Ja sam imao srece, mi smo vikendom isli sa sela u grad, u Novi Sad kod kevinih. A deda je fanatisao za dve stvari - FK Vojvodinu i za auto-trke, pa je nedelja za njega bila svetinja uz vreme sporta i razonode i u retkim prilikama kada bi (poznih 70-tih) bio prenos neke F1 trke. Neka od mojih najranijih secanja su kako sedim dedi u krilu i na malom crno-belom TV gledamo trke.
Moj drugi deda, sa caletove strane na selu, je bio mehanicar i svojevremeno trkac na dva tocka, on je bio pretplacen na Auto-Moto Reviju i ja sam to fascinirano prelistavao i gledao slike trkackih automobila jos i pre nego sto sam naucio da citam (a i to je bilo rano, dobrano pre skole, jer sam dosadjivao babi da mi cita stripove i Reviju pa me zena naucila da mogu sam π). Uvek sam bio vise naklonjen 4 nego 2 tocka, sad kad razmisljam o tome verovatno su me tako i usmeravali jer posle dede i moj tata se nesto pokusavao baviti moto-trkama dok nije doziveo tesku nesrecu koja ga je bacila u komu i zbog koje je do kraja zivota vukao posledice.
No, jedno su svi znali - kad sam bio klinac, ako su hteli da budem miran i da znaju gde ce da me nadju morao je neki motor da bruji. Pa tako kad nisam bio kod dede u radionici (cemu se mama svaki put "obradovala" jer bih se umazao od glave do pete) druga opcija je bila da me posednu pred televizor na kome su bili neki automobili, da li trke ili film sa nekom jurnjavom. Tako da nije bilo frke u nedeljna popodneva sta ce se gledati na TV - valjda je mojima to bio jedini nacin da imaju malo mira u kuci pored mene onakvog.π€£
Prva stvar koje se secam u vezi F1 je bio Laudin udes na Nirburgringu. Deda (novosadski) je navijao za Laudu i Ferari pa je i meni on bio omiljen - i secam se kako sam smarao kevu svaki dan pitanjima o cika-Laudi, pa hoce li ozdraviti, pa kad ce ozdraviti i tako to.
Prva fatalna nesreca u F1 koju sam registrovao bio je Petersonov udes u Monci - secam se clanka iz Revije sa sve shemom gde su bili Patreze, Hant, Peterson, Brambila, i kako je za sve kriv starter koji je pokrenuo trku dok jos poslednji redovi nisu stali na grid.
Prva sezona F1 koje se secam u detalje bila je 1982 - Laudin povratak, fajt Pike-Salazar u Hokenhajmu, udes Vilneva, Kekeova titula sa samo jednom pobedom osvojena sa bodom u poslednjoj trci sezone. Toliko mi je to urezano u secanje da znam tacno gde sam bio i kako sam sedeo kad sam gledao te trke.
Da ne bude bas skroz oftopik ovo moje pisanije, Senu sam prvi put registrovao u Monaku '84. Trku sam gledao kod babe i dede (seoskih), u "velikoj" gostinskoj sobi gde smo privremeno stanovali dok smo rusili staru kucu nabijenicu i zidali novu modernu. Nas TV u boji (ne dedin crno-beli koji je bio u njihovoj "maloj" sobi) ali antena nesto nije bila dobro podesena pa je slika bila crno-bela s puno snega. Ja tada jos uvek navijac Laude pre svega, Meklaren je posle dosao po inerciji, ali sam posle Laudine konacne peznije Senu u Lotusu uvek drzao na oku. Niko srecniji od mene kad su se 1988. spojili. Nikome zalije nego kad je 1994. odlucio da promeni tim i to bas u Vilijams da ode. I onda jos ta jebena Imola.
Posle Sene od vozaca sam samo jos za Hakinena navijao. Samo tim.
