Leaderboard

Moram da kažem da mi oranžada boja terena i ne smeta toliko da gledam meč, ma kako neobično bilo. Ako pogledamo malo bolje, teren je više boje cedevite narandže dok je loptica cedevite limun. Tako da može se gledati

Hartigan... Mada po mom misljenju negativci/sporedni likovi 'boje' Grad greha. Meni su omiljeni Dzeki Boj, Manute i Lusil, svako iz svojih razloga. Pak, ako bih rangirao price, Dvajtova me je uvek nekako najmanje privlacila. Cak mi je A Dame to Kill for bolja

Šta znaju apatinjani šta je panter...

Ima. Pratila ga je u suradnji s nekom agencijom, tako nešto. Nije bila netko ko bi radio na njegovom transferu, ali je za aganciju u kojoj radi, ili za agenciju s kojom njena surađuje gledala Livakovića. Ugl, netko ko ga je pratio.

Kažu ljudi da je Pas kao da imate još jedno dete u kući a mačka kao da imate još jednu babu 🙂

Drži se Zoko. Žilava je naša sorta, ne pitaj kako znam.

Hartigan i Gejl. Ovo drugo prosto zato što je Rozario Doson jedna od najlepših žena koje sam u životu videla, i volim da je gledam bez obzira na ulogu

Skroz ok trejd. 👍 od nas i ostaje zal sto nismo imali sta da ponudimo a hteli smo bol bola u to ime, da ga duvas degli

Sto se muske populacije tice,ocekivao bih konsenzus oko omiljenog zenskog lika u filmu..

Može i ovo 😁

@Džudi vratila devojački nickname.

To je bilo gostovanje Bibe Bulic u jutarnjem programu na Novoj S.

Dao sam lajk posto smatram da su ovo sve bitne teme i indirektno povezane sa pitanjem opste inteligencije i razvojem AI tehnologija kao i sa opstim zakljuckom da opasnost od AI uopste ne lezi u potencijalnost maliciozosti samovsvenog AGI entiteta, ali sa ovim tezma u vezi svesti, veze sa inteligencijom i njihovoj evolucionoj povezanosti se uopste ne slazem. Kao ni sa tim citatom Rastina Kola iz TD. Naime scenario serije je pisan, neki kazu da je cak plagiran mada se ne bih slozio, po knjizi Tomasa Ligotija "Zavera protiv ljudske vrste" gde bukvalno kroz knjigu gradi argumentaciju za antinatalistikcu filozofiju. Ligoti, koji licno pati od anhedonije, nije problem postojanja stavio na samu svest nego na kvaliu, ma sumu kvaliteta svih dozivljaja koje covek i svako bice moze imati tokom zivota. Posto je suma kvaliteta uvek vise negativna nego pozitivna zakljucak je da je zivot los a da zlo bude jos vece imamo samosvest pa ta samo svest akumulira patnju kroz memoriju. Zbog toga onaj citat koji Kol izgovra u autu da ljudska svest ne bi trebala da postoji po prirodnim zakonima, tu se pre svega misli na to da sa neverovatnom mogucnosti akumulacije memorije sve patnje koja individua dozivljava kumulativno postaju jos gore jer se nadovezuju na novonastale i tako redom. Ali upravo je u tome kvaka sto svest jeste protiv prirodna (ili natrpirodna) posto omogucava evolucionu adaptaciju koju bioloska memorija (dnk i rnk) nema sanse da omoguce. U rnk i dnk memoriji mora da prodje mnogo vremena da bi se potrefila mutacija na pravom mestu u pravo vreme koja daje adaptivnu prednost te zbog toga se za velike promene kod organizama treba cekati milione i desetine milione godina a kultura koja raste eksonencijalno za manje od deste hiljada godina dosla od klesanog kamena do procesora i spesj satla. A kulturoloska evolucija ima taj eksponencijalni rast upravo zbog te samorefleksije svesti gde je korekcija gresaka u memoriji kako individualno tako i kolektivno moguca gotovo u svakoj iteraciji. Meme prikikom svakog kopiranaj moug da naprave korekciju dok geni, po prirodi dok se meme ne umesaju u budnocsti nekom naprednom tehnologijom, to nema sanse da urade. Na tome pociva teorija bikameralnog uma Dzulijana Dzejnsa, koju si koliko mi se cini i ti u par navrata pominja kao jednu od pitencijalnih osnova za budu opstu teoriju svesti, da smo samosvest stekli razvojem samoreferisuce memorije kroz dovoljno kompleksan jezik. Sto ce reci da svest u smislu samosvesti, dakle necega sto nas definitivno cini time da nismo filozofski zombiji, zavisi od memorije koja izrazito napredne sposobnosti samokorecije u realnom vremenu sto je jedna od najrakcijih definicija inteligencije. Tim ne postoji nacin gde se samosvest moze posmtrati odvojeno od inteligencije dok inteligenacija od samosvesti moze u raznim modelima. Ali sustinsk poenta ostaje, opasnost od AI nece doci od samosvestnog AGI entiteta zgrozenog ili uplasenog postojanjem ljudske vrste nego upravo od toga sto ljudi ocekuju opasnost sa te strane i od toga sto daleko precenjuju ovakve budalaste igracke poput ChatGPT i nerazumevajuci pravu opasnost ovakvim weak AI sistemima mogu prepustiti previse slozene zadatke i tu mogu nastati tragedije.

Hvala vam, drugari! Nego, bice bolje. Evo, nasao sam. Jedan cilindar, hladjen vazduhom, lagan k'o bicikl, a dovoljno brz da ne bude dosadno: He-he, izgleda maltene kao moj MZ pre okruglo 45 godina...

Znači ja sam moderator... zasluženo apsolutno posle toliko godina u ligi

'Ajmo na jedan stariji film..dugo ga nisam gledao i sinoc mi se javila jaka zelja..pa odlucih da je zadovoljim. Aliens (Osmi Putnik 2) sci-fi akcioni,horor (1986) Nastavak kultnog filma Alien iz 1979.godine,ali ovaj put u izvedbi jos jednog majstora rezije - Jamesa Camerona. Ripley (Sigourney Weaver) se konacno budi,na sigurnom,nakon vestacki izazvanog sna u kapsuli koji je trajao neverovatnih 57.godina. Ripli se neprijatno iznenadjuje shvatajuci da celnici "Vejland-Jutani" Kompanije ne veruju u njenu pricu o postojanju tudjina na brodu "Nostronomo", kao razloga zbog kojeg je unistila vredni brod sa teretom u njihovom vlasnistvu. Sa druge strane,ona (p)ostaje shokirana spoznajom da je planeta LV 426 sada vec kolonizirana sa nekih 50 - 70 porodica. Ripli se bori sa uzasnim nocnim morama i kada joj predstavnici Kompanije saopste da su izgubili kontakt sa kolonijom na planeti,ona odlucuje da podje u misiju i suoci se sa svojim strahovima i traumama. Postaje deo dobro utrenirane i do zuba naoruzane jedinice svemirskih marinaca,a u naseobini srece devojcicu Njut prema kojoj brzo razvija majcinski odnos.. Nije nimalo lako napraviti dobar nastavak uspesnog filma. Nije to lak zadatak ni originalnom autoru (reditelju),a kamoli nekom drugom. Medjutim, Cameron je u uvom slucaju apsolutno uspeo. Napravio je nastavak sasvim blizu kvaliteta prvog filma. Tajna uspehu krije se u izbegavanju zamke zvane kopiranje originala. Cameron je odlucio da uzme pricu,glavnu junakinju i vec postavljene postulate Aliena,ali onda napravi jedan obrt i svemu da svoj rediteljski pecat. Tako smo dobili film koji negde slici prvom delu,ali vodi super samostalan zivot. Scottov film je pre svega horor,dok je Aliens zadrzao taj DNK,ali dodao jaku dozu akcije i pucacine. Osim specijalnih efekata (koji se i danas sjajno drze),film odlikuju odlicno svetlo, prvorazredna kinematografija i naravno odlicna rezija. Viverova je podigla svoju ulogu na jos jedan nivo, uz ocito sjajna uputsva Camerona - ova verzija Ripli ce dosta uticati na drugacije portretisanu Saru Konor u T2. Kad sam bio klinac, "Osmi putnik 2" mi je bio omiljeni film iz serijala..jer koji klinac ne voli efekte i pucacinu,pa jos u zadivljujucem sci-fi maniru i top produkciji? Kada sam malo poodrastao,poceo sam prednost da dajem prvom delu..uvidjajuci i sagledavajuci sve njegove kvalitete..danas mislim da su tu negde - dva odlicna ostvarenja od dvojice fantasticnih reditelja i majstora zanra - tako razlicita,a opet tako bliska. Ne zaostaje mnogo ovaj nastavak za originalom..8.5/10..totalna preporuka definitivno..

Sam kapacitet baterije ne znaci puno. Mislim na potrosnju. Za samo punjenje znaci - sto manja baterija, manje vremena treba da se napuni, ali opet i to je varljivo zbog same snage punjaca. Potrosnja baterije tj trajanje zavisi od pored kapaciteta i od onoga sto ga trosi - procesor, displej i os. Ali da, generalno 4000 deluje malo, imajuci u vidu da je bas puno telefona na trzistu sa 5000. Moj savet je da pronadjes na jutjubu review konkretno za telefon koji zelis kupiti i poslusas par klipova. Uzmi misljenje od 2-3 autora i donesi sud. Mnogi prave poredjenja sa drugim telefonim sa razlicitih aspekta - kamera, baterija, punjenje itd. Nadam se da ti engleski jezik nije previse stran. Sent from my RMX3301 using Tapatalk

Dibu Martinez doktore. Koliko boli zlatna boginja

Pokusavao sam pre jedno 7-8 godina na pokojnom RSB-u da objasnim odredjenim ljudima sta je patriota, sta nije, sta je "ustasa", "cetnik", kako treba da vrednuju ljude, da kritika sama po sebi nije maliciozna. Mislim da mi je to bilo najgore gubljenje vremena u zivotu. Ili su toliko glupi i programirani da ne mogu da vide dalje od nosa, ili je nesto drugo, meni nedefinisano. Uglavnom, imao sam utisak da cim nesto ne razumeju, prave otklon ka tome. Kao da neki pra ljudi zive u Srbiji. Neandertalci.

Auuu, ala su se zajapurili Ljoticevci u komentarima na b92 da nam objasne da je Dejan bio "mrzitelj svega srbskog"... Znao sam da umemo da budemo glupi, ali porazavajuce je da smo toliko i nevaspitani. Ljudi moji, ono je strasno!

Ivan ima svoju tenisku akademiju na Losinju. Bas ozbiljan projekat u kojeg je mnogo ulozeno. Ima ekipu ljudi koja to vodi,radi sa polaznicima,pa on nije toliko licno angazovan. To mu daje prostora i vremena i za druge projekte,poput ovoga^ Inace,proslog leta je jedan period na Losinju proveo i onaj talentovani Aleksa Mirkovic iz Sombora,kojeg sam vec pominjao na topiku.

Ljubicic ce da radi za FFT, neki projekat "Ambition 2024", radice sa decom preko 14 godina

Ne znači da nije moguće, ali u novije vreme postoji dosta polemike oko toga da li svest uopšte ima pozitivnu adaptivnu vrednost, da li je korisna ili štetna (u evolutivnom kontekstu), i da li je na bilo koji način povezana sa inteligencijom, ili se tu radi o dva potpuno ortogonalna fenomena. I kako se čini, tas sve više preteže na stranu negativnog odgovora na oba pitanja. Ove ideje već difunduju i u popularnu kulturu, pa tako, npr, u seriji (sada već modernom klasiku) Pravi detetktiv glavni protagonista kojeg tumač Metju Mekonahi na samom početku iznosi (i obrazlaže) tvrdnju da je ljudska svest "tragična greška evolucije" - što predstavlja ključ za jedno moguće gledanje i razumevanje cele serije (prve sezone). Moja poenta je, tek, da za ozbiljne/fatalne probleme nikakva svest ni neprijateljstvo veštačke intelegincije prema ljudima nije ni potrebno...

Ja sam team @Knipex ovde, jedna od omiljenih serija iako sam svestan da je kvalitet takav kakav je, ali prirasli su mi srcu. Sve mi bilo žao kad sam pogledao poslednju epizodu.

Koliko su bolji Argentinci danas, greota da ne uzmu.

Skajnet scenario je overkill. Za ljude je realna opasnost već i potpuno benevolentna generalna VI koja se samo trudi da radi ono šta ljudi od nje traže. Jer, kako se ispostavlja, tačno specifikovati šta mi to zapravo hoćemo da kompjuter uradi je vraški težak (verovatno i nerešiv) problem. Razlog ovoga leži u čenjenici koju je prvi formulisao Stjuart Rasel (autor naprominentnijeg udžbenika/knjige iz ove oblasti), da koliko god varijabli ulazi u funkciju korisnosti (koju VI ima zadatak da optimizuje na neki način) veštačkog agenta, najefikasniji način da se ona ostvari je da se SVE DRUGE varijable (koje, dakle, ne figurišu ekplicitno u funkciji korisnosti) uzmu najekstremnije moguće vrednosti. Šta ovo znači u praksi. Ako kažete veštačkom agentu da vam napravi i donese sendvič (to u njegovoj funkciji ima najveću vrednost), najoptimalniji način da on to uradi je da se sjuri preko sobe i usput vam pregazi dete. Ok, može maksimalna funkcija da mu bude: "ne povredi dete i napravi sendvič". Najoptimalniji način da se OVO uradi je da zaobiđe dete i polomi vam sobnu lampu. Ok, možete da probate sa "napravi i donesi sendvič uz što je moguće manje promena u svetu" - ovo znači da će vam agent doneti sendvič i potruditi se da ga NE pojedete (a ekstremno je dobar u tome) - da ne biste prešli iz gladnog u sito stanje, što je "promena stanja sveta" koja njemu smanjuje funkciju korisnosti, itd, isl. Ovaj primer je relativno zabavan, ali recimo druga ilustracija bi bila čuvena VI koja ima zadatak da proizvede što više spajalica - i (budući superinteligentna, pronalazi način da) uzurpira kompletne resurse planete, sunčevog sistema i galaksije i iskoristi ih u proizvodnji spajalica, jer su joj ljudi tako tražili. Ako ostavite neki prekidač na koji možete da ga isključite, on će se potrudite da ga na pritisnete (a dobar je u tome) jer ćete ga tako sprečiti da ispuni zadatak. Generalno, što je VI pametnija to joj je teže promeniti funkciju korisnosti (šta to ona treba da uradi) - novi zadatak joj smeta da uradi stari zadatak. Generalno, što imaš više resursa to efikasnije možeš da uradiš posao itd, isl... Već na ovom vrlo niskom i svedenom stadijumu VI na kojem smo sada, postoji gomila primera ovoga, koji su za sada čak i zabavni. Jedna lista takvih primera iz igrica na kojima je korišćena VI, iz 2018. godine, se može naći ovde. Npr, Super Mario koji je pronašao bag u igri i umesto da nauči da "igra" onako kako čovek želi, uspeo da pristupi mestu u memoriji odakle se čita "game score" i sebi upisao maksimalnu vrednost koja može da se upiše u to polje (jer mu je zadak bio da maksimizuje game score). Ili ovaj brodić koji je naučio da je najefikasniji način da pobedi u trci (jer mu deo funkcije korisnosti čini i taj neki helt koji skuplja usput) da se vrti na jednom specifičnom mestu i stalno kupi ove neke poene koji uvek tu izlaze umesto da zaista ide po stazi i trka se sa drugim brodovima:

Ja od danas nosim ove: Navodno, vrhunske. Videćemo, za sad dobar utisak, ali treba vremena da se slegnu. Moje kolege na poslu mahom nose On (https://www.on-running.com/en-us), moja supruga takođe, kunu se u njih. Lagane, udobne... Za mene nije bilo broja (US 15) da probam.