vilhelmina

Ovo je Sergels torg, najstrozi centar Stockholma, koji ce se retko naci na razglednicama jer je toliko ruzan. Gradjen je tih nekih pedesetih, kad je to bilo moderno u celom svetu. Srecom se vec sezdesetih s tim stalo i krenula je gentrifikacija, onako kako Baby opisuje, da se sacuvaju i obnove stare fasade, dok se u unutrasnjisti tih zgrada u centru sada radi vec ko zna koje po redu renoviranje, od luksuznog ka jos luksuznijem i ultra luksuznom, citaj basnoslovno skupom. Ko bi rekao da je pre samo 50-60 godina tu zivela gradska sirotinja, po njih desetak u jednoj sobi, bez kupatila? Koliko god neuporedivo zvucalo, slican proces smo imali i u srpskim gradovima u to vreme, samo tu ne govorimo o brutalizmu i slicnim stilovima, nego o socrealizmu / komunistickim rugobama. Skoro svaki manji gradic u Srbiji ima svoj ”Sergels torg” u vidu neke betonske stambene zgradurine, neretko solitera, da ne pominjem gradski hotel za svadbe i sahrane, opustosene i vise puta preprodate robne kuce, dom kulture u istom stilu… Sve su to svedoci jednog vremena i valja ih odrzavati i ne pripisivati im svojstva i znacenje koje nemaju. Niko npr ne misli da je ovaj nesrecni betonski obelisk na stockholmskom Sergels trgu lep, ali nekako nam je ipak svima drag, bas takav kakav je.

Edit: pogresan topic 😃

Izvor za sve sto ti tvrdis u vezi slucaja ove devojke su samo i iskljucivo tvrdnje advokata njenoj oca, naravno i njega samog, iznesene u dve godine dugom procesu koji je vodio protiv svoje cerke. To vazi i za poreklo ljudi koji su je silovali, i za navodno obecane organe i za isto tako navodnu izolovanost, a posebno za sumnje u njemu sposobnost da donosi sopstvene odluke. Nijedna od tih tvrdnji nije dokazana, ali ti biras da verujes u njih, pa slobodno nastavi. Ja biram da verujem spanskim pravosudnim organima, tako da cemo se tesko oko bilo cega ovde sloziti. Edit: Zaboravih da napomenem da nisam pisala o hriscanskim nego o ”hriscanskim” vrednostima. Sebe licno dozivljavam kao hriscanku, tako se izjasnjavam i te vrednosti delim.

Ovo je bilo bas licemerno od tebe, Andjo. Brizni otac, koji se tako zdusno borio za zivot ove devojke, ocigledno je prao svoju savest jer je pridoneo njenoj patnji i bio prvi koji joj je od zivota napravio pakao. Prijatelje tesko da je imala jer je odrasla u hraniteljskim porodicama i ustanovama, nakon sto je oduzeta od roditelja ovisnika. Propustila si da napomenes da je taj isti brizni otac svoju borbu vodio uz pomoc poznatih advokata koji zastupaju ”hriscanske” vrednosti i zdusno se bore protiv prava na eutanaziju i naravno abortus. Ali zato nisi propustila da napomenes da su oni koji su je silovali bili migranti, a to definitivno nije bilo presudno u njenoj odluci. Licno mislim da je odluka Spanije da donese zakon o legalizaciji eutanazije hrabra i odgovorna jer to namece stroge zahteve za preispitivanjem svakog pojedinacnog slucaja, a Spanija jeste odgovorna zemlja koja tim zahtevima moze da odgovori. Bas kao i onih nekoliko ostalih zemalja koje takvu mogucnost daju svojim gradjanima. S izuzetkom Kolumbije, za koju mi nije najjasnije sta radi medju njima.

Volela bih da znam koji su to kriterijumi kojih bi poslodavci po tebi trebalo da se drze pri zaposljavanju, kako da znaju ko je najsposobniji? Pitam ovo jer na trzistu rada razvijenih zemalja 21og veka postoje tri vrlo izrazena trenda. Prvi je da su zene u proseku obrazovanije jer postizu bolje rezultate u skoli od osnovne do univerzitetskih studija. Drugi je da se ljudi, posebno mladi, ne zadrzavaju dugo na istom radnom mestu vec ga menjaju na svakih par godina, sto zbog licnog razvoja, sto zbog vece plate. I treci, da moderni ljudi traze balans izmedju posla i privatnog zivota i ne pristaju da rade duze nego sto je neophodno. I to ne da bi kuvali vecere ili cuvali decu, nego da bi stigli na trening, putovali i imali drustveni zivot. U toj situaciji poslodavcu ne bi trebalo da bude bitno (i nije) da li ce neko ostati trudan ili nece, jer ce mu ljudi ionako nestajati na svake 2-3 godine i morace da traze i obucavaju druge. Naravno da ne govorimo o motacima kablova vec o zahtevnijim poslovima koji traze samostalnost i neretko vode na vise pozicije. Eh, ali sve to radja i cetvrti trend, a taj je da formalno obrazovanje vise nije bitno, vec poslodavac bira po sopstvenom nahodjenju i licnom osecaju. I to za najatraktivnija mesta opet budu muskarci, a sve gore nabrojano prestane da bude relevantno, ukljucujuci i to da ce ih ti izabrani ionako za par godina napustiti i nastaviti karijeru negde drugde, iako nece biti trudni. I onda ispocetka. Moj zakljucak - ljudsko drustvo je vrlo otporno, trendom protiv trenda, kad treba po svaku cenu braniti patrijarhat.

Nije propust zakonodavca jer je to strukturalna diskriminacija, nesto sto se ne moze zakonom regulisati i sto drustvo prihvata kao normalno i opravdano stanje. Da ne bude zabune o cemu pricam, evo AI definicije strukturalne (neki je zovu i sistemska) diskriminacije, a ko zeli moze da sazna i vise:

Verovatno se nisam najpreciznije izrazila, ali mislim da se iz konteksta moglo razumeti da je ovo oko voznje krseva vezano uz bolje snalazenje u saobracaju, ne obavezno uz bahatost i nepostovanje propisa. I to pisem iz licnog iskustva jer sam u Srbiji uglavnom vozila takve krseve i navukla se straha ne toliko od same voznje, koliko od toga da ce mi auto stati nasred raskrsnice, sto se i dogadjalo. I to ne samo meni, nego i muskarcima koji su tu istu krsinu vozili, ali njih nikad nisu zbog toga psovali, a mene jesu. Ovde u Svedskoj ne vozim, ali nekad mi bude zao kad me neka koleginica vozi i vidim koliko je to ustvari jednostavno s regulisanim saobracajem, uredjenim parkinzima, pitomim vozacima, pouzdanim automobilima… Znaci, ja uopste ne sporim da su muskarci spretniji kad je u pitanju paljenje na gurku, kojekakvo prespajanje kablova, parkiranje na mestima koja za to nisu predvidjena, prestrojavanje kad mu vreme nije, proletanje raskrsnice na zuto i ostale vestine koje je pozeljno i vazno savladati u uslovima haoticnog saobracaja kakav je u Srbiji. Ali u boljim, normalnijim uslovima gde nisu potrebne ove specijalne vestine, sve to postane irelevantno, pa onda i nema neke razlike u samoj voznji izmedju muskaraca i zena. Isto bi se ovo moglo reci i za kojekakve popravke po kuci. Jesu muskarci bolji u tome, nebitno da li su to neki prirodni talenti ili interesovanja usadjena vaspitanjem u toku odrastanja. Ali postaje nebitno kad ti je jeftinije da pozoves majstora za npr vesmasinu ili da prosto narucis novu, nego da sam cackas i majstorises. To moze svako da izvede, bez obzira na pol. Isto kao sto i moje vestine sivenja, pletenja i sl postaju izlisne sada kad je jeftinije kupiti novu odecu, po meri skrojene zavese ili stagod. Ukratko, ovo gore vazi za svaku vestinu na kojoj se decenijama odmeravaju snage i grade predrasude u odnosu na muskarce i zene. Uredjena drzava i isto takvo trziste cine da nase tipicno muske ili zenske vestine vise ne igraju ulogu. Kad postoje dobri uslovima za to, svako moze da dobro kuva, vozi, odrzava stvari po kuci, sredjuje bastu, ne ide prljav i pocepan, you name it… Nadam se da sam sad bolje ”razumena” 😁.

Slazem se s Helenom da je prica o voznji deplasirana na ovoj temi, ali kad je vec tu, da i ja kazem svoje. Ne sumnjam da se muskarci bolje snalaze u saobracajnim situacijama gde su bahatost, preduzimanje rizicnih radnji i nepostovanje propisa pozeljni, a cesto i neophodni da bi se stiglo od A do B. Dakle, u Srbiji svakako, ali ne jedino u njoj. Posebno ako se voze krsevi gde za upravljanje treba sve pobrojano, a ponekad i fizicka snaga. Tamo gde je saobracaj dobro regulisan i svi primorani da postuju propise (jer paprena kazna stize na kucnu adresu, potkrepljena snimkom s nadzorne kamere), i ova razlika se gubi, a time i potreba za diskusijom o tome da li su muskarci bolji vozaci od zena.

Ako vec pominjes DOS, unutar njega je itekako bilo komunikacije i planiranja za dan posle (ne i za godinu posle bas zato sto su bili toliko razliciti!). Znalo se i ko od njih i na koji nacin vodi komunikaciju s javnoscu, ko s potencijalnim saveznicima u inostranstvu, ko je za sta zaduzen i ko ce za sta sutra biti odgovoran. U grubim crtama, ali ipak se znalo. Za ljude sa studentske liste sumnjam i da se medjusobno poznaju, a kamoli da saradjuju i dogovaraju se o bilo cemu. Tu ja vidim prvi problem, a iz njega proisticu i mnogi drugi.

I ja sam lupila isti hotel, evo s telefona: Kad kliknem na ovo ”Cenovnik i program putovanja, dobijem sledece: (Sorry, ne mogu bolje s telefona, ali negde na sredini stranice stoji da su cene po osobi. Medjutim, verovatno si ti u pravu, jer kad u pretrazi promenim broj osoba u jednu, dobijem manju, a ne vecu cenu, sto bi trebalo ako je ovo prvo po osobi. Ostaje pitanje koliko ozbiljnosti se moze ocekivati od agencije koja ni sajt ne moze da sredi kako treba, ali to za drugu temu.

Gresis, Vaso. Trebalo je vise klikova da se dodje do prave informacije, a ona je da su to cene po osobi u dvokrevetnoj sobi. Sto je vec realno i uopste nije jeftino, naprotiv. Ni po svedskim, a kamoli po srpskim kriterijumima. Niko u swe ne bi dao vise od prosecne neto plate za samo jednu nedelju u mestu pored Alicante za dve osobe. Svi bi to smatrali pljackom. Ni wizzairov let nije jeftin jer prva cena na koji nailazis na sajtu ili aplikaciji je basic, bez ikakvog prtljaga. Stvarna je bar 50% veca. Na kraju mi se ipak namece zakljucak da su ljudi u Srbiji jako zeljni putovanja, pa su im i kriterijumi sta je jeftino, a sta nije, nesto labaviji nego ljudima na zapadu. Koji su opet prilicno razmazeni kad su zaista jeftina putovanja u pitanju i ni u ludilu ne bi platili onoliko koliko Kontiki reklamira kao pristojnu ponudu. Edit: Jos sam malo cackala oko tog Kontikija, koji valjda vazi za pouzdanu agenciju, u odnosu na druge. Kaze, prilikom rezervacije treba uplatiti 40% od cene aranzmana, a putovanje ce se realizovati samo ako se skupi najmanje 40 putnika. I sta ako se ne skupi? Obavestice te o tome par dana pre puta i vratiti ti akontaciju, ali tad je vec kasno za drugi aranzman, pa ces uzeti bilo sta iz ponude. Super, uz ljude koji pristaju na taj rizik, i ja bih uspesno vodila agenciju. I to mozda najbolje opisuje kako se zivi u Srbiji. Rizik, stres, pristajanje na bilo sta, pa nekom i upali. Ali definitivno manji kvalitet zivota od onog za sta se placa. I opet, razumem ljude koji na to pristaju jer nemaju vremena da docekaju bolje, a pitanje je da li ce se to i desiti. Samo me to jos vise udaljava od odgovora na pitanje da Li se u Srbiji zaista lose zivi, i odakle onoliko Srba u Alicante jedne obicne srede u martu, kad drugih turista nigde nema.

Ja sam jedna od tih iz hladnih delova Evrope koji ovde imaju neku nekretninu, ali ovi razgovori su bili cisto turisticki, o ceni suvenira i kad nam je vecera. Da, izgleda da bas ovaj deo Spanije postaje popularna destinacija za ljude iz Srbije. Od prosle godine cujem srpski relativno cesto i u Torrevieji, ranijih godina nikad. Moguce da Srbi i iz Srbije i iz dijaspore sve cesce kupuju stanove ovde, pa ih onda izdaju svojima po ” prijateljskim” cenama i naravno na crno. Secam se clanka iz nekog srpskog medija od pre par godina, mislim da sam ga podelila i ovde na forumu, gde se porede cene stanova u Torrevieji i na Vozdovcu. Naravno, Vozdovac pobedio. Inace, u ovom delu Spanije nista nije skuplje nego recimo u Grckoj, pa nema razloga da ovako ne bude. Ali ono jucer je bas bilo mnogo, peti put sam se stvarno pitala da li mi se prividja 😁.

Razlog zbog kojeg mi je bas na ovom primeru pala na pamet ova osobina nas Srba je to sto sve ono sto ti i @DJ_Vasa navodite kao moguce razloge/objasnjenja vazi i za druge evropljane, pa ih ipak nema. I oni lakse dobijaju slobodne dane van sezone, gledaju da prodju sto jeftinije itd, pa ipak je srpski dominirao medju stranim jezicima prilikom moje jucerasnje male opservacije u Alicante. Da budem jos jasnija, pokusavam da naucim spanski, pa vrlo nepristojno prisluskujem tudje razgovore kad god mi je prilika. Zato sam i sigurna da nijedan drugi jezik nisam cula u toj meri, osim naravno spanskog. Takodjer bih htela da pojasnim sta sam mislila onim ”kao da sutra ne postoji”. Svakako nista negativno u smislu da su ti ljudi neodgovorni raspikuce ili slicno. Vise sam mislila u bas doslovnom smislu reci, da su ljudi zeljni da vide sveta, onog koji je decenijama tako blizu, a ipak daleko, i sto je jos vaznije - da nisu sigurni da ce i sutra to moci. Znaci, uz nedostatak pravde i institucija, dodati i stalni stres i strah od buducnost. Cak i ako je materijalni momenat trenutno u redu, ko kaze da ce i sutra biti? Mozda mladima u Srbiji to i nije toliko bitno, ali npr moja generacija je svoje najproduktivnije godine provela s ratovima, inflacijom, sankcijama, opstim siromastvom, vizama… Mnogi iz moje i nesto mladjih generacija tek sad mogu da razmisljaju o putovanjima, a obzirom na to ko im garantuje ”mir i stabilnost” zaista ne mogu da znaju postoji li sutra i kakvo je. Ja pre svega u tome vidim razlog sto sam onoliko puta cula srpski, a nijednom npr nemacki i svega par puta engleski.

Moj utisak je da dosta ljudi u Srbiji u ekonomskom smislu zivi relativno dobro, ali nekako ocajnicki, kao da sutra ne postoji. Nesto kao ludih dvadesetih proslog veka, taj neki entuzijazam uz istovremeni osecaj krajnje nesigurnosti u nestabilnom svetu. Utisak mi je pojacan nakon nekih 6-7 sati koje sam jucer provela u Alicante. U pet razlicitih prilika, na pet razlicitih i medjusobno udaljenih lokacija, cula sam ljude kako pricaju srpski. Ruski i engleski, koje bih najvise ocekivala od jezika izuzev spanskog, dva do tri puta, a srpski pet! Govorili su ga ljudi oba pola, starosti izmedju 20 i 80, koji se ni po cemu nisu isticali, random ljudi, nikakve starkare i krimosi. Za dve grupice sam sigurna da su bili turisti, ostali mozda tu i zive, ne znam. Ako probam da si objasnim odakle toliki Srbi u Alicante jedne obicne vansezonske srede u martu, dolazim do zakljucka da su verovatno zgrabili neko putovanje koje se tog trenutka ucinilo povoljnim, i da im nije bilo tesko da se organizuju oko cuvanja dece, slobodnih dana i ostalih obaveza, da su prosto iskoristili trenutak. Sto je vrlo neevropski i nezapadnjacki, gde se sve unapred planira, od kratkotrajnih putovanja, preko raznih osiguranja, do dodatnih prihoda u dubokoj starosti, za slucaj da se dozivi. U Srbiji imam utisak da se grabi svaka prilika, bez obzira da li se radi o putovanjima, stanovima, novim automobilima, bilo cemu. Sve to bez mnogo razmisljanja i kalkulisanja i kao sto ranije rekoh, kao da sutra ne postoji. Ovo su samo moje spekulacije i ne znam koliko piju vodu, ali me kopka ta jucerasnja cudna situacija sa srpskim na svakom koraku usred Spanije, i volela bih da znam sta ostali u tome misle.

Torrevieja. Bas ovo mesto je najuzi centar grada, mada tako ne izgleda, jer se pasarela u pozadini renovira, inace bi bila nacickana ljudima. Ali slicnih mesta ima puno. Za pse postoje zatvorena prihvatilista, takodjer o trosku opstine, a svi su dobrodosli da volontiraju, bilo oko hranjenja i ciscenja, ili oko setnje, bar onih socijalizovanih. Time nameravam da se bavim kad budem u penziji i u mogucnosti da vise vremena provodim ovde.

Evo kako to rade Spanci, carevi u svemu, pa i u kuckarstvu i mackarstvu. Pse friziraju, oblace, neretko voze u kolicima… Ima i plaza odredjenih samo za njih, a dobrodosli su i u baste vecine restorana. Ali zato: Za neskupljanje kake 250 do 500 €, pa ti vidi. Kuckari uvek sa sobom imaju i flasicu vode, da se zalije ”el pipi”, tako ne smrdi po toplom vremenu. Doduse, ne znam nikoga da je platio ovu kaznu, ali znam jedne sto su platili 200€ jer su bacili djubre u kontejner u sred bela dana, a lepo pise da se baca samo izmedju 20 i 23 sata: O macjim kolonijama sam vec pisala, pa da se samo kratko ponovim. Svuda ih ima i ogradjene su tako da niko ne moze da udje, ali macke mogu slobodno da izlaze i vracaju se kuci. O kolonijama brinu volonteri i opstina koja ih financira. Ovaj stariji par je tu svake veceri u pola sedam, vec godinama:

Meni je ovaj deo prilicno kljucan, zato samo njega i citiram. Studentski pokret moze da bude ideja. Ali sama lista treba da bude spisak ljudi koji su spremni da se na odredjeni duzi period, verovatno cetiri godine, odreknu svojih karijera i dobrog dela privatnog zivota, da bi se u potpunosti posvetili poslu koji ih posle izbora ceka. I to cak i u slucaju da ne osvoje vlast i (p)ostanu opozicija. Nece valjati ako ce se tim poslom baviti iz hobija. Zato je vazno da nam vec sada saopste da su spremni na to. Ipak nece ideja sedeti u onim klupama, odborima i gde sve ne, nego ljudi od kojih se ocekuje da tu ideju zastupaju 24/7, a bogami i da je sprovedu u delo. To je ful time job i vara se svako ko misli da moze drugacije.

Da ova gore slika od pre 30 godina ima zvuk, cuo bi gromoglasno ”ajmo ajde svi u napad” i ”bando crvena”. Kad bi mogao i da popricas s nekim od njih, rekao bi ti da su za sve krive komunjare 60+ sto glasaju za Slobu, i samo da oni odapnu, sve ce se resiti samo od sebe. O tim ljudima sa slike ti pises i kazes da se protiv njih boris, ali ja bih dodala i da se boris protiv logike i zdravog razuma.

Nisam odgledala ceo potkast jer zahteva vise vremena, ali me podsetilo na nedavni razgovor s geneticarom Miodragom Stojkovicem u 360 stepeni na N1. Na pitanje koliko na nas i nas razvoj, a sve to u kontekstu price o obrazovanju, utice genetika, a koliko okruzenje, odgovorio je otprilike: 20 posto genetika, 70 posto ucenje i 10 posto mentorstvo (ako sam dobro zapamtila procente, a mislim da jesam). Nije dalje elaborirao sta misli pod potonja dva pojma, ali ja sam ucenje shvatila kao sire okruzenje, drustveni okvir u kom se zivi, ukljucujuci i obrazovni sistem, a mentorstvo kao najuze okruzenje, bitne osobe koje presudno uticu na nas licni razvoj, neovisno o drustvenom kontekstu.

@DJORDJE Nema Svedska nikakve olaksice za useljavanje lekara, naprotiv. Ovih 30% lekara rodjenih van Svedske su oni koji su dosli po osnovu azila ili spajanja porodice, pa zatim naucili jezik i kompletirali svoje obrazovanje, ili su (cesce!) dosli kao deca i skolovali se ovde. Ima nesto i onih iz EU zemalja, ili bar s EU drzavljanstvom, koji dodju da rade kao bolnicari, pa u sledecih par godina uce jezik i kompletiraju obrazovanje. Kako god, da bi se polozilo te dodatne ispite i radilo s pacijentima, treba znati svedski na nivou koji se ne moze postici na nekom kursu van Svedske. To dosta otezava u odnosu na druge struke i na englesko govorno podrucje.

Meni ovde dve stvari nisu jasne. Ili se bar ne uklapaju u sliku koju vidim u svom okruzenju. Prvo je ovo oko stanovanja. Cula sam da imigrante u Stockholmu i drugim svedskim gradovima krive za sve i svasta, ali ne i za visoke cene stanova. Prosto novopridosli imigranti i ostali ne konkurisu za isti stambeni prostor. Ovi sto traze brzu zaradu od turista se uglavnom drze centra grada, dok se imigranti otimaju za jeftinije stanove dalje od centra, niz linije metroa. Nema tu nekog preklapanja, prosto dva univerzuma. Drugo je ovo oko zdravstva. Da li sam dobro razumela da imigranti u Kanadi vrse pritisak na zdravstvo u svojstvu pacijenata, onih kojima su potrebne zdravstvene usluge? Kod mene je i u tom delu obrnuto. Glavni argument onih koji brane imigrante jeste pitanje a ko ce vam raditi u zdravstvu i vezanim socijalnim sluzbama ako nema imigranata, ko ce vas leciti i negovati? Oni kojima u Svedskoj trebaju zdravstvene usluge su mahom stariji, dakle po definiciji pretezno etnicki svedjani. Oni koji ih pruzaju su u proseku daleko vise od polovine imigranti. Procenat naravno raste prema nizim pozicijama, od lekara prema pomocnom osoblju, ali imigranata ima na svim nivoima. Oko 30% svih lekara u swe su imigranti, medju specijalistima cak 37%. Medju nizim osobljem, bolnicarima i negovateljima, vec sa svecom moras traziti etnickog svedjanina. Zdravstvo je i ovde blizu kolapsa. Bez imigranata bi prestalo da postoji.

Ovde bas lepo pokazujes kako nastaju predrasude, ne samo tvoje nego i moje, svacije. One nastaju na osnovu nasih iskustava s pojedinim imigrantskim grupama, pa se to onda preslikava na cele nacije. Ti pominjes Indijce i ljude iz Bangladesa kao potencijalno problematicne, zbog razlicite kulture itd. U Svedskoj su oni uvazavana imigrantska grupa, iako su 2023 bili i najmasovnija. Skoro 6000 osoba je tada doslo, ali niko nije video i ne vidi neki problem s tim. To je zato sto oni dolaze iskljucivo preko radnih dozvola, kao IT, lekari, istrazivaci u raznim oblastima. Nasuprot tome, ljudi iz Afganistana, Pakistana, ali i Somalije i nekih drugih africkih zemalja dolaze po osnovu azila i tu ima prilican broj onih koje pominjes, a koji po vise decenija zive na socijali, ne govore jezik i nikad se ne integrisu. Zanimljivo je i kako se stavovi okruzenja prema pojedinim grupama vremenom menjaju. Sirijci su pre desetak godina, kada su masovno dolazili po osnovu azila, bili na losem glasu. Do sada se vecina snasla i niko ih vise ne pominje kao problematicne. Slicno i s Iracanima nesto pre njih. A tek prica o ex-yu. Sedamdesetih smo bili malo divlji, ali dobri radnici. Onda smo osamdesetih dosli na los glas zbog jugo mafije. Pocetkom devedesetih na jos gori zbog masovnog priliva izbeglica. Danas smo opet uvazavani i primer dobre integracije za novopridosle. Moj zakljucak je da slika koju neko okruzenje ima prema pojedinim grupama nedomicilnog stanovnistva najvise ovisi o obrazovnoj strukturi tih grupa. Obrazovanje, cak i onda kad ne vodi direktnom zaposlenju, jeste osnov za dobro i relativno brzo uklapanje u novu sredinu. I u krajnjoj liniji, ugled neke grupe imigranata vise ovisi o zemlji u koju dolaze, kakav profil ljudi privlaci i kakve uslove za integraciju im pruza, nego o zemlji njihovog porekla.

I americki veliki gradovi imaju svoje gettoe, kao sto su veliki gradovi u zapadnoj Evropi postali melting pot. Ta razlika koju pominjes danas postoji samo jos u zastarelim socioloskim teorijama, i naravno, u Trumpovim baljezgarijama, ono kad mu zatreba vreca za udaranje pa udari na Svedsku i njen nacin integracije imigranata. Istina je da u Svedskoj danas zivi preko tri miliona ljudi koji su rodjeni van Svedske, znaci jedna trecina stanovnistva. S drugom generacijom to je i mnogo vise. U velikim gradovima ovi procenti su jos veci. Naravno da ne zive svi po nekakvim getoima, daleko od toga. A i oni koji zive najcesce nisu tu sopstvenim izborom i za vjeke vjekova, nego zbog jeftinih stanova. Cim stanu na noge sele se, posebno ako imaju decu. To je proces koji traje vec nekih 75 godina, a i dalje je ziv i dinamican kao sto je i pre bio. Naravno da ima i onih kojima to nikada ne uspe jer niti zele, niti mogu da se integrisu. Oni su vrlo vidljivi i cesto tema u politickim debatama, ali to je mozda neki procenat od ona tri miliona. Ostalo je melting pot. E sad, gde bi ovo u Srbiji moglo da ode, tesko je reci. Zavisice i od domaceg zakonodavstva i koliko ce ono ohrabrivati ove sadasnje gastarbajtere da dovode porodice ili da ih stvaraju u Srbiji. Pri tome ne mislim na mogucnost da nalaze partnere i partnerke medju domacim stanovnistvom, jer to se sigurno nece skoro desiti. Mislim ako se npr sretnu nepalac i nepalka na privremenom radu u Srbiji, pa pozele da tu svoju gnezdo. Moze li to uopste? Ako se nastavi ovako s mladjim muskarcima koji dolaze u velikim organizovanim grupama i rade za plate koje ne omogucavaju samostalan zivot, bojim se da ce sve ostati isto. Osim ksenofobije koja ce verovatno biti veca.

O boze, tri puta napisem da nije sporno da se u Srbiji zivi teze nego u Svedskoj, ko bi normalan tvrdio nesto suprotno, ali da razlika nije toliko drasticna kao sto se iz meni nepoznatog razloga nastoji prikazati. Pa se u tu svrhu uzimaju za Srbiju neto plate u aktuelni troskovi, a za Svedsku bruto plata i troskovi od pre 20 godina. I onda se cetvrti put neprecizno izrazim i kazem ”dodje na isto”, pri cemu mislim ono isto sto sam vec tri puta napisala. I onda ispadnem bezobrazna 😳.

Procitaj pazljivije moj post u kom se navodi ta cifra. Pise da je toliko prosecna potrosacka korpa, a da je medijalna plata 87000.