Leaderboard

Ako je u necemu Bora bio sampion na jugoslovenskom prostoru, to je pisanje melanholicnih,cemernih balada koje s druge strane ne zvuce placipickasto vec pokazuju iskonsku musku emociju na jednostavan nacin. Dva dinara druze, Necu da ispadnem zivotinja, Neke su zene pratile vojnike, Ostani djubre do kraja, Zvezda potkrovlja i suterena, Pobeci negde... Rekla je je verovatno najbolji opis raskida u istoriji domace muzike. Meni se ta njegova melanholicna crta nekako najvise dopadala, isao mi je nekad na zivce sa primitivnim posalicama i baljezganjem. A opet, ja nisam bio ni u planu kada je on bio na svom vrhuncu i strukovno i kreativno.

Ovu Srkela drži u novčaniku i dan danas. Kad je u mortus fazi, izvadi, pogleda pomazi i zapomaže. Sve sam ga naučio u životu samo ga nisam oženio kako valja. Teniserka, plavuša pa Ruskinja. Noksa jebem li ti sve ludo šta mi uradi. A ti sam onaj Ljig tvoj rahljavi i ne vredi. Dabogda ih prekopali sve.

Tvrda slika

Ravnodušan prema plaču Ravnodušan prema plaču Obožavam ilovaču Gotova je moja muka Pa se smejem iz sanduka Oko mene su, u stvari Licemeri i govnari Svako mi za dušu pije A znam, lažu drkadžije Svako ko je tu plakao Poslô bi me u pakao Ravnodušan prema plaču I konačno sasvim sam Obožavam ilovaču Ne može mi ništa šljam Ravnodušan prema plaču I konačno sasvim sam Obožavam ilovaču Ne može mi ništa šljam A gore mi pevaju popovi I nasleđuju me lopovi Šapuću samozvani proroci "Upropastiše ga poroci" Dok izjavljuju saučešće Pljuju po meni sve češće i žešće Na glavu mi stavljaju lovore Drže mi posmrtne govore Stoka što laže kako zine Preuveličava moje vrline Ravnodušan prema plaču I konačno sasvim sam Obožavam ilovaču Ne može mi ništa šljam Ravnodušan prema plaču I konačno sasvim sam Obožavam ilovaču Ne može mi ništa šljam Možda nema ko da plače Pa plaćaju narikače Mnogo sveta, divan sprovod Za pijanku sjajan povod Kô u svakom dobrom vicu Sreća je na svakom licu Grobar čeka napojnicu Još po jedna za ubicu Za presrećnu porodicu I veselu udovicu Ravnodušan prema plaču I konačno sasvim sam Obožavam ilovaču Ne može mi ništa šljam Ravnodušan prema plaču I konačno sasvim sam Obožavam ilovaču Ne može mi ništa šljam

Pogeldajte, procitajte.....dobbrota je uvek lepa.... https://www.facebook.com/photo/?fbid=1027969902667085&set=a.750749963722415

Eye of the Tiger! Danas nesto radim i slusam muziku, i zacuje se Survivor i dobro poznata melodija. U slucajnosti ne verujem, tako da sam znao sta ce se desiti (kad ne znam koja je omiljena pesma Pegule) Velika pobeda za Sabalenku, koncano je izasla iz gubitnickog moda u ovakvim mecevima, Po meni najbolja teniserka u poslednje 2 godine, ali previse poraza u bitnim mecevima kada je nestajala sa terena i nije uspevala da se vrati. Ovo sto je uradila u polufinalu i finalu je jedna nova dimenzija u njenoj igri, ako uspe da nastavi ovako bice jos mnogo trofeja za nju. Uz to bilo je povremeno, mada retko, i varijacija u njenoj igri sto je nije karakterisalo u proslosti. Pegula je odlicno odigrala, iznenadjen sam njenim nivoom tokom finala, nije se stisla, dva puta u minusu i oba puta se vratila, ali eto u finisu joj je nedostajalo malo da bar odvede setove u TB. Mozda sledeci put, sad je probila barijeru i videla da moze. Odlican mec, i kvalitet i drama, preokreti, sve sto neutralni posmatrac moze pozeleti u jednom GS finalu.

Kakav raspad Beloruskinje.

Hurts nekoliko vrlo loših odluka, osim 2 INT jednom ga je AJ Brown spasao, a jednom je Nixon ispustio moguć pick 6. Odličan poslednji drive doduše, i run i pass i nisu im ostavili vremena za normalan Hail Mary. Love takođe katastrofa odluka kod INT i još jedna za čist ispušten pick 6. 17/34. Jesam pristrasan kao navijač Minnesote, ali mislim da su njega malo prerano stavili u liste top QB-ova. Recimo Ringer koji generalno cenim ga ima na 12 mestu, ispred Murraya, Goffa, Cousinsa, Purdyja i Hurtsa. USA Today ga ima 9. Lik sa Around the NFL za NFL.com ga ima na 8. mestu ispred Herberta što je za mene ludilo. Ovo bi trebalo da su dve ekipe koje treba da ugroze SF i Detroit. Ako QBovi budu igrali ovako, nemaju čemu se nadaju. Ali treba imati u vidu čudne okolnosti, loš teren i nekoliko dana su bili zaključani u hotelima.

Kad se drugima nađe to isto oni budu suspendovani istog momenta i to se zna, ne krije se po pola godine da bi im se omogućilo da se takmiče normalno i moraju da se vuku po sudovima mesecima umesto da igraju turnire. Sve da se i nije dopingovao namerno, ovo nije u redu prema svim ostalim igračima. Baš da vidimo prvi idući slučaj kako će biti tretiran.

Nije moguce klasifikovati top 3 pesme. Ukusi su razliciti... Moj uslovni izbor je: - Lutka sa naslovne strane - Kad hodas - Kada padne noc Poslednji put sam bio na njegovom koncertu u Areni povodom 30 godine benda. Secam se da sam izdrzao nesto vise od polovine koncerta. Posle toga sam pao energetski 😄 U svakom slucaju Ravnodusan prema placu, Rokenrol za kucni savet i jos mnogo pesama za mene imaju specificnu tezinu. Covek je nacionalna klasa rokenrola. Pun uspona i padova kao i zivot. Pun talenta. Kao i obicno tek kad neko ode vidi se zapravo kolika rupa ostaje posle njega. Bend je posle smrti Mise Aleksica sepao, plus Borina bolest. Pocivaj u miru legendo!

Ovo iz nekog crtanog filma? Ovo "cudoviste" nije stvarno💕

Hvala Giantsima za Barkleya. Hurts zabrinjavajuće loš, on ako ovako nastavi nemamo se čemu nadati ove sezone.

Na kraju Siner ocekivano, bez vecih trzavica do finala, onako rutinski mec favorita protiv igraca iz pozadine koji je u formi. U drugom polufinalu ocekujem pobedu Frica, Tiafoe ima jedinu prednost u komunikaciji sa publikom, ali ne verujem da ce Frica pojesti atmosfera i mogucnost da udje u finale. Svi igracki parametri su na njegovoj strani, samo treba da bude strpljiv.

Ne znam odakle pohvale za glumce, u pojedinim trenucima izgledaju amaterski. Sve mi nekako izgleda djecije i neozbiljno bez obzira na produkcijske mogucnosti.

Svaka čast svima koji i dalje gledaju ovo.

Osmi put krecem sa napisem post, al nikako... Ima i do momenta u mom zivotu, al ima i u ovome... Nego... Manje ili vise, svi smo rasli i odrasli na Bori. U mojoj kuci mama zaljubljena u Colu, cale vise voli Juraju Hip nego Parpl... Ali moje sveto trojstvo do puberteta su bili Djole, Bora i Gru. Posle se otislo putem panka i grandza, pa je bilo metal faza, pa Prtija i Dzeja naizmence... Ali nekako Bora i Djole su uvek bili tu, manje ili vishe. Djoleta je generalno uvek bilo lako voleti, a s Borom je bio jedan znacajno turbulentniji odnos... Npr. posle SNS koncerta bio sam 100% uveren da nema "povratka za nas", Corbine pesme mesecima nisam slusao... Ali ono, nisi besan na onog ko ti je nebitan... Ja sam mu na kraju oprostio... Nije bilo lako, ali tako je najbolje. Ne bih ni o najboljim stvarima, ni o najcrnjim, sve rekoste... Sad samo moja percepcija... A ona kaze da je, na kraju krajeva, Bora bio prilicno tipican reprezent ovog naroda (ili reprezent kako ovaj narod sebe vidi), sa svim losim i dobrim stranama. Vispren, duhovit, lud, hrabar, banalan kao mlad. Kurcevit, a opet nekako nije isao do samog kraja, grub, a opet premekan, prost, a opet nekako mio. Saspe ti ga on u facu, direktno, bez okolishanja, apsolutno situaciji prigodnim recnikom. Ali na kraju, sve to nekako bude, hm, losa je rec ali shvaticete - luzerski. I pesme mu, u opstem slucaju, odisu melanholijom i usudicu se da kazem porazom. Tipicno nekako srpski, tako lako za poistovetiti se. Zato mi je, kako su godine prolazile, Evo ti za taksi bio blizi, a Gde si ti u glupom hotelu dalji. A i sam Bora dalji... Ali je zbog gore navedenog Riblja corba ostavila trag, prilicno znacajan, na najvecem broju ljudi sa srpskih prostora. Nekako je pravu zicu gadjao vecini... Ne iz koristi ili radi podilazenja, nego sto je to bilo to, to bio on. Kako su godine prolazile, on nazalost nije sazrevao, nego je matorio. A matorenje je djavolja rabota... Narocito ako je stereotipno - alkohol, stomak, kladionica, laki nacionalizam i merenje ku*ca. I uz matorenje ide nedostatak prihvatanja da se matori, a to vodi do gluposti. Sta su gluposti, pa individualno je, ali ih je bilo po svacijim merilima. Nor. ja DSS epizodu ni malo ne zameram, to razumem, cak i podrzavam, ali necu o tome. Razna srbovanja i slicna sranja su me vazda nervirala, ali neka ga, chicha olinjali, ono, Bora Corba prica gluposti. Otrpis zarad starih vremena i povremenog bleska. Ali kako su se brljotine ucestalije bivalo je sve teze i teze. Pak, kada se zdedio u Sloveniji, ironije li, to visi nije bio Bora. Nestao je on nekako mnogo ranije. Vremenom su ga neki prerasli, drugi otisli u drugom smeru, treci opravdavali, cetvrti nesto osmo... Ali cinjenica je da je ostavio zig na mnogim generacijama, i to u najsiroj publici. Na kraju krajeva, Bora je bas kao sto Mariosu nabacio - teca koji kvari decu. Teca koji ti je dao prvo pivo, pokazao prvi poster gole tete, ispricao masan vic. I bas zato tecu volis, uprkos svemu... Mada on sebe bas nije poslusao... Veliko, veliko hvala, necu da budem dvorska budala, nadjite drugog, ko vas jebe, ja sam budala samo za sebe. Vidimo se Boro.

Hu da fak, ar ju?! PS.

K'o ravnica široka mi duša ja sam onaj koji uvek greši a treba mi neko da me sluša kad sam tužan neko da me teši Pođi sa mnom da smirimo reke pođi sa mnom da letiš do neba zaboravi glupave prepreke pomozi mi podrška mi treba. Iskustvo mi iskopalo oči sudbina me ogrebala šapom neka piše na mermernoj ploči da sam grešnik pod nebeskom kapom. Ja ne umem da objasnim ništa a hteo bih da me neko čuje i ne nudim mirna pristaništa samo nudim borbe i oluje. https://velikeprice.com/kultura/bora-corba-onaj-teca-sto-kvari-decu/

Koliko smo mi kao drustvo posrnuli za 30 godina...

Koliko vredan snimak Milena Dravic u publici kod pesme Milena ❤️

I Alkaraz i Novak su ispali zbog Olimpijade. Ne znam šta Alkaraz o tome misli, ali Novak verujem da ovo zlato ne bi menjao za još jednu titulu u Njujorku, tako da je s te strane sve OK. A da se nije saznalo ovo o Sineru apsolutno mi ne bi smetalo da on osvoji.

Ej, Boro - Jebi se! PS. Kad, https://www.imdb.com/name/nm2955595/?ref_=nm_mv_close sa katanama uleti - nema vise rasprava! NoKru

Rambo je sublimirao sve što treba znati o Bori. On definitivno nije bio zao i pokvaren tip, nije postao to ni danas. Šta je teralo na mračnu stranu i koji lični đavoli, jebem li ga. Na kraju dana njegova zaostavština je toliko ogromna, toliko značajna i sveobuhvatna da sve i da je namerno želeo da je posere, ne bi mogao toliko sranja da proizvede da prekrije decenije velikih albuma, turneja i generacija koje su odrasle sa njim a mnoge i ušle u rok vode. Samo zbog njega. Ljubav mora da pobedi i što se mene tiče, sve mu je oprošteno, ako je to i bitno. Definitivno najveći rok muzičar, kantautor, najveća grupa svih vremena ovih prostora. Odmaraj legendo, sjebao si nas sve do kraja. Nije moralo danas 💔

Voleo sam Riblju Čorbu i pesme koje je Bora napisao. U nekom trenutku, razočaran onim što je postao, počeo sam da govorim kako je Bora Đorđević odavno umro, a da je ovo sad samo neka propala osoba koja se igrom slučaja isto zove Bora Đorđević. I kada tako postavim stvari, ne potresa me smrt te osobe koja je sada preminula. Međutim, to nije istina, takvo postavljanje stvari. To je bila jedna osoba. Sa ogromnim potencijalom i talentom, ali i mračnom stranom. Ta mračna strana je možda i terala talenat da se ispolji. Nije to izdržao, izgoreo je, postao je ljuštura... da je zaista umro tada, ne bi se čulo ništa sem hvalospeva velikom pesniku. Jeste bio veliki pesnik, ali i veliki čovek, sa svim dobrim i lošim što je nosio u sebi. Veliki jer je proživeo život koji te natera da zastaneš i zapitaš se. Neka se odmori. Zbogom.

Rambo o Bori: "Jedna suza za Boru Dragi Boro, za tebe i tvoj “Rokenrol za kućni savet“ sam znao davno pre našeg susreta u kancelariji PGP-a, davne 1988. dok su urednici većali šta da rade, zatečeni mojim materijalom za prvu ploču. Tad si bio u naponu snage, na vrhuncu karijere, velika, prava zvezda, a ponašao si se kao dečak, neposredno i blagonaklono, baš kao da smo stari drugari. Kad si čuo materijal, pokazao si neskriveno oduševljenje pred zaprepaštenim urednicima, sećam se kako si rekao "Dajte ovom momku reklamu, gurajte ga na TV, ovaj će da bude zvezda, luđi je od mene! " Zvao sam te bojažljivo godinu dana kasnije, davne 1989., da mi gostuješ na ploči, ne bih li malo avanzovao na račun tvoje velike popularnosti. Oberučke si prihvatio, bez ikakvih potpitanja, nisi čak tražio nijedno slovo od teksta da se mijenja, obzirno poštujući moj “pesnički” rukopis. Treći put sam te sreo na zajednikom koncertu na Tašu, ti si bio zvijezda večeri, ja sam nastupao na početku, kao jedna od mnogih predgrupa. Taš je bio pun, od silne treme mi je pripalo loše, prućio sam na pod, Ti i Gaga ste prvi skočili, prišli, masirali me, donosili vodu sa šećerom, zabrinuti, vrlo nežni, kao da sam vam rod rođeni, uspjeli ste da me povratite i osposobite za nastup. Odmah zatim, to je bilo devedesetih, početkom rata u Bosni, našeg zajedničkog poznanika i menadžera, uhapsila je u Mostaru JNA . Zbog gorostasnog izgleda i osornog ponašanja, kombinovanog sa bošnjačkim imenom i prezimenom, tako ogroman i osoran, uz “sumnjivo” ime i prezime, u to histerično vrijeme naš drugar nije imao mnogo šansi da dokaže svoju nevinost. Da ne davim s detaljima, našeg druga su na lično Tvoju intervenciju pustili istog dana popodne, zauzeo si se u to gadno i opasno vreme za " nekog tamo, s one strane". To smo do danas znali samo ti i ja, i naš oslobođeni drugar. Mislim da je sasvim umesno da od danas to zna i još po neko. Boro, ja te pamtim kao vrlo nežnog i dobrog čoveka, a da si vrhunski pesnik u šoumen, to znaju svi. Na žalost, nIkom nisi znao da kažeš ne, pa si tako tvoj benigni kafanski nacionalni zanos trapavo preneo u javni prostor. Zgodno za zloupotrebe svih vrsta, nema šta. Godinama posle toga nosio si taj nametnuti teret na svojim pesničkim plećima. Ali , onako dostojanstven, ćutao si, bilo ti je ispod pojasa da se “vadiš”. Znam iz prve ruke da nisi bio u stanju ni mrava da zgaziš, a kamo li da nekog mrziš. Za razliku od mnogih, koji su vešto žonglirali svojim nacionalnim zanosom i u javnosti ga sasvim oprezno dozirali na kašičicu, tek da se čupne neka korist, a da se ne napravi dugoročna šteta na tržištu koje će se neminovno otvoriti za koju godinu, vešto okrećući ćurak tačno u trenutku kad će mediji novonastalih država početi da obraćaju pažnju na estradu - “onih tamo” . Nisu ti Boro ti svatovi ni do koljena. Počivaj u miru druže. Za mene si od prvog susreta bio legenda, i ostaćeš legenda za vek i vekov. Jer si prije svega bio nežan, skroman i dobar, uglavnom na svoju štetu. Na posletku tvoj veliki, grandiozni stih sve lepo kaže, onom ko zna da sluša: “ A sebe bih na poklon dao bilo kome, jer niko od vas ne zna moje brodolome", napisao je Rambo.

Istinska legenda! Prvi dodir mi je bio sa polaskom u osnovnu školu i njegov tada aktuelni hit "Avionu slomiću ti krila", ne znam zašto ali ta pesma me je tada opčinila, sve žive sam njom smarao 🙂 posle kako sam odrastao upoznavao sam njegov ali i opus Riblje Čorbe a onda su usledili brojni koncerrti, svi nezaboravni, poput onog u Sremskim Karlovcima pre nekih 15-ak godina kada je publika bukvalno pevala svaku pesmu s njim od pocetka do kraja, takvu energiju je tesko i opisati, ali i jedan malo drugaciji mnogo godina pre toga. U studentskim danima smo delili istu kladionicu na Terazijama, kakav je to bio doživljaj za mladog provincijalca poput mene kada sto do mene sedi veliki Bora Čorba i s obzriom da čujem sve šta priča, imam utisak kao da sam u njegovom društvu, posle se svima time hvalio 🙂 , da bi smo se koju godinu kasnije zajednički preselili bliže Vuku, i u tom ambijentu sam ga stvarno upoznao i prvi put i pričao s njim, isključivo o sportu o kladioničarskim temama 🙂 obožavao je da se kladi na ženski tenis i turske kupove. Bio je veliki Zvezdaš, još veći muzičar i definitivno istinska legenda. Neka počiva u miru a mi ćemo i dalje uživati u njegovoj zoastavštini dok mu se opet ne pridružimo na nekim drugim Terazijama.

@McLeod - e dobro si se setio tog meca sa Congom iz Pariza 2008. meni u glavi da mu je predao mec, ali to je bilo kasnije, 2011 u 1/4 finalu. Znaci Conga je treci, moze se reci da je Siner onda cetvrti (van trojke). Koliko je Novak muka imao sa Congom posle finala AO, ima jednu pobedu u Majamiju u 1/4 finalu 2009, ali ako se dobro secam Novak se tu samo tako nudio, a Conga je sam sebe pobedio. Bankok, Pariz, Sangaj, pa mislim Marsej, AO, sve poraz za porazom, tek od Vimbldona 2011 potpuno okrece to na svoju stranu. Kada se baci pogled na ovo, ispada da je pobeda na AO bila bas velika, protiv rivala, koji mu u tom delu karijere nikako nije odgovarao.

Blue Öyster Cult su 70ih imali seriju dobrih omota: Dobri su i oni kasnije, ali sam ove albume nekako najviše slušao pa sam zato i više vezan za njih.

Svi mi idu na klinac u poslednje vreme, naročito ljudi na poslu. Okružena sam debilima u radnom okruženju koji su mi se toliko zgadili da mnoge od njih više ne mogu ni da gledam. Pre neko veče sam doživela emotivni slom nakon treninga. Naime kada odem na grupni trening dobijem karticu koju treba da dam treneru. Pošto sam kasnila 2-3 minuta odlučila sam da je ostavim gde inače držim stvari u vežbaonici i dam je na pauzi. Kad je došla pauza ja krenem po karticu međutim shvatim da je nema. Na kraju treninga priđem treneru i kažem izvinite, ja sam došla sa karticom ali sada ne znam gde je. Pogledao me je onako začuđeno i rekao mi - pa dala si. U tom trenutku sam shvatila da se ne sećam tog trenutka. Izašla sam, sela ispred i počela da plačem. Malo je falilo da tog trenutka napišem mejl kako dajem otkaz; pogotovo jer se to pogodilo sa poslednjim radnim danom koleginice iz tima sa kojom sam bila jako bliska. Navikla sam na fluktuaciju ljudi u firmama, mislila sam da mi neće tako teško pasti ali je u ovom teškom periodu bila maltene jedina osoba na koju sam mogla da se oslonim. Umesto davanja otkaza (što tehnički mogu da uradim jer od frilensa zarađujem celu platu, nekad i više, za 6x manje rada, ali želim da malo štedim), za sebe sam uradila nešto drugo. Tog trenutka sam odlučila da se vratim na terapiju posle dugo vremena. Pre nego što me neko pita zašto ne promenim posao, pošto to svima savetujem ovde već 2 meseca sam u procesima selekcija. Ali je stanje na tržištu generalno loše a i ja sam zaglavljena između medior i senior nivoa. Od dobrih vesti, uskoro mi kreće novi semestar škole glume i imam treninge, a krenuće i NBA/EL sezona, pa će me dodatni boleti dupence za ove idiote. Eto, thanks for coming to my TED talk

Sasvim slucajno (ne verujemm u slucaj, vise u zakon privlacenja) naletim na ovu slicicu i ubedacim se na pola dana: na slici je unutrsnja strana jedne kvake. To je deo koji je, kad su vrata zatvorena, nevidljiv. A ipak je neko imao potrebu da i taj deo ulepsa, da mu podari delic svoje imaginacije, svog zanatskog umeca, vestinu svojih ruku. Za trenutak kada ce vrata biti otvorena i sav taj dar obradovati necije oko, zaustaviti neciju paznju izmedju 2 koraka u zivot (ili iz zivota?) a sav trud i namera biti nagradjeni trenutkom u kome moze da bude rodjena misao - lepo je ostravljati ovakve tragove, neponovljive. I sad, zasto bedak? Pa zato sto smo se, u ovom nasem dobu, odrekli potrebe da ostavljamo licne pecate u svojim tragovima, manje ili vise, nasi zivoti su shtancovani, baceni na industrijsku pokretnu traku i bice potroseni prema uputstvu za upotrebu. Ovo je izdrzalo probu vremena:

The Orville nije deo ST fransize koliko god izgledao da jeste - samo zbog tog lookalike je i imao neku gledanost. Mira Furlan i Rade Serbedzija su najpotcenjeniji glumci na ovim prostorima samo zbog njihovih stavova o ratovima na ovim prostorima, sto ni malo nije smetalo njihovim karijerama kasnije.

Sve to stoji ali potpisuje Dean Devlin, a i zanimljivo je videti kako se Srbende snalaze u svemiru i sire po istom. Prva sezona pred kraj postaje zanimljivija, a i druga obecava sa ovim do sada prikazanim obzirom da je u tom zanru dosta toga oslo nizbrdo zahvaljujuci, pre svega, SW ii ST autorima novih serijala. U odnosu na ona skrnavljenja legendarnih serija - ovo jos dodje i kao osvezenje, a i lepo je cuti stare dobre srpskohrvatske psovke i govor u svemirskom ambijentu. Uzgred, Jelena Stupljanin kida kao negativac, mada joj uloga dosta podseca na Shohreh Aghdashloo u The Expanse - hladna, proracunata, sebicna bitch. PS. Druga sezona je u toku i mnogo je bolje produkcijski i narativno uradjena od npr. The 100 ili The Orville, kojeg gomila neopravdano svrstava u ST univerzum.

Prekid dugogodišnje veze,dao otkaz u firmi,lakša saobraćajka i još gomila stvari sve u mesec dana. Jedino šta me je baš,baš pogodilo je smrt prijatelja uz kojeg sam odrastao. Godinama se borio,dva puta pobedio smrt,ali treći put nije uspeo. I pamtim kako je on uprkos svemu bio pozitivan,spreman da udeli savet,da ispriča neku zanimljivu priču. Uspeo sam da se izborim sa teškim razdobljem u svom životu i poučen novim iskustvima sam u glavi ojačao. Našao drugi posao gde od septembra počinjem,možda i pronadjem novu devojku. Svakako pozitivno gledam u budućnost.🙂

Volela bih da upoznam Vilhelminu. Mi se malcice i povremeno dopisujemo, postala je baka, Ne znam mnogo o njenom stvarnom zivotu osim da je u jednom trenutku donela neverovatno hrabru odluku i zivot pocela od nule, sa 2 dece, daleko. Volim kako Vilhelmina pise, ozbiljno, iscrpno, argumentovano, pismeno. Zamisljam je kao jednu malenu, zivahnu zenicu, uvek veselu i spremnu da nauci nesto novo, posvecenu deci i prijatelnima, svojim mackama. Volela bih da je upoznam kad je mirna, zamisljena, tiha. I naravno, Kronosa, ako obeca da nece da me pocasti sarmom od Bambija.