim to malo sto imam i sto me nije pogodilo sve sto je moglo i sto pogadja ljude oko mene. I svetski kontekst tu nije nebitan. Kad znas da se upravo vode dva krvava rata, plus nijedan nije u tvom dvoristu, a ti znas sta rat znaci, onda kazes da si zadovoljan, prosto ne mozes drugacije. Posebno ako imas decu, onda tu i sujeverje, ”da ne cuje zlo”, odigra ulogu i dobijes ovakve odgovore o generalnom zadovoljstvu zivotom. Kad posle gledas odgovore na pojedinacna pitanja, pitas se cime su pobogu ti ljudi zadovoljni?!? Ocito necim sto nije sadrzano u pitanjima. I tu oni koji su sproveli istrazivanje stvarno treba da se zapitaju sta su to uradili, valja li im taj posao ili ne. Ja bih ih pitala i zasto su to uradili. Koliko se ja razumem u istrazivanja, to koliko je opste zadovoljstvo gradjana, trebalo je da bude zakljucak istrazivaca, na osnovu odgovora na pojedinacna pitanja. Ovako kako su uradili, s pitanjima od opsteg prema pojedinacnim, ja jedino mogu da zakljucim da ljudi u Srbiji imaju jako niska ocekivanja od zivota. Nista oko mene ne valja, nicim nisam zadovoljan, a na kraju ipak jesam. Zato sto znam da moze i mnogo gore i da je samo pitanje trenutka kad ce i to malo sto imam da se urusi. Takav stav nije ni malo inspirativan ili motivisuci, i nad tim treba svi da se zabrinu. Umesto toga, vlast likuje, a opozicija se ljuti na glupe i nepismene gradjane, jer odakle im pravo da budu zadovoljni zivotom. Pa odatle sto znaju da imaju samo taj jedan i da ce pre ostariti i umreti nego sto ce ih neka vlast usreciti.

Sve ste lepo objasnili kako se od aerodroma Beograd stize u grad, samo nije jasno kako da neko ko ne zivi u Srbiji plati kartu i udje u taj bus. Za njega sve pada u vodu ako ne moze da se plati karticom, a kako vidim, ne moze.

U swe zvanicna kampanja vakcinacije pocinje 15 oktobra. Informacija se vec neko vreme moze dobiti svuda, ukljucujuci i google. Oni kojima je preporucena (svi 65+ kao i razne hronicne bolesti) dobice poziv i za njih je vakcina besplatna. Ostali mogu da bukiraju sami i placaju oko 89 evra.

Nisi pobrkala, bar ne mnogo. Pisala sam o svojoj dilemi da li da prvu i jedinu nekretninu u svom zivotu, jer nista nisam nasledila, kupim u Svedskoj, gde bi mi novac kojim sam raspolagala bio dovoljan samo kao ucesce za kredit, ili da tu istu sumu upotrebim da iskesiram stan u Spaniji. Odluka je pala na ovo drugo i ni trenutka se nisam pokajala. Btw, prosecna cena kvadrata stana u Spaniji je oko 1500, u Svedskoj preko 4000 evra, tako da i to valjda nesto govori. Edit: glupi spellcheck

Vise nego tacno ovo za Spaniju i poznati balon nekretnina. Mnogi se se tada dokopali nekog stambenog prostora, ali su isto tako i ostali bez njih kad je zbog pogresne ekonomske politike i besomucne gradnje, taj balon pukao, a nezaposlenost otisla u nebesa. Odatle i najezda nas iz ostatka Evrope, da se ne lazemo. Jos bi to trajalo, ali mnoge od tih nekretnina su izgradjene bez gradjevinske dozvole, posebno na atraktivnim lokacijama, pa danas vlasnici za njih moraju da placaju porez i druge dazbine, ali ne mogu da ih prodaju ili legalno izdaju.

Nerado se upustam u ovu raspravu, ali sta ti napravi od moje jednostavne konstatacije da je hrana kvalitetnija i ukusnija ovde gde moze zrela da stigne u prodavnicu nego negde gde se ocekuje da sazri po kamionima i magacinima, pa se to ne desi… Spanci definitivno nisu bogati, a razlog njihovog dugog i rekla bih srecnog zivota je negde drugde. To s nekretninama je prilicno relativna stvar. Tvoj izvor pominje domacinstvo kao neki reper i onda se meni postavlja pitanje sta se pod tim podrazumeva. Za Svedsku znam: u 40 posto slucajeva to je jedna osoba, dakle single domacinstva, 24 posto parovi bez dece, 21 posto parovi s decom do 24 godine, 6 posto samohrani roditelj s decom i ostalih 9 posto drugi oblici domacinstva. U kojoj od ovih kategorija ocekujes da vrvi od nekretnina? U zemljama juzne Evrope nije neobicno s vise generacija u istom domacinstvu i to nije samo zato sto tako vole nego cesto sto ne mogu drugacije. Sta mislis, zasto je od cele EU u Spaniji najniza stopa fertiliteta, samo 1,2 deteta po zeni u fertilnom dobu? Po onom sto vidim oko sebe, ne bih rekla da je zato sto ne vole decu, naprotiv. Jos manje je od predobrog zivota i previse nekretnina. I na kraju, kad me vec pominjes, plus na osnovu mog primera izvlacis neke zakljucke, da te obavestim, da ne zivis u zabludi. Dolepotpisana ima nekretninu (tacnije, nekretninicu) u Spaniji, ali nema u Svedskoj.

U Spaniji je hrana prilicno dobra i kvalitetna, bar u poredjenju sa Svedskom gde prevladava plastika, mada bude i prijatnih iznenadjenja. Doduse retko, kao sto i u Spaniji moze da bude razocarenja. Tako da je moj zakljucak da je sansa da se jede prava hrana s ocekivanim ukusom i mirisom, daleko veca u Spaniji. Jucer sam kupila piletinu, eksperimenta radi, bas ponukana ovom diskusijom. Bili su bataci s karabatacima, svezi, marinirani, samo da se bace na tiganj. Imali su savrsenu strukturu, ni zilavu ni kasastu, bas kako treba. Pri tome su bili oveci, mesnati, ali ne i masni. E sad, cene… Ne znam kako prosecan Spanac s platom oko 50 posto nizom od svedske to moze da plati. Ali mozda su cene takve samo ovde u Torrevieji gde su vise od polovine stanovnika stranci, plus turisti. Mozda tako nije u ostatku Spanije, ne znam.

Za one koji vole poredjenja izmedju Srbije i uredjenih EU zemalja, evo zanimljivog materijala. Anna Kinberg Batra, bivsi predsednica Moderaterna i dojucerasnja nacelnica stockholmskog okruga, dobila je otkaz od strane svedske vlade koja je na to mesto postavila. Razlog - narusila je poverenje prema toj istoj vladi zato sto je na visoke pozicije u okrugu zaposlila svoje poznanike, bez konkursa i propisane procedure. Super, tako i treba da bude. ALI, problemcic je u tome sto se sporno zaposljavanje desilo pre godinu i po dana i od tada ona odbija da se povuce. Sama Vlada je cekala da joj uruci otkaz sve dok pravni ombudsman nije doneo svoju konacnu odluku da je prekrsila zakon. Za sta mu je trebalo tacno godinu i po dana. Za ”kaznu” ce Anna Kinberg Batra ubuduce raditi na drugom mestu u okviru nekog vladinog ureda, za platu koja ce biti ista ili veca od dosadasnje. Slicna zla sudbina je zadesila i mladu ministarku naseg porekla Aidu Hadzialic koja se proslavila pre par godina kad je bila prinudjena da da ostavku jer je uhvacena u voznji s 0,2 promila alkohola u krvi. Nakon toga je neko vreme bila suvlasnik i direktor konsultantske kuce koja se bavi geostrateskim planiranjem i na tome zaradjuje oko milion evra godisnje, a sada je opet na visokoj poziciji u stockholmskom okrugu i bavi se finansijama. Zakljucke moze svako da donese za sebe, ali sto se mene tice, spolja gladac, a iznutra jadac.

Mogla bih da ti odgovorim na svaku recenicu, ali bojim se da nikom osim nas dve ne bilo zanimljivo tako detaljno poredjenje Nemacke i Svedske, pa to necu da radim. Umesto toga mogu generalno da konstatujem da je i u Svedskoj razvoj tekao otprilike na isti nacin, s tim da bih ja tu pricu prosirila s nekoliko bitnih ”detalja”. Naime, u decenijama od dolaska prvih gastarbajtera pa do pocetka devedesetih, nije bilo ni imigrantskih poslova, ni takvih naselja. Ljudi su ziveli i radili na istim mestima kao i domaci, deca su im isla u iste skole, kupovali su u istim prodavnicama, sretali se svakodnevno. Mozda se odrasli i nisu mnogo druzili u slobodno vreme, pitanje je koliko su ga i imali, ali deca jesu. Isli su na iste aktivnosti, u organizaciji skole ili opstine, nikog nisu roditelji razvozili od fudbala do muzicke skole, vec su isli sami ili s drugarima na ono cega je bilo u blizini, svi zajedno. Onda dolaze devedesete, privatizacija svega i svacega, i srednja klasa, tada najbrojnija, pocinje da se raslojava na onu visu, koja polako pocinje da klizi ka jos visoj, a ostatak krece da tone zajedno s onim sto bi se do tada zvalo nizom klasom (da ne ulazimo u to ko se i kako nasao tu). Od tada, znaci od 90-tih, te dve grupe vise ne zive na istim mestima, ne rade zajedno, a deca vise ne idu u iste skole. Tada se stvaraju temelji danasnje segregacije, a neke masovne migracije u danasnjem smislu i obimu jos nisu ni na pomolu. Osim ako ne racunas nase ljude iz ex-yu, koji su se u velikom broju i vratili. Prave masovne migracije kakve danas znamo krecu tek od 2000-tih. Kao sto danas ide ta prica o uspesnoj deci prve generacije gastarbajtera iz sedamdesetih, tako se cesto mogu cuti i price vrlo uspesnih etnickih svedjana koji su u isto to vreme 70-tih i 80-tih odrastali u radnickim porodicama, cesto s roditeljima alkoholicarima, povremeno nezaposlenim, neretko nasilnim… Svi su oni mogli da iskorace iz toga, da naprave ono sto se ovde zove ”klasno putovanje”, da se obrazuju i ostvare svoje potencijale. Danasnja deca nemaju iste sanse, jer su trajno obelezeni rodjenjem i odrastanjem u neprivilegovanim sredinama, s losim uslovima zivota, pretrpanim skolama koje ne nude nista osim najosnovnijeg obrazovanja, u porodicama s niskim primanjima ili socijalnom pomoci. I sto je najgore, bez ikakvog kontakta s domacim stanovnistvom, osim u vidu sluzbenih lica, ali bez njihove dece. Moze se i danas izaci iz tog kruga, nije nemoguce, ali je mnogo teze. Naoko bolji uslovi u vidu kurseva jezika i podrske svake vrste su samo gasenje pozara, ali nemaju veceg uticaja. Novopridosli imigranti na prvom koraku upadaju u segregaciju, a nju nisu stvorili ni oni, ni njihovi prethodnici koji su stigli ranije, vec pomahnitali kapitalizam kojem od devedesetih vise nista ne stoji na putu.

Pitanje migracija je prizma kroz koju se prelamaju sva druga pitanja modernog sveta; zato se i ne moze resiti jednostavnim potezima koji se odnose samo na migrante, a da pri tome ne pogadjaju i sire stanovnistvo. Zato i ova lutanja od ”svi ste dobrodosli” do ”a sad mars svi napolje”. Naime, u Svedskoj i drugim EU zemljama vec su stvorena duboko segregirana drustva u kojima domacima vise ne pada na pamet da rade citav niz poslova za koje se smatra da pripadaju imigrantima. Neko vreme su svi bili zadovoljni time, ali sad stasava vec treca i cetvrta generacija onih rodjenih u Svedskoj, a zakopanih u te krugove nisko placenih poslova i zivota u zapustenim naseljima, bez realne sanse da se iz njih izvuku. Oni su ti koji zavrsavaju u kriminalu i nasilju, ne ovi novopridosli. Treba se zapitati kako i zasto se to desilo, jer tu negde leze i resenja. Sprecavanje novih migracija taj problem ne resava, osim sto prija uhu desnicara. Odatle i zaokret u migracionim politikama. Ali sto se mene tice, to samo maskira i cementira postojece stanje, ne vodi nikakvom resenju, posebno ne brzom i lakom. Da je problem kriminala i nasilja u Svedskoj resen, znacu onog trena kad ponovo vidim domace ljude da rade na poslovima ciscenja i odrzavanja, nege starih i bolesnih, kucne dostave svega i svacega, da rade po magacinima, utovaruju i istovaruju, voze taksi i autobuse… Samo se bojim da ja to necu doziveti. A dok je ovako kako je, uvek ce biti i onih koji traze precice do novca, boljeg zivota i drustvenog statusa, pa makar sutra hermeticki zatvorili sve granice i poizbacivali sve neintegrisane. Glavni problem nisu oni, vec ovi jako dobro integrisani u samozadovoljno drustvo poremecenih vrednosti, koje na dnevnom nivou proizvodi nove gubitnike. Za sada samo medju imigrantima, makar bili i n-te generacije. Za sada….

Ostroumno zapazanje, Mama_mia, kao i uvek. Ali ne rusi moju teoriju, nego je bas potvrdjuje. Dvoje ljudi koji dolaze iz razlicitih svetova nemaju mnogo sanse za uspesnu i dugovecnu vezu, bez obzira da li dolaze iz razlicitih socioekonomskih grupa ili pripadaju razlicitim generacijama. S tim sto u prvom slucaju ti ljudi, uz mnogo ljubavi i razumevanja, mogu te razlike da prevazidju, a ovi potonji nikako. U prilog temi i teoriji, evo jednostavnog primera iz zivota. Imala sam svojevremeno seficu, bas dobru. Sve nas je sokirala kad je najavila da odlazi u penziju. Imala je samo 61 godinu, izgledala odlicno, bila angazovana i puna energije. Iskoristila je prvi moguci osnov da ode u nepunu penziju (tada se to moglo sa 61, a puna sa 65; danas je 63/67). Objasnila je da je to zato sto ima muza koji je 10 godina stariji, pa da stignu da nekoliko godina budu slobodni i putuju, dok on jos moze. Eto malog problema tehnicke prirode zbog kojeg je ona morala da prekine uspesnu karijeru, pri cemu je razlika u godinama svega deset. Kod vecih razlika ima jos jedan aspekt problema koji ne nestaje s godinama, nego se dodatno produbljuje. Ljudi nisu pusta ostrva, bez obzira da li su single ili par. U pocetku veze dovoljni su jedan drugom. Kasnije postaje sve vaznije da se krug prijatelja i rodbina koliko-toliko uklapaju, jer se sve vise vremena provodi s njima. Mozda to nije problem za Sergeja Trifunovica i 24 godine mu mladju suprugu, ali kod obicnih smrtnika ce itekako biti.

Mogu da razumem da se u nekom trenutku oseti privlacnost prema znatno mladjoj / starijoj osobi, ali za iole ozbiljniju vezu ili brak s velikom razlikom u godinama ne vidim perspektivu. O cemu bi te dve osobe pricale kad prodje ona prva faza zaljubljenosti i upoznavanja? Kad tad isplivaju iz nas stvari koje su deo naseg iskustva, odrastanja u izvesnoj epohi, koja neretko nosi i izvestan sistem vrednosti. A tu su i svakodnevi dogadjaji, ono kad nas nesto podseti na nesto sto smo ranije doziveli, pa bi to podelili s bliskom osobom. Zar se neces ugristi za jezik pre nego sto ispricas nesto iz svoje mladosti nekom ko u to vreme nije ni postojao? Da ne pominjem fizicki izgled, potrebu da sve vreme maskiras znake starenja, koji su neminovni, ma koliko bio mlad u dusi. Pa kad se u sve to ukljuce i porodica, prijatelji i jos milion socijalnih, ekonomskih i drugih aspekata. Sve u svemu, mogu da zamislim povrsne i kratkotrajne veze izmedju ljudi s velikom razlikom u godinama, ali ne i ozbiljne. Ne verujem da su ove potonje moguce na duzi rok.

Znam da pricamo o Srbiji u kojoj je sve moguce, ali ovo je ipak neozbiljan izvor. Ne mozes dati sumsko gazdinstvo pod koncesiju. Mozes samo pravo na koriscenje drvne mase u pojedinim gazdinskim jedinicama. Zakon o sumama regulise kojim i koliko. Na osnovu toga se prave osnove gazdovanja za bas te jedinice i to na deset godina. Mogu da zamislim da se Kinezima proda drvna masa na panju u posebno vrednim jedinicama, i da im se posle gleda kroz prste kad za sobom ostavljaju kaos, ne postuju propise i sl. To je vec dovoljno lose i potencijalno opasno za siru okolinu, puteve, vodotokove, zasticene vrste i podrucja, you name it. Ali celo sumsko gazdinstvo pod koncesiju, to niti ide niti bi Kinezu bilo isplativo. Zato sto se JP Srbijasume bavi gazdovanjem sumama, a to je mnogo siri pojam, i mnogo manje isplativ posao od onog njegovog dela koji se zove koriscenje suma. Taj deo hoce i Kinezi i gomila privatnika spremnih da podmazu gde treba da bi dobili ono sto hoce. Ostalo nikog ne zanima jer kosta, a ne donosi prihod. Nije tema, mesto i vreme da ulazimo u detalje sta je to sve.

Kad sam prvi put procitala ovu vest pomislila sam da je profesor izabrao kontroverznu temu kao izazov, jer za dobru argumentaciju treba ostati hladne glave, tako nesto. Sad kad znam vise detalja o incidentu, kako je sve to zaista islo, ko je sta rekao i sl, izgleda mi moguce da je profesor imao nekakvu svoju agendu, da je postojala mogucnost da to kasnije zloupotrbi. Ali onda mi se tu namecu druga pitanja. Pobogu, oni su zavrsni razred filoloske gimnazije! Neki vec punoletni i s birackim pravom, ostali ce to uskoro biti. Navodno se raspravljaju s profesorom, a onda svi do jednog legnu na rudu i napisu sta se od njih trazi, kazu pod prinudom .Zatim odu roditeljima da placu i ovi podnose prijavu zbog zlostavljanja dece. Izvinite, ko je ovde lud? Cela situacija me podseca na ono kad u nekom preduzecu treba da se sedne u autobus i ide na Vucicev skup, i svi kao nesto gundjaju, ali na kraju ipak pristanu. Isto tako da glasaju i slikaju listic itd. Tako i ovde. Ovo nisu deca, vec mladi ljudi, cak buduca elita, a vec nauceni da vezu konja gde im gazda kaze. Bas nijedan da ne preda praznu svesku, ustane i ode - meni je to potpuno neshvatljivo. A tek roditelji sto ih stite podnoseci prijavu sto ih ranije pustio s casa, aman! Umesto toga, trebalo je da sednu s njima i odrze im cas demokratije i gradjanske hrabrosti, ocito vec kasne s tim. Jos bolje licnim primerom, prilika ima svaki dan. Umesto toga, sirota (punoletna) decica i slicne budalastine, naopako!

Mali dodatak o promenama u Svedskoj, za one koje zanima. Pre desetak i vise godina svetski mediji su izvestavali o protestima u predgradjima velikih svedskih gradova u kojima zive uglavnom imigranti. Neki id njih su bili nasilni, s paljenjem automobila i okrsajima s policijom. Na ovom forumu sam cesto bila kritikovana jer sam ih podrzavala. Naravno proteste, ne nasilje. Iz danasnje perspektive Izgleda da je to bila pesma koju niko nije zeleo da cuje, pa sad svi slusamo oluju. Predgradja su poslednjih godina utihnula. Ljudi koji su prvi digli glas jer su prvi na svojoj kozi osetili razgradnju svedskog modela danas su uglavnom ubijeni u pojam. Siromastvo je vece nego ikad, i nisu mu izlozeni samo novopridosli imigranti, naprotiv. Ali oni nisu ni krivi sto se standard srozava i sto je sve vece raslojavanje u srednjoj klasi - jedni klize prema siromastvu, drugi se penju u visu klasu; niko ne ostaje u sredini. Klinci koji su nekad palili automobile danas se medjusobno ubijaju iz automatskog oruzja. Ponekad zakace i nekog neduznog, pa mu par dana palimo svece, a posle zaboravimo i idemo dalje. To nikakve veze nema s novopridoslim imigrantima, koji nisu nikakvo cvece, ali ne treba ni da budu izgovor za neuspeh bilo kojeg pojedinca koji se ne snalazi u teskim vremenima, a jos manje za vlast koja je potpuno pogubila konce.

Bas bih volela da znam koliko se taj konobar iz Slunja koji se zali na migrante sam integrisao u svedsko drustvo. Koliko je npr naucio jezik, koliko ima prijatelja svedjana, sta misli o njima, kako vidi sebe u odnosu na njih, da li prati lokalnu politiku, da li placa porez na svu zaradu ili hoce malo da radi i na crno, da li uplacuje privatnu penziju… Ispravi me ako gresim, ali ljudi koji su mnogo ulozili u zivot ovde retko razmisljaju o povratku cak i ako imaju gde. Normalno je biti ljut na visoke kirije i uopste troskove zivota, plate koje to sve teze prate, probleme s migrantima… Ali razmisljati o povratku znaci da sve vreme imas tu opciju u glavi, a to bas i nije slucaj sa svima. Sorry, ali po svemu izgleda da je taj tip dosao ovde da zaradi neku vecu lovu od konobarisanja pa se razocarao kad je video da to ipak ne ide tako. Eto, i ja sam migrant koji je ovde pustio korenje i ne mozes me bagerom izvaliti. Tvom prijatelju srecan put i nadam se da ce nu u Slunju biti bolje.

Bilo je i normalno i logicno i prihvatljivo dok se odnosilo na ljude kojima je zaista trebao azil zbog politickih progona i slicnih razloga. Kasnije je postajalo sve teze razluciti takve od prevaranata i lovaca u mutnom, pa je neko vreme azil davan gotovo svima koji bi se nekako dokopali Svedske. Tu se pojavila realna potreba da se nesto menja, ali mi je jako zao sto se to nije dogodilo na drugi nacin vec pod pritiskom i uz uslovljavanje od strane Sverigedemokraterna. Ceo sporazum izmedju vlade i njih jos nije sproveden, ali najveca je promena u tome sto azil vise ne znaci automatski stalnu boravisnu dozvolu i pravo na spajanje porodice vec se dobija privremena dozvola, a kasnije valja ispuniti uslove u pogledu stalnog posla, visine primanja, resenog stambenog pitanja i svega onoga sto vazi i za druge, drzavljane ili one koji su dosli po osnovu posla. Nije samo spajanje porodice otezano vec su poostreni i uslovi za dobijanje prve boravisne dozvole po osnovu azila. Rezultat je da svega polovina zahteva biva odobrena, ali jos uvek nema resenja za one koji budu odbijeni, a ne zele dobrovoljno da napuste zemlju. Kao sto rekoh, zao mi je sto ono sto je moralo da se uradi nije uradjeno na zdravim osnovama i bez upliva ekstremnih desnicara. Ovako bivaju pogodjeni i oni koji ne bi trebalo, ima tu puno nepravde. Ali s druge strane, nije ni odrzivo da jedini kriterijum za azil bude to sto je neko bio dovoljno drcan da gazi preko leseva da bi dosao ovde. Kao da je svima onima koji ostaju u tim zemljama dobro. Kad vidim nekoga da je stavio malo dete u onaj camac, a ne bezi od bombi i izvesne smrti vec od siromastva koje pogadja i milione drugih… e pa ne mislim da je vise ocajan od tih drugih, vec da je neodgovoran. Koliki bi dosli da zive bolje, ali ne zele da rizikuju zivote dece na opasnom putu do obecane zemlje. Taj stav nije dobra osnova ni za kasniju integraciju jer ispada da najdrcniji, najbezobrazniji i najneodgovorniji uspevaju sa dodju do cilja, dok oni koji to nisu ostaju da trunu po zabitima Afrike i Bliskog istoka. Od nekoga ko je na ovaj nacin dosao tesko se moze ocekivati da posle svega sto je prosao sedne u skolsku klupu, uci jezik, obrazuje se, radi. Problem siromastva u svetu je mnogo dublji nego sto je to pitanje azila za one koji su na sve spremni da bi mu umakli. I jos jednom, zao mi je sto resenja nisu trazena na drugi nacin, a ne pod pritiskom i uz uslovljavanje od strane onih koji imaju neku sasvim drugu agendu. Ali to je sto je. Ja svakako necu likovati nad time sto je Svedska postala sampion u odbijanju azila, jer to ne resava nagomilane probleme koje vec imamo u zemlji. Samo ih gura pod tepih i stvara lazni utisak da je nesto dobro uradjeno.

@Sunshine State Potpuno mi je jasno o kojoj grupi ljudi govoris.Samo sam smatrala da si ih zamenila s onima koji tu ne pripadaju. Ne znam pouzdano kakvi su ranije bili imigracioni zakoni u Holandiji i Nemackoj, ali za Svedsku znam. Do pre par godina su ovde oni koji bi dobili azil mogli na ovaj ili onaj nacin da dovedu siru rodbinu, a to cesto znaci pola sela, ako ne i celo, pa i dva-tri. Ako je ta osoba bila bradato dete bez roditeljske pratnje, znaci najcesci slucaj, taj je mogao cim dobije stalnu boravisnu dozvolu (u slucaju azila odmah, privremene su bile samo za novo etablirane veze) da dovede roditelje i desetoro brace i sestara. Onda bi zajednickom adresom dokazali da su i baba i deda u zemlji porekla ziveli s njima, pa bi i oni dosli. Onda se taj ozeni sestrom od strica, pa i ona ima maloletnog brata koji dodje u goste i onda naprasno izgubi dokumenta i postane dete bez roditeljske pratnje. Kad po tom osnovu dobije azil, eto i za njim roditelja, brace i sestara… Sada vise nije tako, mnogo se promenilo, ali oni i dalje pokusavaju na istu foru. Dolaze samo muskarci jer je put tezak i opasan, ali mnogi od njih se nadaju da ce ovako ili onako dovesti i porodicu. Neki su i zaista deca ulice, odrasli po kampovima, bez blagog pojma sta znaci ici u skolu i raditi. Ovo gore uglavnom vazi za Bliski istok i Severnu Afriku, da ne kazem muslimanski deo. Ostatak Afrike je posebna prica. Odatle dolazi i dosta zena, ali jednako bez ikakve ideje da se nesto radi i tako obezbedjuje egzistencija. Muskarci iz tih krajeva jos nesto i rade, ali zene ni pod razno. Pri tome ih u tome ne sprecavaju ni muskarci, ni vera ili tradicija. Sve u svemu, ima tu dosta novih momenata i fenomena. Cini mi se da cemo u narednim godinama vidjati sve vise ekstrema po pitanju totalne nespremnosti na bilo kakvu integraciju. U odnosu na njih oni od kojih se @Selina dize kosa na glavi, ti sto malo koriste socijalu i decje dodatke, a malo raduckaju na crno, izgledaju kao pravi amateri.

Na pamet mi nije palo da ti ucitavam rasizam, bar ne vise nego sebi, jer i mene nerviraju iste stvari kao i tebe. Ali mislim da gledas povrsno kad uocavas parove gde je muskarac tamne puti i ocito imigrant, a zena domaca. U tim slucajevima sam prilicno sigurna da se radi o kollegama s fakulteta, ljudima koji su se sreli u okviru svog posla i sl. Mozda su se nasli i na dejting sajtu, nema veze, ali on sigurno nije od primitivaca na koje ja verujem da ti mislis, znaci onih koji misle da im pripada sve, a da sami nisu nikome nista duzni. I koje treba pitati gde su im zene. Ovima sto rade slabije placene poslove ja ne bih nista zamerila, bar rade, ali sigurno znam da je i njihova sansa da sretnu domacu devojku i s njom ostvare nekakvu vezu ravna nuli, bas kao i onih prvih sto se grabe za socijalu, plus kriminal i ostalo. S takvima domace devojke i zene ne ulaze u vezu ni u Spaniji, niti u Svedskoj, niti bilo gde drugde. To prosto ne biva i zato mislim da si ti nesto ucitala tamnoputim momcima koje si videla s evropskim devojkama. Nisi zato rasista, ali mislim da izvlacis prebrze, povrsine i zato pogresne zakljucke, samo na osnovu onog sto vidis, bez da znas nesto o tim ljudima. Da sumiram, da ne bi bilo vise zabune. Primitivnih i zatucanih tipova o kojima pises ima, ima ih mnogo, ali videces ih u vecim ili manjim grupama i bez zena. Kad su u pitanju parovi, sva je prilika da to dvoje ima dosta toga zajednickog, ukljucujuci i socioekonomski status, gde je to sto ih privlaci egzoticna boja koze samo mali dodatak, tresnja na torti.