vilhelmina

Nisam trenutno u swe pa ne mogu da tvrdim, ali prilicno sam sigurna da obican svet ne kaze nista. Tj mozda se o tome prica u krugu porodice, ali svakako ne medju kolegama na poslu ili u slicnim prilikama. Citam sta pisu mediji i koliko god mi to tesko padalo, ne mogu da se ne slozim s Muskom. Sve je to vrlo mlako, kao da se dogodilo nekom drugom. Sto i nije daleko od istine, jer jasno je da su zrtve vecinim imigranti, verovatno i svi do jednog. Ljudi ciji se bliznji nakon tog dogadjaja nisu javljali na telefon ni 48 sati nakon masovnog ubistva nisu dobili potvrdu da su mrtvi! Vec to je dovoljno nenormalno, a vec krece i objasnjenje policije sta su radili vise od sat vremena nakon sto su dosli na lice mesta. Tj zasto nista nisu radili ceo sat dok je ovaj pucao i pucao, ubijao i ubijao… Nakon tih sat vremena su i ubicu nasli mrtvog i to je bilo to. Kazu da su mislili da puca u njih, ali kako dokazi za tako nesto ne postoje u vidu ispaljenih metaka u njihovom pravcu, morace to sad malo da objasnjavaju. Ali resice se, ne sumnjam. Tuzno, pretuzno…

Za pocetak, hvala studentima sto su me posle duzeg vremena doveli u Srbiju. Pa evo i mog slobodnog sastava na temu ”Kako sam se provela na protestima u Srbiji”. Ubrzo posle sletanja na Surcin, u subotu oko pola jedan, shvatam da put do Novog Sada nece ici po planu. Jeste da burazer ima onaj tag za prolaz kroz naplatne rampe, ali dzaba kad su sve tri trake zauzete i mili se u prvoj brzini. Pocnem da se nerviram jer necu stici da blokiram varadinski most u tri, ali onda shvatim da sam vec tamo gde sam htela da budem! Ljudi proturili transparente kroz prozore automobila, ovi iz suprotnog pravca trube u znak pozdrava, i gde god pogledam vidim nasmejane ljude u kilometarskoj koloni koja mili. Stizemo u NS taman da na brzaka popijemo kafu i otrcimo do nama najblizeg, varadinskog mosta. Stizemo bas u trenutku kad traktori krecu na celu kolone prema mostu slobode. Velicanstven prizor i ja krecem da se raspadam, suze same idu. Sacekamo da kolona malo odmakne i krecemo paralelno s njom, jer mojoj snaji smeta buka. Ja bih i da caskam s njom, nismo se videle godinama, ali i da uskocim u kolonu. Odlucujem se za kolonu i drzim snaju na oku, da je ne izgubim, jer ustvari ne znam gde sam i kako da se vratim kuci. Stizemo do mosta slobode i provodimo tu par sati, ali se sve vreme osecam prilicno pogubljeno. Nemam orijentaciju, ne znam ni gde smo, ni koliko je ljudi oko nas. Ipak sam bila tamo da me prebroji tackasti softver i dovoljno za taj dan. U nedelju sam bila tamo vec oko osam ujutro. Sama, bez ikoga kome smeta buka ili ga bole noge, bas kako sam i htela. Isla okolo, nasla slobodnu metlu i pomela neke stepenice i malo oko njih. Vratila metlu kad vise nije bilo sta da se cisti, sve vec pometeno. Poigrala se s jednom pudlom, popricala s vlasnicom. Videla Mareta iz Razgibavanja i stala u prvi red pred binom, odgledala Razgibavanje. Opet isla okolo, jela svakakve djakonije, pila caj, ostavila prilog u parama, kad vec nisam mogla da pravim kifle i pite. Popela se na most, da me mine zelja, iako nisu dali da se po njemu hoda. Posle opet naletela na Mareta i Srkija, uslikala selfi s njima. E da, skoro da zaboravim: prelazila sam pesacki, na zeleno naravno, i dobila pohvalu od redara, tako jedno 20 puta. Onda sam otisla kuci da jedem, pa nazad na most. Putem sam mahala koloni taksista koji su isli da pokupe studente, zajedno s gomilom slucajnih prolaznika, koji su to isto radili. Stigla sam na pozdravljanje i rastanak, oprostajno zajednicko fotografisanje redara i poljoprivrednika, i jos jednu velicanstvenu scenu- pocasni krug po raskrsnici i odlazak traktora ❤️. Ni dan posle (ponedeljak) nisam gubila vreme, pa sam se provozala Sokolom do prestonice i tamo u podne blokirala raskrsnicu kod Pravnog. Posle sam htela da blokiram i Ministarstvo kulture, ali rekose da je vec blokirano iznutra, pa nije bilo nista od toga. Da ne bude da sam dzabe dolazila, malo sam glumila paparazza i uslikala Petricica, Tihomira Stanica, Lutovca, Lazovica i Dobricu. Onda sam se, kao nekad davno, spustila Balkanskom do onog lika na ziru i probala da se probijem do kulcine. Malo (2-3 km po ledenom vetru) desno, isto toliko levo, i posle jedno sat vremena pokusaja da zaobidjem ogradu, primaknem se kulcini, ali i oko nje opet nekakve ograde, da ne kazem blokade, tako da sam krenula jedinim mogucim pravcem. Taj me doveo do onog satora Most ostaje i gomile suta na mestu gde je nekad bila autobuska stanica. Tu sam vec bila potpuno osamucena i bez ikakve ideje cemu bi u nekoj buducnosti mogla da sluzi ta besmislena gomila polupraznih zgrada (cemu sluzi danas, to znam). Vucicevu galeriju nisam nasla, a nisam je nesto ni trazila. Opet Soko i nazad u NS. Danas nisam nista blokirala, osim Niskog sokaceta na Klisi, s najboljim rostiljem na svetu. Valjda sam zasluzila, nakon 35 km prepesacenih u prethodna tri dana. Sutra idem dalje, ali vraticu se. Utisci. Jos je rano da ih uoblicim u reci, ali imam snazan osecaj da se ovo danas jako razlikuje od onog 96/97. Onda je fokus bio na rusenju, bez mnogo ideje sta posle. Nekako se verovalo da gore ne moze i samo da ovi padnu, sve ce se resiti samo od sebe. Iz danasnje perspektive, to je bio prilicno destruktivan pristup, iako niko tada to nije tako video. Danasnji cicibani nastupaju daleko zrelije, rekla bih. Oni grade, zidaju kucu u kojoj zele da zive i nije ih briga za onu staru, nenadleznu. Ta ce se srusiti sama od sebe kada bude vreme, a cicibanima je jedino vazno da pri tome niko neduzan ne strada. I tako treba, konstruktivan i pametan pristup, bez rasipanja energije na nebitne stvari i nebitne ljude. Nemam pojma odakle im taj nivo zrelosti, ali ima se sta od njih uciti. Ne samo kako se stoji na crveno i prelazi ulica na zeleno.

Zasto onda svi ostali koji pale Kuran setaju okolo i niko ih ne dira? Uz to, Hovsjö u Södertälje gde se ovo dogodilo je stambeno naselje nadaleko poznato po kriminalu. Tip je tu ziveo i te 2023 kad je zadnji put palio Kuran, zasto bi cekali do sada? Tako da ja ne bih nista tu iskljucila, a ti veruj u sta hoces.

Taj tip je bio jako mutan i ne sumnjam da je nakupio neprijatelja na svim stranama. Ocigledno zeljan slave, bio je i u hriscanskim i u muslimanskim milicijama po Iraku i Siriji. U Svedsku je dosao 2021 i vise puta dobio odbijenicu za azil, ali se primakao ekstremnim desnicarima u SD i verovatno uz njihovu pomoc raznim pravnim sredstvima godinama odlagao proterivanje. U medjuvremenu se zabavljao paljenjem Kurana i slicnim performansima. Koje je opet video od onih koje sam gore pomenula. Ipak, one verske fanatike niko ne ubija. Ovaj je ubijen ko zna zbog cega, ali svakako nije zato sto je bio borac za demokratiju i slobodu govora.

Mislim da ti, bas kao i ostatak sveta, imas pogresnu sliku o ovim paljenjima Kurana u Svedskoj. To nije cin politickog protesta protiv ekstremnog islamizma, vec deo bizarnog verskog obreda, rituala hriscanskih fundamentalista. Prethodi mu dva sata urlanja o tome kako ce Jesus Krist sve to ognjem i macem cim sidje na zemlju, a samo sto nije. Ima tu i nekog transa s kolutanjem ocima i bacanjem na zemlju, pa tek na kraju ide paljenje Kurana. Veruj mi, nije nista sto bi pozeleo u svom komsiluku, a nadam se da ce uskoro nestati i iz mog. Najblaze receno, degutantno je.

Svakako najveca greska Zorana Djindjica, koju bi sigurno ispravio da je poziveo, jeste to sto je dopustio da se ide niz dlaku popinama. I moje prvo veliko razocarenje nakon pobede DOSa je upravo uvodjenje veronauke i izlazak, na velika vrata, knjizurka Sta treba da zna svaka pravoslavna devojcica. Tada su udareni temelji ovom danas. Za one koji ne znaju o cemu pricam, objasnjenje u spojleru.

Nasi u Stockholmu spremili transparente za sutra. Moj favorit ”Ćaci nije kod tetke u Stockholmu”. Vise od stotinu ljudi u viber grupi je potvrdilo dolazak, a niko ne dolazi sam. Ja ujutro letim za Novi Sad i osecam se ushiceno kao klinka koja ide na ekskurziju. Spakovala sam se 😊:

Ako bas ne mogu da se izbegnu izbori onda bi studenti i gradjani trebalo da nahvataju sve opozicione lidere i zatvore ih u neki podrum dok se na dogovore o zajednickom nastupu i danu posle. Dati im da jedu koliko mora i bez spavanja. Kao onomad ona trojica u Dejtonu.

Razmisljam nesto o studentskim protestima u Srbiji i koliko se te generacije rodjene negde posle 95-te razlikuju od svih drugih. Skoro da bi svi 35+ mogli da nam se prikljuce ovde na topicu o gerijatriji. Ovi mladji i njih gaze, isto kao i nas mnogo starije. Moram negde da podelim svoja zapazanja, a ne bih da zatrpavam temu o studentskim protestima tj Vox. U timu u kojem radim nas ima 15. Svi imamo isti status i radne zadatke, nema nikakve hijerarhije. Poslednjih godina su se svi promenili, ja sam jedini metuzalem koji tu radi vec sedam godina, uz malu pauzu od nekoliko meseci. Ipak, uvek smo bili solidarna grupa koja deli iste probleme, ali i vrednosti tj odnos prema radu, klijentima, sefovima… Sada vise nismo. Poslednjih pet koji su dosli doneli su nesto sasvim drugo. Ni bolje ni gore, samo drugacije. Pre svega, vise ne vazi da su pocetnicke plate nize od ostalih, naprotiv. S jedne strane su ti mladi vesti pregovaraci, a s druge im se moze, jer ih poslovi cekaju na sve strane. Starijima od 40 nije tako lako naci novi posao, bez obzira na iskustvo. Jos izrazenije je to kako umeju da povuku crtu i kazu da nesto nije njihov posao. Ne zanima ih to sto ce problem pasti kolegi na grbacu, not my job. Nije da nisu solidarni, pomazu se i pokrivaju, ali samo unutar svoje grupe. Prema nama ostalima, isto kao i prema klijentima i sefovima, su krajnje profesionalni, neophodno ljubazni, nema gresaka ili nedajboze konflikata. U tom delu su vrlo zreli i samouvereni, ne moze im se nista zameriti. Ali ima i drugi deo, koji neminovno sledi uz ovo gore. To su neka ponasanja razmazenog derista na koja mi ostali nemamo odgovor. Ako pada kisa ili je hladno, takodjer i u periodima kad ima mnogo posla, odjednom su svi bolesni. Eventualno mogu da rade od kuce, ali nikako da dodju na posao. Ako treba zamenjivati odsutne kolege, oni bas tog dana imaju jako mnogo posla, ne mogu nikako. Najbolji primer je jedna koju smo upoznali u augustu prosle godine, kad je potpisala ugovor. Usledio je otkazni tok od tri meseca na starom poslu. U novembru je pocela kod nas i prvog dana izazvala blagi sok- stomak do zuba 😁. Stigla je da odradi 12 radnih dana, ostalo bolovanja, praznici i slobodni dani. Onda se porodila i odmah dala otkaz, doduse isti stupa na snagu po isteku porodiljskog odsustva, znaci u januaru 2026. Na kraju ce u svoj CV upisati godinu i po dana na poslovima za koje nije stigla ni da se obuci u tih 12 dana. Mogla bih jos da pisem o tome kako ti mladi funkcionisu, sta (ne) moze da im se zameri, kako se odnose prema poslu i uopste zivotu. Ali meni je najupecatljivija ta samouverenost, svest o sopstvenim pravima i jasne crvene linije o tome sta jeste, a sta nije njihova odgovornost. Poredim to s ovim sto vodi mlade u Srbiji i cemu trenutno svako normalan moze samo da skine kapu. Cini mi se da je to prilicno slicno, ako ne i sasvim isto, kao ovo sto cini da je i meni i vecini mojih kolega malo tesko da prihvatimo. Taj neki odnos prvo ja, posle svi ostali, ali koji se nikako ne bi mogao nazvati egoizmom. Pre je to neka svest o sopstvenoj vaznosti, sigurnost u sebe i sopstvene stavove. Sta moze biti lose u tome? Ipak, kao sto se ja osecam pogresno ako nesto zamerim koleginici koja nas je zavrnula s trudnocom, pa sad uz svoj posao kojeg nije malo, moramo i nju da zamenjujemo… tako citam i forumske kolege za Vox topicu koji se osecaju jednako lose, pa i gore, kad gledaju svoju decu, studente, kako svoje vreme ulazu u nesto sto su roditelji odavno trebali da im obezbede, a nisu. Iako naoko razlicite situacije - studentski protesti iz besa i ocaja, i odnos prema poslu mojih mladih kolega - ja tu vidim zajednicku osnovu kod obe populacije. Snaga proistekla iz potpune uverenosti u ispravnost sopstvenih stavova, tipicna za generacije ispod 30 godina, svakako ce bitno promeniti svet. Na koje sve nacine, ostaje da se vidi.

Ja ne bih rekla da se u Evropi nesto krece. Jos manje bih rekla da postoji ikakvo interesovanje, jos manje razumevanje za ovo sto se dogadja u Srbiji. S velikom razocarenjem moram da konstatujem da mi izvestavanje ovdasnjih medija o ovim protestima samo pokazuje koliko je Srbija daleko od Evrope (moze i Evrops od Srbije). S jedne strane je to izvestavanje vrlo sturo, a s druge se svodi na to da postoje nekakvi protesti protiv vlade i predsednika. Nista o zahtevima, nefunkcionisanju institucija ili bilo kakva dublja analiza. To ovdasnji citaoci ionako ne bi razumeli. Pri tome, nakon dela o studentskim protestima, obavezno ide opsiran izvestaj o tome sta predsednik kaze na to, i koliko se ljudi okupilo u Jagodini da mu da podrsku. Ni reci o tome da ovi prvi dolaze sami i rizikuju razne nevolje, dok ovi drugi bivaju dovedeni. Nista ni o mirnoci skupova studenata i gradjana, o 15 minuta tisine, sto po meni cini bitnu razliku. Protesti u Nemackoj su deo predizbornih aktivnosti dela politickih aktera koji su zabrinuti zbog jacanja desnice. Kad se izbori zavrse prihvatice rezultate, kakvi god bili, jer demokratija i idemo dalje. To smo imali i u Svedskoj, a bilo je ranije i u drugim EU zemljama. Ne bih rekla da je najava nekih novih trendova. U regionu, a tu mislim na ex-yu ukljucujuci i delove koji su sada EU, primecujem vece prepoznavanje problema i podrsku studentima u Srbiji. I to je nesto.

Nijesmo ni mi gubavi: Ja necu biti tamo jer cu tog dana da blokiram novosadske mostove, ali ima ko hoce 😁.

Upravo su izvizdali Dacica, a na spominjanje Palme, totalni muk. Necu vise, obecavam.

Informer javlja da je za sada odgodjeno za 18, a verovatno ce biti jos kasnije. Ne kazu zasto. Update: Tackasti softver kaze da vec ima 50 hiljada ljudi, a stize jos 20 hiljada. Kad ce - ne zna se.

Jos malo oko ”generacijskig jaza”, o kom se na ovaj ili onaj nacin prica na svakoj od poslednjih desetak strana. Zaboravlja se koja je opoziciona stranka tada bila najbrojnija. Nije ni DS ni DSS, nego SPO. Oni su bili najglasniji u protestima 96/97. Posebno su u manjim sredinama ”drzali banku”, bez njih bi bila nezamisliva koalicija Zajedno. Nakon formiranja DOSa nisu preletali u druge stranke, bili su ljuti na sve i svakog, osecali se izdano i vremenom nestali iz politike. Mnogima od njih je danas Vucic po volji, ili ga bar ne mrze kao sto su Milosevica. Tu se moze naci i objasnjenje za ljude koji su danas 50+ i pricaju kako su zdusno rusili Slobu, ali ne podrzavaju ovo sto studenti danas rade. Ne lazu, i to sto su onog rusili, a ovaj im ne smeta, ne znaci da su menjali stavove, naprotiv. Ali radi se o stvarno velikom broju glasaca te stranke koji su i dan-danas kivni na sve, i ne pronalaze se ni u jednoj od danasnjih politickih opcija u Srbiji. Razumem da mladima koji i ne pamte SPO ova moja prica ne pije vodu, ali ja sam uverena da to objasnjava ovako iracionalno ponasanje dela generacija izmedju 50 i 70 godina.

Ovog januara je tacno pet godina od kada sam poslednji put bila u Srbiji. Odslusala sam ovaj govor i kupila kartu. Lagala bih kad bih rekla da mi ovih dana i nedelja nije vec padalo na pamet, ali nikako da odlucim. Sad jesam, eto uskoro i mene 😁.

Jedino sto opozicija treba da radi u ovom trenutku jeste da gradi stranacku infrastrukturu. A to se, naravno, ne radi uz makiato u Knez Mihajlovoj vec uz sendvic pa put pod noge, bar do svakog mesta sa preko 10 hiljada stanovnika. Kakav takav stranacki odbor je bolji od nikakvog. Kao predstavnik metuzalema na ovom forumu, mogu da ispricam kako je to bilo pre interneta i drustvenih mreza. Onih koji danas kao olaksavaju komunikaciju, ali je i ostavljaju negde na pola puta. Kad sam ja devedesetih u mom malom gradu na istoku Srbije pocela da pucam po savovima, jedino sto sam mogla da uradim bilo je da odem do coska gde je jedan cica po suncu, kisi, snegu, prodavao Nasu Borbu. Tamo sam mogla da se ispricam, sretnem druge opoziciono nastrojene ljude, potpisem pristupnicu za neku od stranaka, dobijem poziv za sledeci sastanak odbora… Bila sam nova u gradu i nikog nisam poznavala, a posle par godina sam bila visoko u lokalnoj politici. Danas bih verovatno napisala nesto na tviteru i mislila da sam uradila dovoljno, koja sam ja carica. Znaci nista bez zivih ljudi u lokalnim odborima. Uvek ima onih koji hoce da se angazuju, ali niko ne zeli da mu se angazman svede na lepljenje plakata i kontrolu izbora nego hoce da to ima nekakvog smisla u njihovim svakodnevnim zivotima. Za to je potreban i zivi kontakt s liderima stranaka. Znaci gospodo iz opozicije, sendvic u ruke i put pod noge. Nema tog N1 koji tamo moze da vas odvede, morate sami. Sada je bogom dat trenutak, boljeg nece biti.

Nadam se da mi se nece zameriti, ali gledajuci ovako sa strane, malo me brine toliko distanciranje studenata od svake vrste stranackog organizovanja. U jucerasnjem Utisku nedelje jasno je receno ”mi ne zelimo da menjamo vlast”. To me direktno prebacilo u sredinu osamdesetih kad sam prvi put cula ”sistem je los, treba ga menjati” i najezila se. Do tada je vazilo, a i ja sam delila to misljenje, ”sistem je dobar, samo se ne sprovodi kako treba”. Pretpostavljam da je to bio i moto studentskih protesta 68, ali sam tada bila premala da bih razumela i zapamtila. Naravno, desetak godina nakon sto sam prvi put cula to o losem sistemu, niko vise nije mogao da zabija glavu u pesak. Obznanilo se svima, na najgori moguci nacin. Studenti su sjajni i u svemu su u pravu, ali u jednom nisu. Ne mogu se pokrenuti institucije dok je ova vlast. Ona je svakako korupciju dovela do toga da je pocela direktno da ubija ljude, ali nije izmislila nepotizam, stranacko zaposljavanje i populizam najgore vrste. I nece biti dovoljna samo jedna promena vlasti da se sve to promeni. Trebace ih vise, ali se jednom mora poceti. I onda se meni postavlja pitanje kako poceti s ovim izbornim uslovima? I izbori su institucija, i javni servis je to, ali studentima nisu u fokusu. Kao da se plase i da ih pomenu. Kao da bi pominjanje izbornih uslova i ranijih kradja izbora automatski znacilo stranacko svrstavanje, borbu za vlast i pristanak na valjanje u politickom blatu. Kao da je bas neophodno onoliko se distancirati od svih opozicionih stranaka, kao da su crni djavoli opasniji i od sns. Bojim se da ih u toj zamci ceka Vucic, da ih na kraju potapse po ramenu, isporuci im par nebitnih sns glava i kaze im da su u pravu. Sam je tako nesto najavio za sredinu marta. Nadam se i silno zelim da gresim.

Svi pisemo iz licnog iskustva, kako drugo, ali bas zato treba da se klonimo generalizacija. Pogotovo ovako grubih, gde se trecini odraslog stanovnistva pripisuju izvesne osobine i stavovi, koji negativno uticu na ostale u meri da oni postaju zrtve ovih prvih. Jedno je konstatovati da je neka pojava najprisutnija u nekoj kategoriji ljudi, a nesto sasvim drugo prozivati sve pripadnike te kategorije. Tako se grade stereotipi, a niko ne voli da bude identifikovan s necim u cemu ne nalazi sebe. To ne znaci da ne smemo govoriti o kolektivima i porediti ih s drugima, ali je tu veoma vazno birati reci, pa makar post zbog toga ispao nesto duzi. Bolje to nego ogresiti se o neduzne i izazvati reakciju kao sto je bila ova moja. Nadam se da smo sad razjasnili i da za tim vise nece biti potrebe 😁.

Ja nikad nisam cula da se neka generacija poziva na odgovornost za bilo sta, onako djuture, osim 60+.

Ti si slobodna da i dalje mislis sta hoces, ali ja cu se drznuti da te podsetim da je bas ta traumatizovana generacija niskog IQ i nakaradnog sistema vrednosti iznela sve proteste devedesetih, zakljucno s petim oktobrom. Protesti 96/97 su bili pre svega gradjanski i po manjim gradovima masovniji od danasnjih. Ja sam tada imala 35 i moglo mi se da udaram po penzionerima, imala sam i razloga, ali cuvala sam se toga. Danas mi neki (a to nisu studenti!) kazu da im je moja generacija kriva sto ono slobode sto je u tih deset godina osvojila nije sacuvala za vjeke vjekova. Pa znas sta? Mi smo nesto uradili, ali jos je Djindjic bio ziv kad su mladi vec poceli da nas prozivaju sto nismo ovo i ono, sto smo ovo uradili ovako, a nismo onako… Nakon Zoranovog ubistva dosle su jos nadobudnije generacije, njih oko 20 se izredjalo. I sta su oni uradili? Ukinute vize, dosao i internet, krenulo da se putuje i da, porasli i apetiti. Ali ne vidim da su te generacije uradili ista osim sto su na velika vrata pustili presvucene radikale i nastavili da se groze politike i krive one koji su ipak nesto uradili devedesetih, a sad su 60+. Danas isti ti pokusavaju da se prisljamce studentima koji zaista jesu nesto ekstra sto Srbiji jos nije videla. Ali tih dvadesetak i vise generacija snose bar jednaku odgovornost kao oni pre njih, ako ne i vecu. Rekla bih da je kod tih generacija nakon petig oktobra zavladao izvestan konformizam, bar u nekim krugovima, a vreme leti. Dvadeset i vise generacija je propustilo da uradi ista i zaista se nadam da ce danasnji studenti stvoriti nesto bolje. Sto se mene tice, oni imaju pravo da meni i mojoj generaciji prebacuju sta god hoce, ali ne i oni stariji od njih, makar nemali vise od 30. Tviter borba se ne racuna.

Sva sreca sto ovi stariji sto vole da pametuju i nerviraju mlade nisu upuceni u nauku pa ne znaju da ljudski mozak nije potpuno razvijen sve negde do 25 pa i 30 godine. Ja sam fascinirana javnim nastupima velikog broja studenata pa cak i srednjoskolaca ovih dana, zaista zrace zreloscu i svim sto treba, ali nauka kaze da formiranje njihovog mozga jos nije zavrseno ni u fizickom smislu, kamoli u kognitivnom. Da li sad to znaci da neko to treba da upotrebi protiv njih, da ih proglasava za nezrele, infantilne? Naravno da ne, ali isto tako nije u redu ni sve preko 60 proglasavati za senilne i nesposobne za racionalno razmisljanje i donosenje odluka. Da ne ulazimo u detalje, neke kognitivne funkcije opadaju s godinama, ali neke bivaju jace, bar kod zdravih osoba. Pobogu, vreme za odlazak u penziju se pomera, kod mene je sad 67, a ovde se politicki stavovi ljudi s nepunih 60 pripisuju njihovim smanjenim kognitivnim sposobnostima. I to se toliko potencira, ne samo na forumu vec i na ”tajkunskim” medijima, da bih se ja, cak i ako bih se nasla u prilici da se prikljucim nekim protestima, osecala vrlo nedobrodoslo, kao da bi trebalo da se izvinjavam, da se pravdam. I da budem sasvim jasna, od samih studenata, a pratim sve, nisam cula nista slicno. Ali jesam od onih nesto starijih, recimo 30 do 50, pa ne znam sta je u pitanju. Da nije neko pravdanje pred studentima (i pred ogledalom) u stilu ”nismo vam mi ovo napravili od zivota, nego oni tamo jos stariji, svi smo mi njihove zrtve”. Da nisam istu pricu slusala (a bogami ponekad i pricala) pre 30 godina, pa i da poverujem.

Kasnim malo s citanjem foruma, vidim da se vec preslo na generalizacije o svim lekarima ovakvim i onakvim, ali osvrnucu se (jos jednom) i na ovu mladji vs stariji. Slazem se, a i najnovije istrazivanje Djordja Vukadinovica to pokazuje, da su stariji najjace nepomenikovo utociste, bilo da se radi o generalnoj podrsci ili podrsci pojedinim projektima tipa litijum ili expo. Ali mislim da tu treba dodati jos jedan parametar, a to je obrazovanje. U vreme kad je ta njihova (i moja) generacija bila u svojim dvadesetim, bilo je oko 400 hiljada studenata u zemlji s 22,5 miliona stanovnika. Sad studenata ima 250 hiljada na cetiri puta manji broj stanovnika, svega 6,7 miliona. Od sveg srca se nadam da je to dovoljno da napravi razliku. A ako ne bude tako, bice kad broj visokoobrazovanih predje 25 posto ukupnog broja stanovnika, sto je standard u razvijenim zemljama, a u Srbiji jos nije dostignuto. Sada je oko 22, ali kad bi neko napravio tu analizu, sumnjam da bi u generaciji 60+ nasao vise od pet posto, ako i toliko. Meni se to cini presudnim faktorom za zatucane politicke i ostale stavove, a ne starost sama po sebi. Uostalom i devedesetih su penzosi bili ti koji su kvarili srecu svima ostalima. Sumnjam da je neko od njih jos u zivotu, a i dalje ista prica, samo sa sasvim drugom generacijom u ulozi zatucanih penzionera. Koliko ima logike u tome da ljudi toliko drasticno promene svoje stavove za svega tridesetak godina? Vidis li i ti sebe kako za trideset godina ubedjujes mladje od sebe da nemaju pojma ni o cemu i da ti znas bolje? Verujem da ne jer te ni ja tako ne vidim. Trideset godina prodje brze nego sto mislis, ali obrazovanje koje imas ti daje sirinu pogleda koja nece nestati s godinama. Pri tome kao visokoobrazovana penzionerka neces biti tako usamljena kao sto su to predstavnici onih malobrojnih 400 hiljada od 22,5 miliona. Ipak ti nece biti pravo kad te neko mladji bude trpao u izvesne kategorije i diskriminisao samo po osnovu godina. A toga ce biti, uvek je bilo 😁.

Mrzi me, a i nije lako opisati taj osecaj mucnine dok sam ono gledala, ali pokusacu. Bila je to vrlo ocigledna priprema za dan posle i jos jedno docekivanje na noge SPSa, posle bogzna kojeg po redu pada. Jeste se tu nesto insinuiralo da bi bas bilo cool da Ruzic preuzme stranku jer je kao mladji i ni luk jeo ni luk mirisao, samo radio svoj posao. Ali ne sumnjam da je i Dacic bio saglasan sa svim tim, sto se mora nije tesko. Jos malo pa ce obojica ispasti nevine zrtve prvo Milosevica, a sad i Vucica, fuj! Pricalo se tu i o dobrim starim vremenima i kako su Ivanovic i Ruzic pre 20+ godina postali drugari jer su obojica tako cool likovi, o socijaldemokratiji za koju srblje ne bi ni culo da je SPS dosledno ne promovise sve ove godine kao ideju vodilju koja ih prosto tera da se uglave u svaku vlast, inace ne bi oni… Onda kao Ivanovic prica nesto pozitivno o studentima, tu i tamo malo potkaci Dacica, a Ruzic se na sve to kao nesto smijulji i ne kaze nista. Ali stoicki tu sedi i ne suprostavlja se, i to ce sutra valjda biti krunski dokaz kako su oni sve vreme bili okey s tim. Ma kako da ne! Bilo je reci i o Ruzicevoj ostavci onomad i kako je on to hteo jos prvog dana, ali dusmani mu nisu dali. Tacno bi to mogao i Vesic da kaze za par meseci kad zasedne kod Ivanovica, sto da ne? Jedan od jacih utisaka mi je bilo i to kako su opozicioni politicari jedva i pomenuti, kao potpuno nebitni, seprtlje koje ne znaju da li su posli ili su dosli, sto je i jedini razlog zbog kojeg stalno gube izbore, nema pokradenih izbora, medijskog cerecenja ili nekog treceg razloga. Nesto malo vise respekta se pokazalo za one bivse zute, ali vise u smislu da su pametniji medju njima ili mrtvi ili preleteli u sns, ovo sto je ostalo na opozicionoj strani nije vredno pomena. Da nista ne znam o srpskoj politickoj sceni, tacno bih pomislila da je tu neki dvopartijski sistem u kojem je sns vlast, sps opozicija, a neki studenti smorovi trenutno prave nered, ali sredice se to i opet ce biti kao sto je uvek bilo, a i mnogo bolje kad na vlast dodju mlade snage, olicene u liku Ruzica. Koji je samo par godina mladji od Vucica, manje od deset mladji od sefa si Dacica, ali tu predstavlja nekog omladinca s iskustvom, bas ono sto nam u ovom trenutku treba. Da nije tako principijelan, tacno bi mogao da povede one studente koji se onako opiru opozicionim politickim strankama, ali to je samo zato sto te stranke ne valjaju, ako uopste postoje. Sve u svemu, bilo je to caskanje dva simpaticna i vickasta mladica pred kojima je buducnost. Rekao bi covek da su u ranim tridesetim, tek malo stariji i iskusniji od studenata koji protestuju, a ne da su obojica udarili u pedesetu i da imaju decu studentskog uzrasta, plus masla na glavi dovoljno da budu oduvani zajedno s Vucicem, Dacicem i ostatkom ekipe. Bljak za obojicu i za svakog onog ko ubuduce sedne Ivanovicu na ono kanabe!

Za ovih 20+ godina na ovom forumu (ukljucujuci i prethodnu inkarnaciju, naravno) ovo je ko zna koji put da citam isti pricu o mladji vs stariji. Tome bih mogla da dodam i godine pre foruma, kad se ”forumasilo” za kafanskim, kancelarijskim i ostalim stolovima. U medjuvremenu sam i sama presla iz prve u potonju kategoriju, ali nisam postala konzervativnija, mozda samo malo realnija i opreznija. Sto me ipak nije navelo da glasam za sns, naprotiv. Uvek sam glasala za istu gradjansku i proevropsku opciju, s tim sto je to ranije bilo iz dubokog uverenja da su promene moguce, a danas vise iz principa. To je sva razlika. Sa svojim roditeljima, dok su bili u zivotu, nikad nisam morala da ukrstam stavove, bili smo na istoj liniji i svesrdno su me podrzavali dok sam bila politicki aktivna, sto nije bilo bas prijatno u malom gradu u kom smo tih kasnih devedesetih ziveli. Eh, ali bio je jedan period kasnih dvehiljaditih kad sam cupala kosu jer su mi rodjena deca, tada u kasnijem tinejdzerskom uzrastu, pod uticajem okoline pocela da srbuju i baljezgaju o komunizmu koji nisu ni omirisali. Onda su odrasli i sve doslo na svoje, sad se lepo slazemo 😀. Nije dakle problem u mladji vs stariji nego u nedostatku politicke kulture u Srbiji. Partije nastaju i nestaju, prelece se na sve strane, od neke politicke stabilnosti ni s. Vise je to neka kladionica gde ljudi pokusavaju da pogode pobednika i glasaju za onog koga u tom trenutku percipiraju kao jaceg. Kad im se DOS ucinio dovoljno jak jedva su docekali da sklone Milosevica. I s ovima ce biti isto i samo se nadam da ce tada biti vise pameti da se spreci da se kasnije u nekom obliku opet vrati. Znaci, pustite to mladji i stariji, nije u tome stvar. Ima i danas solidan broj mladih, hint kapuljaca, ko ti placa penziju i nedamokosovo. Njima se mozak pere na youtube i po stadionima, starijima na Informeru, ali rezultat je isti i generacijski pravilno rasporedjen. Taman po liniji partijskog zaposljavanja i sticanja privilegija po istoj toj partijskoj liniji, a tu nema bas mnogo starijih, zar ne? Sve u svemu, godine tu ne igraju veliku ulogu. Onaj ko ima izgradjen politicki stav po svoj prilici ce ga zadrzati i kad bude stariji. Ostali, a bojim se da je to velika vecina, uvek ce se okretati prema onom sto im se s raznih strana i na razne nacine sugerise, i to nema veze s godinama.

Sto se tice javnih servisa, jucer RTS o protestu na Slaviji minut i po, SVT (Sveriges television) - dva minuta: https://www.svt.se/nyheter/utrikes/tiotusentals-demonstrerar-i-belgrad-efter-dodlig-takkollaps