Leaderboard

Upravo sam saznala da postoji domaća verzija Dinastije i morala sam da odem na imdb da pogledam, kad tamo u kastingu Biljana Tipsarević as Self

Deo Amerike gde mozes da predjes 1000 km a jedino sto vidis kukuruz i soja, dusu dalo za turizam.

[emoji41] Odesláno z mého BBF100-1 pomocí Tapatalk

Za pocetak

Ja sumnjam da su Kinezi toliko blesavi da padnu na njegovu pricu, nego su mu dali da trenira par klinaca pa on to sad predstavlja kao da od njega zavisi cela teniska buducnost Kine

Hospitalizujte ga, pomozite coveku.

prosek osvojenih mejdzora po sezoni 1,18 Djokovic (2005-2021) 20 1,09 Borg (1972-1981) 11 1,05 Nadal (2003-2021) 20 0,93 Sampras (1988-2002) 14 0,87 Federer (1999-2021) 20 0,47 Lendl (1978-1994) 8 0,47 Wilander (1981-1996) 7 0,44 McEnroe (1976-1992) 7 0,43 Edberg (1983-1996) 6 0,40 Becker (1984-1999) 6 0,38 Agassi (1986-2006) 8 0,36 Connors (1970-1992) 8

Koliko mi je očajna ta ekipa za H2H, bolje i da ne počinjemo

Liga je napravljena davnih dana i tada su svi vlasnici iz A lige (niže lige tada nisu ni postojale) bili aktivni forumaši. Jbga, kasnije se ljudima dese promene u životu pa ne pišu više, što se mene tiče, sve dok igraju pošteno i aktivno, redovno menjaju itd sve ok.

h-2-h startujem naknadno, posto nas malo ima mogu da definisem od koje runde krecemo. Imamo 12 timova, mozemo cak i po 2 tekme svako sa svakim. Mogu da je startujem sada ili najkasnije pre pocetka 5.runde. Ja bih sad startovao da se posle ne zaboravi 🙂 znaci pocinjemo od 2.runde i igramo zakljucno sa 23.rundom.

Moram se sloziti sa Helenom, neke stvari u zivotu su neponovljive, a vreme se ne moze vratiti. Kada se neki takvi dogadjaji prozive shvati se i njihova vrednost. Naravno dosta zavisi i od same osobe, neko je vise praktican, neko suvise emotivan. Meni Novak vise vuce na ovu drugu stranu, zato sam se uvek i "pribojavao" trenutka kada mu sin podje u skolu i fakticki bude "onemogucen" da ga prati po svetu (na zalost sada su drugi razlozi za to, a ne oni "normalni").

A ja? Vojvodina, Florida, Holandija - obozavam ravnicu! Brda volim na slikama, uzivo me "guse"

Slazem se,serija je odlična.Kejt dominira Baš je vrhunski iznela ulogu. Topla preporuka.

On retirement, when will be the right time to stop? When, like any athlete, you will just know when the time is right. I am not going to be the one that's just going to stick around because I want to stick around. You know, I still want to play exhibitions down the road and have fun and go to markets in places I've never been before. The fans mean a lot to me, but I do not want to abuse my body. I still want to run around with my kids and ski… So I think you just know. b92 prevod "Kao i svaki sportista, znaću kada je pravo vreme. Neću biti jedan od onih koji ostaju samo da bi ostali. Još uvek želim da nastupam na egzibicionim mečevima i posećujem pijace u mestima u kojima nikada ranije nisam bio. Navijači mi mnogo znače, ali ne želim da naškodim svom telu. Još uvek želim da se igram sa svojom decom i idem na skijanje. Prosto ću znati kada bude vreme", izjavio je za britanski GQ magazin.

Vređjanje sagovornika, nepristojan rečnik, dizanje tenzija. Mesec dana.

Izgleda da je Ilinois ravan k o tepsija.....pitala sam cerku sta joj najvise nedostaje u okruzenju, kaze da je to nas Breg, jedva 600 m nadmorske visine. Kad je letos bila ovde, prvo sto je uradila bila je setnja po Bregu i mnogo fotografija panorame, da joj se nadje usred onih kukuruznih polja Ilinoisa.

Ko je koliko blizu bio osvajanju GS: Djokovic 27 (2021) Borg 20 (1978-1980) Borg 18 (1979) Wilander 18 (1988) Djokovic 16 (2016) Courier 16 (1992) Federer 13 (2006-2007) Borg 13 (1981) Lendl 13 (1986) Courirer 13 (1993) Djokovic 13 (2012-2015) Djokovic 12 (2008-2011-2013-2019) Lendl 12 (1984) Becker 12 (1991) Sampras 11 (1994) Agassi 11 (1995-2001-2003) Federer 11 (2010) Nadal 10 (2009)

Zbog posla na balet. NYC

Može, napravi u B ligi.

https://www.imdb.com/title/tt10919420/ Ko moze da svari azijsku kinematografiju i titlove... nesto najbolje uz Alice in bordeland sto je izaslo u zadnje vrijeme... zabavno napeto brutalno puno iznenadjenja....

Tražio nešto za gledanje dok se rekreiram, sa malo manje koncentracije... i tako pogleda "Clickbait" i sasvim ok serija za ubijanje vremena.

Još jedna noćna trka i još besmislenije rasipanje električne energije. Još jedan primer licemerja koje nam se servira dok se ubijaju pravi motori zbog "enviroment".

Možda nije bilo fer, jer su bili drugari dugo godina, ali Mirko Kovač je za Pekića dobro rekao da erudicija u književnosti ne može da zamijeni stil. Uostalom, Pekić je za sebe sam rekao da je čovjek ideje koji u umjetnosti samo gostuje. Meni se Pekićeva beletristika uglavnom ne dopada, baš zbog toga što je upadljivo jasno da je priča tu samo kao ilustracija neke filozofske ili političke ideje. To nisam zapazio samo u Zlatnom runu, bar u prvoj knjizi koju sam do sada pročitao.

Dosao je red i na tog Pekica, kojeg odlažem dobrih pet godina. Nikako se nisam mogao naterati. Lik je cista klasika, konvencionalan, uzdrzan, sa dosta nepotrebne deskripcije koja mi je oduvek smetala. Dijalozi nisu mrsavi a nisu ni obimni. U pojedinim momentima sam osecao taj vajb Dikensa kojim pisci pribegavaju kako bi čitaoca uvukli u njihov svet. Ja sam od onih koji ne vole sve servirano i precizno, volim da me knjiga natera na razmisljanje, ne moram apsolutno sve da znam i da raspolažem svakim mogućim detaljom. Ali dobro ide nekako. Sledece je Zlatno runo.

Juce sam dozivela trenutak velikog straha: oko 11 h sam posla u grad, pijacni dan, mnogo ljudi na ulici, odjednom - cuju se sirene, ubrzo se pojavljuju 2 automobila vojne policije pod rotacijom, za njima kolona od 9 vojnh kamiona punih vojske i ambulantna kola kao pratnja. Sve se na ulici zaledilo, kao da je vreme stalo, niko ni korak da napravi.....kad je kolona prosla, gledam lica osoba do mene, pogledi nam se srecu, niko nista ne govori dok jedan stariji gospodin, u pola glasa ne kaze " Idu na gadjanje...." Srce mi je lupalo, sela sam na ivicu obliznje zardinjere jer nisam mogla da se setim ni zasto sam na ulici i sta treba da uradim u gradu. U mislima samo identicne slike iz devedesetih kad je prolazila ista takva kolona koja je zavrsila u Sloveniji.... A ja sam mislila da sam svu tu istoriju stavila tamo gde treba i zalupila vrata? U onim pogledima sam videla samo jedno pitanje "Nece valjda opet...?" Moja generacija je umorna, frustrirana, gubitnicka.....svim silama se trudimo da zivimo privid normalnosti a u sebi nosimo toliko straham, brige i dovoljno je tako malo da nas sve to preplavi i pokaze koliko smo osteceni, napukli.... Nece valjda opet......