Leaderboard

https://i.postimg.cc/1zRCSnMD/IMG-20251016-WA0001.jpg

Sta mi je trebalo da saznam da ovo ide na Netflix, necu ni da gledam vise

Meni je ova diskusija postala zanimljivija nego što je inicijalno bila, zato što mi je nešto sve vreme nedostajalo. Tačno mi fali taj trenutak kad sve legne na svoje mesto. Onaj aha doživljaj gde mi neko pitanje klikne i ja ga sebi objasnim. Kao kad imam slagalicu, pa postoji jedan njen deo kom nikako ne mogu da nađem mesto. Onda vrtim to parče slagalice, okrećem ga na svaku stranu kako bih kompletirala sliku, ali ne biva. Možda su neki drugi delovi bili pogrešno složeni. Kako god da sam jukstapozicionirala argumente, uvek sam imala neko kontrapitanje, koje me je vraćalo na početak. Ovde je glavna tačka razdora ono što u statistici zovemo procenat objašnjene varijanse. Ako imamo pojavu na koju utiče više faktora i njihovom kombinacijom uspevamo da objasnimo npr. 75% nekog fenomena, možemo se zapitati koji od tih faktora najviše doprinosi ovoj varijansi. Kada su rezultati pouzdani, možemo ekstrapolirati zaključke na pojašnjenje samog fenomena. Mi se ovde sporimo oko toga - koji faktor je ključan za objašnjenje tzv. epidemije gojaznosti koja je postala globalni problem. Na kraju sam shvatila da ne treba uopšte tako da posmatram stvari, u smislu jukstapozicije faktora ili insistiranja na tome šta je ključno. Ova ilustracija mi je poprilično pomogla da uhvatim širu sliku: (dodala bih hedonic eating ispod emotional eating, zato što mnogo ljudi danas jede (mnogo) iz uživanja u hrani, ne zbog fiziološke potrebe) Uprkos svim nagonima, postoje dve karakteristike koje ne delimo sa našim precima - veća izloženost različitim vrstama hrane, generalno kompleksnija kontrola namirnica i socio-kulturološke norme koje se tiču ishrane. Iz njih proizilaze svi ovi faktori koji dolaze sa strane u ilustraciji te overrideuju evoluciju. Tu spada i cela priča o industriji brze hrane, poslovima koji uglavnom podrazumevaju više sati u sedećem položaju, životne navike tj. brz način življenja, smanjena fizička aktivnost i sl. E ovde sam ja bila u zabuni šta je starije, kokoška ili jaje? Jesmo li postali ovakvi zato što se nismo prilagodili, ili smo ovakvi jer nam je evolucija to dala da uvek takvi budemo? Sad moram priznati (teška srca ) da nisam bila u pravu u vezi jedne stvari. Okruženje i okolnosti su se previše brzo promenili (na nekom grafiku bi to izgledalo kao veliki spike posle poduže ravne linije), a naš organizam nije stigao da se prilagodi. U principu, ne možemo da održimo korak sa promenama u spoljašnjem svetu i to je ona priča o sporosti evolutivnog procesa, koju ja nisam uzela u obzir u toj široj slici. Zbog toga me je Eddardov argument kako više ne postoji taj selekcioni proces u prirodi za spore i debele vratio na početnu tačku. Uticaj sredinskog faktora tj. promena u načinu života dobro ilustruju studije sa različitim etničkim grupama. One zajednice koje i dalje žive po principu da love životinje u šumi ili beru različite biljke kako bi se prehranile, beleže nižu overweight i stopu gojaznosti među svojom populacijom. Par interesantnih referenci: Bragazzi, Del Rio, Mayer, & Mena (2024). We Are What, When, And How We Eat: The Evolutionary Impact of Dietary Shifts on Physical and Cognitive Development, Health, and Disease. Advances In Nutrition, Vol 15(9). DOI https://doi.org/10.1016/j.advnut.2024.100280 Himmerich, Hubertus et al. (2024). The evolving profile of eating disorders and their treatment in a changing and globalised world. The Lancet, Vol 403, Issue 10445, 2671 - 2675. Ulijaszek SJ. (2002). Human eating behaviour in an evolutionary ecological context. Proceedings of the Nutrition Society, Vol 61(4):517-526. doi:10.1079/PNS2002180

Uopšte nije krajnost. Izvini, ali ovo je elementarno nerazumevanje evolucije pa zato i razumem Eddardovu reakciju. Pokušaću ponovo da detaljno objasnim. Nagon prema kaloričkoj hrani je tu. To je fakat, stvoren preko evolucije. U stotinama hiljada godina postojenja ljudske vrste ili nešto blizu toga, živeli smo kao hunter-gatherers. To je značilo konstantnu potragu za hranom i duge periode bez hrane. Nagon ka visoko kaloričnij hrani i prežderavanju kada se na hranu naiđe je imalo svoje evolutivne prednosti i to se na prenelo na današnje potomke. Gojaznost u to doba nije bio nikakav problem, zbog dva razloga: - Hrana nije bila u izobilju - Stalno smo se kretali i iskorišćavali energiju E sada ... taj isti nagon nam danas vise šteti nego što nam koristi, ali ne do te mere da se ne možemo razmnožavati (mada sve više debelih umiru mladi), što znači da će i naša deca naslediti taj nagon. Zašto je taj nagon ključan? Pa sada, da tog nagona nema, da mi svi volimo karfiol i biljke - gojaznost ne bi bio toliki problem. Ne postoji reklama koja će te naterati da lako konzumiraš mnogo više spanaća, jer nemamo taj nagon prema takvoj hrani. Problem gojaznosti danas je kombinacija tog nagona, neaktivnosti, neznanja, reklama itd. Ali da nema nagona ... čak i da si neaktivan, ne bi bio toliko debeo niti bi reklame za slatkiše pomagale mnogo (kao što reklame za biljke ne utiču mnogo na nas). Zato je taj nagon ključan. Naravno da ne sporim da ostali faktori nemaju svog uticaja, niti opravdavam gojaznost.

Drugu godinu zaredom neću biti prisutan za draft, jebem ti termin

The nice guys https://m.imdb.com/title/tt3799694/ Solidno zabavan iako ima previše klišea. Ipak jedan utisak me ubi. Ne mogu da sklonim ispred očiju sliku plastificirane Kim Bejsinger. Užas na šta liči

Izadje @Xpert