Leaderboard

Eksluzivno sa Sajma knjiga, meki povez pojedinačno 3500 dinara, komplet 18 000, sajamski popust je 50%. Tvrdi povez imaju samo 2018, košta 2000 (nisam pitao zašto, kupih je dok se nisu predomislili 😁). Komplet 1000 evra ili 117 000. Rekoše mi da planiraju i izdanje na srpskom, koje bi trebalo biti jeftinije. Malo sam listso knjige, više o sadržaju kasnije.

Evo ga konačno

Lepa oprema za trening

1. Martin 2. Binder 3. A. Espargaro @zoran59 Martin je trenutno binarni vozac, moguca su samo dva rezultata: pobeda ili DNF.

Ma batali citanje ako ti se knjiga ne svidja. Nije greh bataliti knjigu. On ima silne obozavaoce, ali ja tu ne spadam, Pise persiflaze i parodije na SF, neki nekonvencionalan stil pisanja, a u radnju na kratko uvodi i citaoca ili neku citaocu potpuno nepoznatu osobu koja ima samo pola stranice mesto u knjizi. Pracet je voleo oran-gutane, bio je i neki funkcioner u fondaciji, cesto je boravio na ostrvu Borneo, tamo je organizovao aukcije i onaj ko da najvise para ( koje idu u fondaciju) biva unesen na kratko u njegov sledeci roman. Nemam ja nerava ni za Hari Potera, a ni za ovakve knjige.

Ako ja dobro razumem kako funkcioniše nadzorni kapitalizam (surveillance capitalism) Google uzima novac kompanijama koje se oglašavaju u zamenu za garanciju da će reklame biti puštene odgovaraćujoj individui. To im omogućava upravo korisnik koji koristi Google proizvode: pretraživač, android u telefonima, satovima (zato nikada neću imati elektronski sat), televizorima, zatim YouTube, Google nest uređaje (zaista mi nije jasno ko bi nešto ovako uneo u sopstveni dom), itd, čijim nadziranjem pomoću machine learninga Google spaja oglašivače sa podobnim target grupama. Svima preporučujem da pročitaju knjigu Doba nadzornog kapitalizma od Šošane Zubof, prevedena je na srpski jezik, zaista prometejsko iskustvo u pogledu sveta u kojem živimo, i čije gorke plodove ćemo tek kušati. Situacija je mnogo delikatnija i ozbiljnija od puke čvorovićevske paranoje, pa i ako je čovečanstvo suštinski tu bitku već izgubilo, moj herojsko pesimistički izbor je da prvosveštenicima kompanije Google, kako ih autorka naziva, ne dam ni cent svog novca, a korišćenje njihovih proizvoda svedem na minimum.

Citam Mannhatan transfer ( John Dos Passos) i odusevljena sam. Radnja je od recimo 1895 do 1930 i centralna je licnost u knjizi Njujork, cudesan grad koga ne oblikuju dosljaci, a ni starosedooci nego grad njih oblikuje. U romanu zaista nema protagonista, tu su samo crtice iz zivota raznih ljudi, a svima je jedina misao i smisao zivota da nekako uspeju u Njujorku. Autor naravno pise na engleskom, ali njegovi junaci i junakinje ne znaju engleski i on u engleski ubacuje i francuski, nemacki, italijanski, jidish. Manhatan transfer je jadan od najznacajnih romana moderne americke knjizevnosti, romanu se u knjizevnosti pridaje isti znacaj kao i romanima od Dzojsa i Döblina ( Ulix i Berlin Alexandarplatz) i slove se za tri najveca velegradska romana u knjizevnosti. Dablin je meni stran ( a bas i nije neki velegrad), Berlin jeste (bio) sveCki za vreme zivota autora, ali je Njujork bio i ostao besmrtan.

Sve zavisi, koliko su bolidi puni goriva, koliko vozači pritiskaju gas.... Tj. na kojoj su strategiji, šta testiraju i koji aspekt vikenda, tj. kvala ili trke simuliraju... Generalno petkom na fp1 i fp2 vremena i poredak često jako variraju od onoga što će se videti u nedelju. FP3 je već dosta realniji i bliži stvarnoj situaciji.

Ja sam od Katedrale na moru očekivala mnogo više.Daleko od toga da mi se nije dopala ali mislim da sam krenula sa prevelikim žarom.Naročito me stil pisanja razočarao. Trenutno čitam Plen, Dokazovo izdanje, pravi nordic noir triler, ledi krv u žilama. Knjiga za duboko postovanje je O, Vilijem u izdanju Booke, nastavak serijala Zovem se Lusi Barton mada se mogu odvojeno čitati.Mila, topla, emotivna knjiga, lako čitljiva a opet duboko misaona.Volim takve.

FP2:

Imam njegovu "Katedralu na moru", nikako da se nakanim da počnem. Za istu sam dobio više preporuka sa različitih strana. Mislim da postoje i nastavci. 👍

Po drugi put čitam Falkonesovu "Fatiminu ruku". Odličan dvotomni istorijski roman.

Disciplinu treba uvesti a bahatost izbaciti najpre iz kuća i domova.... Pošto je to odavno ispušteno ništa od pobrojanog nije ni primenjivo....

Davno, valjda u srednjoj školi, čuo sam ili pročitao da u susretu sa problemima, teškoćama, psihološke prirode, čovek treba da analizira i raščlani probleme na najjednostavnije delove, naprimer, zašto sam besan, nervira me roditelj jer zahteva odlične ocene, zašto ih nemam, ne mogu da se nateram da sedim dva sata dnevno sa knjigom u rukama, zašto ne mogu, ide mi se napolje, da sedim i blejim, da li mi je lepo dok blejim, nije, imam utisak da pokušavam da prevarim sebe i društvo, da izigravam veselo i zadovoljno biće iako nisam takav dok oni jesu. Da li jesu, jedan je dobar košarkaš, zavidimo mu, drugi uvek ima para, mi ostali retko, tek ponekad, treći ima devojku, i mi bismo ali... U čemu sam ja dobar, zašto ni u čemu, dobro, nemam smisla za muziku, nisam predodrežđen za sport, devojke, pusti ih, para nemam baš, ali bih mogao povremeno da zaradim nešto, dobar sam sa matematikom, volim da čitam. Šta mi nedostaje da se nametnem u neobaveznom lenčarenju sa društvom, samo volja, pokušaj, da bio sam dobar i u šahu, kad ubedim ortake da igramo šah, da se oprobamo, svako sa svakim, posle par dana sam znatno jači, vodim glavnu reč sve dok ne pređemo na košarku. Nešto kasnije, ukažu se prilike da zaradđujem nešto para, hoće li mi biti rešeni svi problemi ako imam para, naravno da neće ali je ipak bolje kad imaš para, sigurnije se osećaš, više stvari na raspolaganju, a, nije nevažno, skače i ugled u društvu. Posle i devojke.. Svodi se na jednostavnu priču, grabi priliku, iskoristi je ako naiđe, stvori je ako ne dolazi sama. Budi svestan svojih mogućnosti, ne podcenjuj se, ja to ne mogu nije prihvatljiv pristup, ako ne možeš da skošiš 6 metara skoči tri, pa još jednom, posle dođeš do 4 ipo, i vidiš da je dobar uspeh skakati 4 ipo. Ne moraš da pobediš najboljeg, pobedi sebe, postigni danas više nego juče. Oprobaj se u nečem novo, lupam, planinari, vozi bicikl, sadi drvo, gaji cveće, piši priče, pesme... možda je ovo beskorisno, možda pročitaš niz beskorisnih saveta, mišljenja, primera, vidi zašto su beskorisni, ne može niko da bude u tvojoj koži, ne može niko da razume u potpunosti tvoju poziciju, samo ti je znaš, ti si poseban, ti možeš da promeniš nešto, da pokušaš, napravi mali korak ako ne možeš veliki skok. Važnije je ići ka cilju nego stići na cilj, dok ideš ka cilju znaš da si na dobrom putu, kad stigneš opet si na novom početku.

I da i ne. Situacija je komplikovana. Naime, ne znam šta konkretno radiš i za koga radiš. Kad kažeem za koga, mislim da li ti je poslodavac naš čovek ili stranac. Pitam iz jednostavnog razloga što naš čovek, po mom iskustvu, ne razume dobro koncept vođenja privatne firme u kapitalizmu. Naime, kod mene u firmi kao da je osnovna premisa preživeti, a ne napredovati. Bukvalno za svaki mali korak ili pomak napred uvek mi je bila krvnička borba da istrajem. Da počnem iz početka. Moja firma je pet project nekolicine ljudi, među kojima je moj otac, sada čovek u penziji. Bavi se proizvodnjom i servisom pumpi za vodovod i kanalizaciju, uglavnom. Centrifugalne pumpe su u pitanju, nekadašnji program Fabrike pumpi Jastrebac u Nišu. Pumpa je sama po sebi veoma dobro plasiran proizvod, u svetu posle elektromotora na drugom mestu je pumpa za vodu. Dakle, tržišta ima. Ali avaj, moja firma se za svoje poslove oslanja skoro isključivo, 80%, na javne nabavke državnih firmi. Učestvovanje na tenderima. Na tenderima, ne znam da li znaš, uglavnom pobeđuje isključivo najniža cena. Ne kvalitet, ne reputacija, responsivnost, ne... samo cena. I onda se od toga realno samo može preživeti, životariti. Nije problem ako bismo imali neke ambicije da se hvatamo i za poneku privatnu kompaniju. Ali, mi to ne činimo, ljudima koji vode firmu to nije interes. Očito su uljuljkani nekakvom sigurnošću. Što bi rekao Krleža, sa ljudima smrdi, ali je toplo. E tako i mi. Osim toga, sada kada mi je supruga pred porođajem i bez sigurnog radnog mesta, ni moja pozicija nije sjajna. Treća stvar je da ovo što ja radim, a to je mašinsko projektovanje, nije nešto za šta ima puno oglasa. Tako da ja sad životarim u tom limbu između životnih ambicija i koliko toliko sigurnih parica koje kaplju svaki mesec. Nisam zadovoljan, ali ni nezadovoljan. ponekad se desi neki projekat koji mi je interesantan, ali je 95% vremena bolno dosadna rutina. Moj problem je što mi je menadžment firme vanvremenski. Ne razumeju preduzetništv 21. veka. Ponašaju se socijalistički. Ne znam da li sam malo pojasnio, ali svakako sam sebi malo olakšao ispovedajući se. Toeto.

Danas se osećam sjajno jer sam dobila povišicu, drugu u mesec dana. Jeste da radim kao konj, ali je lepo i kad se to finansijski aknolidžuje.

https://www.cbc.ca/news/entertainment/obit-roundtree-shaft-1.7007182