Leaderboard

mec Krajinovic - Raonic

Neka neko objasni simpatičnoj mladoj dami značenje pojma genocid, da se ne bi blamirala neki sledeći put.

3/3 mccollum 0 pts i 0 ass, portland 0 poena. konacno jednom doslo sve sto sam i ocekivao.

Da se ja zadrzim na ovom delu posta (mada je i ostalo deo skroz oki-doki) Da,deluje da je Janko uspeo fino da mu dotera neke stvari,a osnova svega je dobar rad i posvecenost koju mu je poceo "usadjivati" u glavu. Glavu,slazem se,vec ne moze da mu promeni. Citam na nekim drugim mestima o tome kako je Raonic igrao sjajno,kako je napredovao tokom pauze..ja naznake toga videh tek nakon sto se Filip raspao,kako je @Keiravec opisala..

Andy Murray naravno podržava , a vidim pridružio se i Raonić. Pritisak sa durštvenih mreža te in sportsku organizaciju da izadje sa političkom izjavom .Mogla bih da razumem da je svet jedna vlada , ovako na žalost deluje pozerski od ovih što traže pravdu na ovakav način. Da se u tenisu otvoreno diskriminiše i trpi represiju bilo koja grupa igrača složila bih se da i treba da bojkotuju. Koliko vidim ista Naomi nema takvih problema . Naprotiv najplaćenija je sportistkinja godine upravo zahvaljujući sponzorima sa kojima je potpisala ugovor a na osnovu svog sportskog uspeha. A sport je biznis kao i svaki drugi.

Ako sad nije idealni trenutak da batali ova srca, ne znam kad ce... oh wait 🙄

Kakva odbrana Lejkersa nisu se videli Blazersi na terenu

Giantsi razmatraju bojkot neke od utakmica regularne sezone, zbog ovih desavanja u SAD. 😐

porazavajuce je sto ne smeju da suspenduju Osaku zbog politicke korektnosti.

Ribnjak u gradu. Odesláno z mého BBF100-1 pomocí Tapatalk

Poenta

Pa i nije bas za pohvalu, zene su bacili na grandstand i no.10, jos se SF igraju u isto vreme kad su vec ubacili LA, mogli su i AA i da naprave normalan raspored

Ček prvo da vidimo dal će biti turnira, pa onda da otvaramo temu.

Štovani kolega, grad je Bautzen / Budyšin u Lužickoj, Saskoj, centar lužičkosrpske manjine. Interesantan jezik, blizak poljskom, prilično razumljiv sa znanjem češkog. Odesláno z mého BBF100-1 pomocí Tapatalk

Ko voli fantasy igrice, oficijalni sajt i ove godine organizuje svoj. Link: https://fantasy.letour.fr/#/welcome

Nadam se da su ga pustili da gleda, publika je publika

Ako je nekim čudom i osvoji sad, na njoj sigurno neće biti nikakvih zvezdica koje bi drugima sledovale Inače kud nađoše da je porede baš sa Čengom, niđe veze

https://www.tennis-prose.com/bios/serenas-struggles-continue/ ( osvojice tu 24 titulu izgleda kad i ja svoju prvu )

ni njoj nije jasno , verujem, ali dobar potez njenog pr tima ..... imala je za vreme neigranja da se bori za crnacka prava , nego je sad fora da zveknes 2 ,3 tvita i borac si u pm.

Mirni dani na Klishiju....

pogledao, hvala ti na ovom infu. slazem se s tvojom kritikom. scenario kao da su pisali Ameri, i to koristeci materijale iz Top Guna, Titanica i Spasavanja vojnika Ryana, s posudjenim odijelom i automobilom glavnog negativca iz Nedodirljivih Briana de Palme. medjutim nije mi zao sto sam ga pogledao. em je prica koja stoji iza filma zanimljiva (i meni dosad relativno nepoznata), em je moja arhiva mornarickih filmova povecana. thanks!

Kad vidim da treba da igra sa Bautistom, uvek dobijem nagon da odgrizem sopstvenu nogu.

Idi gledaj fmp ☺️

We Need to Talk About Kevin(2011) https://m.imdb.com/title/tt1242460/ Tezak i mracan film, ali dosta kvalitetan i zanimljiv. Kroz nelinearni tok radnje pratimo komplikovane odnose izmedju majke i sina, citavu genezu jednog poremecenog lika. Tehnicki je film izuzetan. Fotografija je odlicna, reditelj je veliku paznju posvetio sitnim detaljima. Izbor glumaca vizuelno savrsen. Kevin u sva 3 lika je dobar, pogotovo ovaj poslednjii ostaje upecatljiv. Tilda Swinton je nacrtana za ovakve uloge, tu nema greske. Film otvara neka mnogo bitna pitanja, ne daje bas adekvatne odgovore, ali je odlicno odradjen i definitivno vrijedan gledanja.

Manje vise svi oni okupljeni oko inicijative Digitalna Srbija. Tako se barem prica. Ne interesuje me preterano osim sto su zakomplikovali zivot i onima koji su zaista nezavisni pausalci. Sad ja moram da se brinem za test samostalnosti i jurim svakog meseca da imam vise od jednog klijenta kojem fakturisem nesto, sto nije uvek moguce. A moj osnovni klijent ne posluje u Srbiji pa i ne mogu da budem u radnom odnosu kod njega. Cini mi se da ti je @Darth Steva objasnino, valjda si shvatio. Hajde da probam i ja ovako: Developer Pera, koji je tata zanata, radi kod Zike u njegovoj firmi ZikaIT DOO kao senior developer... Prima platu 2000EUR sve na belo. To Ziku kosta oko 3400EUR sa svim porezima i doprinosima (benefiti na stranu). Kaze Zika svom zaposlenom Peri "Hajde ti otvori agenciju, budi pausalac, pausalni porez ti je oko 250EUR (zavisno gde prijavis radnju) a ja cu ti onda svakog meseca uplacivati 2750EUR. Tako da ti ostaje cisto 2500EUR. Bolji si za 500EUR, a ja sam ustedeo 650EUR." Kaze Pera "hajde sto da ne, jebes to sto ce penzija biti manja, ko zna da li cu je i doziveti, a i bolje ovih dodatnih 500eur mesecno da ulozim u nesto, vise cu imati posle". I tako je Pera otvorio svoju preduzetnicku radnju (ilit agenciju) Pera Programerske Usluge PR i poceo da prima pare od ZikaIT DOO. I nastavio da dolazi na posao kod Zike, sve isto kao i do sada... i ne interesuje ga da radi sa bilo kojim drugim klijentom pored toga sto radi za ZikaIT DOO. E onda je jednog dana video oglas Microsoft-a, traze senior developera, malo mu vec postalo dosadno kod Zike, kaze "hajde da vidim sta nude, dobri su oni, dobro mi je za CV". Prodje razgovore, dodje do ponude, i Microsoft mu daje 25% nego sto mu je ZikaIT davao na belo... dakle daje mu 2500EUR (sto Microsoft to kosta oko 4250EUR, dakle 850EUR vise nego sto je Ziku kostao u prvoj varijanti - redovno zaposlenog, odnosno cak 1500EUR vise nego sto Ziku to sada kosta). I nakon te ponude, misli se Pera "pa dobro, daju mi koliko i ZikaIT DOO, ali sa punim doprinosima, a imacu Microsoft u CV-u, dobra je to ponuda, a do koliko juce sam imao platu 2000EUR sa punim porezima i doprinosima, da imam penziju dobru za svaki slucaj, prihvaticu ovo". I ode da saopsti Ziki da dajte otkaz... kad je Zika to cuo, kaze mu "Cekaj, stani, jesi lud, pa evo ja cu ti dati 3000EUR, ti platis porez i ostane ti 2750EUR, to ti je 10% vise". A Zika i dalje dobar 400EUR mesecno koje je ustedeo. Zna to i Pera, pa sada kaze - "a da ti meni das brat-bratu 3250EUR, ustedeo si 150EUR mesecno, ja platim porez i ostane mi 3000EUR". Misli se Zika "a jbt gde cu sada da trazim novog senior developera" i kaze Peri "Hajde moze". Pera obavestava Microsoft da je ponuda koju je dobio ispod njegovih ocekivanja. HR ga pita "pa dobro, koliko to platu imas sada?". Objasni im Pera kako svakog meseca zaradjuje 3000EUR. Misli se Microsoft "U jbt, to bi nas kostalo preko 5000EUR, sta je ovo, to je 20% vise od onog sto smo mu ponudili..." I tako jedan kandidat, pa drugi kandidat, izmicu im dobri kandidati ili im cak odlaze klinci koje su doveli i stasali tu. A nisu glupi u MS-u, brzo kapiraju sta se desava. I onda izlobirali taj Test Samostalnosti. Ali kao sto rekoh, zagorcali su zivot svim pausalcima, a ne samo onima koji "prikrivaju radni odnos". I kazne, pogotovo za DOO su sada velike ako rade sa preduzetnikom koji nije samostalan. I nece uopste da se upustaju u rizik da zaposle nekog ko radi 8 sati za njih i jos 3-4 sata dnevno preko Upwork-a. I koji realno moze biti samostalan jer i da dobije "otkaz" kod lokalnog DOO on je ok sa onih 3-4 sata dnevno sa stranim klijentima, dok ne nadje nesto novo lokalno... Eto, to je to. Izivini sto je samo tekst a ne neki crtez, video... 😄 E samo da dodam jos i trecu stranu, dodje onda Lobi kod Drzave i kaze "Ej, vidi, ovo nije ok, hajde da to nekako regulisemo". Misli se Drzava "Ok, sta ja imam od toga?" a Lobi joj kaze "Pa vidi ovako, ukines te pausalce, automatski umesto da placaju doprinose na nekih 500-550 EUR (sto je tih 250EUR), dobijes doprinose na platu od 2000-2500EUR, dakle po takvom coveku Drzava prihoduje i do 5x vise, a prosecna plata skoci... a blize se izbori, treba neke rezultate pokazati... wink-wink". I kaze Drzava "Uuuu da jbt, dobra fora. Sinisa, kolji!" I tako i bi...

Maradik - jezero - glup pad i 40km do kuće bez kvačila Prošle nedelje (23. avgusta, za prvu MotoGP trku u Austriji i drugu F1 u Silverstonu) sam rešio da se malo provozam... Pošto sam malo kasno krenuo reših da preko Karlovaca odem do jezera Šelevrenac kod Maradika, zatim do Jarkovačkog jezera, a posle bih već video... U Maradiku skrenuh ka jezeru. Do njega vodi asfaltiran, ali uzan put, dovoljno širok samo za jedna kola. Skoro pred skretanje za jezero dolazi mi automobil u susret. On nije ima sa svoje desne strane ni 10 santima da se skloni zbog trave i šipražja ja sam imao skoro pola metra i rešio sam da se sklonim. Video sam da je pored vlažna zemlja, ali sam se z@j€ß@o u proceni koliko je vlažna, tj. koliko je to ustvari blato, a ne zemlja. Na putu nije bilo nikakvih znakova da je tu padao pljusak čiji me je kraj dokačio na putu od Banstola, ka skretanju za Maradik. Prethodne noći su bila kišovite očigledno i tamo ne samo u NSu, ali nisam znao koliko kišovite i koliko je zemlja i dalje natopljena vodom. Oboje smo dosta usporili, ali ja nisam dovoljno, ako je za to blato upšte i postojalo "dovoljno sporo" za motor sa sport-turing gumama. Već prednji točak mi je proklizao, zadnji je samo dodao dovoljan momenat da skliznem i nagnem se suviše za bilo kakvo ispravljanje motora. Srećom spor pad, meni ništa, ali motoru odvaljen prednjih levi žmigavac(u tim trenucima totalno nebitno, ali radi i dalje), malo iskrivljena poluga menjača (opet nebitno) i slomljena poluga kvačila. Ali slomljena takoreći do balčaka. Iz kola izašla dva lika (ko od brega odvaljeni), pomogli mi da dignem motor. Kvačilo ne mož' povući nikako, nema dovoljno poluge. Reših da ipak probam da se odvezem motorom do kuće. Kada sam okrenuo motor, vozač kola je jedva sa dve ruke uspeo da nategne kvačilo. Ja sam ga tada mogao držati dovoljno dugo da ubacim u brzinu i krenem. Bilo mi je jasno da do kuće moram stići bez stajanja. Jer ako stanem, nema šanse da opet krenem, motor će se ili ugasiti ili ću uspeti izbaciti iz brzine, ali onda ako nema nekog u blizini da mi pomogne, neću moći da ga ubacim u brzinu. I tu kreće "avantura" od 25-30 na sat, zvana: "kako stići do Novoga Sada, a da se ne stane nigde". Povratak istim putem kući je otpao jer bih već na raskrsnici kod Maradika, na putu Banstol-Inđija morao stati da se uključim na glavni put i to levo skretanje. Čak i da tu prođem, u Karlovcima imam jedan semafor, u Petrovaradinu 5-6, pa sam rešio da idem dužim putem, preko Iriga i Venca. Uskoro sam (usput razmišljajući) odbacio i mogućnost dolaska direkt do kuće. Suviše semafora, jbg. Setih se da je prvo mesto gde bih mogao ostaviti motor bezbedno na par dana, dok ga ne popravim, kod poznanika u Pap Pavla, gde bih u dvorište mogao skloniti motor. Znači idem do Varadinskog mosta, nemam ni jedan semafor do Dunavskog parka, samo par nezgodnih skretanja/uključenja. Fino... U Maradiku sam uspeo da na glavnom putu skrenem ka Irigu bez problema. već nekih 500 metara dalje se vide tragovi onog gore pomenutog pljuska, koji je zahvatio odatle sve do Iriga i Venca. Put vlažan, u kolotrazima uz ivicu sa desne strane barice, a ja osuđen da tuda vozim do Venca. Prvi problem mi se ne nadano javio posle manastira Krušedol, na ravnom putu ka Šatrincima. Za one koji ne znaju, asfaltirani put je dovoljno širok za kombi i motor, ali ne i za dvoje kola, sa svake strane puta postoji skoro još jedna širina puta posuta uglavnom sitnim tucanikom. Doduše ima dosta i rupa koje je već pomenuti pljusak napunio vodom pa se ne vidi kolike su. Kola ispred mene i dolaze nam nekoliko kola u susret, on za svaku rupu samo što ne stane, da bi preša0 preko nje i ja sam počeo da ga sustižem iako sam išao baš sporo. Falilo je bukvalno po metra ili pola sekunde, da moram stati. Čim se mimoišao da poslednjim kolima u grupi uspeo sam ga obići, jer je on nastavio da vozi podjednako sporo, ne sklanjajući se sa tucanika i jer nam je u susret stizalo još nekoliko kola. Srećom bila su dovoljno daleko da ja sa svojih 35 na sat max uspem da prođem. Do Iriga, tj. uključenja na glavni put skoro pa dosadna vožnja. Kada sam stigao do uključenja na glavni put i skretanja desno ka Irigu nije bilo nikog ispred mene, ali bilo je saobraćaja ka Irigu. Srećom išao je sporo i između dvoje kola je ostalo malo više mesta. Krenuo sam još izdaljine da sviram, vozaču kola koja su nailazila sam privukao pažnju i uleteo sam ispred njega. Do Venca i preko njega do Mišeluka uglavnom dosadna vožnja. Jedino par "nestrpljivih" kojima sam smetao jer ne idem dovoljno brzo. Sledeći problem skretanje levo ka Mišeluku. Srećom vidi se dovoljno daleko ko dolazi, pa sam malo usporavjući i ubrzavajući ubo trenutak da skrenem bez problema. Na izlasku sa Mišeluka i skretanju desno ka Trandžamentu nije bilo problema. Em postoje dve trake, em nije bilo saobraćaja. Tu me je valjda konačno krenulo... Penjanje na Dugu opet bez problema, nema saobraćaja, samo "drugari u plavom parkirani na ulazu u Vojnu bolnicu. Srećom me nisu dirali, tj zaustavili iz dosade... Silazim sa Duge. Vidim pali se zeleno na semaforu na bližem kraju Dunavskog parka, na drugom kraju dunavskog parka me isto čeka zeleno. Uhvatio sam zeleni talas? Prilazim semaforu kod Banovine, zeleno počinje da trepće i prolazim na žuuutooo 😉 ... Kod Norka zeleno i nikoga na raskrsnici. Čim sam je prošao skrećen na pešački i ulazim u Pap Pavla kod hotela, i raskrsnica sa Šafarikovom prazna. Super! Stigao sam! Što se same vožnje tiče, bila mi je izuzetno naporna. Imam utisak da bi mi bilo lakše da sam se umesto sat ipo(dva sa odlaskom do jezera, pre pada), vozio normalnim tempom 4-5 sati bez prekida. Uz to seoske kere su bile malo veći problem nego inače jer nisam bio dovoljno brz da im umaknem... Za kraj bih hteo da "pozdravim" vozače kola malih i velikih koji su mi svirali jer vozim sporo(kao da je to bio moj izbor), a nisu umeli da prođu pored mene iako sam uvek ostavljao maksimalno mesta... I poseban "pozdrav" "geniju u velikom BMW džipu na putu od manastira Krušedol ka Irigu, koji se nekih 5-10 minuta vozio iza mene, ambledujući i svirajući mi da mu se sklonim sa druma, jer nije imao dovoljno mesta da me obiđe, a da ne siđe sa asfalta. Inače par minuta pre njega je pored mene prošao tamić, a da nije morao da siđe sa asfalta. "Genije", džaba ti sve pare i skupa kola kada ne znaš da voziš... Pomalo mi je žao što mu nisam zapamtio ni tačan model džipa ni registraciju pa da ga "konkretnije" pomenem. Možda bi ga neko znao, pa da mu se posle smeje. Ali u tim trenucima sam imao preča posla od razmišljanja o budali. Eto toliko od mene...

Dakle, jedno od rijetkih slatkih jela koje mi paše, čak ga i volim jesu knedle, ali ne sa šljivama već Marillenknödel (okruglice s marelicama/kajsijama). Naravno, nikakve ekstravagancije tipa mljeveni keksi ili čokoladni preljev, već čista klasika: na ulju se zažuti prezla i šećer i to se prelije preko knedla. No, sad sam otišao u nelinearnu naraciju: kako su knödel punjene voćem tipično srednjeeuropsko (iako esencijalno bečko) jelo, bio bi red da se vratim s deserta na glavno jelo. Cijela bivša monarhija je bila premrežena raznim gulašima i paprikašima; od Štajerske i Hüttengulascha, preko Hrv. Zagorja (gulaš juha od gljiva), preko ravničarskih krajeva gdje se sprema fiš i čobanac (gulyas na mađarskom doslovce znači čobanin, pastir), pa preko Madjarske koja vrvi raznim gulyasima, od kojih je najpoznatiji Szekely, da ne govorim o raznim Lecsó, pa preko Slovačke i Češke i njihovih gulaša i paprikaša, natrag u Wien. Uz klasični Kartoffelgulasch, preko Zigeunergulasha i Altwiener Goulaschsuppe, odlučujem se ipak za jelo bečkih kočijaša; izdašno, kad su zimi trebali nadoknaditi kalorije provodeći cijeli dan na vjetru i zimi: bečki Fijaker gulaš. Kočijaši, koji su radili od rane zore, već oko 10 - 11 sati bi odlazili u gostionicu po svoju porciju gulaša. Sastojci: 1/2 kg govedine od buta 3 srednje velika crna luka 2-3 žlice ulja 1 žlica octa (vinskog ili jabučnog) mljevena crvena paprika 1/2 l goveđeg temeljca 1 žlica koncentrata od paradajza 2 žlice pasiranog paradajza kim (kumin) sol i papar Priprema: Luk sitno nasjeckati, meso narezati na komadiće veličine prikladne za gulaš U loncu za kuhanje gulaša zagrijati ulje, dodati luk i dinstati ga dok ne postane staklast Dodati meso, kratko ga prodinstati zajedno sa lukom Zatim dodati goveđeg temeljca da prekrije meso, crvenu papriku, konservu i pasiranu rajčicu i sve dobro umješati i nastaviti kuhati na laganoj vatri. Povremeno promiješati i podlijevati temeljcem ili vodom Kada je meso omekšalo dodati kim i ocat , umješati ih i nastaviti kuhati do željene gustine gulaša i mekoće mesa (oko 2-3 sata) Na kraju posoliti i popapriti po želji i ukusu Servira se obavezno uz Brotknödel, pečeno jaje na oko, bečku kobasicu ili hrenovke, a za prilog isključivo kiseli krastavci. Za one koji ne znaju kako bi napravili originalne bečke Brotknödel ili Semmelknödel, evo recepta: Sastojci: 250 g suhog bijelog kruha ili žemički (nasjeckanog na kockice) 2,5 dl mlijeka 1 jaje dobra žlica peršuna 50 g putra 3 žlice brašna 2 žlice prezli Priprema: Za knedle dobro umutite mlijeko s jajetom, solju i začinskim biljem. Osušeni kruh narežite na male kocke i stavite u zdjelu, rastopite maslac u tavi na laganoj vatri, a zatim ravnomjerno prelijte po kockicama kruha i miješajte drvenom žlicom da se dobro raspodijeli. Zatim ravnomjerno rasporedite tekuću smjesu po kruhu i dobro promiješajte. Ostavite da odstoji oko 20-30 minuta da kruh više ne bude čvrst. Na kraju dodajte brašno i krušne mrvice da dobijete kompaktnu masu. Ovisno o tome je li smjesa postala previše čvrsta ili premekana, možete dodati mlijeko ili krušne mrvice. Oblikovati smjesu u knedle i kuhati u kipućoj vodi (po mogućnosti s poklopcem) dok knedle ne isplivaju na vrh, a zatim ostavite da još nekoliko minuta stoji u vodi. Preporučljivo je najprije staviti uzorak knedle u vodu. Gotovi krušni knedli su kompaktniji od knedla od žemičke

Pa da, to je već standard, nedelja pred početak sezone u 22h.

Steta sto je u pitanju Pattinson (koga jednostavno ne mogu da svarim) jer ovo izgleda sasvim obecavajuce

Mahabetna haliyya (our love is sweet) Ya Habibi (oh baby) Shofni bi aynek (see me with your own eyes) Ya habibi (oh baby) Shaja'tani (you encouraged me) Ya habibi (oh baby) Wa janantani (you make me crazy) Ya habibi (oh baby) Bi aynek tishofni (with your own eyes, you see me) Ya habibi (oh baby) Wa termi wa termi (!!!) Habibi ,golebi ,w inta tehebni (my baby my heart I know that you love me) Ya Habibi (oh baby) Wa gol la ommak la tedawar bi ghayri (and tell your mother not to look for another girl "bride"for you) Ya Habibi (oh baby) Shaja'tani (you encouraged me) Ya habibi (oh baby) Wa janantani (you make me crazy) Ya habibi (oh baby) Musafer la baladin ya waheedi(my one and only, you are leaving to another country) Wa goli lesh aseer minnak huawei?!( And you are wondering why am I ignoring you?!)

Mozda, mozda je moja svakodnevica toliko jadna pa mi danasnji dogadja deluje nesvakidasnje a mozda je ovo, ipak, malo cudo: Juce smo unuk i ja proveli 2 h u gradskom parku, to ja nasa redovna destinacija samo je ovog puta dete park otkrivalo na nov nacin, biciklom, lepo je savladao spravu i uzivao vozeci je obodnim stazama parka u to vreme bez mnogo posetilaca, bilo je oko 11 h. Posetu parku uvek zavrsavamo kraj fontane, tako je bilo i juce, dok sam se ja odmarala od jurcanja za motorizovanim unukom, on je uzivao prskajuci vodu iz zabica, jos jedan lep dan za oboje. Kada smo se vratili kuci, raspakivala sam ranac koji uvek nosim sa sobom i utvrdila sam da mi nema naocari za sunce, bilo je ocigledno da sam ih ostavila na klupi kraj fontane, odlozila sam ih da bih slikala unuka. Bila sam ljuta na sebe, to su naocari sa sertifikovanim filterom protiv UV zracenja koji je neophodan mom levom oku, ni malo jeftina plastika a i ram je bio malcice fensi i sad sva ta gnajvaza i trosak ponovo.... Danas smo opet otisli u park, sa biciklom naravno....i opet se poseta zavrsila kraj fontane, na istoj onoj klupi na kojoj sam juce ostavila svoje naocari...nakon dvadesetak minuta, prisla mi je jedna gospodja u ozbiljnim godinam i trazila dozvolu da sedne pored mene. Kako je sela, tako me je zapitala da li sam juce zaboravila naocari na klupi? Da, zaboravila sam takve i takve naocari, zasto? Zato sto ih je ona nasla i pretpostavila da su moje jer se, eto, cesto srecemo u isto vreme, na istom mestu i ja sam uvek bas na toj klupi a ne na nekoj od druge 3....i, izvadila je moje naocari iz svoje damske torbe i dala mi ih je. Zove se Rada, ima 83 godine, zivi u istom kraju gde i ja, blizu parka, vidja nas, mene i unuka, iz leta u leto i unuk bas brzo raste i lep je "momcic".... Doslo mi je da zaplacem od......svega. Od njene paznje, od njene pameti, od njene dobrote.... I od moje sebicnosti, nikad je nisam primetila u parku, imam oci samo za unuka jer mi je zadatak, citiram mog sina "tvoje je da se, dok je sa tobom - ne ubije" pa ja to izvrsavam doslovno mada, to nije opravdanje sto ne primecujem druge, sto sam tako fokusirana na sebe, svoj zivot, tako sam postala skucena duhom, nesposobna da nadjem lepotu i dobrotu, sto bi rekli - gadna baba cuci u meni...i danas sam dobila dobru lekciju, hvala zivotu na tome. Da, hvala na poseti gdje Rade, naocari bih kupila, mozda jos vise fensi od bivsih, nije poenta u tome, poenta je sto mi je gdja Rada obecala da cemo uskoro popiti kafu zajedno, tako joj mnogo dugujem...

Da, vreme je odmah za Better Call Saul Od muzike iz BB: Black, by Danger Mouse I Norah Jones, (zoom na Lilly of the Valley dok ide pesma) 'Stay on the outside', by Whitey (dok Pinkman freneticno trazi tabletu sa cijanidom)

Negde u oktobru 1945. godine iz bavarskih Alpa se kotrlja automobil, prolazi pored Bodenskog jezera i nastavlja u Svajcarskoj - ostareli Rihard Straus sa zenom odlazi u Cirih. Straus je video i cuo sve u zivotu, od nemackog ujedinjenja preko 2 svetska rata do disolucije na Zapadnu i Istocnu Nemacku. Muzicki, zatekao je Vagnera u naponu snage, u Bajrojtu prisustvovao premijerama Parsifala te Tristana i Izolde u kojoj je njegov otac svirao hornu. Evropa koju je znao je sada razrusena do temelja, iz operskih kuca i koncertnih dvorana izlazi sivi dim - Straus je isao u Svajcarsku da umre, gledajuci odozgo Evropu poslednji put. Ipak, poziveo je jos 4 godine - u maju 1948. odlucuje da komponuje muziku za von Eichendorff-ovu pesmu Im Abendrot, pridodajuci im neposredno za tim muziku za 3 Heseove pesme - Frühling, September i Beim Schlafengehen. Ovaj komad, Cetiri poslednje pesme (Vier letzte Lieder), po svemu izvan vremena i prostora u kojem je nastao, predstavlja prodor muzike 19. veka u 20. vek i velicanstveni oprostaj Strausa od ovog sveta. Komad zavrsava pitanjem "Ist dies etwa der Tod?"(da li je ovo mozda smrt?) za kojim sledi muzicki autocitat iz komada Smrt i transfiguraciju koju je mladi Straus napisao 60 godina ranije. Cetiri poslednje pesme su izvedene 22. maja 1950. godine. Rihard Straus nije docekao premijeru. Godine 1982. ovaj komad je izvodio Lajpciski simfonijski orkestar, pod dirigentskom palicom Kurta Masura sa genijalnom americkom pevacicom Jessye Norman (nedavno je preminula, nazalost). Maestro Masur je odlucio da je to trenutak da se zaprkosi zakonima fizike - rastegao je komad na, kako se smatralo, nemogucih 25 minuta, a poslednju pesmu, Im Abendrot, skoro duplo, sa 5:26 na 9:56, toliko da su se violinisti zalili da im ruke nisu dovoljne dugacke da ovo izvedu, ali ja tvrdim da je na ovom snimku zabelezeno rastezanje i samog prostor-vremenskog kontinuuma, te da bi, na primer, covek koji ne zeli da ostari samo trebalo da slusa kako Jesye Norman uz lajpciski Gewandhausorchester peva Strausove Cetiri poslednje pesme: - posebno se preporucuje konzumiranje uz laganu voznjicu kroz prirodu...

Joj kad se setim one teme o Miki sa starog foruma

Samo da izjavim: Jep'se Filipe! Sto si nas nagovorio da te ispratimo na kladzi i sto sad imam podocnjake k'o Aca Lukas.

Lajovic je siguro ponsan na Krajinvica, ovo je bilo 100% u njegovom maniru