vilhelmina

Psihopata je sasvim okey izraz, jer to nije dijagnoza, dakle ni bolest, pa upotreba te reci nece nikog neduznog pogoditi. Prave psihicke bolesti, one koje se lece medikamentima i ponekad zahtevaju hospitalizaciju, ipak ne bi trebalo koristiti u tom kontekstu. Isto tako ni razlicite oblike demencije, jer je to teska, neizleciva bolest od koje se ustvari umire. Pre toga i pogodjena osoba i njena porodica prolaze kroz pakao, koji nikom ne bih pozelela. Umesto toga bi se moglo reci da su neki ljudi senilni, sto takodjer nije dijagnoza vec stanje izazvano normalnim starenjem u koje cemo svi pre ili kasnije dospeti, ako dovoljno dugo zivimo. Nemam problem s tim ako se moje sugestije ne prihvate, ali bih volela da svi imamo na pameti to da su neke bolesti vec neopravdano stigmatizovane, pa onima koji su njima pogodjeni i njihovim porodicama, ne moramo i mi ovde ili gde god da smo, dodatno stajati na muku.

Za to deda ne mora da bude dementan, dovoljno da je glup, nepismen, nesto trece sto cini da je podlozan manipulacijama. Ali jos uvek nije njegova krivica, nego onog ko to zloupotrebljava. Btw, demencija moze da pogodi svakoga, ne moras cak ni da budes jako star, a mozes i da budes lekar ili univerzitetski profesor. Uz izvinjenje sto se kacim bas za tvoj post (jer uopste nije samo tebi namenjeno), ali ako se vec zalazemo za evropske vrednosti, jedna od prvih lekcija koje treba da savladamo jeste da se psihicke bolesti, ukljucujuci i kognitivne poremecaje, ne koriste za vredjanje, ponizavanje ili diskriminaciju bilo koje vrste.

Ovo je vrlo siroka tema i nije za ovaj topic. Meni je bliska jer svakodnevno radim s ljudima s nekim vidom demencije. Ovde je dovoljno reci da je pravo glasa ljudsko pravo i ne moze se oduzeti nikome ko ga je jednom stekao time sto je napunio 18 godina i sto je negde drzavljanin. Utoliko je vaznije spreciti da neko zloupotrebi pravo glasa ovih osoba. Oni sami sigurno nece kad dodju u tu fazu bolesti koju si gore opisao. Sto se tice oduzimanja poslovne sposobnosti, tek to je klizav teren, vezan za citav niz ljudskih prava, ne samo pravo glasa. Da si lekar ili sudija, sigurno ne bi laka srca potpisao da se nekom oduzme pravo raspolaganja sopstvenom imovinom, pravo na slobodu kretanja i bilo kakvo odlucivanje o samom sebi, a da pri tome ta osoba nije pocinila nikakav zlocin. Zato je oduzimanje poslovne sposobnosti svuda u civilizovanom svetu vrlo ozbiljan proces, i tako treba da bude. Pravo glasa je tu najmanji problem, a ne mozes samo njega oduzeti bez da ozbiljno zagazis i u ostala ljudska prava.

Ne mozes ljudima s demencijom uskratiti pravo glasa, kao sto ne mozes ni onima s drugim dijagnozama koje uticu na kognitive sposobnosti pojedinca. Nije problem u njima jer po definiciji, u odmakloj fazi bolesti oni nece ni razumeti proces glasanja, pa nece ni pozeleti da u njemu ucestvuju. Ili nece znati kako to da izvedu. Problem je u onima koji ih zloupotrebljavaju, cineci pri tome krivicno delo. Bilo bi krajnje nedemokratski uskratiti nekom ljudsko pravo, samo zato da bi nekog drugog sprecio da izvrsi krivicno delo.

Nije normalno da u ovoliko polarizovanom drustvu toliko visok procenat ljudi nema stav. Pre bih rekla da se u ljude uvukla nova vrsta straha, nesto sto nije bilo prisutno pre, a sto je posledica represije i zastrasivanja kakvi ranije nisu postojali. Jedno je plasiti se gubitka posla ili smanjenja penzije, a nesto sasvim drugo pomahnitalih ludaka kojima svasta moze da padne na pamet. Kao da je ono pocetno oslobadjanje od straha donelo neku vrstu bumerang efekta pa se sada ljudi boje sopstvene senke, a bogami i zlomisli. Nesto kao ono kad ne odolis izazovu i uradis nesto sto nikad pre nisi, ponese te drama i samo skocis, a posle pocnes da razmisljas sta je sve moglo da se desi (plus ti vlast zorno pokaze na primeru drugih), i tek onda se utronjas. Cini mi se da se mnogi posle svega plase sopstvene senke, pa su im ankete sumnjive, jer ko zna kome ti podaci mogu da dospeju u sake. I onda nece biti samo da te sef popreko gleda, nego moze i zatvor, prebijanje, gazenje, paljenje kuce, you name it. Gde su zbirovi na sve strane i gde zidovi imaju usi, a posledice otpora drasticnije nego pre, ljudi postaju jos iracionalniji, jos vise se plase. Zamisljam neku tetku u nekom selu, koja je onomad studentima u prolazu iznela ponude, jos ako je posle sebe videla na televiziji… A onda su studenti otisli, a dosli nepoznati ljudi u kolima s tablicama iz nekih udaljenih gradova… Vrsljaju po selu pod zastitom policije, niko ne zna ko su i sta rade, ali znaju da ih je poslala vlast i da im se sve moze. Moze ta tetka i sada da misli da su studenti u pravu, ali sada kad zna sta sve moze da se desi i prodje nekaznjeno, sad kad vise ne misli da je nebitni anonimus jer su je posetili, propitali i popisali, sad vise ne sme da se otvoreno izjasni ni u anonimnoj anketi, a kamoli na izborima. Jer neko tamo sve vidi, sve zna i sve mu se moze. Odlicno je bilo ono sa studentskim setnjama i oslobadjanjem od straha, ali to stanje treba neko i da odrzava, sad kad su studenti otisli, a aktivisti vlasti se razmileli svuda. I to ne oni lokalni koje ljudi poznaju kao zlu paru, nego neki novi, nepoznati i potencijalno opasni. I tu vidim glavni problem - danas je vec svaki ubedjeni glasac sns spreman da se angazuje na najmanji mig i poziv vlasti, cesto i bez toga. Ostali nisu i to se vidi. Mozda ne na ulicama Beograda, ali po manjim mestima sigurno. U tome vidim izvor nekog novog straha kod tih ljudi, sada dubljeg i vise vezanog za fizicku egzistenciju nego za neke sitne ”privilegije”, pa makar to bio stalni posao ili redovna penzija. Nemam pojma sta s tim moze da se uradi. Izbori i nova kampanja bi sigurno pomogli, ali bas zato toga nece biti skoro.

Slucajno naleteh na Pinkov izvestaj o ovom intervjuu. Sve kao ovde gore, samo deo recenice o ocu isecen, nema ga. I to vrlo vesto, da nisam vec videla ovo gore, ne bih ni primetila.

E tu smo vec kod nacina komunikacije, ono o cemi nisam htela da pricam, ali kad vec trazis. Samo sam pohvalila tvoju doslednost u stavovima i onda dobijem nesto vrlo licno - citanje misli, tumacenje odakle nekom takvi stavovi, vidi koja sam ja carica… Slobodno me podseti, predstavi se mladjim forumasima, nemoj da zive u zabludi i neznanju. Ali prvo razmisli o tome sta si o sebi rekla ovim ”nemoj da te podsecam”. Sta, neces da me retraumatizujes 😂? Btw, ja sam oduvek bila levicarka, i umrecu takva. Zato su mi takvi stavovi, uvek bili i ostace, a zato se i profesionalno bavim socijalnim radom. Bilo bi nenormalno da radim takav posao, a klanjam se kapitalizmu, ne vidim nevolju i diskriminaciju oko sebe, stagod. Ali tebi to nije dovoljno izazovno, prosto mora nesto licno, da se ponizi i patronizira. To si ti, samo kad si u manjini, nisi toliko hrabra.

Ja sam ti mnogo puta rekla da su ti stavovi bezobrazni, ali te to tada nije doticalo jer u njima nisi bila usamljena kao danas (vidi gore pod Baby). Ali eto, doslo zadnje vreme, pa cu ja sad da kazem nesto sto smatram bitnim vezano za tvoje stavove, a sto mozda moze da pomogne da ovde budes bolje ”razumena”. Dakle, za one s manje od 15 godina forumskog staza, ukljucujuci i prethodni: Andja je UVEK zastupala MAGA stavove, cak mnogo pre pojave Trampa. U nasim diskusijama radilo se o socijalnim, imigrantskim, feministickim i slicnim pitanjima, retko cisto politickim. Niti joj je Tramp isprao mozak, niti joj je isti ispario, nego je to Andja. Sto se mene tice, svaka cast za upornost i principijelnost, pogotovo sad kad vise nema one podrske. Toliko vezano za stavove. O nacinu komunikacije ne bih, tu sam vec vrlo pristrasna.

Nedeljkov je govorio i o razlicitim strategijama vlasti Na izbirima u Kosjericu i Zajecaru. U Kosjericu su krsenja izbornih pravila bila uglavnom izvan birackih mesta, ono stovariste i slicno, plus zatrasujuci broj policije, od kojih mnogi laznjaci nepoznatog porekla. U Zajecaru je bila ocigledna kradja na samim birackim mestima, sasvim otvorena, od bugarskih vozova pa nadalje, ceo repertoar. Za oba grada kaze da su, osim laznih policajaca, vrlo karakteristicni bili lazni posmatraci. To sto su poslati od strane jucer osnovanih organizacija ni po muke, ali su delovali kao neka vrsta oficira za vezu s predsednicima birackih odbora, dogovarali se s njima i davali mi uputstva sta da rade. Pitanje svih pitanja je onda sta sa svim tim moze da se uradi, ko to moze i da li taj neko hoce? Gradjani Kosjerica i Zajecara ne treba sami s tim da se nose. Do jucer su bili u centru paznje, ne treba ni sad da budu ostavljeni na cedilu.

Nedeljkov upravo u Dnevniku Nove S objasnjava kako je sve bilo naopako i pogresno, ali otprilike se tu nista ne moze. Obucina ga reseta pitanjima, ali on Ima odgovor na sve. Sve u svemu, sad je na predstavnicima opozicionih lista u ova dva grada da prigovorima pokusaju da obore sto vise birackih mesta. Licno mi je tesko da zamislim da oni imaju resurse za to.

Da jos jednom potpisem i da se nadovezem. Nacin na koji je Crta objavila rezultate i sve sto se nakon toga dogadja mi je najblaze receno cudno. Kako su svi tako lako uzeli zdravo za gotovo da je to - to, da se bolje nije moglo i da cak gradjani Kosjerica i Zajecara treba da skacu od srece sto nisu do nogu potuceni? Slusam sad jos jednog u nizu ”nasih” analiticara kako objasnjava da su to uglavnom ruralne sredine, ljudi su tamo zna se kakvi, nije to Beograd… Pa jel` ne mogu bar malo da se biraju reci?! Takodjer se pitam gde je danas Crta da nas bombarduje pricom o svim tim grubim nepravilnostima koje su jucer onako ovlas pomenuli, istovremeno rekavsi kako skoro da nije bilo birackog mesta bez toga. Znaci, normalizovali smo da ovi kradu i sad cemo da analiziramo rezultate kao da su stvarni. Ocekivala bih da to radi vlast, ali ne i Crta ili mediji kojima verujem. Bukvalno nisam cula nista konkretno, da je neko izneo detalje o tim ”nepravilnostima”, neki konkretan dogadjaj, bilo sta. Podnose li se prigovori, radi li se nesto na tome? Da li to znaci su ovaj put pokrali izbore bez ikakvih dokaza i tragova? Ili Crta misli da to moze i da saceka? U tom slucaju mi je jos manje jasno zasto su sinoc onako pozurili. Ne samo sto su izbrojali glasove ”u glavu”, nego su i mandate podelili. I stavili tacku. Mogli bi sad i ime da promene, da se ne zovu vise Crta, nego Tacka. Ja mislim da na ovom ne bi smelo da ostane, ali izgleda da hoce.

Ja mislim da su ovde problem napravili kontrolori i posmatraci. Lepo je reci da smo pokrili sva izborna mesta, ali je pitanje ko su ti ljudi i ko stoji nasuprot njih, koliko su vesti da uprate i sprece bas sve. Za posmatrace Crte nisam sigurna ni da su svi ”provereni kadrovi”, a za kontrolore opozicije se bojim da nisu svi dobro obuceni. Niko bez debele obuke ne moze da se suprostavi zbrci koju vlast moze da napravi na samom kraju dana, kad je najvaznije jer se broje glasovi, a paznja vec popustila posle celog dana. Ako neko u tom trenutku udje u prostoriju i poturi par desetina listica i ti mozda sumnjas da su te prevarili, ali nisi siguran, nemas dokaze - hoces li priznati da si namagarcen ili ces prosto potpisati zapisnik i nadati se da ce druga biracka mesta izvuci stvar? Ako si mlad i blam te je, uradices ovo drugo, bojim se. Prilicno sam sigurna da se tako desilo. Gradjani na ulicama su svasta mogli da sprece tokom dana, i sprecili su. Ali na brojanju iza zatvorenih vrata su zlojebovi definitivno pobedili, Staljin style. Koja je inace logika da brojanje onoliko dugo traje i da prevagu za sns naprave bas ona mesta ciji rezultati stizu poslednji, najvise im trebalo da se izbroje? Crta mi je posebna prica. Jesu li poslali 90 obucenih i zrelih ljudi iz drugih gradova, platili im prevoz i dnevnice? Ili su se oslanjali na volontere s lokala? Zasto bi neko uopste bio volonter Crte? Pa nije ovo vreme pocetaka CeSida s kraja 90-tih kad je to bilo cool. Moze li Nedeljkov da se zakune u svakog od njih, ili je i njemu tesko da prizna da je pukao bez finansiranja? Sve u slucaju da i sam nije prodat, los mu posao. A po nekim stvarima se moze zakljuciti i da je ono prvo.

Mislim da sam negde na granici prve i druge faze, jer me boli znatno manje nego pre (uglavnom me vise ne budi nocu), ali ipak boli. Zato su i vezbice laganica, pretpostavljam, tipa branja jabuka i penjanja prstima po zidu, ali mi je sve vreme naglasavala, samo do granice bola. Pa nista, nastavljam ovako, nigde mi se ne zuri, za sada. Mada je dobro znati da postoji i druga opcija, hvala ti za info.

Skroz spontano, niotkuda, ali ne odjednom, nego postepeno.

Meni treba jedan bas takav 😁. Tj ne bas kasapin, ali recimo kostolomac; mislim da i tu imas izvesne vestine. Dakle, vec mesecima me muci smrznuto rame tj frozen shoulder. Nisam znala kako mi se mucitelj zove, cekala da prodje, a kad nije, kao svaki savestan pacijent - obratila se dr Google-u. I posto on kaze da prolazi samo, ali za 2-3 godine, pocnem da razmisljam sta da radim. Znajuci svedsko zdravstvo, lekare sam odmah otpisala, ne bi me ni pogledali, i ne treba. Da zivim dve godine s ukocenim ramenom koje me boli, ne ide ni to. Da me neki priuceni naprapat odere 100 evra za 30 minuta i kaze mi isto sto i google, ne hvala. Da se drzim googla, ima gomila nekakvih vezbi, isto bez veze. I onda mi padne na pamet da kod nekih fizioterapeuta moze da se dodje direktno, bez uputa, a za normalnu cenu, jer su u sistemu drzavnog zdravstva. Jos malo guglanja, jer ne rade svi tako, i konacno nadjem jedan takav rehab centar. Bila danas i zena mi potvrdi da je frozen shoulder, plus ukljesten zivac. Naravno da sam se ”iznenadila”, taman posla da priznam da sam guglala 😉. ”Terapiju” mi je nazvrljala na papiru, evo dole slika. ”Branje jabuka”, neke vezbice s oklagijom i gumenom trakom, ”penjanje prstima uza zid”, plus saveti o nenosenju teskih stvari, odeci koja se lako oblaci, drzanju jastuka ispod ruke, drzanju ravnih ledja i spustanju ramena… Za tri nedelje idem opet kod nje, pa ce mi pokazati malo slozenije vezbe. Meni se ovo cini okey, ali me zanima tvoj second opinion. Mislis li da mi je ovo dovoljno ili treba da se bijem sa svedskim zdravstvenim sistemom, trazim uput za ortopeda ili tako nesto? Ima li nesto drugo da se uradi s tim ramenom, a da Ima smisla i da ne bude skuplja pita od tepsije? Ili ovako s vezbicama negde do 2027?

Dobro si zapamtila, oko 50 € ako nisi 65+ ili pripadas nekoj od rizicnih grupa (ozbiljne hronicne bolesti i sl).

Uz jos realnije sanse da budem proglasena za tetku koja popuje iz dijaspore, reci cu i ja svoje - ovo je potpuno tacno. Ljudi u Srbiji nisu svesni da su u prilicnoj meri dostigli standard prosecnog stanovnika EU, a razloga za to je mnogo. Glavni i osnovni je, rekla bih, to sto u Srbiji to jos uvek znaci rast standarda u odnosu na ranije godine i decenije, dok gradjani EU jasno uocavaju pad. Do priblizno iste tacke jedni stizu uzlaznom putanjom, ovi drugi opadajucom, pa se ovim prvim to cini dobro i ocekuju jos, dok se drugi pribojavaju daljeg pada; situacije definitivno nisu iste. Tu sad krecu zablude. Prva je u tome sto se u Srbiji uporno iskazuju neto plate, i takve porede s bruto platama u EU. Verujem da to ima svoju svrhu, jer svakako ne daje realnu sliku. Onda ide to poredjenje sta se sve s tom platom moze i ne moze, i na kraju konstatacija da su porodici neophodne dve plate za normalan zivot. Naravno da jesu, jer na zapadu vise niko ne ocekuje da se s jednom platom normalno zivi, a da druga bude ekstra prihod; odavno nije tako. Druga stvar koja ljudima u Srbiji nije jasna je vrednost nekretnina. Svi oni stanovi koji su pre tridesetak godina vise-manje besplatno podeljeni, mnogim porodicama su i danas osnovni kapital od kojeg se od jednog prave dva, od dva tri… Pa i one naoko bezvredne njive i sume po pasivnim krajevima dobiju svoju vrednost ako mogu da se upotrebe kao ucesce za kredit, ali se i to uzima zdravo za gotovo. Ima i toga da se u Srbiji mnogo toga ne mora platiti. Npr sve one isarane fasade u stanju raspadanja, plus po zivot opasne liftove, trebalo bi da odrzavaju sami stanari. Ali ljudi ulazu samo u svoj stan, dalje ih se ne tice. To isto kad se radi o opstem standardu, nikog nije briga za skole, vrtice, bolnice, ostala javna mesta… sve dok nekom ne padnu na glavu. Mozda bi i tu pomoglo kad bi ljudi znali kolika im je zaista plata i koliki procenat izdvajaju za to. Ovde sam samo nabacala neke stvari, a poenta je da ljudi u Srbiji nemaju reper kako ekonomija i na privatnom i na javnom planu treba da funkcionise, da bi bila uporediva s razvijenim zemljama. To cini da u jednom delu potcenjuju, a u drugom precenjuju sopstveni standard. Zato im je i tesko kad treba da se negde svrstaju, a posebno kad treba adresirati svoja ocekivanja i zahteve. I tu su studenti mnogo realniji od starijih. Svojim neizrecenim, ali jasnim geslom, budimo realni trazimo nemoguce, ustvari pokazuju koliki je reset potreban srpskom drustvu. Institucije nisu samo one na koje je protest trenutno fokusiran, nego i sve one koje cine kostur jednog funkcionalnog drustva i time ga cine poredivim s drugim funkcionalnim drustvima u svetu. To trenutno nije moguce jer je u Srbiji sve pobrkano i na glavu postavljeno. Sve je nekako zamagljeno i zato je nemoguce reci da li su ljudi u Srbiji bogati ili siromasni, da li se moze govoriti o srednjoj klasi ili ne. Ja bih rekla da su mozda u proseku dobrostojeci, cinjenica je da se dosta trosi, putuje, da se kupuju automobili i nekretnine. Ali isto tako mislim da je sve to na staklenim nogama i moze vrlo lako da se urusi, a da je malo ko toga svestan.

Razumem kako ovo s kreditom izgleda is tvog ugla, jer u Srbiji jedna takva investicija lako moze da krene po zlu, bez sanse da se raspetlja, pa ce na kraju da bude jaci tlaci. U Svedskoj garancije pomenutog Kronofogdena vaze ne samo za zajednicki dug prema banci, nego i za medjusobna dugovanja bivsih partnera. U slucaju razvoda se medjusobnim dogovorom ili uz pomoc advokata prvo ustanovi ko ostaje u tom stanu, à ko se seli. Onaj ko ostaje ima da isplati inom ko se seli onu sumu koju je ovaj do tada ulozio i sam preuzima kredit. Tu ulazi banka da odobri ili ne odobri novi, samostalni kredit onom ko ostaje. Ako ovaj ne ispunjava uslove za to, ili is drugog razloga ne moze da se postigne dogovor, stan se prodaje i pare se dele srazmerno tome ko je i koliko do tada ulozio. Naravno, u uredjenom sistemu nije tesko ustanoviti koliki je deo svakog od njih jer se kredit otplacuje s dva racuna i u svakom trenutku se zna koliko s kojeg od njih. Eventualnu prodaju bivsi partneri mogu da odrade sami ili da to prepuste banci. Stan je u medjuvremenu verovatno promenio vrednost, pa se i eventualni gubitak kao i dobitak dele srazmerno ulozenom (obicno na pola jer se i kupovina tako radi). Komplikovaniji, ali i redji su slucajevi gde racuni nisu ovako cisti, i tu ulazi sud. Kao sto rekoh, to ne biva cesto, jer se od pocetka vodi racuna o tome da moze da se dodje u ovu situaciju. E sad, ako je kod zajednicke investicije u stan dobro da se deli na pola, kod svakodnevnih troskova nije. Jer bas u pomenutoj situaciji (ili nekoj slicnoj) postaje vazno koliko je ko do tada usparao. Njoj je najcesce cela plata isla na zajednicki kredit i troskove, dok je on skupljao pare na racunu. I onda on ima znatno veci manevarski prostor da stvori samostalan zivot nego ona. Sto nju u krajnjoj liniji cini i ranjivijom u slucaju bilo kakvog nasilja, od strane tog ili nekog novog partnera. Citava ova dugacka prica je da pokaze kako se i dobro uredjen sistem, s ugradjenim mehanizmima za lako resavanje konflikata, ukljucujuci i ekonomske sporove, u krajnjoj liniji osniva na diskriminaciji zena. Hoces da budes potpuno ravnopravna iako imas manje prihode od partnera. Na krace staze super, ali na duze ce da te kosta.

Odgovor na tvoje pitanje je ovo sto kaze @Chaos Is Me u prvom delu tj stan koji je stecen u braku ili vanbracnoj zajednici (ovde se to zove sambo i regulisano je drugim zakonom od onog koji vazi za vencane parove) je zajednicki i u slucaju razvoda se deli na pola. Osim ako par to nije drugacije resio i potvrdio ugovorom. Nebitno je ko ga je kupio, ALI - tu pocinje razlika. U Svedskoj je uobicajeno da par zajednicki aplicira za kredit jer tako imaju veci prihod, pa samim tim dobiju i mnooogo bolje uslove, mogu vise da podignu, samim tim da kupe skuplji stan s manjim mesecnim troskovima, i imaju manju kamatu. Tu svako placa svoj deo kredita, a ako jedan prestane da placa, banka ce sve prebaciti na onog drugog i to bi bilo to. To moze tako jer ovde postoji drzavni organ koji se zove Kronofogden i kod njega dospeju svi neplatise. Kad jednom tamo dospes, u duzem periodu vise neces biti covek, uzimace ti od plate, a vrlo cesto dok si ziv cak i kad se razduzis, neces moci ni da sklopis obican ugovor za telefon ili kablovsku, a kamoli da pazaris nesto na kredit. Tako da nikom nije u interesu da se s tim igra, koliko god zeleo da napakosti partneru . Zanimljivo je i kako se ovde dele ostali troskovi zivota. Obicno svako od partnera ima sopstveni racun, plus zajednicki za hranu, racune i potrepstine za decu. Naravno, moze i drugo nesto da se kupi s tog racuna, ali to je uvek dogovor. Npr sambo moje cerke je opsednut aparatima za kafu; mora da kupi sve novo sto se pojavi. Ako staro ne uspe da proda na fejsbuku, usreci tastu tj mene 😁. Moja cerka pije samo caj i to je ne interesuje, tako da ih on sam kupuje i poseduje, iako stoje svima na raspolaganju u zajednickoj kuhinji. To je samo jedan primer. Naravno da svako sebi kupuje odecu, telefone, licne stvari, a i da svako ima sopstveni racun za stednju. Ti racuni su po oba zakona licni i nisu predmet deobe u slucaju razvoda. I tu postoji jos jedna zamka u koju mnoge zene upadaju, jer hoce da budu ravnopravne, a na kraju ispadnu siromasnije. Cak i kad postoji zajednicki racun, a posebno ako se troskovi dele od slucaja do slucaja, vecina bira da u jednakim iznosima pridonosi zajednickom domacinstvu. Zvuci cool, ali na kraju meseca na njenom racunu ostaje znatno manje nego na njegovom u bar 90% slucajeva. Jos ako je ona na porodiljskom, znaci na 80% plate, i tako nekoliko puta, onda je to ne pogadja samo u tim mesecima i godinama, nego bitno utice i na njenu buducu penziju. To sto ce statisticki gledano ziveti duze od njega, ne koristi joj nista u ekonomskom smislu, jer je ovde i penzija licna, ne nasledjuje se.

Da pomerimo malo fokus ove feministicke price na druge aspekte, mada je sve to u krajnjoj liniji povezano. Ovih dana je u Svedskoj aktualna prica o povracaju poreza, a ona otkriva jos stosta nesto sto naizgled nema direktne veze s pomenutim porezom. Naime, posto je ovde porez individualan i nema veze s porodicnom situacijom pojedinca, bilo je lako ustanoviti kako bogatiji pol kroz poreski sistem postaje jos bogatiji. Na nivou cele zemlje prosecan muskarac je dobio oko 20% vise para od prosecne zene . U bogatijim opstinama i starijim uzrasnim grupama ova razlika je i do 40%. Mehanizam je jednostavan. Posto je glavni izvor povracaja poreza placena kamata na stambene kredite (30% se vraca kroz porez), oni s visim prihodima koji mogu da si priuste vise skupih nekretnina, na kraju dodatno profitiraju. Taj profit finansiraju i oni koji od svega ovoga nemaju nista jer zive u iznajmljenim stanovima i sopstvenu nekretninu mogu samo da sanjaju. A to su, pogadjate, vecinom zene. Na primeru samohranih roditelja je razlika najuocljivija - 50% samohranih majki zive u iznajmljenim stanovima u odnosu na svega 35% samohranih oceva. Ima jos statistike - samohrane majke zive u prostoru koji je u proseku 9 kvadrata manji od onog u kojem zive samohrani ocevi. E sad mozemo da se vratimo prici o tome zasto tolike zene ostaju u destruktivnim zajednicama, neretko svesne rizika da to jednom plate i zivotom.

Na sastanku s Putinom, Neandrej govori ruski, a Putin ima slusalice. Da li slusa prevodioca ili muziku, u krajnjoj liniji nije ni bitno.

Ja sam poslusala savet i instalirala Operu na telefonu , samo za forum. Za ostalo koristim drugi browser tako da nije bas prakticno, ali navikne se covek. Jedno vreme su i tu iskakale reklame, ali sada vise ne. Pojavi se poneka kad se refresuje strana, ali moze da se skloni, nije strasno. Preporucujem.

90e su bile zlatno doba za one u Evropi koji su sacuvali posao, ne i za one ciji poslovi su se preselili u druge delove sveta. U pocetku se verovalo da ce to na duge staze biti dobro za sve, trziste ce to da resi, ali rezultat je ocigledan - duboko raslojeno drustvo u kom niko nije bezbedan. Uzrok i posledica, nista cudno.

Najvece figure u istoriji civilizacije ?!? Pa super, istina da i nije bilo toliko lose prvih godina njihove vlasti. Ali ja bih njihovu ulogu ipak pre cenila po onom sto su ostavili covecanstvu, a to su devedesete godine dvadesetog veka. Nisu svuda bile krvave kao u ex yu, ali nisu ni neke srecne godine kojih se ljudi rado secaju. A te godine i ono sto ih je obelezilo nisu doneli marsovci nego su rezultat njihove vladavine. Umesto sveta zasnovanog na vrednostima i slobodi ostavili su svet zasnovan na krupnom kapitalu (s naglaskom na krupnom), pohlepi i korupciji. Ovo u cemu i danas zivimo, oni su udarili temelje.

Jucer sam pridonela gledanosti rts-a iako to nikad ne radim, ali me zanimalo kako to izgleda. Naletela sam na dve mladje zene, ocito nekakve pripravnice. Jedna je izvestavala iz skupstine i mucila se da sastavi dve suvisle recenice, bas je dugo trajalo i bilo naporno za gledam je. Druga je izvestavala ispred samog rts-a i prebacivala mikrofon iz ruke u ruku, da bi onom slobodnom mlatila one koji su uletali u kadar. Ocito nije bilo nikog da joj bar u bubicu javi da se to nikako ne radi, kad je vec unapred nisu pripremili. Bukvalno je svom snagom udarala ljude oko sebe.