Leaderboard

Ivana Španović, Atletika- skok udalj Rođena 10.maja 1990. u Zrenjaninu. Njene pete Olimpijske igre. Debitovala je u Pekingu 2008, godine još kao juniorka, ali nije imala zapažen rezutat, bila je 31. na kraju. Na sledećim igrama u Londonu, prvo finale i 11.mesto. Sve je to bio uvid u Rijo, gde se konačno popela na pobedički podijum, pošto je na kraju bila treća sa oborenim nacionalnim rekordom. U Tokijo je došla kao jedan od favorita za zlato, ali nažalost nije uspela. Bila je daleko od svoje forme i sa preskočenih 6,91 zauzela četvrto mesto. Ivani je ovo poslednje veliko takmičenje. Zaokružuje se jedna velika karijera najbolje srpske atletičarke svih vremena. Donosila je medalje sa svih velikih takmičenja. Jedino zlato koje joj nedostaje je ono Olimpijsko, i sada će imati priliku da konačno ispuni i tu malu prazninu, ako je povreda ne spreči u tome. Nije uvek imala sreće, ni sa povredama, ni sa pehovima. Na svetskom prvenstvu 2017 joj se otkačio broj i napravio trag, što ja nikada pre ni posle toga nisam video da se ikome desilo, a dužina je bila za zlato. Ipak na kraju treba rećin da je bila privilegija gledati na takmičenjima ovu devojku, i svi mi moramo biti ponosni na nju i ono što je postigla, a nismo uvek bili fer prema njoj. Još i nije počela karijeru, mnogi su joj predviđali kraj, tabloidi su je opanjkavali sa tračevima, a ona je svim zapušila usta onako kako je najbolje - odličnim rezultatima. Ne znam šta će biti na ovlm Olimpijskim igrama, ali Ivana je definitvno krunisana kraljica srpske atletike. Zaboraviću rezultate - Olimpijske igre, bronza u RIju 2016; Svetsko prvenstvo jedno zlato (2023) i dve bronze (2013, 2015); Evropsko prvenstvo - dva zlata (2016, 2022) i jedno srebro (2014); Svetsko dvoransko prvenstvo - dva zlata (2018, 2022), srebro (2016) i bronza (2014); Evropsko dvoransko prvenstvo - tri zlata (2015, 2017,2019) i bronza (2023); Pobednica dijamantske lige - 2016, 2017, 2021, 2022 i 2023 (pet puta); Mediternske igre - zlato (2018); Univerzijada - zlato (2009); Svetska juniorska šamionka - 2008, Vlasnica je nacionalnih rekorda i na otvorenom (7,14) i na zatvorenom (7,24). Ovaj rekord na zatvorenom sam imao priveliguju da gledam na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Beogradu. Članica je AK Vojvodina. Kvalifikacije u skoku udalj su 06.avgusta.

Mongolija je vec dobila prvu zlatnu medalju, ali ne sportske discipline nego za svoju odezdu za nastup ( outfit u prevodu na srpski)❤️

Poštovane kolege ljubitelji najbržeg cirkusa na svetu, dobrodošli na Veliku Nagradu Mađarske, koja se po tradiciji održava na stazi Hungaroring, od Budimpešte, glavnog grada udaljene svega nekih dvadesetak kilometara severoistočno. Ovo je runda 13 ovogodišnjeg šampionata, što će reći da ovom trkom polako ulazimo u drugu polovinu sezone, koja je do sada bila, pa... prilično zanimljiva u odnosu na recimo prošlu. Staza koju tradicionalno posećuju turisti i ljubitelji F1 iz Srbije, važi za jednu od dosadnih staza, jer je izuzetno teška za obilaženje, pa se često dešavalo da pobedu odnese neko ko startuje pri vrhu ili na samoj pol poziciji. Iako sadži dve DRS zone, ova druga nakon krivine 1 je veoma kratka i osim ukoliko neko ne načini veliku grešku u temenu krivine 1, od obilaženja tu nema ništa. Staza sadrži 14 krivina i spada u jednu od najkraćih u šampionatu. Iako, kako sam pomenuo, sama staza ne daje previše mogućnosti za uživanje u preticanju, najviše zbog svoje konfiguracije, ne može se reći da nije donosila uzbuđenja tokom svoje istorije. Ono čega se ja sećam je ogromna nesreća koju je moj junak iz detinjstva, Damon Hill, doživeo upravo na ovoj stazi 1997. godine. Nakon osvajanja treće pozicije na kvalifikacijama, u svom slabašnom bolidu Arrows A18, Damon se herojski probio u vođstvo pretekavši Villeneuvea i Schumachera, ali je pobedu morao da preda kolegi iz Williamsa nakon što je doživeo kvar na bolidu samo tri kruga pre kraja. Ipak, ta vožnja potvrdila je Damona kao istinskog velikana Formule 1 a nikako srećnika koji je samo vozio dobre bolide u karijeri. Što se aktuelnih dešavanja tiče, nakon Silverstona, imamo potvrdu Estebana Okona u Hasu, te, kao posledicu toga, otkaz Kevinu Magnusenu. Nije da se nije očekivalo ovo drugo, ali je veliko pitanje koliko je pametno ovo prvo. Takođe, imamo i kuloarske priče da je navodno Njui odbio Ferari, navodno iz razloga što ne želi da se seli toliko daleko u Italiju, a nezvanično i zato što mu Ferari nije želeo dati toliku snagu u odlučivanju niti platu koliko je on tražio. Sada kao favorit za njegove usluge slovi Aston Martin, a iz prikrajka vrema McLaren. Čeko Perez dobio je ultimatum da mora poraditi na boljim rezultatima jer sada već zahuhtali McLaren ozbiljno konkuriše za konstruktorsku titulu, koju je prema rečima njihovog vođe, Zeka Brauna, itekako kadar upravo za to. Međutim, ono što zabrinjava navijače McLarena, među kojima sam i ja, je što su počeli žestoko da brljaju po pitanju strategije i polako deluje kao da su se pomalo i uplašili uloge u koju su upali, a to je uloga direktnog konkurenta Maksu. Osim toga ni Lando ni Oskar ne deluju, bar još uvek, kao šampionski materijal, mada su, a o tome se može debatovati, trenutno verovatno najbolji tandem vozača u F1. Iznad možete videti određene statističke parametre, konfiguraciju i izbor guma za ovu godinu. Satnica vikenda raspoloživa je ovde. Uživajte.

Nezahvalno je peognozirati, Nielsen kaže 5 zlata i 6 bronzi.

Damir Mikec, Streljaštvo - vazdšni pištolj, pojedinačno i mix Rođen 31.marta 1984. u Splitu. Njegove pete Olimpijske igre. Debitovao je u Pekingu 2008. godine kada je imao jedno 13.mesto u 10m vazdušnom pištolju i prvo finale i 7 mesto u 50m pištolju. Četiri godine kasnije nije uspeo da se plasira u finale pošto je bio 17. u vazdušnom i 16. u pištolju. U Riju još lošiji plasman 25.mesto vazdušnji pištolj i 18.mesto pištolj. Onda konačno dolazi Tokio i prva medalja i to u disciplini vazdušni pištolj. Osvojena je srebrna medalja, a u mixu sa Zoranom Arunović je bio korak od druge medalje, pošto su na kraju bili četvrti, poraženi od ukrajinskog para u borbi za bronzu. Ukupno je Mikec osvojio 78 medalja na velikim takmičenjima. Nabrojaću samo neke - Svetska prvenstva , jedno zlato i četiri srebra, zatim Evropska prvenstva - šest zlata, trinest srebra i 10 bronzi. Na Evropskim igrama je osvojio dva zlata i jedno srebro, a na Mediteranskim igrama, tri zlata, jedno srebro i dve bronze. Pored toga ima i srebrnu medalju osvojenu na Unoverzijadi. Kandidat je za podijum na ovim igrama, i pojedinačno i u miksu. Član je SK Policajac. Kvalifikacije u vazdušnom pištolju su 27.jula, dok je miks na programu 29.jula.

Uh taj Bron je bio predobar bolid, mislim da je Barikelo jedini vozac na svetu koji u njemu ne bi uzeo titulu. Tesko bi i stariji Fetel i Hamilton u RB tu napravili stogod vise od drugog mesta.

Alkaraz me ponekad toliko podseća na Novaka... Plus ima tu nadalovsku rezilijentnost i upornost, mada je to možda više španska crta u sportu nego ekskluzivno Rafina... Od ostalih vesti

Milica Žabič, Džudo do 78 kg Rođena je 12.aprila 1994. u Sremskoj Mitrovici. Debituje na Olimpijskim igrama. Moram da priznam da je jedan od mojih ličnih favorita na ovim Igrama 😀. Bila je svetska i evropska juniorska šampionka. Pre dve godine na Grend slemu u Bakuu je bila zlatna. Ove godine je osvojila bronzanu timsku medalju u mixu. Moja više želja nego prognoza je da se Milica sa ovih Igara vrati sa medaljom. Članica je Džudo kluba Crvena Zvezda. Borbe u njenoj kategoriji su 01.avgusta, dok je miks na programu 03.avgusta.

Pa ne znam sta da ti kazem za to “jos uciti” On je u F1 vec 5 godina, jeste vozio nekonkurentan bolid, ali je valjda do sada trebao nauciti to nesto sto ga izdvaja od vecine. Ni meni nije kalibar tipa Maxa i penzionera Hamiltona, nekad i sam donosi lose takticke odluke, nema tu neku sigurnost i drskost na stazi, isto kao i Lekler

Nabatejski grad Petra remek delo antičkog inženjerstva. Nabatejski grad Petra, koji se nalazi u današnjem Jordanu na pola puta je od zaliva Akaba prema Mrtvom moru i na visini je od 800 pa do 1.350 m iznad nivoa mora u širokoj kotlini u brdskom području Edoma i pravo je arhitektonsko čudo. Grad je nastao u razdoblju od 5 veka PNE pa do 4 veka NE. Otkrio ga je 1812. godine švajcarski istraživač Johan Ludvig Burkhard, koji se prerušio u muslimanskog hodočasnika da bi dobio pristup lokalitetu. Petru karakteriše jedinstvena arhitektura isečena u kamenu i napredni sistem upravljanja i čuvanja vode u pustinji gde je kišna sezona kratkotrajna. Grad, koji je nekada bio užurbani trgovački centar i prestonica Nabatejskog kraljevstva, sada je UNESCO-ova svetska baština. Jedna od najupečatljivijih karakteristika Petre je njena arhitektura u kamenu. Nabatejci, arapsko pleme koje je izgradilo Petru, uklesalo je svoje građevine direktno u stene od peščara i to klesajući ih odozgo ka dole prema tlu. Najpoznatija od ovih građevina je Trezor, masivna zgrada koja stoji na kraju uskog kanjona poznatog kao Sik. Riznica, sa svojom kitnjastom fasadom i složenim rezbarijama, smatra se jednim od najlepših primera nabatejske arhitekture. Još jedna impresivna karakteristika Petre je njen sistem upravljanja vodom. Nabatejci su bili u stanju da stvore sofisticirani sistem cisterni, brana i kanala koji im je omogućio da sakupljaju, uskladište i prečišćavaju vodu čak i u sušnoj pustinjskoj klimi. Ovaj sistem je omogućio Petri da napreduje kao trgovački centar, jer je mogao da izdrži veliku populaciju od otprilike 20.000 stanovnika uprkos svojoj pustinjskoj lokaciji. Pored povoljnog geografskog položaja, grad je imao i dobro skriveni položaj među strmim stenovitim zidovima okolnih bregova. I danas se do ostataka grada može doći samo uskom brdskom stazom sa severozapada ili jednim stenovitim klancem s istoka koji je dug oko 1,5 km a stene između kojih se provlači dosežu visinu od oko 200 m dok je na najužem mestu prolaz širok samo 2 m. Kao važan trgovački centar, Petra je bila melting pot, gde su trgovci iz celog antičkog sveta dolazili da razmenjuju robu. Grad se nalazio na raskrsnici nekoliko trgovačkih puteva, što ga je činilo središtem za transport robe kao što su začini, tekstil i tamjan. Nabatejci, koji su bili vešti trgovci kontrolisali su trgovinu vrednog tamjana i smirne, što je pomoglo da Petra postane jedan od najbogatijih gradova antičkog sveta. Petra je takođe imala važnu ulogu u verskom i kulturnom životu Nabatejaca. Grad sadrži nekoliko hramova, grobnica i svetilišta, od kojih su mnogi uklesani u stene. Najpoznatija od ovih građevina je Manastir, masivna građevina koja je po dizajnu slična Trezoru. Manastir, za koji se veruje da je korišćen u verske i ceremonijalne svrhe, takođe se smatra jednim od najupečatljivijih primera nabatejske arhitekture. Visoko na steni iznad grada se nalazio paviljon i kompleks od nekoliko bazena sa toplom, vrelim kamenjem zagrevanom, vodom kao ritualno kupalište. Grad Petra je napušten u 4. veku NE, zbog kombinacije faktora kao što su promena trgovačkih puteva, zemljotresi i promene u vodosnabdevanju. Nabatejski grad Petra je pravo arhitektonsko čudo, koje karakteriše jedinstvena arhitektura isečena u kamenu, izgradnja sa prevencijom od zemljotresa umetanjem drvenih prečki u zidove građevina na nekoliko nivoa* koji ih je činio fleksibilnim za potrese tla kao i napredni sistem upravljanja vodom. Grad, koji je nekada bio užurbani trgovački centar i prestonica Nabatejskog kraljevstva, sada je UNESCO-ova svetska baština. Petra je svedočanstvo i biser inženjerske domišljatosti i veštine Nabatejaca, kada pogledamo prošlost. **Petra se nalazi(la) na granici između dve tektonske ploče - Sinaj sa afričke strane i druge sa bliskoistočne/arapske strane i na takvom položaju grad je bio podložan čestim zemljotresima. Karta Petre s istaknutim lokalitetima

Pompeji, tim arheologa je iskopao ceo gradski blok na severu grada otkrivajući nove zgrade, artefakte, freske i priče o ljudima koji su tamo živeli i šta im se desilo tokom erupcija Vezuva 79. godine nove ere. Novo istrazivanje daje živopisnu sliku o tome kakav je bio život u Pompejima pre erupcije, kao i sa užasom sa kojim su se suočavali stanovnici tokom erupcije vulkana. Od komercijalne pekare, koja je u trenutku erupcije vulkana bila pod renovacijom krova i susedne perionice odece do vile lokalnog bogatasa i 2000 godina stare freske pice i peciva koje su imali u ponudi (na spoljasnjem zidu komercionalne pekare kao reklame), do novih otkrica i podataka o gradu. Vulkanolog, profesor Kris Džekson otkriva kako je erupcija izazvala pad krova, tim pokušava da otkrije ko su ti ljudi i da ocrta poslednje trenutke njihovog života dok su uhvaćeni u ovoj tragediji. U susednoj sobi otkrivaju veliku peć od cigle, deo pekare koja svoj hleb na veliko prodaje stanovnicima Pompeje. Pored pekare tu je i stambeni deo zgrade. U vreme erupcije su se dogadjale mnoge renovacije po gradu jer je 17 godina ranije, 62. godine nove ere, veliki zemljotres pogodio Pompeje, ozbiljno oštetivši zgrade i infrastrukturu širom grada. Tim otkriva ostatke onoga što bi mogao biti poslednji obrok radnika, ostavljen tamo gde je kuvan i pojeden dok je erupcija potresla grad i naterala ih da pobegnu. Na drugom mestu na lokalitetu, arheolog dr Domeniko Espozito posećuje još jedno imanje koje je bilo u fazi renoviranja nakon katastrofe. U Kući slikara pronalazi nedovršene freske dok su radnici očigledno pobegli ostavljajući sve svoje alate i ostavljajući svoje boje odlicno ocuvane i još uvek u loncima. Kako se iskopavanje nastavljalo, tim otkriva raskošno ukrašen atrijum, Ahilove freske i mermerne stolove, što ukazuje na to da je imanja bio vlasnik bogat i imućni Pompejac. Ispostavilo se da je jedno od najuzbudljivijih nalaza bogato ukrašena freska fokače sa sirom i voćem, koja liči na "picu“ – verovatno prvi prikaz pice širom rimskog sveta. U Pompejima je inace pronadjeno 1.200 mumificiranih tela stanovnika a na osnovu otkrivene savrseno ocuvane nadgrobne ploce jednog od najimucnijih tadasnjih stanovnika na kojoj su detaljno opisane godisnje gozbe na koje je pozivao sve (muske) odrasle stanovnike grada, napravljena je pretpostavka o broju stanovnika grada u doba erupcije Vezuva, a ona je oko 30.000. Razlika u broju pronadjenih tela i ukupnom pretpostavljenom broju stanovnika daje ideju da je velika vecina uspela da pobegne u vreme trajanja erupcije dok je bilo moguce (prva faza erupcije je trajala 18 sati a ukupno erupcija je trajala 2 dana...). Neki podaci govore i da je u jednom susednom gradu (severno od Pompeja koji nije nastradao) bio regularni pijacni dan pa je dosta trgovaca, a koji su poslovicno vodili cele porodice sa sobom na pijacne dane, iz Pompeja, u trenutku erupcije bilo tamo i zahvaljujuci tome prezivelo. U opstoj panici kada je erupcija pocela i dok je trajala "prva faza" ocigledno je da se velika vecina odlucila na beg, od onih koji su ostali u gradu ili onih koji su bezali u pogresnom pravcu (ka obali mora u koje se lava kasnije izlila kao i juzno od grada) nije preziveo niko. Hramovi, ulice, zidovi kuca u parteru su potpuno ocuvani, spratovi i krovovi kuca nisu preziveli zatrpavanje lavom (6 metara u visinu), predmeti i grncarija kao i citavi oslikani murali i freske i njene boje su sacuvani i u neverovatno dobrom stanju bili prilikom iskopavanja. Na grncariji koja je sluzila za cuvanje hrane netaknuti stoje natpisi sta se tacno od koje vrste hrane u kom cupu drzalo kao i ime proizvodjaca hrane... Zahvaljujuci pronadjenim pecatima vlasnika raznih porodica Pompeja uspeli su ponekim prezivelim stanovnicima da udju u trag gde su posle bega od katastrofe nastavili da zive, solidan deo u susednom Napulju i drugim gradovima severno od Pompeja koje erupcija Vezuva nije zahvatila. Komercijalna pekara "Narodna kuhinja" Vinogradi, kako su izgledali u vreme Pompeja pre erupcije Vezuva Ocuvane freske