1937, trka na stazi Montenero u Livornu za Kup grofa Cana koja se te godine bodovala za evropski sampionat kao VN Italije. Na slici vidimo Hermana Milera u Auto-Unionu Tip C #18, iza njega je Nuvolari u Skuderija Ferari Alfa Romeu 12C-36 #22 a u pozadini Ricard Siman u Mercedesu W125 #8.
Iako se VN Italije vec 13 godina tradicionalno vozila u Monci, za 1937. u zadnji cas organizatori su odlucili da se te godine Kup grofa Cana racuna kao VN Italije. Verovatno je na ovu odluku uticalo to sto je ovde godinu dana ranije Tacio Nuvolari uspeo da pobedi neprikosnovene nemacke Srebrne Strele.
Ferari je dosao u punom sastavu s cetiri bolida Alfa Romeo 12C-36 kojima je ovo bila druga godina takmicenja a kao vozaci odabrani su Nuvolari, Farina, grof Karlo Trosi i Klemente Biondeti a kao rezerva za svaki slucaj tu je bio i Antonio Brivio. Fabricki tim Alfa Korse je dosao samo s jednim bolidom, novijim 12C-37 sa nesto jacim motorom (V12, 4.5l) sa Djovanbatistom Gvidotijem za volanom. Pored njih tu su bila jos i dva privatnika u starijim Alfama 8C-35, Italijan Vito Belmondo i Svajcarac Hans Ris.
Nasuprot njima stojala je mocna nemacka armada - Auto-Union sa svojim Tipom C koji je izdominirao u evropskom sampionatu 1936 sa Rozemajerom, Hansom Stukom, Hermanom Milerom i kao iznenadjenjem Ahileom Varcijem (Varci je imao problema sa zavisnoscu od morfijuma na koji se navukao u bolnici oporavljajuci se od posledica udesa, i sad je konacno ponovo bio "cist" i spreman) uz Rudolfa Hasea kao rezervu, i Mercedes sa novim W125 ciji motori su razvijali za ono vreme neverovatnih 650KS (F1 bolidi sredinom za koga su vozili Karacola, fon Brauhic, Herman Lang, Ricard Siman i Kristijan Kauc (za poredjenje, moderna F1 je toliku snagu dostigla i prestigla tek tokom turbo-ere pocetkom 1980-tih).
U petak po kisi najbrzi je bio Nuvolari ali u subotu su stvari dosle na svoje pa je pol poziciju lagano uzeo Karacola ispred Varcija i Rozemajera. Nuvolari je kao najbolji medju Alfama bio tek sedmi.
(Nuvolari s mehanicarima Ferarija i svojom Alfom pred start)
Poredak na startu (grid u redovima po tri):
Karacola - Varci - Rozemajer
Lang - Stuk - f.Brauhic
Nuvolari - Siman - Trosi
Miler - Gvidoti - Farina
Biondeti - Kauc - Belmondo
Hans Ris nije startovao.
Start trke je odlagan dvaput, prvo zbog Nuvolarijevih tifoza koji su provalili na grid, a taman kad se to resilo jedan od gledalaca je pao s drveta i povredio se pa se cekalo da ga preveze hitna pomoc. Kad je trka konacno krenula poveo je Karacola s pola a za njim su isli Lang, Rozemajer, f.Brauhic, Varci i Nuvolari. "Leteci Mantovanac" ubrzo pretice zemljaka u Auto-Unionu uz ogromno odusevljenje publike a u cetvrtom krugu Lang prolazi Karacolu za vodjstvo. Njih dvojica pocinju da prave prednost i odmicu ostalima. Nakon desetak krugova Nuvolari gubi tempo, Varci ga prestize i vraca petu poziciju. Razvija se velika borba za sesto mesto tokom koje se u poretku smenjuju Miler, Siman i Nuvolari (slika s pocetka).
(Guidoti u novoj fabrickoj Alfi)
Na celu se razvila bespostedna borba izmedju Langa i Karacole uprkos besnom gestikuliranju Nojbauera iz boksa koji je trazio od svojih vozaca da uspore i drze poredak no oni ga ignorisu i iz kruga u krug obaraju rekord staze. Lang je zbog toga ubrzo morao u boks jer je unistio gume pa je Karacola preuzeo vodjstvo. Ubrzo i ostali idu po gorivo, Nuvolari prepusta svoj bolid Farini koji je ranije odustao zbog kvara. Simanu se gasi bolid tokom pitstopa i dok ga je restartovao izgubio je nekoliko pozicija. Guidoti u fabrickoj Alfi odustaje zbog kvara.
U 36. krugu odustaje i fon Brauhic zbog kvara a Lang ponovo sustize Karacolu. Ocigledno brzi, Lang bezuspesno pokusava da prestigne timskog kolegu koji ga brutalno blokira (njih dvojica su se medjusobno voleli otprilike kao Sena i Prost u Meklarenu onomad). Na kraju kroz cilj prolaze zajedno sa samo 0,4s rastojanja.
(Karacola #2 ispred Langa #6)
Karacola je pobedio ispred Langa a daleko iza njih sa skoro dva ipo minuta zaostatka kroz cilj prolazi Rozemajer, poslednji u krugu s vodecima.
Nakon problema u boksu Siman je inspirisanom voznjom uspeo da u velikoj borbi savlada Milera i Varcija za cetvrto mesto. Varci je na kraju trke bio toliko iscrpljen da su ga morali izneti iz bolida. Farina je u Nuvolarijevom boidu zavrsio kao sedmi i najbolji medju crvenima, iza njega je bio Trosi pa Rudolf Hase koji je preuzeo Stukov bolid i na kraju s pet krugova zaostatka privatnik Belmondo.
Odustali su zbog kvarova Kauc, Biondeti, fon Brauhic, Guidoti i Farina sa svojim originalnim bolidom.
Najbrzi krug trke pisao se Karacoli i Langu s identicnih 3:11.2s.
Odmah nakon trke Hans Stuk je dobio otkaz, u Auto-Unionu su bili nezadovoljni njegovim nezainteresovanim stavom gde bi cesto u nekom momentu trke samo usporio bez razloga ili odustao u potpuno ispravnom bolidu (kao sto je uradio i sada). No, pod pritiskom nacisticke vlade Stuk je vracen u tim vec pocetkom naredne godine propustivsi samo jednu trku.
Ovo je bila poslednja trka koja se bodovala za evropski sampionat te godine u kojem su Mercedesi izdominirali pobedivsi na svim trkama osim prve za VN Belgije (uzeo Hase u Auto-Unionu). Karacola je krunisan kao sampion ispred Brauhica, Langa i Kauca - sva cetvorica vozaci Mercedesa. "Veliki" granpri bolidi su vozili jos dve trke van sampionata, Masarikov kup na Brnu u Cehoslovackoj (Karacola) i VN Doningtona u V. Britaniji (Rozemajer).
