Leaderboard

Btw. kad se procita koji je to mucki plan: spisak turnira na kojima ce Fed mozda da igra

Hoze Froilan Gonzales, za medije Bik sa pampe a za prijatelje El Kabezon ("Glavonja"), prvi pobednik u Ferariju na jednoj trci za sampionat sveta (VN Britanije 1951.). Uprkos pozamasnom gabaritu bio je uspesan sportista, bavio se fudbalom, plivanjem, biciklizmom a sto se tice trkanja na motorni pogon poceo je na dva tocka da bi na cetiri presao uz pomoc Huanmanuela Fandja koji mu je 1949. kupio Maseratijev F1 bolid da se takmici u lokalnim juznoamerickim sampionatima. U svetskom sampionatu debituje na VN Monaka 1950. u privatnom Maseratiju za ekipu Akile Varcija a za Ferari potpisuje na pola sezone 1951. i svaku trku do kraja sezone zavrsava na podijumu uzevsi i gorepomenutu pobedu na Silverstonu. Sezonu zavrsava treci, sa samo jednim bodom iza timskog kolege Askarija, sampion je bio neprikosnoveni Fandjo u Alfa Romeu. U sezonama 1952. i 1953. kad se svetski sampionat vozio pod propozicijama F2 vozi za fabricku ekipu Maseratija - 1952. startuje samo jednu trku za sampionat sveta, VN Italije u Monci, gde uzima drugo mesto, vecinu sezone vozeci F1 na trkama van sampionata. 1953. vozi prvu polovinu sezone svetskog sampionata gde uzima tri podijuma. 1954. se vraca u Ferari i vozi svoju najbolju sezonu, ponovo pobedjuje na Silverstonu i uzima jos cetiri podijuma i zavrsava kao vicesampion iza Fandja. Te godine za Ferari vozi i na 24h Lemana gde on i Trintinjan uzimaju pobedu. Nakon ovoga odlazi u polupenziju, u sezonama 1955. - 1960. startuje na samo pet trka za prvenstvo sveta i jos par onih van sampionata, uglavnom svoj domaci granpri u Argentini gde uzima jos jedan podijum. Umro je u Argentini 2013. u 91. godini zivota od posledica srcanog udara.

Vido d ne moze da spasi rekord ortaku Odusto

U jbt. E ovo je patka topic. A ne ono decije igraliste na kosarci.

"Rodjo,pizdo,Kosovo si izd'o",sta drugo?

Ne treba se vijati sa Fosterovom i DiKaprijem za mladalačke uloge, kad u domaćim filmovima imamo Nedu Arnerić u filmu Jutro (14 godina) ili Slavka Štimca u filmu Vuk Samotnjak (12 godina). To su glumačke bravure za decu tih godina. Ali za to postoje i velike zasluge režisera Puriše Đorđevića i Obrada Gluščevića, koji su umeli da ih upute kako da daju najbolje od sebe. Gaga Antonijević jednostavno nije ni blizu taj kalibar.

Dzon Sartis (1934-2017), jedini svetski sampion na dva i cetiri tocka. U MotoGP se takmicio 1952-1960 za koje vreme je uzeo 3 titule u klasi do 350cm2 i cetiri u "velikoj" do 500cm2 (1956, 1958, 1959, 1960) vozeci za Norton i MV Agustu (na slici). Jos u vreme dok se aktivno takmicio u MotoGP poceo je sa testovima za F1 tim Aston-Martina da bi 1960. debitovao za Lotus na nekoliko trka sto za svetski sampionas sto van njega. Te godine uzima drugo mesto na VN Velike Britanije na Silverstonu, i od 1961. se u potpunosti prebacuje na cetiri tocka. Dve godine vozi za tim Redza Parnela privatne Kupere i Lole uzevsi pritom par podijuma a i svoje prve pobede na trkama van sampionata sveta, da bi 1963. stigao u Ferari gde vozi svoj najuspesniji deo karijere, belezi pobede i podijume i na zvanicnim i na nezvanicnim trkama i 1964. uzima titulu svetskog sampiona. 1966. dolazi do "zahladjenja u medjuljudskim odnosima" izmedju Sartisa i Ferarija kada biva izostavljen iz tima za 24h Lemana u poslednji momenat i zamenjen Skarfiotijem na zahtev Skarfiotijevog ujaka Djanija Anjelija. Sartis daje otkaz i prelazi u fabricki tim Kupera s kojim zavrsava kao vicesampion. U narednim sezonama vozi za fabricke ekipe Honde i BRM sa promenljivim uspehom a 1970. osniva sopstveni tim s kojim se kao vozac takmici tri sezone a kao vlasnik tima do kraja sezone 1978. Kao sto je u to vreme bio obicaj, tokom svoje aktivne vozacke karijere pored F1 takmicio se i u drugim kategorijama s prilicnim uspehom, pobedjivao je u F2 i Kan-Am sampionatu sportskih prototipova a na Lemanu ima jedno trece mesto sa Bandinijem kao suvozacem u Ferariju 1964. Njegov sin Henri tragicno je stradao na F2 trci na Brends Hecu 2009.

lepa Flavija juce proslavila 39ti rodjendan.

Divim se kaktusima, zao mi je sto nemam staklenu bastu bar 2x2m da ih gajim. Imam sina moje prijateljice, botancara, koji ima vise od 100 mini kaktusa. Od njega sam dobila 1 primerak ne tako malog kaktusa uz objasnjenje da se on i kaktus "ne vole", kaktus nikada nije procvetao a morao bi bar jednom u 10 godina. I tako, cutljivi, namrgodjeni kaktus je tavorio na mojim trasama nekoliko sezona da bi se pre 2 godine pojavio ljubicasti pupoljak. Pupoljak je rastao i rastao, Iza i ja smo ga obilazile svakog jutra na juznoj terasici i cekale cvet, bile smo vrlo uzbudjene. Jedno jutro smo posle u obilazak i bile zapanjene jer nam se na terasi rodilo pravo, pravcato cudoviste, nesto puzavo, tamno ljubicasto, bez glave i repa. Pozvala sam botanicara koji mi je u komsiluku, covek samo sto nije zaplakao od srece i iznenadjenja a kada me je pogledao molecivim okicama, samo sam otvmeno i velikodusno klimnula glavom i oni su, botanicar i ono nesto - odjurili zagrljeni. Posle sam cula sve o toj vrsti i istog trenutka zaboravila. Naravno da sam bila ispitivana i kako i gde i koliko i zasto je kaktus procvetao posle toliko - decenija? bas kod mene i Ize ali sve sto je nauka od nas dobila bilo je - nismo mi krive, casna rec.

Filmovi pod partijskim/drzavnim sponzorstvom definitivno nece pomoci u rasvetljavanju "misterija" posto im to nije ni namera, a u to da isti doprinose nekoj boljoj buducnosti i miru ne veruju ni oni koji to uporno ponavljaju. Svrha tih filmova nije ni osvetljavanje proslosti, ni odavanje pocasti zrtvama, a o umetnosti ne vredi trositi ni reci. Filmovi su napravljni da se narod podgreje za buduce sukobe, kada se za to stvore povoljne prilike, kao sto u Srbiji na svakom koraku mozes da cujes, a sumnjam da je i kod ostalih nesto bolje, jer svi imaju neke nenaplacene racune iz WWII, da ne spominjem 90te. Zato Spilberga ne treba mesati u ovu pricu i praviti neko poredjejne sa Sindlerovom listom, posto su kreatori balkanskih filmova imali totalno suprotne namere.

Ja guglao oldest tennis slam finalist kad ono... Ken Rozvel (još i pobedio sa 37 godina). Znači, netačno je da su ta Rođina finala do tada bila neviđena, mediji su napravili takvu sliku. I da se razumemo, ništa ja nemam protiv Rođe (navijački, cinično, čak mi i odgovara da što duže igra i "čisti" teren pre nego što mu naleti Noksa koga ne može da dobije na slemovima skoro 9 godina). Ono što mi je nelogično, to je da su Rafa i Noksa osvojili u zadnje vreme (recimo deceniju) 70% slemova a 80% vremena bili na prvom mestu, a većina teniskih medija, bar se meni čini, vrlo teško prihvata tu činjenicu.

Mi smo otišli do Alberte na par dana... malo manje skijalište nego ono što sam planirao originalno, ali je u datom trenutku to bilo najsuvislije rešenje...bilo je lepo izaći iz jazbine na nekoliko dana i barem promeniti krajolik koji izgleda ovako

Kako mediji hendluju događaje i situacije (u zavisnosti ko su učesnici) je ono što vređa inteligenciju. Kada igrač A jedva dobije, povređen, meč u 5 seta, to se opisuje na jedan način, a kada igrač B to isto uradi, to se opisuje na drugi način. Kada igrač A igra u finalima slema sa skoro 34 godine, to je medijski propraćeno ovako, a kad igrač B sa skoro 34 godine osvoji slem, to je propraćeno onako. Za sve vreme AO-a, ES je našao za shodno da nam (vezano za tenis) pušta po 1000+ puta Rafu kako miluje devojčicu nakon što je zveknuo lopticom i Rafu kako dere Noksu na RG-u. A između toga Roleks Rođa je GOAT.

I najlepsa odevna kobinacija ikada na Vimbldonu

I broj osvojenih 250 tica - malo li je

Zar su se Spice Girls raspale!?

Majmun Đoković, šta je propustio Sad nek jede koprive i grli sekvoje.

Slaviša, zavidim ti. Volela bih da živim u drugačijem klimatskom području, šta bih sve sadila...ali, ove sličice pokazuju da biljni život može biti lep i na neki drugi način. Suše prošle godine su napravile štetu, ali ponešto se obnovilo, ponešto sada pokazuje svoju lepotu. Uskoro ću dodati slike sa kaktusima koji će procvetati. Samo da nam je bar dovoljno padavina ove godine. Pokaži svoj napredak u bašti da vidimo.

Igor Djordjevic mi je licno najbolji glumac sa ovih prostora u poslednjih 5 godina. Na primer, Goran Bogdan je dobijao jace uloge i neke od njih je fino izneo, ali on covek ima veliki proglem sa dikcijom. Igor me je prvo odusevio u ulozi Petra Kocica u Slepom putniku na brodu ludaka, a onda je razvalio u Korenima, Mesu, Delirijum tremensu.

s obzirom da prosle godine nije bilo vimbldona, planiraju li englezi ove godine mozda 2kom da organizuju? drugi moze i tamo jesen/zima u O2 areni nije problem

Mislis kao sto si ti podneo razchmarivanje od strane mene 10-3

Luburić je tako nekako i izgledao. Sličnost glumaca sa likovima koje tumače je nešto što je u ovom filmu pogođeno.

Pa šta su radile zadnjih deset godina kad se na konto te trojice moglo izvući više? Plus je bilo zvezda kalibra Serene, Šarapove, Li Na... da se htelo moglo se. Uvek se nađe razlog zašto baš sad nije vreme.

Ja i ko jos? xD

Ništa ne razumem, hoće da zamrznu ranking samo onima koji to odaberu? Pa to bi bio haos najstrašniji Neka im daju protected ranking ili tako nešto. Ali i to je diskriminacija prema ovima što redovno igraju.

To bi sve bilo tako kada bi umetnost bila matematika pa ako napišeš ∫x^2 dx = x^3/3 a zaboraviš +C zadatak ti nije tačan. Srećom nije i ne mora da se prati isti šablon pa zato ne vidim ništa loše u tome što Maks Luburić u ovom filmu ne postoji van logora, on je predstavljen upravo onakvim kakvim ga vide zatočenici u logoru, pre svega Dara o kojoj je i film, zar ne? To da li on kod kuće ima autistično dete, da li u sebi ima preispitivanja zbog svojih postupaka, da li ima neku fizičku reakciju nakon svakog ubistva je potpuno irelevantno. Meni se recimo u umetnosti (knjigama, filmovima, serijama) jako dopada kada ne postoji sveznajući narator, pozadinska priča ili opis junaka, već se sa njima srećemo sirovo, kao i u pravom životu, i donosimo zaključke samo na osnovu onoga što vidimo u njihovoj interakciji sa drugim likovima.

Napraviti komisiju od stranih stručnjaka. Oni koji se time bave vjerojatno znaju tko su svjetski autoriteti za takve stvari. Neka se utvrdi istina konačno. Pa makar desetljećima kasnije.

Ne znam šta je ES puštao kada Noksa nije igrao. Nisu bitne reklame, spomenuo sam samo jednu, Roleks Rođu. Osim toga, ES je u pauzama gemova puštao Rafinu reklamu za Kiju i onog što je leteo 300 metra, biciklističke trenere i tate koji vrište k'o nenormalni, poene sa RG-a, ništa sa US opena, ništa sa AO-a prošle godine. Nije reč o svetskoj za zaveri protiv Srba, ali 1000 puta ponovljena stvar dosadi posle 10og prikazivanja, mogli su makar 20 sportskih scena da puštaju naizmenično kao reklamu za svoj ES plejer. Ja nemam nikakvu dilemu da bi Rafa i Noksa nastavili da igraju i da se Rođa "penzionisao" pre pet godina i da bi gurali jedan drugog. Kada dvojica od njih odu u penziju, to će biti druga priča.

Najveci problem nastaje kad se istorija zadnjih medjusobnih sukoba tokom `90ih pokusava pravdati sukobima od ranije - tu ulazimo u jedno propagandno kolo gde se trguje kostima pobijenih k`o sa zacinima: kvalitet zavisi od regionalnog pasnjaka. Majkumu, daj da vec jednom prestanemo da brojimo jedni drugima kosti i krv - ionako nas sve manje ima tu. Dok se prebrojimo - nece nas ni biti. A mozda smo i zasluzili tu sudbinu?

Posto je ovo usko/uze vezano za samog Novaka,onda neka ide na maticnu temu (prljavi ves ostaje u kuci) Imaz:Djokovic igra kao andjeo! https://as.com/tenis/2021/02/22/open_australia/1613979438_615920.html Neka svako prevede preko onog google servisa za sebe..mislim,ko ima zivaca da ga cita.

"Kad sam '70-ih dosao u Jasenovac,rekao sam i sebi i ekipi - film treba da poseze za dubljim smislom. To zlo koje smo pominjali,zlo u mojoj okolini,postalo je za mene strasan pritisak,teret,muka... Morao sam to skinuti sa sebe. Iz utrobe sam vapio - jesam deo tog naroda,ali nisam taj. Postojala je,dakle,zestoka potreba da se ocistim,i u kratkim i u dugim filmovima, i u "Okupaciji i 26 slika" i u "Vecernjim zvonima" i da ne nabrajam... "Deca Kozare" su vrh mog bavljenja tom temom." Lordan Zafranovic,reditelj i Covek Nadam se da ce Zafranovic istrajati u nameri da snimi svoj film o Jasenovcu. To cu rado pogledati,jer je Lordan umetnik i covek. Sa velikim "C(h)" Nemojte zameriti,hteo bih podeliti jos jedan njegov citat. "Ako trazite od mene da u par reci kazem kljucnu nit,onda je to - krik protiv tog zla. Taj fasizam i to jezivo stradanje dece je doslovce necuveno,kako je moguce da ljudski zivot do te mere ne znaci nista,da ljudi postanu gori od zveri..? Kada sam izucavao i saznavao sve to oko Jasenovca i Kozare u vreme NDH,stid me je bilo sto sam i ja covek. A fasizam,kako vidimo,nazalost nije samo stvar proslosti." Dakle,Zafranoviceva potreba da snimi svoj film dolazi i od njega kao umetnika i kao coveka. Bukvalno nema nikoga boljeg za film o Jasenovcu od njega...on se temom ustaskih zlocina bavio gotovo tokom cele karijere..i niko ne bi mogao da prisije etiketu propagande jer je on Hrvat. No,u tom grmu i lezi zec - Lordanu su vec u par navrata odbili da finansiraju projekat upravo zato - sto je Hrvat. Nacionalisti i dalje ne dobacuju dalje od prebrojavanja krvnih zrnaca. Pa su isli primitivnom nazi-logikom - ne damo pare Hrvatu;ko zna sta ce on da stavi u film,a mi to ne mozemo da kontrolisemo. No,kako sejemo,tako i zanjemo.

Nedavno sam pročitao da Haneke zbog toga npr. nikad nije radio film o Holokaustu. Jer je izuzetno teško napraviti film o toj temi. Schindlerova lista, po njemu, nije film o Holokaustu nego o uspjehu. Holokaust je 6 mil ubijenih, Schindlerova lista o 6000 spašenih. Slažem se da karakterizacija mora postojati. Neće Luburić biti manje Luburić ako se prikaže zašto radi što radi. Nije te ljude za vrh NDH kvalificiralo to što su neviđeni psihopati i ubojice, nego što su slijepo vjerovali u ideologiju. Btw, netko je ranije spominjao Idi i smotri. I tamo su zlikovci slični, ali je fokus na djetetu i na tome što mu užasi rata učine za kratko vrijeme. Jedna jedina scena u tom filmu, u kojoj je prikazana hrpa leševa, je jača i užasnija od gomile sličnih scena u Dari.

Nakon odgledanih slika, mogu zakljuciti da ga je shebala jež frizura, inace bi sad zivela srpsko-ruska veza, srblje u extazi a mali bi se zvao Sergej. Jos jedan razlog zasto je Novak Goat, kad je uprkos Jelene i Mareta napravio ovakav uspeh.

Spilberg je negde sredinom devedesetih snimio Šindlerovu listu. Film je jedan od boljih filmova ne samo kada je tematika holokausta u pitanju. Kada su pričali sa njim o filmu, rekao je da je imao želju da snimi film koji će se baviti tematikom holokausta, ali mu je trebala prava priča i on je u životu i radu Šindlera našao i oko njegovog lika formirao priču o svoj nesreći i stradanju jevreja u Poljskoj. Da bi priča bila prava i da bi postigla efekat mora da se razvija iz nečega, kod Spilberga je to bio Šindler, pa su se onda svi likovi razvijali oko njega, uključujući i Amona Gota koga je mastrealno odglumio Ralf Fajns. Ali Amon Got je imao šansu, bez obzira što nije ništa manji zločinac od Luburića. Prefinjeniji možda. E sada, možda je malo bez veze da poredimo Antonijevića i Spilberga, ali uporedite pristup koji je imao Spilberg a koji Gaga. Spilberg je morao da Gotu da ljudske osobine, da ga predstavi kao čoveka sa svim vrlinama i manama, pa kao takav i kod gledalaca se ustvari stvara pravi utisak koje zapravo Got, i kolika je zaista monstruoznost njegovih dela i dela ljudi kojima je služio. Meni nije jasno da neko ispred sebe ima lik Luburića i ako ništa drugo ne upotrebni isti šablon koji je koristio Spilberg i ne samo on. Nećete zlikovce prikazati manje zlikovcima, ako im oduzmete ljudskost, naprotiv. Pa pogledajte zaboga Hitler poslednji dani, i tu nije bila samo bitna uloga Hitlera, nego svih likova koji su bili u bunkeru. Pogledajte Zaveru, jedan jeziv film koji je probudio mučninu kod mene, a da niko u filmu nije ubijen. Sem što je slomljen tanjir, koliko se sećam. Pogledajte kako su režiseri i scenaristi rešili ove probleme pa to treba upotrebiti za neke druge filmove o bilo kojoj tematici. Meni je bilo fascinantno da neko sa ovoliko ostrašćenosti i emocija prilazi ovom filmu, ili bilo kom filmu koji je ikad snimljen. Naravno, nismo mi Srbi tu usamljeni, toga ima svuda u svetu. Ovo sve što se događa oko filma me podsetilo na epizodu Sajnfilda gde Jerry mora da se pravda roditeljima zašto se ljubio u bioskopu sa devojkom kada je išao da gleda film (edit.Šindlerova lista) - pa zaboga ti se Jevrejin, pa to je film o holokaustu kako to možeš da radiš, imaš li poštovanja....Cela epizoda pravi reference i šale na račun filma. U stvari ne na račun filma, epizoda pravi šalu na račun ljudi koji film doživljavaju drugačije od jednog umetničkog dela (dobrog ili lošeg), nego kao nešto što se trenutno događa i što je od krucijalne i ne znam kakve važnosti, a jednostavno nije. Film će biti zaboravljen, da li to znači da treba i Jasenovac da se zaboravi? Ili ćemo možda da svake godine snimamo filmove o Jasenovcu da ne bi zaboravili....Ili treba taj posao da ostavimo obrazovnim i naučnim institucijama, a da režisere, scenariste, glumce, ostavimo da rade filmove kakve oni žele da rade. Vrlo jednostavan koncept. Završiću sa nečim što je mali Janketić izjavio posle filma - "Treba pričati o tuđim zločinima, ali treba pričati i o svojim". I apsolutno je u pravu.

STOJANKA MAJKA KNEŽOPOLJKA Svatri ste mi na sisi ćapćala - joj, blagodatno sunce knešpoljsko! - svetrojici povijala nožice sam rumene u bijele povoje lanene, svetrojici sam prala jutrenje tople pelene ... Joooj, Srđane, Mrđane, Mlađene, joj, tri goda u mom vijeku, tri prvine u mom mlijeku, tri saća teška, silovita, što ih utroba moja izvrca, joj, rosni trolisni struče djeteline knešpoljske, što procva ispod moga srca! Joooj, tri goda srpska u mom vijeku, tri Obilića u mom mlijeku, joj, Srđane-Đurđevdane, joj, Mrđane-Mitrovdane, joj, Mlađene-Ilindane: Kozara izvila tri bora pod oblak, Stojanka podigla tri sina pod barjak! Joooj, gdje ste, Srđane, Mrđane, Mlađene, Joooj, gdje ste, tri ilinske puške prve, tri suze moje zadnje: Hoće majka mrtve da vas izljubi pa sedam ravnih redi - što Knešpolje izrovaše pogani nerasti svejedi nit ije nit pije, već petama krvavim Kozarom, Prosarom po lješevima čepa crvavim ne bi li kojeg od vas poznala žalosna majka Stojanka, što vas je zimus pratila u akciju, posvunoć cjelcem batrgala i prugu trgala! Joj, tri vuka moja i tri ljute mećave, hoće majka da vas izljubi ledene: Zasuči rukav, Srđane, lako bi tebe majka poznala: na lijevoj miški mladež - mrka kupina! Zavrni, sine Mrđane, zavrni mi desnu nogavicu: tu ti je prvi kuršum probio pod listom cjevanicu! A ti se mrtav nasmij majci, Mlađene, tebe bi majka ponajlakše poznala: četiri očnjaka ostale zube prerasla, ko u kurjaka!... Joj, tri moje biljege od soja, joj, tri ljute guje s prisoja što vas majka junačkom snagom nasisa, što vas buna kuršumskom šarom ispisa, Joooj, gdje ste? Da l vas plaču vode mlječaničke, ili gračaničke, ili moštaničke, ili vas rastaču bljuvci žutih crvi po skotskim crnim rovovima, na skotskim stozubim žicama kraj dubičke ceste? Ustajte, ustajte, niz Knešpolje pogledajte: Je li ovo jučeranje Knešpolje? Je li ovo, djeco, pred jesen? Gdje su bijele kosačke družine povijene? Pod kojom kruškom uzrelom čeka kosce jarne, uganule i žetelice preplanule velika rumena pita od prvog slobodnog žita i velika zdjela kisela mlijeka? A od Kozare, rano moja, pa do Save, ljetina natisla iz slobode, ko iz vode, kukuruzi nanijeli ko vojske zelene, glavinjaju pšenice bremene, šljive savke uplavile od slačina, pa se lijepo, od težina, razglavile ko steone krave: Svud hljebno je i medno je i grozdno je preko glave, krckaju zemlje ko krcate košnice, čekaju, rano moja, da se oznoje orne muške mišice... Al zalud, zalud čekaju! Djeco moja vi ćete Stojanki majci oprostiti što će vas majka mrtve ražalostiti: Oca su vam u zbjegu upeljali, i na cesti dok su nam ga strijeljali, zubima je stisno lulu družicu, a strica vam Radoja odveli su u žicu, otjerali vamiliju i kum-Ilije, i sve redom vamilije!... Pusto leži Knešpolje, obnemoglo, suro, jalovo. I ko sipnja ga pritišće sunčano olovo. Sve je gluvo, bezuvo. Ni ptice, ni pčele. Samo u praznu sobu ubasa samotno tele pa glavom o zatvorena vrata tuče i beuče, ko u grobu... Nije ovo, djeco, Knešpolje, ovo je polje nevolje! Ko li će ove godine kositi? Ko li će djevojke prositi? Ko li će rakije peći? Ko li će slanine sjeći? Aj, zar će se ovi nerasti nesiti, zar će se našom pogačom rumenom - crvena kad nikne iz naših kostiju- zar će se našom pogačom crvenom nesiti nerasti slastiti?! I zar će skotske laloke pogane našim mrsom alapljivo mastiti?! I zar će našom rakijom prvenom salovita svoja ždrijela palucati?! I zar će njihove šape čupave što su se u našoj krvi kupale nevjestama što su za vas pupale proljetna njedra satrti?! I, djeco moja, poslije naše samrti, zar će im se sito-pjano štucati?! Aj, ko će ove vukodlake zatrti? Kozaro, Kozaro, Kozaro, kazuj, Kozaro, ko će ih zatrti, ko će okajati moga Srđana, moga Mrđana, moga Mlađena? ... Kozaro, seko zelena, druga majko moga Mlađena, s daleka li se vidiš i dalje li se čuješ! Vjerovat ne može majka Stojanka da si ti opustjela i da si nas napustila!... Sa ceste preorane, sa mrtvih psina što im djeca naša sudiše, kad oči uznesem uz tvoje kosate strane, u mom srcu - ko u tvom gnijezdu - jedno ptiče prokljuvava, jedna vjera procvjetava: Ti si moje sinove, ti si, sele, svoje džinove u pletenice zelene savila, pa ćutiš nad Knešpoljem i obrve teške sastavljaš i u srcu, ko u kotlu plamenom, miješaš svetu osvetu! Osvetu, seko, osvetu! Okaj mi sina Srđana, okaj mi sina Mrđana, okaj mi sina Mlađena: Kiše je željno sveto Ilinje, a Knešpolje osvete presvete! Sveti nas, seko Kozaro, okaj nas smrtno, krvavo, čuješ li jednu uku veliku od one strane otkud sunce izlazi? ... Nju mi je Mlađen često pominjo: „Ako poginem, majko Stojanko, mene će okajat pomajka Kozara, mene će okajat pramajka Rusija, neće, majko, dugo potrajat, čuće se jedna uka velika!" I ne vidim od rose očinje, već samo čujem: uka počinje! Uka, seko, uka velika s daleke strane otkud sunce izlazi, ko da planinom gude jugovi! To ide vojska, sve čovjek do čovjeka, oblak vojske, vojska srdita: Kad bi sve gromove, seko vjekovjeka, što su ti mrčevnom kosom igrali vječine vječina, - u jedan tresak i rsak složila, on ne bi bio toj uki velikoj ni jeka jekina: tolika, sele, vojska udara, toliko srditih nasrće Srđana! Tresak, seko, rsak do neba s daleke strane otkud sunce izlazi: Koliko ljutih te izrani kuršuma, koliko ljutih me nahrani jadova, toliko, sele, iz tog ršuma, toliko mrgodnih namiče Mrđana! Tresak i rsak zemlju premeću pa sijevci, sejo, nebom prelijeću od one strane otkud sunce izlazi: Kada bi svaku suzu štočiju, što majčinu, što dječiju, (i kraviju, i ovčiju!) po zbjegovima što poteče s očiju, što poteče i u tebe uteče, - sve suze kad bi na list zelen skapila pa suncu ranom sa njeg zrake vratila: toliko, sejo, sijeva sijevaka, toliko krilatih nalijeće Mlađena!... O, nije, sejo, ovo rosa očinja, dva Ilinja što oči moje opčinja, već pred tom vojskom eno čovjeka, za čelo svu je vojsku nadrasto - a osrednjeg je uzrasta - oči su mu - evanđelja stovjeka, a Rusija - kosa mu grgurasta, i sav trepti ko od pređe vilinje: Ide tako, usred silna gromora, - takav nam se prisniva na Ilinje - i smiješi se, sve mu igra brk, što bi se njime Mlađen šalio da bi ga jednom vidjet volio već. da je njegovo odavde do mora! Čuješ li, sele Kozaro, čuješ li uku veliku? ... Razvijaj kose zelene, seka te zaklinje Stojanka, rasplići mrke pletenice, puštaj nam džinove vilene, nek skotskom krvi oboje tri naše vode ledene, nek mrljinama skotskim, za zrnate pšenice, zemlju našu pognoje! Čuješ li, sele vesela, čuješ tu uku veliku? ... Gudi zemlja, zemlja vascijela: Otiskuje se vojska golema od moskovskoga Jerusolema, širi jele, zelena sele, prosipaj čelične pčele niz zemlju našu na krvavu pašu! Znaj: Kad bi se utroba moja oplodila, još bih tri Mlađena, i tri bih Mrđana, i tri bih Srđana porodila, i ljutom dojkom odojila, i svatri tebi poklonila! Stani mi stamena, u dvije zmije uzvij obrve, u ljut ugriz stegni vilice, i iz svake žilice srkni jeda mamena pa ga uždi na ognjene nozdrve u tri živa plamena, u tri živa Mlađena, u tri živa Mrđana, u tri živa Srđana, u ilinska tristaitri plamena, cikni, sele, stoglavo, stuci ih, seko, storuko nek im nema ni traga ni znamena, nek se pamti gdje je raka trojaka: Ovdje snagom doji Stojanka, bunom pita Kozara pomajka, vjerom hrani Rusija pramajka, tri se majke ovdje sastaju: Ko god nam došo da ambare izaspe, i torove pune da nam razaspe, i krcata da nam ulišta pbsasne, i da pogasne ognjišta - a loza mu od kletve ne pomrla - djeca će mu zalud ovud skitati i za kosti pitati, jer će ovdje, gdje je samrt vršaj zavrgla, i vršući krvlju liptala, pa na koncu svoju samrt ovrhla: ko krv danas, sutra med proliptati, med i mlijeko djeci našoj do grla - zemlja će nam u sunce prociktati!

Krv je moje svjetlo i moja tama. Blaženu noć su meni iskopali Sa sretnim vidom iz očinjih jama; Od kaplja dana bijesni oganj pali Krvavu zjenu u mozgu, ko ranu. Moje su oči zgasle na mome dlanu. Sigurno još su treperile ptice U njima, nebo blago se okrenu; I ćutio sam, krvavo mi lice Utonulo je s modrinom u zjenu; Na dlanu oči zrakama se smiju I moje suze ne mogu da liju. Samo kroz prste kapale su kapi Tople i guste, koje krvnik nađe Još gorčom mukom duplja koje zjapi - Da bodež u vrat zabode mi slađe: A mene dragost ove krvi uze, I ćutio sam kaplje kao suze. Posljednje svjetlo prije strašne noći Bio je bljesak munjevita noža, I vrisak, bijel još i sad u sljepoći, I bijela, bijela krvnikova koža; Jer do pojasa svi su bili goli I tako nagi oči su nam boli. O bolno svjetlo, nikad tako jako I oštro nikad nisi sinulo u zori, U strijeli, ognju; i ko da sam plako Vatrene suze s kojih duplje gori: A kroz taj pako bljeskovi su pekli, Vriskovi drugih mučenika sjekli. Ne znam, koliko žar je bijesni trajo, Kad grozne kvrge s duplja rasti stanu, Ko kugle tvrde, i jedva sam stajo. Tad spoznah skliske oči na svom dlanu I rekoh: "Slijep sam, mila moja mati, Kako ću tebe sada oplakati..." A silno svjetlo, ko stotine zvona Sa zvonika bijelih, u pameti Ludoj sijevne: svjetlost sa Siona, Divna svjetlost, svjetlost koja svijeti! Svijetla ptico! Svijetlo drvo! Rijeko! Mjeseče! Svjetlo ko majčino mlijeko! Al ovu strašnu bol već nisam čeko: Krvnik mi reče: "Zgnječi svoje oči!" Obezumljen sam skoro preda nj kleko, Kad grč mi šaku gustom sluzi smoči; I više nisam ništa čuo, znao: U bezdan kao u raku sam pao. II. Mokraćom hladnom svijestili me. Ćuške Dijelili, vatrom podigli me silom; I svima redom probadali uške Krvnici tupim i debelim šilom. "Smijte se!" - ubod zapovijedi prati - "Oboce svima pred krst ćemo dati!" I grozan smijeh, cerekanje, grohot Zamnije, ko da grohoću mrtvaci; I same klače smete ludi hohot Pa svaki bičem na žrtve se baci. A mi smo dalje u smijanju dugu Plakali, praznih duplja, mrtvu tugu. Kada smo naglo, ko mrtvi, umukli (Od straha valjda, što smo ipak živi), U red za uške otekle nas vukli, I nijemi bol na stranu sve nas privi; (U muku čuli iz šume smo pticu); Provlačili su kroz uške nam žicu. I svaki tako, kada bi se mako, Od bola strašna muklo bi zarežo. "Šutite!" - rikne krvnik - "nije lako, Al potrebno je, da tko ne bi bježo." I nitko od nas glavom da potrese I drugom slijepcu ljuti bol nanese. Krvožednike smiri žičan lokot I umorni su u hlad bliski sjeli; I začuo se vode mrzli klokot U žarku grlu, i glasno su jeli, Ko poslije teška posla; zatim stali Jedan sa drugim da se grubo šali. Zaboravili kao da su na nas: Zijevali, vjetre puštali su glasne. "Eh, jednu malu vidio sam danas..." Dobaci netko, uz primjedbe masne. I opet klokot hladna vina ili vode Trgne slijepce - žica me probode. III. U mome redu počela da ludi Neka žena. Vikala je: "Gori! Ljudi, gori! Kuća gori! Ljudi!" A žica ljuto počela da pori Nabreknute, grozne naše uši. Na tla se žena ugušena sruši. "Dupljaši! Ćore! Lubanje mrtvačke! Sove! U duplja dat ćemo vam žere Da progledate! Vi, ćorave mačke!" Zareži pijan koljač kao zvijere I slijepcu nožem odcijepi lice Od uha, što se zaljulja vrh žice. Urlik i teški topot slijepe žrtve (Što bježeć kroz mrak uvis noge diže), I brz trk za njom, sred tišine mrtve, I tupi pad, kad lovca nož je stiže. O, taj je spasen! - rekoh svojoj tami, Ne opazivši da nas vode k jami. Srce je muklo šupljom grudi tuklo; Tad druga srca preko žice začuh. Lupanje ludo naprijed nas je vuklo. (Što srca skaču, kad u mraku plaču!) I od te lupe progledah kroz rupe: U jasnom sjaju misli mi se skupe. I vidjeh opet, ko još ovog jutra, Duboku jamu, juče iskopanu. Napregnuh sluh da čujem, kad unutra Uz tupi udar prve žrtve panu. Oštrom svijesti odlučih da brojim: Ja, pedeseti, što u redu stojim. I čekao sam. Skupljao sam točne Podatke: tko je već nestao straga, Tko sprijeda - zbrajo, odbijo, dok počne Udaranje, padovi. Sva snaga Mozga u jasnoj svijesti se napregnu, Da promjene mi pažnji ne izbjegnu. Negdje je cvrčak pjevo; oblak pokri Začas u letu sjenom cijelo polje. Čuo sam, kako jedan krvnik mokri, A drugi stao široko da kolje. Sve mi to zasja u sluhu ko u vidu, Sa bljeskom sunca na nožnome bridu. IV. Kad prva žrtva počela da krklja, Čuh meki udar, mesnata vreća Padaše dugo. Znao sam: u grkljan Dolazi prvi ubod, među pleća Drugi, a ruka naglo žrtvu grune U jamu, gdje će s drugima da trune. Netko se mrtvo ispred mene složi Il iza mene, riknuvši od straha, A ja udarce silnom svijesti množih, Odbijajući pale istog maha, Mada sam svakog - što kriknu, zagrca - Ćutio kao ugriz u dno srca. Čovjek iz jame jeco je ko dijete, Tek priklan; cikto jezivo mu glasak. Strepih da račun moj se ne pomete. Tad buknu u dnu bezdna bombe prasak. Tlo se zaljulja. Klonuće me svlada. Nestala u spas posljednja mi nada. Al silna svijest pažnjom me opsjednu: U sluh se živci, krv, meso i koža Napregli. Zbrojih trideset i jednu Žrtvu; šezdeset i dva boda noža. Slušo sam udar, kojom snagom pada, I meni opet vratila se nada. Na jauk iz bezdna sada nova prasne Bomba uz tutanj. I mrtva tjelesa Padahu sad uz pljuske manje glasne, Kao u vodu, povrh kaše mesa. Uto oćutjeh da po krvi kližem. Protrnuh: evo, i ja k jami stižem! V. - O vidio sam, vidio sve bolje, Ko da su natrag stavljene mi oči: I bijelu kožu, i nož koji kolje, I žrtve (kao jagnjad, što se koči Časkom pred klanje, al u redu bliže Korak po korak mirno k nožu stiže). Bez prekidanja red se dalje mico - Ko da na čelu netko nešto dijeli - Nit je tko viko, trzo se, narico; Na žezi strašnoj tiho su nas želi Ko mrtvo klasje koje jedva šušti. (To se čula krv, što iz grla pljušti). Korak po korak pošli smo; stali opet; Krljanje, udar, pad i opet korak. Začuh zvuk jače. Ukočene, ko propet, Stadoh: Na usni tuđe krvi gorak Okus oćutjeh. Sad sam bio treći, Što jamu čeka u redu stojeći. Strašna mi tama, od sljepoće gora, Sav um pomuti i na čula leže, I za njom svjeltost ko stotine zora: Iskro! Strijelo! Plamene! Sniježe! Silno svjetlo bez ijedne sjene, Ko oštar ubod igle usred zjene. Drug se preda mnom natrag k meni nago, Kao od grča; onda je zastenjo, Naprijed posrne, uzdahnuo blago - I tihi uzdah s krkljanjem mu jenjo. Surva se, pljusnu kao riba. Zine Preda mnom prostor bezdane praznine. Sve pamtim: naprijed zaljuljah se, natrag, Bez ravnovjesja - kao da sam stao Jezive neke provalije na prag, A iza mene drugi ponor zjao. Bijela strijela u prsi mi sinu, Crna me šinu s pleći. U dubinu. VI. U bezdnu uma jeza me okrijepi. Osjetih hladno truplo, gdje me tišti, Hladnost smrti da mi tijelo lijepi. Strah sviješću sinu: Neka žena vrišti! U jami sam - tom ždrijelu našeg mesa; Ko mrtve ribe studena tjelesa. Ležim na lešu: kupu hladetine, Mlohave, sluzne, što u krvi kisne, I spas sa jezom iz leda me vine: Svijest munjom blisne, kada žena vrisne. Okrenuh se, u groznici tad k vrisku Pružih ruku: napipah ranu sklisku. I prvi puta sva životna snaga Nad leševima stala da se skuplja; Na vrisak skrenuh ruku, i u duplja Lubanje zaboh prste; tijela naga Ko da su sva zavrištala u jami - Sav pako jeknu jezivo u tami. Bomba će pasti! Užasnuh se prvo; U grču strašnu zgrabih rukom niže. Zakoljak nađoh grozan. Leš se rvo Sa mnom i na me počeo da kliže. Krkljo mu grkljan u krvavoj rani; Korake začuh i glasove vani. O bože moj, zagrlila me žena Sad zagrljajem druge svoje smrti: Kako joj koža lica nagrbljena... Starice! Bako! I uzeh joj trti Koščate ruke, i žarko ih ljubih. Činilo mi se: mrtvu majku ubih. Čuo sam, kako umirući stenje, I poželio ludo da oživi. Sve leševe tad molih oproštenje. Oćutjeh tvrdu usnu, gdje se krivi - Obeznanih se. Kad sam opet skido Mrak nesvijesti, još sam gorko rido. VII. Ušutjeh. Sam sam međ truplima lednim, A studen smrti na leđa mi sjela, Na udove. U ledu mrtvih žednim Vatrama nepca, jezika i ždrijela. Led smrti šuti. U njem pako gori. A nigdje vriska da samoća ori. Taj grozni teret, što na meni leži, Ni smrtnim ledom neće da priušti Hladnoću grla; a biva sve teži; Odjednom skoro viknuh: voda pljušti! Čujem gdje s vrha po truplima teče; Ah, studen mlaz! - al peče, peče, peče! Po goloj koži, po leđnome jarku, Niz trbuh, prsa, slabine i bute Potočić studen pali vatru žarku, Dube u mesu kanaliće ljute. I kad na usnu mlazić žarki kapno, Opaljen jezik kusnu živo vapno! Puna je jama: na lešine liju Vapno da živim strvine ne smrde. O hvala im, nas mrtve sada griju Plamenom svoje samilosti... Tvrde Leševe ćutim: trzaju se goli, Ko mrtve ribe, kad ih kuhar soli. Taj zadnji trzaj umirućeg živca, Taj čudni drhtaj, na kojem sam plivo, Učini da sam blagosiljo krivca: O gle! još truplo kraj mene je živo - To starica me hladnom rukom gladi, Jer zna da moji ne prestaše jadi! VIII. Kada se mrtvi val života stišo, Korake začuh ko daleku jeku: Netko je jamu par puta obišo; I nasta mir, ko mir u mrtvu vijeku. Pomakoh nogu, stegnuh lakta oba - Ko grobar, kad se izvlači iz groba. Zaprepastih se: leševi se miču, Kližu nada me, polako se ruše - Smiju se, plaču, hropoću i viču, Pružaju ruke i bijesno me guše... Osjećah nokte, stražnjice, bokove, Trbuhe, usta, što me živa love. Prestravljen stadoh. Stadoše i oni. Sad je težina manja. Mrtva noga Pala mi preko ramena. Ne goni Nitko me više! - Od penjanja moga Ruše se mrtvi! - rekoh sebi; - To se O vratu tvome splele ženske kose. Prostrujo hladan zrak na moja usta Kroz sloj leševa: izlazu sam blizu! I srknuh utopljenički: krv gusta Kroz nosnice u grlo oštro briznu. Smijo sam se - al da me netko tako Nakreveljena vidje, taj bi plako Il bi od straha sledio se, nijem Pred tom rugobom. Jer, što da se tješim: Odsad će ljudi mislit da se smijem Kad plačem, i da plačem kad se smiješim. Ta prazna duplja, gnijezda grozne tame, Sjećat će svijet na crno ždrijelo jame. I sama sebe osjećo sam krivim, Što ostavljam u bezdnu te mrtvace, Jer zrak je ovaj živ... a ja ne živim... I čekah da me opet natrag bace. Al rana živim bolom: živ si! reče, Sabrah se. Vlaga! S njom se spušta veče. IX. O nikad nisam očekivo tamu S tolikom čežnjom. Pazi! rosa kliže Niz trupla dolje do mene, u jamu! Užaren jezik počeo da liže Kaplje sa ruku, nogu, mrtvih tijela, Što su se na me ko žlijeb nadnijela. Pomamno sam i divlje se penjo, Gazio prsa i trbuhe grubo - I kad bi mrtav zrak iz trupla stenjo, Nisam već trno. Vuko sam i skubo Dugačke kose, uspinjo se mesom, Podjaren žeđom kao ludim bijesom. Nisam osjećo bola, straha, stida; Obarah leš za lešom, grabih, plazih Po njima ko po zemlji što se kida. A možda svoju mrtvu sestru gazih, Susjeda vukoh, lomih nježnu dragu. Žeđ mi je dala bezumlje i snagu. Kad sam se divlje iz jame izvuko, Zaboravih svijest, oprez, da l' je mrko: Tlom krvavim sam puzo, tijelo vuko Do trave: zvjerski, živinski je srko; Uranjo u nju, jeo je i guto I ko po rijeci livadom sam pluto. Dozvah se: usta, punih trave, ležim, Gorim, ledenim: u teškoj sam mori. Spasen! O, kamo, kamo sad da bježim? Zadrhtah: pjesma krvnikova ori. Daleko. Našim mukama se ruga. I mržnja planu. Ostavi me tuga. X. Odjednom k meni miris paljevine Vjetar donese s garišta mog sela; Miris iz kog se sve sjećanje vine: Sve svadbe, berbe, kola i sijela, Svi pogrebi, naricaljke, opijela; Sve što je život sijo i smrt žela. Gdje je mala sreća, bljesak stakla, Lastavičje gnijezdo, iz vrtića dah; Gdje je kucaj zipke, što se makla, I na traku sunca zlatni kućni prah? Gdje je vretena zuj, miris hljeba, Što s domaćim šturkom slavi život blag; Gdje su okna s komadićkom neba, Tiha šrkipa vrata, sveti kućni prag? Gdje je zvonce goveda iz štale, Što, ko s daljine, zvuk mu kroz star pod U san kapne; dok zvijezde pale Stoljeća mira nad sela nam i rod. Nigdje plača. Smijeha. Kletve. Pjesme. Mjesec, putujući, na garišta sja: Ugasnuo s dola dalek jecaj česme, Crni se na putu lešina od psa... Zar ima mjesto bolesti i muka, Gdje trpi, pati, strada čovjek živ? Zar ima mjesto, gdje udara ruka, I živiš s onim koji ti je kriv? Zar ima mjesto, gdje još vrište djeca, Gdje ima otac kćerku, majku sin? Zar ima mjesto, gdje ti sestra jeca, I brat joj stavlja mrtvoj na grudi krin? Zar ima mjesto, gdje prozorsko cvijeće Rubi još radost i taži još bol? Zar ima većeg bogatstva i sreće, Nego što su škrinja i klupa i stol? Iz šume, s rikom gora, prasak muko Zatutnji. Za njim tanad raspršeno Ciknu, ko djeca njegova. Pijuko Nada mnom zvuk visoko, izgubljeno. Bitka se bije. Osvetnik se javlja! Osvijetli me radost snažna poput zdravlja. Planu u srcu sva ognjišta rodna, Osvetom buknu krvi prolivene Svaka mi žila, i ko usred podna Sunca Slobode razbi sve mi sjene. Držeć se smjera garišnoga dima, Jurnuh, poletjeh k vašim pucnjevima. Tu ste me našli ležati na strani, Braćo rođena, neznani junaci; Pjevali ste, i ko kad se dani, Široka svjetlost, kao božji znaci, Okupala me. Rekoh: zar su snovi? Tko je to pjevo? Tko mi rane povi? Oćutjeh na čelu meku ruku žene; Sladak glas začuh: "Partizani, druže! Počivaj! Muke su ti osvećene!" Ruke se moje prema glasu pruže, Bez riječi, i dosegnuh nježno lice, Kosu i pušku, bombu vidarice. Zajecao sam i još i sad plačem Jedino grlom, jer očiju nemam, Jedino srcem, jer su suze mačem Krvničkim tekle zadnji puta. Nemam Zjenice da vas vidim i nemam moći, A htio bih, tugo! - s vama u boj poći. Tko ste? Odakle? Ne znam, al se grijem Na vašem svjetlu. Pjevajte. Jer ćutim, Da sad tek živim, makar možda mrijem. Svetu Slobodu i Osvetu slutim... Vaša mi pjesma vraća svjetlo oka, Ko narod silna, ko sunce visoka.

Ja ću da probam da ulijem dozu realnosti u ovaj fajt pa šta bude Novak, činjenica je, ume da pretara kada su bol i povreda u pitanju. Samo što to svakako ne radi da bi zajebao protivnika, izvukao se iz meča gde gubi (primer Fritz), skrenuo pažnju na sebe ili okrenuo momentum meča. Radi to jer su u njegovim očima povrede veliki problem. Kao što jesu. Više puta je isticao da je imao sreće kroz karijeru da ga značajnije povrede zaobiđu (sem lakta). I na tome gradi ogroman deo svog samopouzdanja. Plus, možda i najvažnije, zna da je recept za cilj koji je sebi zacrtao (goat) telo od krucijalnog značaja. I da mora da vodi računa o istom. I onda se verovatno dešava da ga svaki bol uznemiri do te mere da ume (ne uvek, svakako) ponekad i da izdrami. I to zaista nije za skidanje glave sa ramena. On je svestan da mu je put do goatstva popločan zdravljem i izostankom povreda. Ima Rafine slučajeve preforsiranja (Lošmi, zaustavi se ovde ) pa propuštanja delova sezone a istovremeno i Fedove dugovečnosti delom uzrokovane i manjom potrošnjom zbog stila igre (plus delimično zbog preskakanja dela šljake koja iziskuje onolike napore). Tako da zaista ne vidim bilo kakvu lošu nameru posebno ne do mere da bi se pričalo o fejkeru, folirantu, liku koji namerno svoje protivnike sjebava fejkovanjem povrede. Iste one protivnike koje redovno melje, uništava i ponižava na terenu. Teško da mu je potrebno to. Da li može nekoga ko nije njegov fan da iritira ako ovaj ponekad pretera sa dramom oko povrede, siguran sam da je tako. Da li u tome ima bilo kakve loše namere što bi ga činilo fejkerom i folirantom - naravno da nema.

Ti si hejter Novakov i to iritira da, kao sto generalno mrznja iritira normalnog coveka. To sto ti obozavas fekija , kupujes njegove kackete u svim bojama, kacis i najmanje detalje vezane za njega, obozavas ga ko boga to moze cak i da bude simpaticno (nekom ) ali tvoja mrznja je odvratna

Ja danas poceo da prekopavam bastu, ujedno cu je i duplirati. Bio juce da donesem , besplatno, konjskog djubriva, pa cu sa tim da potorim bastu. ima da bude ko nikad pre

Dobra, mada razumem i zbog cega se nekome ne bi svidela.

Dominantan osećaj posle ovog AO mi je olakšanje. Nekako, čini mi se da je oko Novaka sve bilo prenapeto na ovom AO. Prvo predistorija, šugava prošla godina koja je počela savršeno i delovalo je da će biti kompletno njegova, a onda korona, Adria Tour, izbacivanje sa USO, čišćenje u finalu Pariza, pizdarije oko Player's Council...Onda dolazi AO sa svojim cirkusom oko karantina, Novakovog pisma, Kirijosa, povrede, medijske gungule...Zato sam imao utisak da je ovaj AO stvarno big deal za Novaka, da mu pobeda mnogo znači, a da bi ga neuspeh ozbiljno ubedačio. Tako da mi je baš drago zbog njega, a malo i zbog mene, mada sam ja nešto kao navijač-spavač što se Novaka tiče, povremeno se dese stvari koje me aktiviraju ali sam uglavnom manje emocionalno/navijački vezan za njega. Kad sam kod toga, da i to objasnim, ozbiljno sam navijao za njega dok se probijao kao klinac, dok je padao i ustajao i dok nije uspostavio dominaciju. Znači negde do 2014-15 možda, nakon toga sam se poprilično ohladio, šta znam, kao da mi je nedostajao navijački izazov, patnja , postao je suviše dobar a i vanteniske stvari kod njega su me odvlačile od žešćeg navijanja. Da se vratim na Novaka, mislim da će mu ovaj trofej doneti toliko potreban mir posle dužeg vremena, pobedio je na izuzetan način, opet ušao u istoriju po mnogo osnova, uskoro ga čeka i obaranje rekorda po broju nedelja na mestu broj 1 i čini mi se da su svi uslovi tu da može da uplovi u malo mirniji period svoje karijere. On je mnogo puta ponovio koliko su mu razni rekordi bitni, ali čini mi se da je sada sebe doveo u situaciju da ne mora više mahnito da juri za njima. Znam da je vrlo nezahvalno prognozirati, znam da postoji recency bias, ali meni deluje kao sasvim moguć scenario po kojem on igra vrhunski tenis još 3-4 godine i bocka po 1-2 slema godišnje. Tako da će, božezdravlja, i taj slem rekord doći na red. Interesantna stvar je kod tih njegovih najviših ciljeva, uvek su na pošetku izgledali nedostižno, pa onda u nekom trenutku sasvim realno, pa onda ponovo nedostižno, ali na kraju je ipak dolazio, pa praktično do svakog cilja koji je zacrtao. Ja sam, recimo, najmanje verovao u to da će da postane br. 1. U trenutku kada je on sam to najavio, pa i u godinama nakon toga, stvarno mi je delovalo da može da bude samo večiti treći. E kada je to ostvario, jasno mi je bilo da ne postoji nedostižan cilj za njega. Na ovogodišnjem AO nisam uživo u prenosu odgledao nijedan meč. Gledao sam unazad i neke snimke Novakovih mečeva od 1/4, i još par sekvenci iz drugih mečeva. Tako da možda nemam baš punu sliku, ali sa onim što sam video od Novaka sam oduševljen. Čovek je pokidao ovaj AO. I to polufinale nekako pada u drugi plan zato što je preko bio Karatsev ali je nepravedno ne pomenuti koliko je i tu bio dobar. Ja razumem da Novak kao pojava nije omiljen kod većine ljudi, nema tu prirodnu privlačnost i harizmu, ali osporavati mu bilo šta igrački posle ovog AO je vrlo teško. Često čujem od ljudi da ne vole njegov stil igre, da je grinder itd. Prvo, može se govoriti o tome da je bio pretežno grinder u nekim delovima svoje karijere, ili da je tokom mečeva povremeno upadao u takav mod i takav način igre, ali on već odavno nije grinder. Ovo što on igra je valjda najbliže što može da se priđe savršenstvu, način na koji razmontira svakog protivnika je impresivan. Ovde ga je splet okolnosti (podloga, povreda) pogurao da igra još agresivnije, da napada svaki put kad dobije priliku, tako da je njegov tenis bilo uživanje gledati. I neko bi morao baš detaljno da mi objasni zašto mu se ne sviđa Novakov tenis da bih mogao da ga razumem. Ispade da mu brza podloga u ovom delu karijere najviše leži, jer mu tu servis najviše profitira, a to što su i protivnički servisi teže uhvatljivi očigledno nije problem za njegov vanzemaljski return. Izgleda sam krenuo u jednom postu da nadoknadim sve što nisam pisao, pa ću samo još ovo: rekoh gore da što se mene kao navijača tiče, Novak je odavno uradio sve što je trebalo, tako da na sve što bude jurio dalje gledam kao na nešto što bih voleo da se desi zbog njega, jer takva posvećenost cilju se retko viđa i lepo je da bude nagrađena. Ono što meni još pomalo fali je da na RG vidim jedan klasik između njega i Rafe, da vidim tamo Novaka u mindsetu sa ovog AO protiv Rafe, ne mora čak ni da bude u finalu, ali da ih vidim da se još jednom pošibaju onako kako samo njih dvojica znaju. Nekako mi je tenis ostao uskraćen za jednu njihovu takvu bitku na RG i bilo bi super da se to desi već ove godine, pitanje je koliko će prilika biti posle toga.

lista momaka koji su osvajali mejdzore u tri kalendarske decenije od juce je bogatija za novo ime, Bil Tilden Panco Gonzales Ken Rouzvel Pit Sampras Novak Djokovic

Malo sam "procistio" statistiku koju je postavio Wrach na Novakovj temi. U obzir sam uzeo samo polufinala Nadalovih RG i Novakovih AO: Nadalovi protivnici (13): Novak 6 Federer 6 Tim 3 Ferer 2 Marej 2 Vavrinka, Svarcman, Soderling, Del Potro, Melcer, Ljubicic, Puerta 1 Nadalove kombinacije: Novak/Federer - 2 Novak/Ferer - 1+1 Federer/Puerta - 1 Ljubicic/Federer - 1 Melcer/Soderling - 1 Mari/Federer - 1 Mari/Novak - 1 Tim/Vavrinka - 1 Del Potro/Tim - 1 Federer/Tim - 1 Svarcman/Novak - 1 Naravno problem je sto na oko ovo izgleda dosta tesko, ali Nadal je to resavao dosta lako, pa se cini da njemu i nije bas tesko da dodje do pehara u Parizu. Samo jednom je igrao 5 setova, cak 5 puta je oba meca dobio sa 3-0 (cak 3 puta u poslednje 4 godine). Od 26 meceva cak 17 je dobio bez izgubljenog seta, a to je narocito izrazeno u osvajanju poslednje 4 titule, samo mu je Tim uzeo jedan set pre 2 godine u finalu. Od 9 meceva u kojima je gubio bar set, tri puta su rivali dobijali prvi set, zanimljivo sve su to bila finala. 4 puta su dobili drugi set, dok su 2 puta uspeli da dobiju treci set i produze mec. Jedino je Novak u polufinalu 2013. uspeo da dobije 4. set. Samo je kod osvajanja prvog RG izgubio po set i u polufinalu i u finalu. Sta reci vise Novakovi protivnici (9): Marej 5 Federer 4 Nadal 2 Vavrinka 1 Ferer 1 Tim, Karatsev, Medvedev, Pulj, Conga 1 Novakove kombinacije: Federer/Mari - 2 Federer/Conga - 1 Mari/Nadal - 1 Ferer/Mari - 1 Vavrinka/Mari - 1 Puj/Nadal - 1 Federer/Tim - 1 Karatsev/Medvedev - 1 Rekao bih proporcionalno jednako tesko, nema mnogo onih koji su zalutali. Naravno posto je u pitanju beton, Novakove pobede su bile nesto teze, cak 4 puta je morao da igra 5 setova, a 3 puta je dobio oba meca u zavrsnica sa 3-0, zanimljivo kao i kod Nadala to je ucestalo u novije vreme (2 puta u ove poslednje 3 godine). Od 18 meceva, 10 je dobio bez izgubljenog seta (polovina pri osvajanju poslednje 3 titule). Od 8 meceva u kojima je gubio setove, 3 puta su njegovi rivali dobijali 1 set, kao i kod Nadala to je svaki put bilo u finalu. 4 puta su njegovi rivali dobili 2. set, samo jednom je produzen mec jer je rival dobio 3. set (Federer 2016), ali su Mari i Tim preokrenuli meceve dobijanjem 3. seta. Dva puta je izgubio 4. set, od Nadal i Vavrinke. Naravno titula iz 2012 se izdvaja kao posebna jer je oba meca odigrao u 5 setova, jos su to bili petak i nedelja. Najveca zanimljivost je da su obojica u kasnijoj fazi karijere postali dominantniji, nakupilo se iskustva pa znaju kako da odrade posao . Nadal ipak "lakse" dominira, samo 1 put igrati 5 setova u 26 meceva u samoj zavrsnici je neverovatan podatak. S druge strane i Novakovi rezultati su izuzetni zbog "vece" konkurencije na betonu, a verovatno je i sa mentalne strane teze doci do titule u Melburnu jer igraci vise veruju da mogu nesto da urade, za razliku od Pariza. Mada kada se crta podvuce, na poslednjih 16 turnira na oba GS, samo su 4 sampiona.

Što stalno pominjete ljude koji su živi na ovoj temi? Ovo je tema namijenjena onima koji su otišli sa ovog svijeta. Trebalo bi isključivo o njima da se piše, a ovi koji su živi neka žive koliko mogu. Nemojte zamjeriti, samo mi smeta ta licitacija sa živim osobama.

Kad vidim sve nuspojave, ipak cu ja sljivu.