vilhelmina

Sin moje sefice, momak od 17 godina, se trenutno nalazi u Srbiji i odusevljeno joj salje slike kako su tamo ogromni hamburgeri. Probala sam da joj objasnim razliku izmedju pljeskavice i hamburgera i, po izrazu lica, rekla bih da nije shvatila.

Andja sve vreme polazi od sopstvenog primera dok drugima zamera ako to isto cine. Ona je svoju karijeru gradila u dve zemlje pa je normalno da u onoj drugoj dalje dogura, jer vise nije pocetnik nego vec ima etabliranu poziciju u okviru iste firme. Te situacije se ne mogu porediti pa se ni zemlje ne mogu medjusobno porediti po tom osnovu. Na licnom nivou, bitne su nam razlicite stvari; to sto je nama vazno, ne mora da bude kriterijum za nekog drugog. Zato i postoje razlicite, vise-manje objektivne mere, pa i one ne kazu sve o jednoj zemlji, posebno ne o konglomeratima kao sto su USA i EU. Mogu se porediti pojedini aspekti zivota tamo i ovamo, ali licne price samo u slucaju da dve osobe imaju potpuno iste startne pozicije i ostale predispozicije. A to naravno ne postoji.

Bez namere da prekidam bitnu raspravu, samo da napomenem da je jucer odigrano finale evropskog prvenstva u fudbalu za zene. Za detalje oko toga ko je pobedio i ko je uopste igrao, posetite portale Nove S i RTS…. Tako su rekli na kraju poduzih sportskih vesti u glavnim vecernjim dnevnicima ova dva medija; druge nisam upratila. Da stvar bude jos ludja, RTS je valjda cak prenosio utakmicu na drugom programu, ali baja iz dnevnika na prvom nije bacio pogled sta se dogadja, samo je izdeklamovao sta je pripremio. U tom trenutku su se upravo izvodili penali. Na Novoj ni toliko, bukvalno ni spomenuli nisu. Prilog o sportu je trajao bar deset minuta, ukljucujuci i pregled nedelje. Razumem da zenski fudbal nije popularan u Srbiji, ali bre, evropsko prvenstvo!

Znam o cemu pises, nisam pala s marsa ovde gde sada zivim, nego sam dosla iz Srbije. I to iz malog grada u kojem nisam rodjena i odrasla, dakle nisam bila ” njihova” i neretko sam se osecala kao bacena lavovima. Poznajem taj sloj marginalizovanih ljudi bas onako izbliza. Necu preterati ako kazem da sam zbog njih i otisla, doduse tek nakon 15 godina uzaludne borbe s vetrenjacama. Zato i nemam iluzija - takvih ljudi ima i bice ih, tu nema pomoci. Ima ih naravno i ovde u Svedskoj, verovatno manje, ali ih ima. Razlika je u tome sto ovde niko ne pokusava da manipulise njima i tako od njih pravi monstrume s nozevima i kosama. Ovde su uglavnom nevidljivi, osim onog dana u mesecu kad stigne socijalna pomoc, pa krene invazija na prodavnice. Na izbore ne izlaze, ne znaju ni kako se to radi ni cemu sluzi. Anomaliju koju pominjes nije stvorio Vucic, on je samo usavrsio masineriju koju je u pogon stavio Milosevic. Danas smo skloni da ovog drugog skoro pa branimo, kao nije on bio ni upola toliko veliko zlo kao ovaj. Mozda i nije, ali je stvorio obrazac. Pocelo je od ” niko ne sme da vas bije”, pa se onda tom sloju ljudi sve vise davalo na znacaju, sve dok nisu poverovali da sudbina zamlje lezi na njihovim nejakim plecima, pa moraju i zivotom da je brane. Sto jaca manipulacija, to siri broj ustravljenih ljudi koji se osecaju pozvani da brane nesto od nekoga, ne znajuci ni sta ni od koga. Ovde potpuno izuzimam one koji su potkupljeni, poslom ili na drugi nacin. Govorim o onima koji nisu i nece dobiti nista, a veruju da im neko i to nista ugrozava. Ti ljudi ce uraditi nesto drasticno kao ova s nozem i ona s kosom. Ili sva ona sumanuta baljezganja kod Sarovica i drugde. Ni za onu s automobilom sto je zgazila devojku na blokadi nisam sigurna. Nismo culi da je bila neka aktivistkinja dok je onaj nije pomilovao; sad svakako jeste. Ja njih ne bih trpala u isti kos s bilmezima koji istrcavaju iz prostorija stranke i lome ljudima vilice. Ne bih cak ni s onima koji poslusno sednu u autobus i idu na sns skup, a znaju bolje, samo nece jer im je ovako udobnije. Ne bih stavljala u isti kos ni one koji prodaju glas za par hiljada dinara s onim koji ih popisuju, obilaze, ucenjuju i placaju. Oni prvi cesto ne znaju sta rade, a ovi drugi itekako znaju. Tu negde ide i moja granica oko toga na koga se treba fokusirati, a koga ignorisati. Radi se o tome ko moze bolje i ko to nikako ne moze.

Sigurno ima toga, ali ima i ovoga: Izvor je OzonPress, okacicu link ako treba. Osim tog priznanja i izvinjenja, sto je sigurno savet advokata jer sumnjam da ova zena ima kapacitet da sama tako nesto smisli, zapelo mi je za uvo i ono kad prica da je verovala da su sopstvena deca i unuci protiv nje, jer su isli na proteste i u Nisu i u Beogradu. Tako nesto vice i u video snimku sa samog dogadjaja, da joj je dekanka upropastila unuku… Ne mogu a da ne razmisljam o tome kakvi su to lomovi u vec narusenoj psihi, kad ti s omiljenog medija pricaju jedno, a najblizi ti rade drugo. Ili kako je sad njenima, da li imaju osecaj krivice sto nisu primetili koliko joj je lose… Kako im je sad da izadju na ulicu, kako je njenoj majci s kojom je zivela, koja verovatno ima 100 godina i cerku u zatvoru… Vidim da je unuka i svedocila nacsudu. Ma pretuzno. Otkud znam, mozda sa mnom nesto nije u redu, ali moj mozak tako funkcionise. Meni su svi oni zrtve. I dekanka, naravno, ali sam od nje ipak ocekivala malo vise sirokogrudosti. Ona mora da moze bolje, valjda sam se zato i okomila samo na nju. Necu vise.

Da slucajno ne bude zabune: Nikome ne bih osporila pravo da ode iz Srbije, iz bilo kog razloga. I sama sam tu gde sam, a cak i nisam otisla zbog ugrozene bezbednosti. Ne pada mi napamet da preispitujem njenu licnu situaciju i osecaj ugrozenosti. Ali onaj deo o politickom azilu mi govori da ta zena sebi pripisuje mnogo veci znacaj nego sto ga realno ima. Ili stvarno ne zna sta je politicki azil, sto je jos vise porazavajuce za jednu akademsku gradjanku, pa jos naucnu radnicu i dekanku. Samo u tome vidim problem s njenim najnovijim izjavama.

I ja se secam da je pominjao PEN, ali u smislu da su mu prijatelji iz udruzenja pomogli da se smesti, ukazali mu gostoprimstvo i mozda pomogli oko boravka preko radne dozvole. Nije pominjao detalje, i ne treba, ali to je nacin da se dobije legalan boravak u EU. Politicki azil ipak odobravaju drzave i tu su kriterijumi vrlo visoki. Pre svega je potrebno da ti sopstvena drzava ugrozi zivot, bilo direkto ili posredno, da sad ne ulazimo u tu tematiku. Ali otprilike se ocekuje da si nesto na nivou Navaljnog u Rusiji, ne mnogo ispod toga.

Koliko ja znam Marko Vidojkovic nije ni trazio azil. Samo zivi negde u inostranstvu i ne zeli da otkrije gde. Slobodno me demantuj ako imas neku potvrdu da je drugacije. Ono sto ja znam je da je za dobijanje politickog azila potrebno mnoooogo vise. Dekanka bi toliko trebalo da zna, a ove izjave su joj bas na nivou informera, cista samopromocija. To sto je izjavila ona zena na sudu trebalo bi da bude poziv na vrlo ozbiljnu raspravu u srpskom drustvu o toksicnom uticaju ovih kvazimedija na psihicki labilne osobe niskog obrazovnog nivoa. Umesto toga, mrtva trka za najkreativniji nacin osvete toj zeni i njoj slicnima. Ali to je vec neka sasvim druga prica.

https://n1info.rs/vesti/dekanka-natalija-jovanovic-politicki-azil/ Au bre, sta je i njoj trebalo da se ovako izglupira, a i N1 da joj u vezi ovoga daje toliki publicitet? Cuj, trazice politicki azil! Moze naravno, i dobice odbijenicu kao kucu, ali sta bi onda trebalo da urade svi oni prebijani i gazeni studenti, na pravdi boga hapseni aktivisti, svi gradjani Srbije koji nisu u milosti sekte, a ne stiti ih visoka pozicija u javnosti? Mislim, studentima mogu da oprostim i vece brljotine, ali ovo bi trebalo da je dekanka. Steta sto nemamo topic ”sekiracija dana”, bas me iznervirala.

Definicija rasizma se menja u skladu s tim kako se civilizacija razvija i napreduje. Isto kao sto vise ne moras imati logore smrti i pobiti milione ljudi da bi se nesto oznacilo kao genocid, tako isto ne moras imati ni rasne i segregacione zakone da bi se nesto podvelo pod rasizam. Danas se pod tim pojmom podrazumava splet predrasuda koje pojedinim manjinskim grupama otezavaju zivot u nekoj sredini i tesko da ima drustva, pa cak i pojedinca koji je na to imun.

Eto vidis, o tome ti pricam! Ti vec znas koje grupe koje se teze uklapaju u sredinu. Da li si spreman da svakom pripadniku takve grupe das sansu i razuman rok da se snadje i prilagodi? Koliki je taj rok i ko ga odredjuje, on ili ti? Koliko si podrske spreman da mu u tome pruzis i u kom obliku? Teska pitanja koja traze odgovor u svakom pojedinacnom slucaju, zar ne? I ko onda da ima vremena i volje za to? Najlakse ih je sve provuci kroz istu prizmu i gledati u skladu sa svojim ocekivanjima, za svaki slucaj. Ako neko ipak iskoci iz tog obrasca, uklopi se i prilagodi, to je izuzetak. Ali pravilo ostaje pravilo, a ono kaze da se neke grupe bas tesko uklapaju. Znaci, osobina koja se u startu pripisuje svakom pripadniku grupe, dok isti i pored svega ne uspe da dokaze suprotno. Sorry, na tim predrasudama se osniva rasizam, ne na pukoj boji koze. Ona samo sluzi za lakse prepoznavanje ”problematicnih” grupa.

Ljudi iz ambasada, kao i drugi na visim pozicijama u biznisu i sl, retko su predmet rasizma bilo gde u svetu. Problem je sa siromasnim i neobrazovanim migrantima. Kad su uz to i drugacije boje koze, negativan stav okoline se dodatno pojacava. Kad je slucaj kao s onim nesrecnim Vijetnamcima onda je ljudima negde zao i svi bi im vratili pasose i vratili ih kuci, za njihovo dobro. Ali im niko ne bi dao vece plate i mogucnost da se slobodno nasele bilo gde u Srbiji, dovedu porodice, salju decu u skolu, zive kao sav ostali svet. Tako je i sa soferima iz Azije. Nikome ne smetaju dok samo vrte djevrek, cak su spremni i da im oproste poneku gresku, velikodusni ljudi. Ali da im se s porodicama nasele u komsiluk, e to bi vec bilo nesto drugo. Isto ce biti i s ljudima iz Gane, ako jednom dodju. I sad do sutra mozemo da debatujemo sta je rasizam, a sta nije. Cisto sumnjam da bi se gradjani Srbije pokazali kao bolji domacini nego drugi evropljani. Pobogu, strani radnici jos nisu ni dosli u nekom znacajnijem broju, a ljudi vec laprdaju o mesanju genetskog materijala. Polako, prvo treba da dodju porodice s mnogo dece koja trce i galame po stepenistu dok im majke spremaju hranu ciji se miris siri kilometerna okolo, pa da ta deca odrastu u Srbiji i tek onda ide mesanje. Ovi sto rade po 16 sati i salju pare kuci vec imaju porodice negde u svetu, ne pada im na pamet da mesaju svoj genetski materijal. Lako je biti tolerantan prema njima, kao i prema ambasadorima, ali to je jos daleko od migrantske price koja bi mogla da se poredi s onim iz drugih evropskih zemalja.

Ne svidja mi se ovaj trend gde se pojedinim delovima studentskog pokreta tolerisu razna iskakanja u desno i ekstremno desno, sve u ime neke sveobuhvatnosti i proklamovanog jedinstva. Daleko od toga da je ovo s Poljoprivrednim fakultetom prvi i jedini put. S druge strane, levo i proevropski deo cuti, nema ni zastava ni neceg sto bi nagovestilo da i takvi postoje. Negde se podrazumeva da su zahtevi sami po sebi odraz evropskih vrednosti, ali to kao da ne sme glasno da se kaze, valjda da se druga strana ne uvredi. I nista to nije strasno i jako problematicno sada, ali bojim se kako ce to dalje da se razvija, posebno kad se priblize izbori.

Postoje razna merila pravednosti. Najpoznatiji je gini koeficijent, ali ima i drugih, recimo socijalna mobilnost. Bas u ovom poslednjem USA stoji dosta lose u odnosu na Evropu, znaci nije mnogo ostalo od americkog sna. Intergenerational income elasticities for nine developed countries (showing the fraction of children from poor families who grow up to be poor adults)

Andjo, dugo se znamo, pa ja tako i znam da si ti sve vreme kod istog poslodavca, prakticno nikad nisi bila na trzistu rada. Zato mi je malo licemerno sto branis sistem u kojem ljudi moraju da rade tri posla da bi osigurali egzistenciju, dok sama to nisi morala da radis. Uz takve startne pozicije verujem da bi i u nekim evropskim zemljama mogla da postignes jednako mnogo. Naravno, uz isti trud koji si tamo ulozila, i kojeg ne sporim. Zastitna mreza u vidu wellfare o kojoj ovde pricamo, mnogima ni ovde nikad ne zatreba. I oni se osecaju slobodno kao i ti, nikakav sistem ih ne davi, osim onog koji je i njima na korist, u smislu zastite od otrovane hrane i zivotne okoline, bezbednosti u saobracaju i inace, ili besplatnog skolovanja u prestiznim privatnim skolama i na jakim univerzitetima. Malo kukaju na porez, ali s druge strane onaj neto sto ostane se broji, a taj moze da bude bas veliki. Imam kolege na visim pozicijama koji i ne znaju kako se kupuje karta za metro ili kako izgleda okolina naseg radnog mesta jer na posao dolaze direktno iz podzemne garaze u sklopu istog. Ne treba im ni kisobran ako pada kisa, ni zimska oprema kad je hladno. Takvi ne menjaju posao i tu su godinama, za razliku od nas ostalih koji moramo svake dve-tri godine da trazimo novi, da bi ispregovarali bolju platu. Btw, penzija je mizerna i za takve i nije nesto na sta racunaju nego rade isto sto i ti, ulazu u fondove i sl. Pri tome koriste onaj wellfare, po principu uzmi sve sto ti zivot pruza, ali se ne oslanjaju samo na njega. I definitivno na pricam o ljudima koji su rodjeni bogati, oni su posebna kategorija, nego o onima koji su to postigli sami, uz malo srece i dobrih kontakata na startu karijere. Sopstveni trud se podrazumeva, ali on nije garancija za uspeh, kao ni u USA. Znaci, ostaje nam da pricamo o javnom prevozu, ceni viskija ili hrane u restoranima, i o polozaju ves masina, tu su ipak glavne razlike.

Nemas pojma koliko gresis! Tek kad si starija krecu prave neprijatnosti, zaista uvredljive. Onaj dziber koji s mladjima zbija neslane sale, pocinje otvoreno da se nabacuje, jer on ”zna” o cemu ti sanjas 24/7. Ne kad si u drustvu, ali kad si sama obavezno. Dziber prosto smatra pitanjem casti da ti ponudi svoje usluge i uopste to ne uvija u oblande, jer valjda misli da nisi vredna toga, on ti je jedina sansa.

Ja sam jednom kupila avionsku kartu od negde za Stockholm, s presedanjem u Baselu, bar sam tako mislila. Cekanje je trebalo da bude oko tri sata, pa sam mislila da cu setati po aerodromu. Tek na cekiranju su mi objasnili da necu, nego treba da sednem u voz i odem u Cirih, odatle je bio odlazni let za dalje. Karta za voz ukljucena u cenu avionske karte. Funkcionisalo je besprekorno, sve obelezeno i u sekund tacno, bez stresa. Imala sam samo rucni prtljag, ne znam kako bi bilo s cekiranim i da li bih morala sama da ga nosim.

Sto ljudi, sto cudi, Andjo. Mene u USA nista ne privlaci, bar ne kao mesto za zivot. Za posetu, naravno. Pri tome govorim samo o onom sto mi je poznato, jer nikad nisam zivela u USA. Ali kako vidim, nisi ni ti u Evropi, jer UK je uvek bila malo na svoju ruku u odnosu na druge evropske zemlje. Od voznje levom stranom, do toga da kao turista moras da nosis onaj adapter ako hoces da napunis mobilni, jer su uticnice drugacije. Isto i ovo s ves masinom u kuhinji. Dugo sam mislila da je to standard samo u USA i UK, ali sad znam da je i u Spaniji. U Svedskoj je to cak zabranjeno ako nemas odvod na podu, zbog moguceg izlivanja vode. Ovde je standard masina u zasebnoj prostoriji ili u kupatilu. Nesto za susenje (ormar ili masina) je takodjer standard, nista cudno. Takodjer su standard i zajednicke prostorije za pranje i susenje vesa u zgradi ili kvartu (ako su zgrade manje), pa ko sta voli. Sto se tice centralne ventilacije, takodjer je ovde standard, ali postoje razliciti sistemi. Neki ukljucuju samo ventilaciju, drugi grejanje i hladjenje (obicno u javnim objektima). U Spaniji samo prozor za luftiranje, sopstveni AC za hladjenje, i razne grejalice, uglavnom za nas strance. Spanci se toplo obuku i prezive ta tri dana ljute zime godisnje 😁.

Mene hvata panika kad pogledam prognozu za sledecih nekoliko dana. Sve preko 25 sto ovde znaci pakao. Pri tome Skandinavija nije spremna za takve temperature. Nigde erkondisna, i najbolje sto moze da se uradi je da se stane pod veliki ventilator u supermarketu. Nigde drugde spasa nema, napolju przi, unutra zagusljivo. Srecom pa ovakvi toplotni talasi ne traju dugo, ali kad naidju bas je neprijatno. Za vikend cu i ja morati da se bucnem u onaj mulj s algama i pijavicama sto ga zovu plaza, nema druge.

Hvala ti sto si mi probudio griznju savesti i potakao me da jos jednom odem na sajt ambasade. Pre par godina sam se stvarno iscimala i nekako nabavila uverenje o drzavljanstvu, ali onda je ispalo da hoce i krstenicu ne stariju od sest meseci da bi mi izdali pasos i posle me upisali u biracki spisak. Tu mi se smrklo i odustala sam. Svakako nije bilo vremena da sve to skupim do onih proslih izbora. Ubedila svoje da se iscimaju i glasaju i isla s njima da me mine zelja, ali nisam glasala. U medjuvremenu i to uverenje o drzavljanstvu isteklo, vazilo je samo sest meseci, tako da nista od pasosa. Sad odoh da pogledam da li se nesto promenilo, kad ono JIIIPIII!!!! Za vadjenje prvog biometrijskog pasosa dovoljno je elektronski bukirati termin i doneti svedski pasos. Uverenje o drzavljanstvu i krstenicu pribavlja konzulat po sluzbenoj duznosti. Kad nisam pala sa stolice! Sta im bi da nam tako olaksaju?!? Tako da si upravo obezbedio jedan siguran glas (ali ne za sns, podrazumeva se) 🤩.

To o cemu pisete je ako ne svetski, onda bar evropski trend. Mladi postuju sebe i svoj rad, ne pristaju na bilo kakve uslove i umeju da se izbore za ono sto je njima vazno. Do tu je sve dobro i pozitivno, ali ja ovde u swe vidim i drugu stranu iste te medalje. Mladi nisu solidarni osim u najuzem krugu najblizih kolega, naravno mladih. Timski rad im je jaca strana samo dok sef gleda i to donosi licnu korist, inace ce ostaviti isti taj tim na cedilu bez da trepnu. Mnogo cesce od starijih koriste bolovanja, sto bas i nije logicno, i da ne nabrajam dalje jer ne zelim da ih kritikujem. Samo konstatujem da je za njih radna etika nesto drugo u odnosu na to kako je shvatamo mi stariji.

Taj sa slike je visine oko 20 cm i sluzi da ga stavis pored lezaljke za plazu. Moze i za dorucak u krevetu. Nije bas da mozes sedeti na obicnoj stolici pored njega. Imam ga, cak u istoj boji, a kupljen je u kineskoj radnji. Mislim da je cena bila oko 15€. Inace me odusevljavaju kineske radnje u Spaniji. Kao neke male Ikee su. U pocetku sam svasta za opremanje stana vukla iz Svedske avionom i placala dodatni prtljag, dok nisam shvatila da tamo svega ima, naravno mnogo jeftinije. Posebno su mi znacile ove vesalice sa slike: Kace se bez busenja zida, samo pomocu silikonskog umetka koji se posle pricvrsti zavrtanjem vijka. Garantovano drze pet godina tezinu do pet kg, eventualno se povremeno malo pritegne. Mogu da se premestaju po zelji, nikakvog traga na plocicama. Ima ih ih kombinaciji s korpicama, drzacima za peskire ili toaletpapir itd. Ni nalik onim obicnim vakuumskim koje stalno otpadaju, cak i bez opterecenja. Topla preporuka za sve koji ne barataju busilicom i ne zele da zovu majstora svaki put kad iz zatreba vesalica negde u kuhinji ili kupatilu.

Da, to je jedan aspekt problema s neto platama. Ljudima se cini da su plate u EU znatno vise nego u Srbiji, a razlika i nije bas tolika. Jos vaznije mi se cini to, da kad bi ljudi znali koliko ih drzava tacno dere porezom, da bi onda teze pristali na to da ih za sopstvene pare prebija po ulicama i tretira kao smrdljive bube.

Nadam se da me neces pogresno shvatiti jer zaista ne zelim da pobijam to o cemu pises. To je tvoja prica, sasvim autenticna, svakako istinita i pretpostavljam prilicno uobicajena za Srbiju, ali ne i za uredjene, stabilne drzave. Zato se i ne slazem s tvrdnjom da nema veze s nepomenikom. Ima, utoliko sto se u tom ambijentu normalizuju stvari koje nisu normalne i na taj nacin se ljudima zamagljuje ono sto bi trebalo da bude realna slika drustva i pozicije pojedinca u njoj. Ne, definitivno nije normalno da ti zarada poraste tri puta za pet godina, sta god da si radila, koliko god si se trudila, unapredjivala svoje znanje i vestine, vesto pregovarala s poslodavcem, stagod. Tu svakako gresis, ali ne brinem za tebe jer ti neces iz toga izvesti zakljucak da ti je dobro i da zato ne bi nista menjala. Do tvog je personalitija i inteligencije sto uvidjas da je sve to ipak nakaradno. Ali neko drugi moze i drugacije da gleda na to, zar ne? Ono sto je normalno je otprilike sledece. U Svedskoj sam 21 godinu i za to vreme mi je zarada porasla tacno tri puta. Pri tome sam krenula od najnize placenih, nekvalifikovanih, fizickih poslova, menjala ih, selila se, naucila i usavrsila jezik, zavrsila jos jedan fakultet, opet menjala poslove, napredovala… I uz sve to, ”samo” tri puta veca zarada. Realno dva puta, jer je za toliko godina bilo i neke inflacije. Ili primer koji ce tebi biti blizi: Moja cerka je zavrsila gimnaziju i fakultet tj muzicku akademiju ovde u swe. Sasvim uobicajen put, nikakvi lomovi i skokovi kao u mom slucaju. Njena zarada je sada veca za oko 80% u odnosu na njenu prvu pocetnicku platu od pre 12 godina. I ona je menjala poslove, usavrsavala se i napredovala. Redovna godisnja povecana su ovde od dva do cetiri posto, kako kad, nista vise od toga. Promena posla je uobicajen nacin da se znacajnije uveca zarada, ali tri puta za pet godina, to ipak ne biva. Ono sto se u Srbiji dogadja jeste da se ljudima podvaljuje svasta, i onda se to naziva zaposlenjem i platom. Plus obavezni dodatak da je to tako u kapitalizmu. Pa bas i nije. Posao je u normalnoj zemlji ono sto se regulise pismenim ugovorom, uz postovanje vise zakona, i sto u slucaju spora moze da opstane na svakom sudu. U Srbiji posao moze da bude i usmeni dogovor s gazdom koji vazi danas, a sutra i ne mora. Ako mene pitas, to je obicno nadnicarenje, bez obzira da li beres maline ili projektujes mostove. U skladu s tim je i plata. Neto iznos s kojim se samo u Srbiji operise i nigde drugde u razvijenom svetu, nije plata. To je ono sto ti ostaje nakon sto platis poreze i doprinose. Dok god ljudi ne znaju koliko su ustvari zaradili, nece imati ni pravu sliku kako stvari u normalnim zemljama funkcionisu i gde su oni u odnosu na to. Odatle i mnoge zablude i nemogucnost poredjenja s drugima. A taj opsti zbunj nepomenik jako vesto koristi da oduzme argumente i zatvori usta sindikatima i svima koji bi imali nesto da prigovore ekonomskom tigru. Tek kad se stvari postave na zdrave noge moci ce i da se kaze da li je ljudima u Srbiji materijalno lose, ili bez veze kukaju. Isto tako i da li je onima koji tvrde da im je dobro stvarno tako dobro, ili jedu svoju supstancu pa ce im se sutra obiti o glavu. Jedino u sta sam sigurna i zato ponavljam (pri tome te svakako nerviram 😀) jeste da nije normalno uvecati soptvenu zaradu tri puta za pet godina.

Bojim se da ima veze s nenadleznim, ili bar s klimom u drustvu koju sve ovo proizvodi. Nije normalno uvecati zaradu tri puta za samo pet godina, pod uslovom da si sve vreme radila puno radno vreme. To govori o ozbiljnom poremecaju na trzistu rada, koji ce verovatno nekad doci na naplatu, u bilo kom obliku. Ali u ovom trenutku cini da su ljudi oprezni i vecinski nisu spremni da mnogo rizikuju. Odatle i teskoce s organizovanjem generalnog strajka, a vise je nego potreban u ovom trenutku. Cak nisam sigurna kako bi se svi ti ljudi koji su osetili prosperitet u sopstvenom dzepu, pa makar po cenu toga da im je sef neki caci koji zlostavlja zaposlene, dakle kako bi se oni postavili da su sada izbori. Mislim na ljude koji iskreno zele slobodu i pravnu drzavu, ali mozda uz to ide i strah da se ne izgube sitne privilegije koje nisu trazili, ali su ih ipak zakacili zahvaljujuci nenormalnom vremenu. Ovim se nadovezujem na prethodna dva forumasa koji situaciju prate iz dijaspore. Moj sud je na osnovu onog sto vidim kod prijatelja moje dece. Mnogi su ovih poslednjih godina svracali ovde i uglavnom se oduseve stvarima kojih u Srbiji nema (cistoca, ljubaznost, odrzavane fasade, javni prevoz…), konstatuju kako se u Srbiji sve raspada i tone u korupciju, a onda nastave za Brazil. Mi ostanemo da se cudimo kako, odakle pare i vreme? Da ne bude da nisam razumena - ne zavidim im i mislim da treba da iskoriste trenutak ako im se vec moze. Ali, ako bih ja i moje kolege ili komsije ovde u swe resili da se zbog neceg pobunimo, stitili bi nas sindikati i pravna drzava. U Srbiji se za isto dobija otkaz, a bogami i zatvor ili batine; u tome je kljucna razlika. To je ta cena koja se vec sada placa i zbog koje vecina gradjana ne zeli da bas do kraja prati studente.