Cyber

Najbolje zurke su spontane zurke. Ova je bila vrsna, hvala vam!

Sve kao da gledam. Skupljali smo papir na radnim subotama, u grupicama, zvonili od vrata do vrata, obijali noge, gomilce uvezivali kanapom i tako taj rad. I kod nas u skolu dolazio neki sa Wartburgom po pomije. Mozda je Wartburg tada bio neko radno vozilo za vucu? A skolsku kuhinju da ne pominjem.

Vala jesu! Nisi mogao da ih obijes. 😄

Jos jedno podsecanje! Secam se tih gvozdenih kasica u raznim bojama. Odozgo se u uzani duguljasti otvor ubacivali novcici. Bile su zakatancene i ako me secanje ne vara, kad nakupis onda ides u banku da otkljucaju. To su delili deci u Beobanci. Secam se i stednih knjizica u koje su rucno upisivane cifre na salteru u banci.

E to! Upravo tako, kupis pola ili ceo. Bile one rupice izmedju pa se samo "raspara" polovina. Evo jos jednom, ovde imas celu pricu.

Povratak u detinjstvo a (moje) detinjstvo se desavalo u Beogradu. Samo se secamo, svako nesto doda, ne merimo. A dobio si link gde mozes da procitas vise o prvoj samoposluzi u Jugoistocnoj Evropi okolini Varazdina. Eto svetla! 🙂

Ne, papirni listici, tzv. "srecke". 70-ih. Tada o grebanju niko nije ni sanjao.😄

E, a sad´ da vas vidim! Da li se neko seca lozova koji su se prodavali u super-minijaturnim kioscima, unutra taman samo mesto za stolicu na kojoj sedi prodavac. Ti lozovi su bili pravougaoni, duguljasti, uzani. Izgledali su kao duguljaste markice.

Da! To sam skroz potisnula, sad kad kazes setih se da se ubacivalo 5 dinara za konjica.

Those were the days ... secam se i mirisa kafe koja se mlela u velikim mlinovima u samoposlugama, kad prodjes kasu.

Prvi supermarket u Beogradu je bio na Cvetnom trgu. Pominjali smo ga ovde pre XY strana. A inace ...

Tako sam i ja to razumela iz prica starijih. Kaze se da secanje zivi sve dok zivi i poslednji koji se seca.

Znam, zato su adresirane i Robne kuce Beograd i Merkator. Te robne kuce smo imali u to doba. Merkator je nama bio na drugoj strani reke, pa se tamo svracalo kad se islo u Zemun jer je bilo usput.

Robne kuce Beograd su ulepsale moje i verovatno mnoga detinjstva, jer su imale ogromna odeljenja sa igrackama da se svako dete zanesvesti. Kad smo odlazili u Zemun, na putu je bila robna kuca Merkator na Novom Beogradu - decija radost na kvadrat. Hocu reci, kao dete tog minulog doba, robne kuce su bile raznovrsne a imale su i posebnu atmosferu, bile su kao neke oaze usred gradske vreve, neki paralelni svet po kome si mogao da svrljas i paris oci i iz kog si se uvek vracao i punih ruku i punog decijeg srca. Deda je nosio beretku, i onda kad dodje vreme povede mene, dedinu Golubicu, ”u varosh” da u robnoj kupi novu, a i ja se uvek ogrebem za nesto. Deda je uvek govorio ”basamak” pa smo se u robnoj kuci vozili ”elektricnim basamcima”. Poslednju beretku za poslednje putovanje mu je kupila mama u Beogradjanci u jedno kisno Beograde-dobro-jutro jutro. Oktobar 1976. Kad sam svojevremeno usla u Beogradjanku i videla u sta se sve to pretvorilo – sve mi se vratilo – bum! Lakse bi mi bilo da je namesto starog doslo nesto novo bolje, jer to ne bi bio Gubitak.

Ma da, mora da je to. Samo sto sam postavila pitanje sevnulo mi iz maglovitog secanja "Mundijal", tako smo to zvali, zar ne? Kako se lepo zakpe neka rasparana secanja na ovom topiku, to je cudo!

Nesto si pobrkao, kraj 60-ih i slicice niko nije ni pominjao. Ja na primer, tada nisam bila ni u planu. Za Argentinu si u pravu.

Cilj pustanja u promet tih informacija i jeste bio da ne dodje do puskaranja. To je (nova) taktika. Da se obistinilo (uprkos tome sto nije ni bilo u planu), onda bi ispalo da je suprotna strana u pravu i da tacno zna sta Putko planira. On to sebi ne moze da dozvoli, to je pitanje prestiza. Zamisli da protivnik kaze, eto bili smo u pravu. Desava se jedna sofisticirana diplomatska igra koja ce da se zavrsi tako da niko ne izgubi obraz. Hod po zici, igra nerava kao preslikano iz Berlinske blokade, samo sto sada americki i sovjetski tenkovi stoje suceljeni na pola metra rastojanja samo metaforicki.

Secam se da je kesica kostala tri dinara. Toliko su kostale i dnevne novine. I sladoled Rumenko. I cokoladica Zivotinjsko carstvo u kojoj je bila slicica neke zivotinje. Tacno kao da gledam a i onog prevaranta se secam.

Bice da je to SP u Argentini, nesto mi se javlja - Mundijal? Mislila sam da sam bila mladja. Je´l se seca neko albuma i slicica? Kupis kesicu a unutra slicice pa ih lepis u album dok sve ne skupis. Duplikati se razmenjuju. Slicice su bile uvek kad se nesto svetsko desavalo.

Nekih 70-ih, mi deca iz babinog & dedinog kraja, kad je neka utakmica na Marakani, spustimo se do coska u Ljutice Bogdana taman na tik od ulaza pa slusamo ludilo sa stadiona u direktnom prenosu. A tek kad padne neki go, ho-ho-ho! To je bila decija avantura. Secam se i da smo skupljali i tapkali neke slicice kad je bilo neko (valjda) svetsko prvenstvo u fudbalu, nesto veliko je bilo. Bila sam bas prcvoljak pa se ne secam detalja, osim da me je jedan bezobraznik prevario kad sam mu dala moje duplikate a on kao otisao kuci da mi donese njegove da razmenimo i nije se vratio. Sta bi to moglo biti, otprilike do sredine 70-ih (ne posle), zna li neko?

Spoj novog i starog. Sajber napadi i vec vidjena diplomatija preko nishana (isti scenario kao u doba Berlinske blokade, rat nerava).

Na ovom topiku se vec oseca borbena gotovost, rovovi su spremni, prebrojavanje krvnih zrnaca je u toku ... sve po sistemu - samo da ne izgubimo (jos i) Ukrajinu!

Prica tek pocinje. Duma je danas usvojila predlog zakona da se prizna samostalnost Donbasa, tj. dve samoproglasene republike. Jos samo Putko da potpise pa da sve bude po zakonu i da ruske trupe mogu "legalno" da udju na "samostalnu" tertoriju a ne da kao do sada nezvanicno pomazu separatiste. Predlog tog zakona je dat na razmatranje u decembru. Kockice se polako slazu. Scenario vec vidjen.

Zamisli kad nesto ovako elementarno treba reci po ko zna koji put! I kad to uopste ne vredi. Ignorancija je sirova i zilava sila. Pandemija ju je razoblicila, ali avaj!

Jos se nisam opasuljila od kad sam pocitala za onaj slucaj u Italiji, gde roditelji nisu hteli da dozvole zivotno vaznu operaciju svog dvogodisnjeg deteta ako ne dobiju garancije da ce se koristiti "nevakcinisana krv". Ne mogu da verujem. Ne mogu da verujem. Ne mogu da veujem.