Leaderboard

Ovo što Zvezda igra je vrh evropske košarke, svaka čast.

Da li bi KKCZ izgledala i igrala ovoliko dobro da ne postoji pritisak/pretnja Partizana u EL? Rekao bih i da je publika osetila momenat/inat, nakon ipak godina letargije. Da li je to dobra strana igranja Partizana u EL? Šta bi bilo da je Partizan nastavio da tavori, ima slabu ekipu i muči se da dobaci do PO ABA lige? Možda bi i dalje slušali Vladu Džoa. Da li bismo dobili ovakvu zverku u vidu Petruševa da se Martin nije povredio? Možda i da, ali dečko igra, a statistika potvrđuje, neuporedivo bolje od kad je Martin out. Hoću da kažem -- eto kako, na prvo očekivanje, dva nemila događaja ipak izrode nešto što je u zbiru povoljno za nas. Samo, da bi se takve (ne)prilike koristile, mora da postoji ozbiljan kormilar kao što je Ivanović. Čovek fascinira svojom filozofijom, odmerenošću i rešenjima. Samo jedna ilustracija: * juče, pri kraju prvoj poluvremena, kada je cela hala očekivala da Vildoza/nedović cede vreme i reše napad -- mi posle TO fingiramo tu situaciju i zatim ide ekspresni pas ka Dobriću koji u sekundi kreće ka košu i iznuđuje faul višeg igrača. Verovatno niko u hali, ko nije čuo TO, nije mogao ni da zamisli da će to biti rešenje. Slično je bilo i sa nagrađivanjem Lazarevića, onim šutem i pogotkom za 3. Drago mi je što Duško nema problem da "udari" i po najvećim zvezdama, ali u tonu koji nije sukob/svađa, već zaista konstruktivna kritika, koliko god teško bilo zamisliti da tako nešto postoji. Nedović je u prvom poluvremenu bio u savršenom fokusu i ritmu -- i izvukao je 12-13 minuta u kontinuitetu tako. U drugom poluvremenu je bio u -- za njega ne tako retkom -- lenjom ritmu. Umesto da samo postane oštrica defanzivne petorke koje se minutima pošteno šibala sa Monakom, on je počeo da bira nepovoljna rešenja po tim. Odmah je usledila klupa, a i serija bez njega na parketu. Petrušev je takođe bio par puta klupiran, i jeste imao propusta u odbrani -- često kasni u izlasku na šut ili rotaciji. Teško da će se onako savršeno veče za Zvezdaše skoro ponoviti. Moram da kažem i da je publika već x mečeva u nizu na visini zadatka. Plašili smo se i Žalgirisa, i Reala, sad i svega sa Obradovićem.. a sve je gospodski odrađeno. Sledeći meč kući je i najteži test, u tom smislu. Za kraj, jer mora se spomenuti -- opet smo u prvih pet-šest minuta imali katastrofalno suđenje, sa 5-6 diskutabilnih situacija i odlukama koje su sve do jedne bile na na našu štetu. Pomoglo je i to što je Ivanović tražio rani challenge, jer onaj ćelavi mentol nije sa metar video ono što su videli svi oko terena. Verovatno takvo javno poniženje jednog sudije ima uticaj i da ga malo spusti na zemlju. Mogao je i Motejunas da bude šmekere i da prizna nešto što je bilo apsolutno očigledno, ali avaj.

Pre nekih šest-sedam godina, sedim u restoranu čekajući konobara sa večerom, kad ono - eto ti ga mladić sa devojkom... Ide ka mom stolu... I tu ne bi bilo ništa vredno pažnje da nisam sedeo sa jednim trenerom, a da taj mladić, koji se uputio ka nama, nije bio košarkaš koji je nešto ranije doživeo tešku povredu, prvu u životu. I priđe to džigljavo momče, sa sve devojkom, našem stolu da se javi treneru, iako ga ovaj nikada nije trenirao niti se bavio njime jedan jedini sekund u životu. Pozdravismo se, uz ono uobičajeno - kako si, kako povreda, drž se, nemoj da padaš, biće sve u redu... Pa kako to obično biva kad na prvu izgradimo stav o nekome, tako se i meni svideo taj mali koji smerno prilazi da se javi, kulturno i vaspitano. I pitam ja tog trenera, jel će od njega biti nešto? A on će - ma jok. I bi mi krivo, kao što bi svakome normalnom bilo krivo da čuje da neki fini dečko verovatno neće dohvatiti ono čemu teži, pogotovo jer je iskustvo pokazalo da taj trener koga sam pitao više pogađa u procenama nego što maši. Ali u tom slučaju je debelo promašio. Jer, taj momak bio je Stefan Lazarević. Evroligaški igrač... Sa velikim "i".

Cigani kada Luka Mitrovic na klupi Buducnosti stisne pesnicu posle kosa: Cigani kada Sasa Obradovic kao trener drugog kluba poljubi grb na sred centra i onda uzasno vodi utakmicu:

Ja ne plačem, vi plačete!

aPROPO Petruseva zapratite me za jos ovakvog kontenta

Sinoćna utakmica je bila toliko specifična (uvek mora i mali omaž Radonji), i to na više načina, koji su, svaki na svoj način, pogodili pravo u srž -- ne samo zvezdaštva -- već i koncepta navijanja za bilo koji klub. 1. Navijači, koji u tabloidima i zaverama okovanoj Srbiji, koja se hrani time ko duguje, šta psuje, i koga ogovara, potpuno spontano odlučuju da aplauzom i skandiranjem -- kako vreme odmiče, sve gromoglasnijim -- pozdrave legendu svog kluba. Legendu koja je u Zvezdi doživela rezultatski neuspeh (ili nagoveštaj istog), a zatim i provlačenje kroz dobro poznatu udbaško-tabloidno-blatnjavu mašineriju, kako bi se što više unizila, uprljala i obesmislila. Stoga, to nije bio samo i isključivo pozdrav Obradoviću -- koji i sam jeste dužan nekoliko objašnjenja -- već i glasno oslobađanje emocija koje ukazuju da se legende ne troše na takav način i da ljudi koji se ponašaju pristojno ne zaslužuju takav tretman, uprkos (sportskim) porazima i neuspesima. Verujem da je i Čoviću takva poruka bila veoma jasna, kao da je uklesana u kamenu. 2. Potez Obradovića samo ukazuje kakvu je on tremu imao i koliko mu je stalo. U kojoj meri nije znao šta će ga sačekati i koliko mu je laknulo kad su to bili aplauzi i skandiranje. Takav naboj emocija nije moguće obuzdati. Njegov dolazak do polovine, ljubljenje grba, zatim potezi rukama.. to su potezi deteta koje postiže prvi pobedonosni gol, studenta koji polaže poslednji ispit, Đokovića koji jede travu nakon osvajanja Vimbldona.. to je oslobađanje energije koja je na ivici implodiranja, osećaj dečije sreće neopterećen zlonamernim relativizacijama, to je ključanje u čoveku svega što on jeste i što je gradio kroz karijeru. Nije on grb poljubio kako bi pokazao da mu je stalo da Zvezda u tom meču pobedi, to je trivijalno; već je ukazao da su taj parket i taj grb deo njegovog identiteta, koji je oblikovao njegovu ličnost i koji mu niko ne može iščupati -- i da mu je drago što su obični ljudi to prepoznali i nisu naseli na ono na šta svakodnevno nasedaju. 3. Košarkaši Zvezde, koji su odigrali savršenu utakmicu. Favorizovani protivnik rastavljen na činioce, ne individualnim kvalitetom, već svime onime što Duško promoviše kroz svoj rad i nastup -- zajedništvo, odgovornost, samopouzdanje, poštovanje, koncentracija.. sve je to juče bilo na istorijskom maksimumutm. Igrači su leteli, plesali po terenu, stizali i pogađali sve i odigrali veći deo utakmice kao u transu. Veći deo tih igrača su deca, da li zvezdina ili još uvek mladi po krštenici, koji su se razvili kroz ovaj klub, ili trenirali košarku navijajući za Zvezdu (sa pokojim izuzetkom 🙂 ) i koji -- ma koliko to neki ismevali -- ipak znaju šta taj grb znači i kakvu ozbiljnost u pristupu zahteva; a znaju bogami i kako se pobeđuje, a i kako se osvajaju trofeji. Pojačani Vildozom, koji se utopio karakterom, a kvalitetom i energijom se nametnuo kao prirodni lider. Šta drugo jedan navijač može da očekuje od svog košarkaškog kluba (u košarkaškom smislu), od onoga što gleda od Zvezde pod Duškom Ivanovićem? Nikakvi milioni, kamioni.. možda po koji, ali snažna, utrenirana domaća osnova- pojačana sa par karakterno kompatabilnih i kvalitetnih igrača, koji ostavljaju srce na terenu, a trenutno kidaju igru poznatu kao košarka. Znaju to i navijači Partizana, nekad se ovo što se vidi kod Zvezde zvalo partizanština; sad je vreme da mu se smišlja novi nadimak 🙂 Upravo zbog toga što smo videli na tribinama i na parketu -- i od Saše i od igrača Zvezde, teško je zamisliti lepše košarkaško veče i lepši osećaj koji će se svakako zadržati duže od te jedne večeri. Iako mnogi pokušavaju da nametnu neke druge, to su moji zaključci, pozitivno obojeni. To je kontekst, u kojem su -- na jednom mestu okupljeni -- navijači, igrači i Obradović (pre utakmice), uradili šta su mogli da daju sve od sebe za KKCZ. Svakoj situaciji u životu, koja izlazi iz nekog regularnog protokola, kada se istrgnu kontekst i emocije, može se prilepiti epiteti krindža, patetike, ili bljutavosti. Ali juče je sve bilo u kontekstu i emocijama. I zato razumem zašto neki žele da ih istrgnu, te da svedu sve na korporativno-racionalno-situacionu analizu ljubljenja grba. Promašena tema, nedovoljan (1). Naravno da je sve juče ponajviše pogodilo navijače Partizana (ne mislim na uglavnom sjajne ljude sa ovog foruma, već više na opštu populaciju koju je moguće ispratiti na društvenim mrežama). Oni ipak prethodnih 10+ godina svoj narativ grade na tome da KKCZ, sa svojim navijačima, nema identitet, da emocija ne postoji, te da uspehe ne prati bajkovita košarkaška priča (kakvu je KKP imao sa Duletom). Teško je bilo gledati jučerašnju utakmicu, jer su se svi ti elementi složili kao jedan -- i emocija, i identitet, i zdrava priča na terenu. Da neko ne pomisli da skrećem ka tatisanju, jer post zaista tome nije namenjen, bilo šta gore napisano ne afirmiše bilo šta što se tiče rada uprave KKCZ (osim što i Čović očigledno zna da nekad pogodi sa trenerom/pojačanjem); niti smatra igrače/navijače KKCZ superiornijim. Smatram samo da je Zvezdina priča u poslednjih xy godina, a koju pišu Radonjić i sada Ivanović omo što bi i navijači KKP želeli za sebe. Kao što je i svima nama Duletova košarkaška priča, borba na terenu, proliveni znoj za svaku loptu, trojke u pravom momentu.. bila ono što želimo i KKCZ. Verujem da će i Saša naći način da svoj postupak objasni navijačima Monaka, jer je juče pokazao šta mu je u dubini duše zaista bitno i šta hrani čoveka, ali danas je novi radni dan. Verujem da će sve biti ok, a da se on lično nada razdvajanju EL na dve konferencije, pa da ne mora više da gostuje u Beogradu, ni komšijama ni nama.

Samo da dodam (verovatno je nasiroko pisano na temi), da sam ponosan kako smo i mi i vi docekali Sasu. Legenda Zvezde i legenda jugoslovenske kosarke to zasluzuje. Mozemo da budemo normalni kad hocemo

Uvek me iznenadi kakva je sila Lazarevic. Odbranu i postavljanje dovodi do savrsenstva. Ali cisto fizicki ona sekvenca: Prvo unosi Dzona Brauna do kosa, da ga ovaj jedva i faulom zaustavlja. A onda bukvalno iznosi Montejunasa iz reketa ( nebitno sto je faul, treba pomeriti onolikog coveka). Covek ne odstupa ni centimetar protiv bilo koga.

Badass

I kad pomislismo da se evropska košarka pretvorila u čemerno brdo budžeta, kaljugu batova i locova, lavirint nemuštih saopštenja i suvo korito nekadašnje reke inspiracija, jedan trener klekne i poljubi grb kluba na parketu, a jedan TV komentator skoro brizne u plač opisujući tu emociju, dok lica ljudi iz publike posle prve Vildozine trojke govore sve što treba da se zna o Crvenoj zvezdi. A treba da se zna da Crvena zvezda čini uslugu Evroligi, inače bi košmarna stvarnost nadjačala snove o igri. Jer za košarku, kao u pesmi, treba imat dušu... Za košarku kakvu smo nekada voleli i kakvu i dalje volimo.

Dobriću, Dobriću...

branko *w

jedan covek je utakmicu gledao srcem.

Filip Petrusven zadnjih 7 utakmica: 17.28 poena 73.5% za dva 38.8% za tri 86.2% slobodna bacanja 5.85 skokova Preko 1 blokade po mecu i oko 1 ukradene po mecu za oko 27 minuta provedenih u igri

Cestitke komsije, igrate kao zmajevi! Zao mi je sto Petrusev nije zavrsio kod nas, ali to je sad gotova prica. Decko je ocigledno veoma talentovan, samo se prosle godine malo precenio ali je u medjuvremenu to shvatio + radio na sebi i to daje rezultate. Naravno, ogroman ritopek za Skeletora! Ja ne znam da li sam ikad video da se igra jednog tima toliko promeni nabolje dolaskom trenera. Naravno, uz dolazak i Vildoze koji je igrac i po. (toliko i kosta kekeke). Sve u svemu, svaka cast! Zaista sam ljubomoran, Zvezda ima igru, pristup i atmosferu koju bih rado video u KKP. Nadam se da bi Facu mogao malo to da razje*e, ali videcemo 😄

Kako divno veče.. Ovo je najbolja igra OVOG tima od kako je zajedno, kud i kamo bolje nego u Grčkoj. Napad upada u oči jer je funkcionisao kao nikada do sada, ali odbrana je bila ona koja je rešila meč. Mislim da niko sem Reala ne može u ovom trenutku da odigra ovako, meni, kome je to najbitniji deo igre pod obručima, ovo večeras je bilo tačno to što sam i stavio u gif - čista poezija. Savršene rotacije, udvajanja, preuzimanja, zagrađivanje, skok...pure love, pure pleasure. Neverovatno je kako su Ivanović i tim kliknuli, jednostavno ne pamtim da sam ikada video nešto slično. I da ne zaboravim, Pefi je odgirao utakmicu za kakvu zaista nisam mislio da je sposoban, i to opet ne mislim u napadu (a tu je bio praktično savršen) već u odbrani. Svaka rotacija, svaki pokret tačno na vreme, logično, rezonski, sa smislom i razumevanjem kako igre tako i individalnih karakteristika protivnika. Svrš.

Ali naši ludaci koji Bentila upoznavaju sa čarima srpske alternativne medicine put potatoes in your socks and you'll be fine bro

Ali kakav pun pogodak je na kraju ispao potpis Petruševa, a bilo je mnogo skeptika. Dečko je već sad bolji igrač nego što sam mislio da će ikad biti, čisti talenat koga je milina gledati. Sve i da Duško izgubi sve utakmice do kraja sezone već je veliku stvar uradio što je isklesao Filipa u igračinu.

Leva ruka za 3 Pefijeve, desna za 3 Lazine trojke. Pa kako da ne pobedimo! Dobro da Zemlja nije prestala da se vrti posle ovoga 🙂 Dusko opet poluvremena krece sa rudarskim petorkama i kad ne odemo s njima u minus onda se masina za mlevenje mesa pali. Mitrovic sjajan. Koliko mu one ale iz Reala nisu odgovarale (mislim, kome oni odgovaraju, sem Kuzu), Montejunas mu je super protivnik - taman toliko sporiji, relativno mekan, sa losim fokusom i navikama. Rastavio ga je na proste cinionce. Pefi komotno da ostane za vikend u Beogradu, da mu dosecaju neko top italijansko vino i da odmori covek. Ovakve dve utakmice za redom godinama nije imao. Sale je izjavio na konf za Lazarevica sta je izjavio i bas je lepo, ali mi nece u glavu sto je probao da ga napadne Blosongejmom tri puta za redom. Da je imao tesku cetvorkom sa skilom na postu razumeo bih, a ovo je bas bilo wtf. I primismo iz treceg napada kos, ali koji ne bi usao da jos 5 puta tako sutne. S druge strane, mislim da kontam Ivanovica za Petruseva - dva faula u prvoj cetvrtini (od toga jedna tehnicka koju nikako nije smeo da dobije), u 3 od 4 cetvrtine bez ucinka na skoku, na preuzimanjima odavno nije bio toliko nemocan (ali brate Dzejms, kako plese covece...). Ipak, one tri kapuljace su bile mocne, leti covek. Sve ce to doci na svoje, zbira se rotacija, nece on imati toliko lopti u postu, ali ce mobilnoscu dolaziti do ucinka (npr. trci tranziciju bolje od mnoooooogo cetvorki u EL). Vildozina deonica u 3/4 kad su spustili na 10 je bila cista magija, kao i Nedovicev rafal u 1/2, neodbranjivo (boze, pitanje onog novinara Saletu na kzs, 'sto ga niste udvajali'... Svaka cast Saletu na smirenosti i kulturi za odgovor, zaista su mi Dule, Kari i Dzikic izasli pres oci kako bi oni odgovorili). Pisah da ove 3 tekme mogu da lome sezonu... 2-1 je mozda i iznad onog cemu smo se nadali, ostavlja nas to u prilicno dobroj situaciji (mada i konkurencija gura odlicno). Ako bi uspeli da dobijemo Zalgiris misli o playoffu bi postajale sve manje san, a sve vise zelje koje su jos i ostvative.

Vildoza ce nam biti taj game changer u tekmama za trofeje. Bukvalno je neverovatno koliko nam znaci i koliko je dobar napadac, sam krem evropske kosarke. Danas je bilo dovoljno samo malo da ubaci trojku, da podeli neki pas i da se svi na terenu opuste i znaju da ce sve biti okej. I da, Pefi i da je omasio sve trojke one, bukvalno vintage partija, nisam stigao statistiku da vidim, ali podelio je bar 10 asistencija, i jos pet su saigraci promasili. Vintage partija iz reprezentativnih dana kada je isto bio taj lik koji iz drugog plana sjebe citav skauting protivnika. On ako je u stanju da igra, ne cak ni ovako, moze i malo slabije od ovog, bukvalno je kao nacrtan bekap plej. Lazarevic igra ono sto smo svi jos prosle godine kod Radonje videli da moze, ali iz nekog razlgoa mu Radonja bas nesto i nije verovao. Povremeno ga ubacivao, imao je neke sekvence, ali sad je bukvalno pusten s lanca. Nadam se da nece biti klupiran kad se svi oporave, jer ima najmanji renome, ali je bas bitan igrac. Sudije bas tendenciozno krenule u 1/4, posle smo se odmakli toliko da im nije ni vredelo da kraduckaju. Nek se EL napase, od kad je krenula cela ova prica s Kampacom, imamo duplo gore sudjenje nego pre. Inace, mozda subjektivni utisak, al ovo je nasa najbolja utakmica od pocetka sezone. Mada, ruku na srce, Monako je kao nacrtana ekipa da ih dobijemo. Gomila sljakera sa jednim generalom koji igra basket za sebe, generalno ekipa bez nekog preteranog talenta, nisu ni nesto suterski inspirisani, bas onako da mozemo uvek lepo da ih dobijemo, takav mi je utisak, takve ekipe nam leze. Elem, Mike James kakav god da je kancer, meni je on najlepsi igrac za gledanje u EL kad ovako sipa kao danas. Uz to je podelio nekih par no look pasova, rispekt, pretalentovan kosarkas. I naravno, brat Holand koji ne ume da polozi levom rukom, a bek je, a igra EL.

Prelepa utakmica, počevši od uvoda sa Saletom (ne može ono da bude patetika i veštačka emocija) pa do samog kraja. Gotovo savršena utakmica za nas jer ne samo da je mnogo lakše igrati košarku kad imaš dobar šut za 3 nego smo ih rastavili i u reketu, promašili samo jedan šut za 2 u prvom poluvremenu i samo je inspirisani James doprineo da Monako ovde ne doživi pravu katastrofu. Sve naše kreatorske opcije su funkcionisale a kada sam video i Vildozu na parketu znao sam u kom pravcu će ovo ići. Ne samo da smo ovo dobili vojničkom disciplinom nego je bilo prostora i za prave egzibicije. Prosto mi Facu dođe overkill na ovaj tim. Kad se svi oporave, moj izbor od 12 za evroligu bi bio: Campazzo - Vildoza - Marković Nedović - Ivanović Dobrić - Lazić Petrušev - Lazarević Mitrović - Martin - Kuzmić Eventualno Bentil umesto Kuzmića ali sve je jasnije da on uz ovu renesansu Petruševa nije preko potreban i da nekako odudara od ostatka koncepta. Kuzmić i dalje ima šta da kaže u match upovima koje Luka i Hassan ne mogu da dobiju, a Lazarević je od integralnog značaja za balans u ekipi i nikako ne sme van 12. Sve dok smo bez Facua, Holland ima mesta u ulozi dizača atmosfere, igrački je jako tanak. Ova ekipa sada igra toliko dobro da zaista ne vidim zašto bismo se plašili bilo koga, EL je nikad ujednačenija a mi smo tu našli svoje mesto. Možemo samo da zamislimo šta bi bilo da start sezone nije bačen u bunar sa VJ.

svaka cast; pohvala koja treba da nas uljuljka i ujedno alibi. sveopsti haiku si sastavio 🙃

Te sezone u EL šutirao trojke 4 od 31, odnosno 12.9%.

meni kod petruseva nekako iznenadjuje lakoca kojom se podigne na kucanje nekako je brz na nogama a i vizljast da se provuce kroz guzvu, ispod igraca, sa strane... bas me sa solidnim brojem svojih kucanja iznenadio...ono gledam kako prima loptu u ne bas idealnoj situaciji i ne ocekujem da to moze da se zavrsi kucanjem

Meni potez večeri kad slavljenik Lazić skače u napadu, prosto poleće i na čistu želju je otima, negde u poslednjoj četvrtini. Bukvalno potez oslikava celu utakmicu, tolika želje i borbe za svaku loptu. Molio bih nekog da iseče to u GIF, iako je samo skok. Kapiteska partija i koliko god ga stalno omalovažavali i terali iz kluba pojedini, toliko on na kraju vrati sa kamatom. Prelepo je što ima sad i mentorsku ulogu koju Lazarević verujem obilato koristi. Luka iškolovao komplet centarsku liniju Monaka, Petrušev leteo, Lazarević hapsio, Nedović trpao, Dobrić sve kontre istrčao, Vildosa otplesao tango i to sve pod palicom dirigenta Markovića I da ne zaboravim Raduljicu koji je komandovao navijanjem sa klupe i organizovao Laziću žurku. Svako ima svoju ulogu, Duško je to sve vrhunski posložio i ulio im veru da mogu da dobiju svakog. Veliko bravo za gospodina 😎

Slikano na utakmici neki dan.

Tekst je nebuloza. Kad Trinkijeri u svakom drugom intervjuu (ili svakom) pominje KKP ili kad igrači tetoviraju grb kluba pa igraju za drugi klub protiv istog tog kluba to je onda šmekerski treš romantizam, šta li. Isto tako se i Željko šlihtao Partizanu dok je vodio druge klubove. Obradoviću je očito bio veliki kamen na srcu, nije znao kako će biti dočekan i sigurno su ga obuzele emocije kad je video da većina navijača Zvezde skandira njegovo ime uprkos tome što je ubačen u centrifugu spina doktora mašinstva i okreće se u njoj već 2 godine. Reakcija možda jeste malo emocionalno preterana ali sigurno se i on osetio odvažnim da to uradi u svom kontekstu, ne verujem da bi isto radio da vodi neki Panatinaikos npr.

Moja firma postala sponzor KKPa ☺️ Tako da ja sada praktično od usta odvajam za ovu ekipu i time stičem pravo da još jače kritikujem. O nekom članstvu u UO ćemo naknadno raspravljati Na sve to ide sitnica da sam dobio karte za večeras, a biće toga i u budućnosti.

Prvo potapanje protivnika ove sezone i to u vrelom Pioniru i ni jedan igrač nije proslavio poen flexovanjem, busanjem u grudi ili nekim neprimerenim gestom. Gospodski i domaćinski. Svaka čast i publici i Saši na ovom dirljivom i katarzičnom performansu. Ne gleda se takva scena svake sezone. Mi njega ipak aplauzom, a Saša pred grbom na kolena. Hevi staf iz bilo kog ugla. Velika greška što nije ranije progovorio za bonuse. Taj spin je i nagruvao razlaz koji je jednostavno morao baš tada da se desi, ali je odradjen nezgrapno kako to samo Čoki ume. Išla je verzija da mu je Neša prišao na treningu da ga pita da li je pročitao sms i Saša je izdivljao na max tu pred igračima. Dal realno da je stvarno tako bilo...?

Zvezda je sinoc pucala dva, pet, osam, jedanaest trojki! VILDOZA:DAM DAM!!! Dobric, Petrusev i Lazarevic: DA-GA-DA, DA-GA-DA, DA-GA-DA, DA-GA-DA, DA-GA-DA!!! Markovic, Nedovic, Lazic: RrrrRRrrRrrrRrrrrrRrrrRrrrrRrrrRRRrrrRrrrRrrrrrRrrrrrrRrrrrRrrRrRRrRrRRrrrrrRrrrrrRRrr!!!!

Nogama lateralno, rukama vertikalno, pa ti prebaci/zaobiđi ako možeš I onda da se nagradi u napadu

Malo ispod radara prolaze partije Dobrića u poslednje vreme. Ovo što trenutno igra postaje očigledan napredak u igri, ne trenutna inspiracija. Sa dosta više sigurnosti igra sa loptom, pronalazi dobra rešenja kroz p'n'r igru, koristi prodor mnogo više nego ranije sa onom nekom završnicom iz floutera koju je pošteno naštrebao. Prija mu ova trenutna uloga koja će se svakako ograničiti kada zaigra Kampaco, ali lepo je znati da od njega možemo da dobijemo više od samog šuta. Ranije sam se dosta poklapao sa uinijevim mišljenjem po pitanju Dobrića, ali ako ovako nastavi na putu je da postane legit EL igrač.

guglao da vidim ko je stefan lazarevic

Sjajan tekst https://sportklub.rs/kosarka-euroleague-22-23/analize/ovo-je-zvezdino-odelo/

Kad god lepo docekate Sasu, on se zaplace, i izgleda pogubi se za celu utakmicu. Tako onda protiv Albe, tako i sinoc. Ne ide mu to vodjenje utakmica pod emocijama. Inace sjajna utakmica Zvezde. Svi su dali doprinos, Markovic igra sve bolje, Dobric daje puno, a o Filipu da i ne govorim. Uopste se ne oseca izostanak Bentila. Toliko problema sa povredama, a kao da su svi tu. Ivanovic bi svakog uklopio da doprinese. Cestitke.

Duško u sebi: " Filipeee...ne radiš ono šta sam ti rekao ".

Ovo je najlepsi period pracenja KK jos od sezone 2016/17, da mi je neko rekao pre samo 2 meseca da ce biti ovako, ne znam sta bi mu rekao.. Hvala gospodine Ivanovicu!

Meni je potez lep upravo zbog toga što sport treba da čine emocije ali cenim da jeste istina da bismo u obrnutoj situaciji i mi i vi pojeli našeg trenera koji tako nešto uradi u domu kluba koji voli i od koga kasnije ubedljivo izgubi. To više govori o nama i našem doživljaju tuđih emocija.

Dobiće nas kurac, da prosti ovi narod!