vilhelmina

Znaci, u dva slucaju si izabrao manje kaloricnu alternativu, u jednom vise, a u trecem nereseno. Stvar ukusa, naravno, a ne urodjenog mehanizma. To sto ti nazivas notornom gluposcu je moja tvrdnja da nam je urodjena sklonost da punimo masne celije dok imamo cime, ali ne i da biramo hranu koja ce u tome imati veci efekat. Biramo ono sto nam je prijatne konzistencije, ukusa i mirisa. To nije bila misao vec podsecanje na cinjenicu da ce malo dete kad ima izbor radije posegnuti za piletinom nego za masnom i kaloricnom svinjetinom. Cak ce i skinuti najmasniji i najkaloricniji deo tj kozicu. Ako imamo nagon za masnim i kaloricnim, taj bi valjda trebalo da se ispolji u najranijem uzrastu, a ne da se razvija kasnije u toku zivota. U tom slucaju nije instikt, nagon, sta god, nego nauceno ponasanje. Znaci, dete kao ljudsko bice jos neoptereceno kulturoloskim obrascima bira manje kaloricnu alternativu. To je sve. Ako si ti procitao nesto drugo, mozda si citao s nekim predubedjenjem, pa pogresno shvatio. Desava se, ne znaci da si glup. Ovo je bilo kolokvijalno receno. Ocekivala sam da bude jasno, jer je i kontekst bio manje ozbiljan. Rec je naime bila o sujeti i nasem stalnom nastojanju da u svemu pobedimo i po mogucnosti ponizimo protivnika. Znaci, opet kontekst. Aman, ko je rekao da su saharozu izmislili ljudi?!? Naravno da je bilo, ali ona se u vecini biljaka prirodno sintetise u znatno manjoj meri. U njima su prisutniji monosaharidi, a oni ne daju onu slatkocu koju danas poznajemo. Da nam je sladak okusa vecinim prijatan, to stoji. Ali to nije zato sto nam mozak sugerise da tu ima puno kalorija, nego zato sto je to prvi okus koji u zivotu osetimo, bez obzira gde se na planeti rodimo i u kakve cemo kulturoloske obrasce upasti u toku odrastanja. Ni ono prvo nije bilo namenjeno tebi 😉.

Ja navodim primere i postavljam pitanja, a ti mi na sve odgovaras jednom te istom mantrom. Ipak cu pokusati da dobijem konkretan odgovor na sledece pitanje: Sta radije biras i zasto - avokado ili bananu, lojavu ovcetinu ili mladu jagnjetinu, skusu ili oradu, hamburger ili biftek…? Kako objasnjavas to sto mala deca vole slatko, ali ne i masno. Izmedju svinjetine i piletine uvek ce izabrati piletinu i skoro pod obavezno ce s bataka skinuti kozicu, posebno ako je deblja i masnija? Pretpostavljam da si ih ti iscitao od korica do korica, pa ovde prepricavas. Doduse, bez iceg konkretnog osim praznih tvrdnji. Btw, nadam se da cemo jednom apsolvirati ovo s hranom i preci na druge efekte evolucije. Npr zasto reagujemo tako kako reagujemo? Odakle dolazi sujeta? Da li i to ima veze s evolucijom, koja nas je odredila kao socijalna bica koja teze da pripadaju coporu, ali i da se tom coporu nametnu kao alfa muzjaci/zenke?

Ovako kako si opisao funkcionisu instikti kod zivotinja. Ljudski nagoni su uvek pod uticajem volje i tu se bitno razlikujemo. Sta mislis, koliko bi ti dugo preziveo da se izgubis u sumi? Ja mislim da ne bi ni stigao da umres od gladi i zedji, pre bi se necim otrovao. Rasna macka koja je ceo zivot zivela u stanu u istoj toj situaciji ce ne samo preziveti, nego ce nakon nekog vremena podivljati, fenomen poznat kod macaka. Zasto moj maltezer koji je obozavao hranu i rado jeo cak i jabuke, jedino ni u ludilu nije hteo da jede parizer i virsle? Zasto kornjace tek ispiljene iz jaja odmah krecu prema moru, zasto lososi znaju gde da plivaju da bi se mrestili, a mi smo morali da izmislimo prvo kompas, a posle i gps, da se ne bi pogubili? Kako zivotinje nalaze vodu u prirodi, a kako mi? To su instikti, na tom nivou funkcionisu kod zivotinja. Kod coveka se pre moze govoriti o nagonima, upotrebio si pravu rec. Jedan od njih je i nagon za istrazivanjem, otkrivanjem, skupljanjem informacija, u krajnjoj liniji za ucenjem. Ima toga i kod zivotinja, ali u znatno manjem obimu. Mi smo i ”postali od majmuna” onog trenutka kad smo razvili te sposobnosti. Ne bi bilo logicno da smo istovremeno zadrzali sve zivotinjske instikte. Kako da znamo da je saharoza kaloricna i dobra za prezivljavanje kad je u tom obliku nije ni bilo u ljudskoj predistoriji? Nijedna hrana tada nije bila slatkog okusa, eventualno neko prezrelo voce. O masnocama da ne pricam, nista od danasnje hrane ne lici na ondasnju. Evolucija nam je dala mogucnost da skladistimo hranu i energiju koje nam u tom trenutku nisu potrebni. To stoji, a vazi i za sve vise zivotinje. Dala nam je i apetit, kao i culo mirisa i okusa da bi nas potakla da trazimo i jedemo hranu. Ali nam je dala i mogucnost ucenja, verbale komunikacije i prenosenja znanja na buduce generacije, sto nas je prilicno udaljilo od zivotinja s njihovim basic instiktima, ogranicenom mogucnoscu ucenja i stvaranja novog znanja. I na kraju, kako su ljudi izgubili onoliko instikata i postali potpuno nesposobni za prezivljavanje u prirodi, a samo im ostao taj za kaloricnu hranu? Vidis da nema logike i nikakve uvrede to nece promeniti.

Stvarno mi je zao sto si ovo napisao. Hajde ono za nerazumevanje, ali uvredu si bas mogao da preskocis. Steta, bila je dobra tema.

Uh, ne staj mi na muku 😀. Kad cuvam unucicu, a ona ima nepune dve godine, jedini nacin da je uspavam je da joj tutnem telefon i pustim joj bibi (Kolibri na youtube). Totalna hipnoza! Sva sreca pa jos ne govori i ne moze da se pohvali mami i tati 🤣.

Da naravno, evolucija 😁. Ali kad bi bilo nacina da beba prezivi i odraste na rukoli, cisto sumnjam da bi se kasnije ”setila” da joj je bolje da se okrene slatkom, sigurnije joj prezivljavanje nego s rukolom.

Sto se tice ljubavi prema slatkom, nikako ne mogu da se slozim s tvrdnjom da je to zato sto nase telo ”zna” da tu ima mnogo kalorija koje se nam obezbediti prezivljavanje. Pre ce biti da ne mozemo da mu odolimo zato sto je slatko prvi ukus kojim se susrecemo jer je majcino mleko ekstremno slatko. Prehrambena industrija to jako dobro zna, zato i trpaju secer u sve zivo. Za ljubav prema masnom bas ne bih rekla da je univerzalna, kao ona prema slatkom. Vise je nauceno ponasanje, kulturoloski uslovljeno. Koliko ima debelih italijana? A uzivaju u hrani vise nego mnogi drugi, takoreci bahate se 😁. Nije valjda da su samo njima i japancima zakrzljali instikti?

Primer sa scenom iz fima je naravno bizaran, ali isto tako je odlazak u krajnost i tvoja tvrdnja da je evolucija kljucni faktor za pojavu gojaznosti o kojoj pricamo. Moja poenta je da u osnovi evolucije zivog sveta lezi teznja da se postigne balans, neka vrsta harmonije zive i nezive prirode, jer samo to garantuje opstanak na duze staze. Nagon za prezivljavanjem je deo tog procesa i zato je nasa potreba da budemo siti, a i da imamo i malo rezerve preko toga, izbalansirana raznim ogranicenjima, onim sto je takodjer rezultat evolucije, a sto nam ne dozvoljava da idemo u ekstreme.

Evolucija nam je dala masne celije da u njih skladistimo zalihe energije, ali je takodjer razvila i mehanizme koji nas sprecavaju da u sebe trpamo neogranicene kolicine hrane. Bez njih bi bili kao onaj lik u filmu Se7ven sto ga onaj ludak tera da jede spagete dok mu i poslednji kapilar u telu ne pukne i tip se bukvalno rasprsne. Mi imamo i osecaj gladi koji nam signalizira da treba da jedemo, i osecaj sitosti kad vise ne treba, zatim osecaj tezine u stomaku, umora i pospanosti kad preteramo s hranom, pa sve do refleksa za povracanje kad smo potpuno pogubili kompas. Meni to kaze da nas je evolucija snabdela gomilom mehanizama da bi se drzali u balansu, a ne da bi preterivali. Ostaje mi nejasno zbog cega si toliko uveren da evolucija igra bas presudnu ulogu u nasoj sklonosti gojenju, a ne citav niz drugih stvari. Po meni, okey je reci da nam je evolucija omogucila da budemo deblji nego sto moramo da bi preziveli. Ali reci da je to neki prirodan nagon, kojem se po definiciji tesko odupreti, to mi je malo too much.

Mozda je i to rezultat evolucije, ali mi ljudi smo skloni jednostavnim objasnjenjima i u skladu s tim trazimo jednostavna resenja. Ako bih povukla paralelu sa srpskim drustvom, to bi bilo ono uverenje da ce sve biti u redu samo ako se promeni vlast. Koja je, jelte, za sve kriva… Tako isto i s ovom diskusijom. Niko ne spori da evolucija ima veze sa sklonoscu prejedanju i gojenju. Ali pobogu, nase postojanje na ovom svetu ima veze s evolucijom, a time i sve sto ga cini i karakterise. Neka neki ubica proba da se pravda urodjenom agresivnoscu koju nam je evolucija podarila, e da bi se odbranili od neprijatelja i opstali. Kako bi bez takvog evolucionog nasledja nekom uopste palo na pamet da povredi drugo ljudsko bice? Nasem hipotetickom ubici to svakako ne bi proslo, pa bi to isto moglo da se primeni i na ovu pricu. Znaci, ovde se vrlo jednostavno utvrdilo da masne celije u nasem organizmu sluze da bi u njih skladistili izvore energije za gladna vremena, a mi ih danas zloupotrebljavamo, pa smo zato debeli. Prvo, na problem gojaznosti u danasnjem svetu utice citav niz faktora. Evolucija je jedan od njih, onaj najmanje bitan. Ima citav niz drugih na koje jednako ne mozemo da uticemo, a ima i onih na koje mozemo, u veci ili manjoj meri. I drugo, a neka nam lekar to bolje objasni. Masne celije ne postoje samo zbog gore navedenog, nego imaju i druge funkcije. Stite unutrasnje organe, ublazavaju udarce, cuvaju toplotu tela, a luce i neke vazne hormone. I to nas sve udaljava od one pocetne premise gde se sve svodi na jedan faktor i jednu svrhu. Bar ja to tako vidim.

Ja samo da prijavim da na ovu temu ”lupam iz glave” jer je moje prethodno obrazovanje usko vezano za biologiju, evolutivne prilagodbe biljaka i zivotinja, uopste za funkcionisanje zivog sveta na ovoj planeti. Cetiri duge godine anatomije i fiziologije biljaka, genetike, ekologije, entomologije, fitopatologije, klimatologije, zoologije, dendrologije… pa valjda nekog djavola znam o tome. Sad me dodatno zainteresovalo, pa sam konsultovala i AI. Pitala sam je odakle nam zelja za slatkom hranom. Dobila sam sest mogucih fizioloskih faktora, od kojih jedan jeste onaj evolutivni program koji je Eddard pomenuo, a koji nam signalizira da tu lezi izvor snage i energije neophodnih za prezivljavanje. Ali tu su i promene u nivou secera u krvi, glad i nedostatak hranjivih materija, umor i nedostatak sna, hormonalne promene i zedj, dehidracija koja se lako zameni zeljom za slatkom hranom. A dobila sam i tri moguca psiholoska uzroka: stres i osecanja, nauceno ponasanje tj navike i cist hedonizam. Zanimljiva tema. Da nam moderatori nisu prezauzeti banovanjem neduznih forumasa, mogli bi da splituju.

Neki ovde pogresno tumace evolutivnu prilagodbu vecine sisara, ne samo coveka, da prezive izvesno vreme bez hrane zahvaljujuci celijama u kojima se skladiste kalorije i energija. Ali to samo znaci to sto pise - da i mi i te zivotinje mozemo da pojedemo vise hrane nego sto nam u tom trenutku treba i da onda neko vreme budemo bez nje. Tim saznanjem nismo otkrili toplu vodu, a jos manje smo objasnili ucestalost gojaznosti u modernom svetu ili zelju za slatkim. Lav je u ovom smislu mozda rekorder jer moze u jednom danu da pojede cetvrtinu svoje tezine, i da posle bude bez hrane mesec dana, ako mora. Ali mladog lava u savani ces tesko ugojiti pa makar mu ostavljao slasne komade mesa u svakom zbunu. Jos manje ces ga ubediti da pojede tortu. Mozda je to zato sto ne gleda reklame?

Pridruzujem se trollu, iako bih se radije vratila na temu. Dakle, ovo s povezivanjem prejedanja i evolucije je zesci promasaj. Taj nas prejedeni ili cak gojazni predak bi tesko preziveo dovoljno dugo da ostavi potomstvo i prenese im gen za prejedanje. U vreme lovaca i sakupljaca kad se za hranu trebalo dobro potruditi, taj ne bi mogao da pesaci satima, vere se po vrletima, gazi nabujale potoke, ulovi mamuta, pa bi verovatno umro od gladi. Ili bi ga pojeo tigar jer ne bi uspeo da se popne na drvo i tako mu umakne. Mozda bi ga ubili pripadnici susedne divlje horde kojima ne bi uspeo da pobegne, ili bi se tako prejeden i ugojen udavio u nadosloj reci, sta god. Nesto sasvim drugo je medved koji u jesen trpa u sebe slatke plodove, najradije borovnice, kojih moze da pojede vise od 10 kilograma za samo par sati. To da bi nabacio salo koje ce ga odrzati u zivotu dok je u hibernaciji. Ali ljudi se ne hiberniraju vec su aktivni svakog dana u godini i zato im salo nista ne pomaze u prezivljavanju. Ni pre 300 hiljada godina, ni danas. Samo im je tada stetilo na jedan nacin (vidi gore), danas na drugi.

Mislila sam gde ovo da okacim, pa mi je ovaj topic izgledao kao najprimerenije mesto. Da se na trenutak podsetimo naseg forumskog druga Amiga koji je topic i pokrenuo, a kojem se ovih dana na nebesima pridruzio jos jedan njegov Sarajlija. Oprostaj od Halida Beslica danas u parku Rålambshov u Stockholmu:

U tvom slucaju je tesko izdvojiti jedan pasus jer vrludas i upadas u kontradikcije. Jedna od njih je i da je sklonost mladjih zena starijim muskarcima i obrnuto, bioloski uslovljena. Kasnije tvrdis da nije. Pa da pokusam da rascivijam… Znaci, stariji muskarci imaju zdravstvene probleme, ali imaju i pare. Pa sta da im kazem, zivot je kurva. I vecina zena je u cetrdesetim stabilnija, svesnija sebe i pravi bolje izbore nego sto je to bila i mogla u dvadesetim. Biologija je zeza bas kao i njenog vrsnjaka muskarca, ali to sto on i u tim godinama ima vise izbora od nje nije bioloski vec drustveno uslovljeno. Upravo smo o tome raspravljali i ti si tvrdio da je u pitanju biologija. Nadam se da se na to vise necemo vracati. Ovde smo na mnogo boljem tragu i tvoj stav postaje jasniji. Znaci, muskarci su do neke 35-te nevidljivi, a zene upravo u tom uzrastu prestaju da budu vidljive. U cijim ocima? Ja bih rekla u ocima onih zena koje od muskarca ocekuju finansijsku stabilnost koju same nemaju. I u ocima onih muskaraca koji ocekuju da im zena radja i vaspitava decu dok oni nastavljaju karijeru i/ili sticanje para. Ja cisto sumnjam da ce finansijski i socijalno ostvareni gospodin otkazati poslovni sastanak i voditi decu u park, dok njegova ekonomski ovisna 22-godisnjakinja ide na manikir. Isto kao sto ce ona koja je u ranim dvadesetim zavrsila faks i zapocela da gradi karijeru pre traziti vrsnjaka s kojim ce zajedno graditi buducnost i deliti sve izazove, nego matorog punisu koji ce je zatvoriti u kucu i tek povremeno pokazivati svetu kao trofej. Drugim recima, ima tu mnogo vise momenata od onih na koje smo se fokusirali kad si nas zaglavio u biologiju. E sad, imamo raznih tipova starijih muskaraca koje privlace mladje zene. Nekom je trebalo vreme da emocionalno sazri i dostigne ekonomsku stabilnost. Recimo da je sad u ranim cetrdesetim, zeli porodicu i trazi odgovarajucu partnerku. Pravo je pitanje zasto ce jedan izabrati jednako ostvarenu partnerku, sto znaci zenu u ranim ili srednjim tridesetim koja bez ikakvih rizika moze da rodi jedno ili dva deteta. A neko drugi ce preferirati 20 godina mladju zenu, koja po definiciji nije mogla da izgradi sopstvenu osnovu za zivot vec ce iz adolescencije uleteti pravo u ekonomsku i svaku drugu ovisnost. Vidis li razliku izmedju ova dva hipoteticka muskarca? Prepoznajes li se u nekom od njih? Kako tumacis razliku izmedju ova dva ocigledno razlicita izbora?

Moj post se manje odnosio na reproduktivnu sposobnost, a vise na raznorazne rizike. Npr rizik da se dete rodi s autizmom je 66% veci ako je otac preko 55 nego ako je u dvadesetim. I ne samo to, nego je taj rizik veci sto je veca razlika u godinama medju roditeljima. Jos zanimljivosti na ovom Linku. Edit: Tekst je na svedskom, ali na dnu strane ima link za isto to na engleskom. Nije dugacko, vredi procitati.

Koliko mozemo biti sigurni u ovo? Pitam zato sto je jajna celija prilicno dobro proucena pa svi znamo da u starijim godinama moze da dodje do hrozomskih promena koje jesu glavni razlog sto plod ne moze da opstane. Ali koliko mozemo da znamo o tome sta se dogadja sa spermatozoidima kad se do pre samo 30 godina nije znalo ni da im se kvalitet i pokretljivost smanjuju starenjem. Umesto toga se verovalo da dok god muskarac ”moze”, do tada je sve fajn. Pa se onda krenulo u istrazivanja od kojih je jedno i ovo sto je Dame postovala. Mnogo ce jos vode proteci pre nego sto budemo nesto pouzdano znali. Osim sto vec sada znamo da jako malo znamo i da smo puni predrasuda.

Ako cemo i dalje o instiktima i razmnozavanju, onda hajde bar da se bavimo cinjenicama, a ne ”sto je babi (dedi) milo…”. Fertilitet i kod muskaraca opada s godinama. Mozda ne onako drasticno kao kod zena, svakako manje vidljivo, ali ipak znacajno. I onda, ako se sve zasniva na instiktima kao sto tvrdis, pa cak i mladje zene kao privlace stariji muskarci jer mogu bolje da se brinu o potomstvu od mladjih… Hmm, a kako im to instikt ne kaze da je to cime ce biti oplodjene od strane starijeg muskarca vrlo loseg kvaliteta? Cak i ako obavi radnju, a 40% primeraka posle 40-te ima izvesnih problema s tim, sansa za trudnocu je manja zbog manje broja i manje pokretljivosti spermatozoida. Da ne pominjem rizik od genetskih poremecaja, deformacija ploda i spontanih pobacaja. I pazi sad ovo. Svi znamo i niko ne spori da je zenama posle 40-te teze da zatrudne, odrze trudnocu i na svet donesu zdravu bebu. Ali koliko je njih to uopste probalo da uradi s 20 godina mladjim muskarcem? Svakako nedovoljno da bi medicina uopste imala nesto za proucavanje. I na kraju, kad je sve to tako lepo i prirodno, cemu onolike reklame za preparate za prostatu? Ukljucujuci i vijagru, koja se doduse ne reklamira, ali zato ubija. Reproduktivno starenje pogadja i muskarce i zene. Samo sto to veci broj zena podnosi vise-manje stoicki, dok se veci broj muskaraca otima i hteli bi da naskacu na sve mladje i mladje, dok god disu. Nema to nikakve veze s instiktima i biologijom, vec uvek i iskljucivo sa zeljom za dokazivanjem i nespremnoscu da se prihvati realnost.

Znaci, svi mi koji smo imali sta da kazemo na ove poslednje banove, smo rulja. Hm, zvuci poznato.

Div 30 dana?!?!? Ostala sam bez reci. Sad slobodno moze i ostatak foruma.

U nekim slucajevima je ”neprimerena komunikacija sa sagovornicima na više tema, svađalački ton” sasvim dovoljno za ban, videti pod @Helena. Sad imamo i ”postovanje nesuvislog sadrzaja….”. U drugim slucajevima sloboda govora opravdava sve to, pa i mnogo vise. Cccc, moderacijo, pocinjete da licite na one bivse (nisu zuti).

U EU su najprestizniji univerziteti drzavni (ili u drzavnom sistemu visokog obrazovanja!) i besplatni za sve EU gradjane, mnogi i za non EU. Neki naplacuju neke administrativne takse, ali to su iznosi do 1000 evra i nisu skolarine. Privatni sigurno mogu da rade sta hoce, ali ne znam nijedan koji se po ugledu i vrednosti diplome moze meriti s nekim od drzavnih. Vec sama cinjenica da ce drzavni pokupiti najbolje studente (izmedju ostalog i zato sto su besplatni) znaci da privatni ne mogu da racunaju s nekim kvalitetom studenata, pa time ni ugledom. Da se treba kvalifikovati znanjem, to se podrazumeva. I naravno da ima nacina da se to znanje nadoknadi u kasnijim godinama, ako se propustilo u srednjoj, ali nikakve pare tu ne pomazu. Bar ne postoji legalan nacin za to. Ako neko zna primer koji se moze porediti s americkim sistemom, rado bih procitala.

Ovo je bilo pre nesto vise od godinu dana. Sada sledi nastavak price. Nekoliko nedelja nakon sto je gnezdo otkriveno i zasticeno, kornjacice su krenule da se izlezu i krecu prema moru. Ne znam koliko njih je uspelo da stigne i prezivi. Verovatno ne mnogo, to je tako u svetu morskih kornjaca. Pre toga, u sve se ukljucila i jedna fondacija koja je zadrzala 16 kornjacica, od 64 jaja, koliko je bilo u gnezdu. Napravili su im kucu i godinu dana ih hranili, mazili i pazili. Sve su prezivele, lepo porasle i ojacale. Ovih dana su pustene iz tog ogradjenog prostora i nepogresivo krenule prema moru. Ideja je da ce ovako snazne i zdrave, imati vece sanse da pozive onih pedesetakngodina, koliko im je zivotni vek. Takodjer postoji nada i ocekivanje da ce za desetak godina, kad budu polno zrele, neka od zenki uraditi ono sto priroda nalaze ovim divnim bicima, i doci na istu plazu na kojoj se i sama izlegla, da polozi jaja. Ovih dana, na istom mestu kao na slici gore:

Evo ja cu pokusati da ti pomognem da razumes i unapred se izvinjavam ako ne uspem. Ne radi se o misljenjima koje mogu i treba da se komuniciraju vec o vrednosnim stavovima. O temeljnim vrednostima o kojima nema diskusije. Prost primer koji nema veze s tobom, ali je dobra ilustracija: ako neko iznosi nacisticke stavove, neces s njim razmenjivati misljenja i objasnjavati mu zasto je to lose. Znaci, temeljne vrednosti vs misljenje o bilo cemu, razlika je bitna. Sto se tice vredjanja, ne radis to nikad direktno, ali ti je neretko vrlo uvredljiv ton. Opet primer, ali ovog puta vrlo tipican za tebe. Recenica ”e bas sam se slatko nasmejala tome sto pises” u ozbiljnoj diskusiji zvuci uvredljivije nego da nekom kazes da je glupi magarac, koza, krava. Toliko od mene.

O boze… koliko ucitavanja 😒 Nije ti palo na pamet da govorim o kapitalizmu kao ekonomskom sistemu, ono robovlasnistvo - feudalizam - kapitalizam? Kako ti zoves ovu fazu u razvoju ljudskog drustva? Unutrasnje drustveno uredjenje u pojedinim drzavama nema nikakve veze s tim. Kapitalizam vlada svetom, a bauk komunizma moze slobodno da nastavi da kruzi nad njim sledecih nekoliko vekova. Nista se tu bitno nece promeniti. Zanimljivo da ti nije smetala krajnje pogresna teorija forumasa kojem sam replicirala. Ono da je sklonost starijih muskaraca mladjim zenama bioloski uslovljena, bas kao i obrnuto. I da to sve ima veze s razmnozavanjem i podizanjem potomstva. Naravno da to ne stoji. Pozeljnost ostarelog muskarca kao zivotnog partnera mladjoj zeni jeste drustveni konstrukt koji je nastao onda kad fizicka snaga vise nije bila presudna, a to znaci onda kad je stvorena mogucnost da se ista nadomesti novcem. Sta je to ako ne vreme pojave kapitalizma, trzisne ekonomije i otvaranja mogucnosti za sve, a ne samo malobrojne pripadnike plemstva? Zato sam sigurna da je ona ” bez starca nema udarca” novijeg datuma. U vecem delu ljudske istorije, taj starac je pre mogao da se nada lapotu, nego 30 godina mladjoj zeni. Toliko o biologiji, koja je u mom prethodnom postu bila centralna. O istoriji mozemo da nastavimo do sudnjeg dana. Ima tu svasta da se prica, zasto su stvari takve kakve jesu, zasto se stav muskog dela foruma na ovu temu toliko bitno razlikuje od zenskog pristupa itd. Samo bez biologije, molim.