Leaderboard

pa kad si me vec pitao, nisam htela, ali se NIka ne vidi pa mogu, mene inace ima i na jutjubu 😄 kad je bilo okupljanje pred poslednju utakmicu plej ofa, sacekali smo ispred, posto smo videli da je cela porodica Cirbes tu, rekoh ajde da se slikamo, da imamo za uspomenu 😄 I kad je Cirbes izasao, ja ga pitam da li moze slika, on kaze, da naravno, a ja ladno drzim Niku I pitam ga je l zna ko sam, hahhahahahha. on me pogledao onako zbunjeno, malo I uplaseno, (salim se malo) I ja rekoh secas se one trudne devojke koju su zagrlio pre tri godine pred Partizan. well, that is me, and this is her 😄 On se setio u momentu, iako sam ja stvarno mislila da se nece setiti iskreno. I krenuo je da objasnjava devojci i roditeljima, pa smo se svi na kraju i pozdravili 😊 ovoga puta nije bilo suza 😂 sve najlepse MAIK!

Daba : Danke Maik 03/05/2019 Samo Crvena Zvezda 0 Comments Kada sam danas pročitao vest, objavljenu na sajtu Košarkaškog kluba Crvena zvezda, da je Maik Cirbes otišao u Kinu i da tamo nastavlja svoju košarkašku karijeru, moram priznati da sam se ponovo osećao kao svakoga leta kada ode neki omiljeni igrači iz kluba. Kao da je otišao deo mene. Maik Cirbes – prvi Nemac koji je igrao u dresu Crvene zvezde, košarkaš koji je u Zvezdi u dva navrata proveo tri sezone i to kakve, sezone za pamćenje. Osvojio je sa Zvezdom tri tutule u Aba ligi, jedan Super kup Aba lige, dva šampionata Srbije kao i kup Radivoja Koraća. Osim trofeja, izuzetno je prirastao za srce pristalicama crveno bele boje svojim ponašanjem i svojim odnosom prema zvezdinom dresu i prema Srbiji kao zemlji. Ali da krenemo redom. Kako se naš čelični Maik uopšte našao u košarci. Rođen je 29.01.1990 godine u Traben Trarbah Nemačka. Na nagovor svoje majke otišao je na jedan košarkaški trening. Košarka kao sport mu se jako dopala i Maik je nastavio sa treninzima. Počeo je sa sedam godina u klubu WTV Witlich u mlađim kategorijama gde je prošao sve njihove selekcije. Najviše je napredovao kod Josipa Bošnjaka trenera koji ih je uveo u prvu ligu. 2007.godine prelazi u Trir gde ostaje do 2012.godine punih pet sezona. Dobre partije koje je pružao u Triru su zainteresovale mnogo jače klubove, pa je tako 2012. godine prešao u Brose Basket sa kojim osvaja i šampionat Nemačke. Osvajanjem Bundes lige Maik sa Brose basketom nastupa i u Evroligi gde je imao itekako zapaženih partija. Prosek poena u Evroligi mu je bio 8,2 i pet skokova po utakmici. Dva puta je nastupao na Olstar utakmicama Bundes lige 2012 i 2013 godine. U leto 2014 godine prelazi u Crvenu zvezdu i postaje jedan od stubova tima koji će vratiti šampionsku titulu na Mali Kalemgdan. Crvena zvezda te sezone po prvi put u svojoj istoriji osvaja triplu krunu a Maik Cirbes je bio deo tog tima. Na svoj izričit zahtev, pod blokadom, odigrao je četvrti meč finala Aba lige u Zagrebu protiv Cedevite, u kojem je bio jedan od najboljih igrača na meču. KK Crvena zvezda po prvi put postaje regionalni prvak. Takođe, ostaće zauvek upamćena njegova slobodna bacanja kojima je Crvena zvezda pobedila u četvrtom meču finala plej ofa i nakon 17 godina osvojila domaće prvenstvo. Sledeće sezone čelični Maik igra svoju najbolju sezonu u karijeri i sa Crvenom zvezdom osvaja ponovo Aba ligu i prvenstvo Srbije. Izvanredne partije koje je pružao u crveno belom dresu su ga preporučile moćnijim klubovima pa tako u leto 2016 godine prelazi u Makabi iz Tela Aviva. U Makabiju nije mogao da pruža partije kao što je to radio u Zvezdi jer je tamo totalno drugačiji koncepti igre na koji on nije mogao da se navikne. U januaru 2017 ga Makabi šalje na pozajicu u Bajernu da bi na kraju sezone raskinuo ugovor sa Makabijem i potpisao za Bajern. Sa Bajernom u sezoni 2017-18 osvaja prvenstvo Nemačke i osvaja kup te zemlje. U leto 2018 godine ponovo se vraća u Crvenu zvezdu sa kojom osvaja Super kup Aba lige i Aba ligu. Iako nije bio na nivou igara iz prvog mandata, prvi deo ove sezone je podsećao na starog Maika ali je onda potonuo da bi se pred sam plej of vratio. Ali nikada ni u jednom trenutku Maik nije prestao da bodri saigrače, da se raduje svakom zvezdinom košu ili pobedi iako možda on nije bio u timu. Nikada nije krio da mnogo voli Beograd, da voli Zvezdu, a to je dokazao i letos kada je imao mogućnost da ode u Podgoricu i zaigra za Budućnost, Maik je to odbio i rekao je samo Zvezda i niko više. Nakon završetka Aba lige kao što smo napisali na početku teksta odlazi u Kinu. Za Crvenu zvezdu je odigrao 195 utakmica i nalazi se na 34. mestu večne liste po broju utakmica i postigao je 1819 poena i nalazi se na 32.mestu večite liste strelaca u dresu Zvezde. Nastupao je i za reprezentaciju Nemačke na Evropskom prvenstvu 2013 godine, takodje je bio i u reprezentaciji Nemačke koja je izborila učešće na prvenstvo Evrope 2015 godine, a takodje je bio i u sastavu reprezentacije u ovogodišnjim kvalifikacijama za prvenstvo Sveta u Kini. Inače Maik Cirbes je bio najkorisni igrač Evrolige 2015-16 godine, potom se našao i u idealnoj petorci Aba lige 2015-16 godine, najkorisni igrač finala prvenstva Srbije 2015-16. Po sopstvenom priznanju najdraža utakmica i pobeda je ona nad ekipom Budućnosti u Podgorici kad je Kalinić iz odbojke u zadnjoj sekundi pogodio koš za pobedu. Maik se od zvezdinih navijača oprostio putem instagrama kratkim video klipom na kojem piše na engleskom vidimo se i u kojem on odlazi automobilom a u pozadini ostaje hala „Aleksandar Nikolić“ i iz automobila se čuje zvezdina pesma Dobro znaj. Od Majka se putem instagrama oprostio i njegov saigrač kapiten i legenda Crvene zvezde Branko Lazić sledećim rečima. “Još jedno poglavlje u našim životima. Danke (hvala), ljubavi. Vidimo se kasnije“, napisao je Lazić, uz malo engleskog, srpskog i nemačkog. Možda će se jednoga dana čelični Maik vratiti u svoju Crvenu zvezdu kao igrač,iako se to ne ostvari Crvena zveda će zauvek biti njegov klub a Beograd njegov grad. I zato za kraj samo jedno veliko Danke Maik.

Ako nam je politika kluba da imamo osnovu domacih igraca, a mora da bude i jeste, onda mi moramo da damo priliku najtalentovanijim domacim igracima, ne samo u vaznim utakmicama, nego i kada se te utakmice lome. O ovim KLS utakmicama, koje su vise trening/scrimmage karaktera, nego sto su takmicarske, da i ne govorim. Nekad mladi igraci, pored kvaliteta, moraju da imaju i dosta srece da uspiju. Nekad se potrefi da dobiju trenera koji ih bas gotivi, kliknu jedan sa drugim, stvore dobru hemiju, steknu povjerenje jedan u drugog, onda pozitivna energija i samopouzdanje odrade svoje. Nekad, na zalost se dese i povrede suigraca koji dijele poziciju, s toga dobiju ranije priliku, uskoce u jedan stepenik vise u hijerarhiji, i tako se probiju. Aleksa, moze se reci nije imao do sad srece, da bi dobio pravu priliku. Radanov je neosporno talentovan, veliki prospekt, ali trenutno stagnira u karijeri. Jednim dijelom sto je izmijenio trojicu (ili petoricu) trenera u zadnjih par godina, drugim sto mu je pozicija prilicno nedefinisana, kao i primarni kvaliteti, treci razlog je rezultatski pritisak kluba koji ne ostavlja dovoljno prostora da se mladi igraci razvijaju, nego se igra sa provjerenim snagama. Mozemo mi ovako sa strane da primjetimo, kako nema zelju da igra, kako je mislima daleko zbog jedne situacije koje se desila na utakmici, ali niko nije primjetio kako na osvajanju ABA lige, kada se svi igraci raduju, cura koja dijeli sampionske majice ga bukvalno ne prepoznaje i ignorise ga da mu uruci majicu. Sitnica, ali dovoljno da ga sjebe, da mu da do znanja da ne pripada uniji. U utakmicama u kom je trebao da ima jednu od kljucnih uloga, on nije bio ni u protokolu. Kako i kada on da ocekuje svoju priliku, kako da produzi ugovor, kada uopste nema viziju kuda njegova karijera ide? Pat pozicija, koja se mora rijesiti veoma brzo, a ja se nadam da ga necemo izgubiti kao Voju i Sanija, a Aleksa je definitivno veci prospekt od obojice. On mora da dobije priliku, minutazu >20mins u KLS-u, da se moze odraditi dobra projekcija moze li biti u 12 igraca EL tima. Ja sam siguran da moze, da ima cak i trenutni kvalitet za dobrih 10-15mins u EL. Slazem se da mora da se trgne, da odradi dobre van-sezonske pripreme, da ozilavi/ojaca, unaprijedi se u svim segmentima, ali uz sve to mora da dobije iskrenu priliku od kluba, da mu se da do znanja da se racuna na njega, prakticnim primjerom (minutazom, selekcijom igraca).

Otišao je čelični Maik jedan od simbola one zlatne zvezdine generacije ,čovek koji je itekako ostavio traga u Zvezdinom dresu. Mnogi možda ne znaju on je četvrtu utakmicu finala Aba lige u Zagrebu protiv Cedevite igrao na sopstveni zahtev pod blokadom. Pamtiće se njegova slobodna bacanja protiv Partizana za titulu prvaka Srbije posle 17. godina. Pamtiće se i ono grljenej Bojane i njene suze. I ove sezone je počeo dobro i podsećao na starog Majka ali je oko nove godine potonuo i opet pred plej of koliko toliko se vratio. Nikada nije prestao da bodri saigrače i da se raduje svakom zvezdinom košu ili pobedi. Na početku sezone kada mu je bilo ponudjeno da igra za Budućnost odbio je i reko je samo Zvezda i niko drugi. Ja samo mogu da kažem jedno veliko Danke Maik Uvek će Zvezda biti tvoj klub i Beograd tvoj grad.

OPAAAAAAAAAAAAAAAA pice za celu kafanu. Dobih novi posao!!!!! + se vracam u moj forte..

Billy Baron u podcastu večeras.

Fiba rangiranje:3 Na medjunardnoj sceni Srbija je debitovala u okviru reprezentacije Kraljevine Jugoslavije pristupajuci Fibi 1936.godine. Krunu kosarkaskih takmicenja predstavljali su Svesokolski slet u Borovu 1940 godine. Svoju prvu medjunarodnu utakmicu Srbija je odigrala je na EP u Cehoslovackoj 1947.godine protiv selecije Sovjetskog saveza gde je porazena rezultatom 11:50 Pre osamostaljenja kosarkasi iz Srbije igrali su za reprezentaciju pod sledecim imenima: 1936-1945 kao Kraljevina Jugoslavija 1945-1992 kao SFR Jugoslavija 1992-2006 kao Savezna Rebublika Jugoslavija/Srbija i Crna Gora od 2006.godine nastupa pod imenom Srbija Pod gorenavedenim imenima, reprezentacija je ostvarila sledeće rezultate: Ucesce na Olimpijskim igrama:12 Medalje:7 (zlato)1-1980.godine(Jugoslavija-Italija 86:77) (srebro)5-(1968,1976,1988,1996,2016.) (bronza)1-(1984.) Svetsko prvenstvo Ucesce-15 Medalja-11 (zlato)5(1970,1978,1990,1998,2002.) (srebro)4(1963,1967,1974,2014.) (bronza)2(1982,1986.) Evropsko prvenstvo Ucesce:33 Medalje:19 (zlato)8(1973,1975,1977,1989,1991,1995,1997,2001.) (srebro)7(1961,1965,1969,1971,1981,2009,2017.) (bronza)4(1963,1979,1987,1999.) Selektori koji su vodili reprezentaciju: Dusan Ivkovic 1988-1995. Zeljko Obradovic 1996-2000. Svetislav Pesic-2000-2002. Dusko Vujosevic 2003. Zeljko Obradovic 2004-2005. Dusan Sakota 2006. Zoran Slavnic 2007. Dusan Ivkovic 2008-2013. Aleksandar Djordjevic 2013-trenutno Period od 1945.-1959 godine Vec 1945.godine nasi kosarkasi imaju prve medjunarodne nastupe pod imenom reprezentacije Beograda igraju protiv reprezentacije Sofije.Krajem 1948. godine osniva se kosarkaski savez Jugoslavije i pokrece se casopis kosarka.Nakon kvalifikacija u Nici ucestvujemo na prvom svetskom prvenstvu u Buenos Airesu 1950.godineAleksandar Nikolic zamenjuje Nebojsu Popovica na mestu selektora reprezentacije i pocinje da stvara tim za velika dela.U tom periodu stvoreni su neki veliki igraci poput Radivoja Koraca,Nemanje Djurica,Slobodana Gordica,Ivo Daneu,Jospi Djerdja... Osvajamo mediteranske igre 1959 .godine u Bejrutu, a 1960.godine na OI u Rimu osvajamo 6 mesto.Radomir Saper i Borislav Stankovic se ujljucu aktivno u rad saveza.Filmos Loci je prvi igrac koji je upisao 100 utakmica na raznim medjunarodnim takmicenjima.Desmar,Gec,Sokolovic,Popovic,Roklicer,Kalember i Marjanovic sticu iskustva u reprezentativnom dresu i to prenose na svoje klupske drugove.Kosarka napreduje u svim segmentima i polako pocinje da se siri na celokupnu teritoriju Period od 1961-1969.godine Sezdesete godine 20. veka, obelezene su uspesima i medaljama.Na Evropskim i Svetskim prvenstvima i na OI osvojeno je ukupno 6 srebrnih i jedna bronzana medalja.Jedino zlato u ovom periodu zabelezeno je na nezvanicnom sampionatu sveta u Cileu 1966.godine.Zenska reprezentacija Srbije 1968 godine osvajana srebrnu medalju i na taj nacin upotpunjuje niz sjajnih rezultata.Prvenstvo Evrope 1961.godine u Beogradu gde se igralo pred punim tribinama i gde je osvojena srebrna medalja i gde je Radivoj Korac proglasen za najboljeg strelca prvenstva.Aleksandra Nikolica 1967.godine na kormilu reprezentacije zamenjuje Ranko Zeravica.Na OI u Meksiku koji je odrzan 1968.godine predvodjeni Koracem uz Daneua,Sermaka,Trajka Rajkovica i Raznatovica i zlatnim pogotkom Cvetkovica plasiramo se u prvo OI finale gde smo nazalost izgubili.1969.godine krece zlatno doba nasih kosarkaska gde je osvojeno srebro na Evropskom prvenstvu Period od 1970-1980.godine PetoSvetsko prvenstvo koje je odigralo u Ljubljani 1970.godine predstavlja krunu jedne generacije koja je imala velikog udela u popularizaciji kosarke na nasim prostorima.Na tom prvenstvu smo ozvojili zlatnu medalju.Daneu,Cosic,Trajko Rajkovic,Cermak,Plecas,Simonovic,Kapicic maestralno vodjeni dirigentskom plaicom Ranka Zeravice igrali su i za Radivoja Koraca za najboljeg strelca ekipe koji je godinu dana ranije poginuo u tragicnoj saobracajnoj nesreci. Evropsko prvenstvo 1973.godine u Barseloni je osvojena jos jedna zlatna medalja a predvodnici te generacije bile su Kicanovic,Slavnic,Dalipagic i ostali su vrlo ubedljivo se prosetali prvenstvom gde je ostvareno svih 7 pobeda gde je pobedjena i domacin reprezentacija Spanija rezulatom 78:67 Evropsko prvenstvo u Beogradu 1975.godine potvrdjuje dominaciju nasih momaka, a Beograd se opet pokazuje kao najbolji domacin gde su tribine bili ispunjene do poslednjeg mesta.Okosnicu reprezentacije cine clanovi iz Barselone predvodjeni Mirzom Delibasicem i Rajkom Zizicem koji ce kasnije stasati u nosice nase reprezentacije.U Finalu dobijamo 90:84 gde je blistao Dragan Kicanovic.Profesor Aleksandar Nikolic se triufalno vraca na kormilo reprezentacije 1977.godine u Lijezu.Osvaja se trece evropsko zlato u nizu.Svetsko prvenstvo u Manili jos jednom potvrdjuje dominaciju nasih kosarkasa gde su Dalipagic i Slavnic pokazili koliki su majstori i vracaju OI zlato posle 8 godina.OI igre u Moskvi oznacavaju krunu zlatne generacije gde je osvojeno 5 zlatnih medalja.Zenska reprezentacija osvaja na OI bronaznu medalju Period od 1980-1991.godine Novi selektor Kresimir Cosic predvodjen kapitenom Drazenom Dalipagicem predvodili su plave na SP u Barseloni 1986.godineUz Praju i Ratka Radovanovica predvodjeni Drazenom Petrovicem nasa reprezentacija stize do bronze.Na ovom takmicenju debitovao je i Vlade Divac kao prvi izdanak nove Zlatne generacije-belog drim tima.Bronza je osvojena i godinu dana kasnije u Atini na evropskom prvenstvu.Ekipi se pridruzuju jos tri golobrada momka Djordjevic,Kukoc i Radja koji su te godine na svetskom juniorskom prvenstvu u Bormiju osvojili zlatnu medalju.Na OI koje su odrzane 1988.godine propustena je sansa da sa Dusanom Ivkoviecm na celu reprezentacije ponovo budem na vrhu.Na tim OI igrali su Petrovic,Paspalj,Divac,Djordjevic,Obradovic i Kukoc .1989.godine na evropskom prvenstvu u Zagrebu dominatno osvajamo sampionat gde smo sve protivnike dobijali preko 20 razlike uz jedno novo ime a to je Predrag Danilovic.U Argentini osvojeno je 3 svetsko prvenstvo predvodjeni ovi mzlatnim momcima.1991.godine jos jedna osvojena zlatna medalja ovoga puta na evropskom prvenstvu.Svi su iscekivali duel izmedju belog i crnog drim tima u Barseloni 1992.godine medjutim do tog duela uopste nije ni doslo.Zato sto su unete sankcije nasoj zemlji gde smo zbog toga propustili sva takmicenja do 1994.godine Period od 1995-2002.godine Evropsko prvenstvo u Atini koje se odrzalo 1995.godine oznacava neki novi pocetak u pogledu nase reprezentacije.Divac,Savic,Danilovic,Paspalj,Sretenovic i Djordjevic podmladjeni sa Bodirogom,Tomasevicem,Bericem,Rebracom,Koturovicem,Sasom Obradovicem pod vodjstvom Dusana Ivkovica i Zeljka Obradovica osvaja jos jednu zlatnu medalju na evropskim prvenstvima.Finalnu utakmicu protiv Litvanije obelezava sadasnji selektor Srbije Sale Djordjevic koji postize 41 poen u tom finalu i naravno Predrag Danilovic koji postize 23 poena ali naravno da je svima ostalo u secanju ono kucanje ppreko Sabonisa.Olimpijske igre u Atlanti tu osvajamo srebrnu medalju.S Zeljkom Obradovicem kao selektor na EP u Barseloni 1997.godine ponovo osvajamo zlatnu medalju.Naravno opet u tom finalu glavnu ulogu ima Djordjevic koji postize skoro istu trojku koju je postigao i nastupajuci za Partizan gde je crno belima doneo titulu evrolige.U Atini 1998.godine na redu je jos jedno SP i naravno opet zlato u nasim vitrinama u finaklu je pobedjena reprezentacija Rusije a jedan od kljucnih faktora je bio Zeljko Rebraca.2000.godine na kormilo repreznetacije stize Svetislav Pesic koji nas vodi do titule EP I SP prvaka u Indijanapolisu 2002.godine gde je pobedjena selekcija domacina USA. Od dolaska Dusana iVkovica ma mesto selektora 2008.godine moze se reci da krece operacija vracanje nase reprezentacije na staze stare slave, odmah vidljivi rezultati su uoceni na EP u Poljskoj 2009.godine osvojena je srebrna medalja koju niko nije ockeivao u tom trenutku. Ovaj ostali period nema pottrebe da opsiujem pod vodjstvom selektora Sase Djordjevica IDEMO NASI!

Srecno Maiku i fino da se opari, kakav zivot vodi nije da mu nece trebati para. Kako god da je covek igrao i ponasao se kod nas, a bilo je i toplog i hladnog, ja njega jednostavno ne mogu da posmatram kao stranog igraca. Ima tako nekih igraca koji su karmicki vazni za tim koji su prisvojili kao svoj, kad vidim onu njegovu celavu glavu i kurcevito sirenje na klupi u trenucima kad prelamamo utakmice nekako kao da znam da ce sve ispasti dobro na kraju.

When I'm drunk at the bars and find someone who will listen to my GOT theories

zbogom River, Braune i Kasinoodlazimo da se oparimo

sa Cirbesom smo imali 3/3. sve najbolje Maik!

dobro vece, je l' se izuvamo

Sassari osvojio FIBA Evropa Kup, a Pozzecco kao trener znao da proslavi.

Kako otvoriti temu o najboljem izumu posle tocka? Dobro, mozda sam malo precenio tocak. Ipak, ne mozete prekratiti dosadno vece gledajuci u tocak. Ali dosta o tocku (vec sam ga 4 puta spomenuo). Potcenjena je moc dobrog horora. Jedan od retkih zanrova koji lose filmove pretvara u kultne, propale izlaske u savrsenu zabavu, a subotu popodne u nedelju jutro. Ne znate sta cete sa sobom - upalite horor. Ne znate gde da vodite devojku - vodite je u kino na horor. Deca vam dosadjuju jer vilene celog dana po kuci - pustite im dobar horor. Soba vam je u neredu - pogledajte neki horor, videcete da postoje ruznije stvari od vase sobe. Treba da se okupate jer ste 3 dana gledali horore - okupajte se, pa pustite jos jedan horor. Jednostavno je, bezbolno, jedina mana je sto je veoma adiktivno. No, sto bi moj rahmetli deda Lale rekao: "Niko jos od horora nije umro, samo u hororu". Sad sam i tu rec izlizao od pisanja u tekstu. Nema veze. Bio sam klinac. Gledao sam Uspavanu dolinu. Nisam spavao 3 dana. Kuca na ukletom brdu me je proganjala nedeljama, a podrum je, za mene, postalo mesto gde trceci udjem da ocu donesem teglu ajvara. Prva scena iz rimejka filma Zora zivih mrtvaca me je proganjala duze nego Majkl Majers Lori Stroud. Ali kad sam se zaljubio? Mozda bejah nesto starije dete, osnovna skola, kad sam odlucio da istrazim svoje strahove. A imao sam ih podosta. I tad naleteh na jedan film. 28 dana kasnije. I to je postao moj omiljeni film. A nakon toga, zombiji su postali moj omiljeni podzanr. Bilo je tu raznih prica, te sve je to faza, te da nisam bas u vinkli i sve je to bilo tacno. Tako da trenutno imam fazu koja veoma dugo traje i ne vidim kako moze da prestane, a to da li sam ostao citav posle ko zna koliko vremena provedenog u bdenju ispred ekrana gledajuci razne gluposti... dr Lumis moze da potvrdi. Sa druge strane, koliko ljudi je furalo ovaj mocni nik na upokojenom b92? Sve to zahvaljujuci jednom uzasu (u svakom smislu te reci). Hajde da vidimo sta smo to pogledali od horora u skorije vreme. Ili, da citiram jednog modernog filozofa: "I want to play a game".

Dragi forumasi, S obzirom da je bilo puno upita o mogucnostima donacija obavestavamo vas da je od sada to moguce uraditi na sledece nacine: Uplatom preko paypal-a - uplatu mozete poslati na mail [email protected] (i obavestite nas porukom) Uplatom na racun - kontaktirajte ovaj nalog kako bi vam poslali aktuelni broj racuna Ukoliko imate jos predloga za donacije posaljite poruku ovom nalogu. Trenutna situacija: Privremeno smo pokriveni donacijom u vidu hostinga ali sva je prilika da ce nam trebati nesto jace i to vrlo brzo (da ne kazemo da smo iznenadjeni ovako velikim odzivom i visokom aktivnoscu clanova). Takodje, admin & mod tim je pokrio inicijalni trosak licence za software foruma, koji ce se obnavljati na svakih 6 meseci. Imajuci to sve na umu, bice nam potrebna sredstva da pokrijemo troskove i bicemo izuzetno zahvalni i za najmanje donacije! Pozdrav, Vox92.net

Meni je nekako logičnije da NBK zaboravi username a ne password.

I kako da ga ne voliš? Poslato sa RNE-L21 uz pomoć Tapatoka

Ajde ovako da to podelim u nekoliko kategorija. 1. Zvezda je imala 3 zlatna perioda za ovih 74 godina postojanja. - Prvi period od 1946 do 1954 godine kada je osvojila prvih deset titula i kada je udarila temelje Jugoslovenskoj i srpskoj košarci. - Drugi zlatni period je od 1967 do 1975 godine kada je Zvezda uzela dve titule prvaka Jugoslavije, tri kupa, i jedan kup pobednika kupova A mogla je još da uzme trofeja ali je to neka druga priča. - treći poslednji zlatni period je ovaj od 2011 pa do današnjih dana. 2. Predsednici klubova - Nebojša Popović čovek ispred svog vremena gospodin čovek i čovek koji je voleo Zvezdu više od sebe. I kao trener i kao alfa i omega Zvezde u prvom njenom periodu do 1957 godine kada odlazi iz Zvezde. - Aleksandar Gec i kao košarkaš a kasnije i kao funkcioner mnogo dao Zvezdi, bio predsednik Zvezde u vreme Slavnića, Simonovića, Kapičića otišao posle jednog derbija kada je izbio skandal sa tučom navijača,tražio je odgovor od tadašnjih vlasti za sve to nije dobio savetovano mu je da sve prećuti nije mogao otišao je iz Zvezde i nikada se nije vratio. - Nebojša Čović ma ko šta mislio o njemu voleo ga ili ne on će ostaviti rezultate iza sebe zlatnim slovima ispisane i to je fakat. 3. Treneri - Nebojša Popović mislim da je izlišno išta pričati o tom čoveku kada se sve zna - Aleksandar Nikolić čovek koji je prvo kao mentor Musi Bjegojeviću doneo Zvezdi titulu posle punih 23 godine 1969 a kasnije i sam kao trener doneo Zvezdi jedini evropski trofej 1974 godine. - Dejan Radonjić misli da zaista ne treba trošiti reči. - Milan Tomić. 4. Košarkaši - Alleksandar Gec - Srdjan Kalember - Ladislav Demšar - Milan Musa Bjegojević - Dragojlović Sreten - Vladimir Cvetković - Zoran Slavnić - Dragan Kapičić - Duci Simonović - Dragiša Vučinić - Rajko Žižić - Slobodan Janković - Slobodan Nikolić - Zoran Radović - Nebojša Ilić - Saša Obradović - Aleksandar Trifunović - Milenko Topić - igor Rakočević - Goran Jeretin - De Marcus Nelson - Charles Jenkins - Lazić Branko - Stratos Perperoglu Spisak košarkaša je po vremenskom periodu kada su nastupali, bilo bi tu jos imena ali sam ipak odabrao one koji su imali neku specifičnu težinu iz mnogo razloga. Na žalost naš košarkaški klub nije bio miljenik SD Crvena zvezda uvek je nekako bio skrajnut i kada su svojevremeno bilo govora da bude nešto poput Barcelone ili Reala pod pokroviteljstvom FK-a nije se nikada dogodilo. Bilo je tu svega i svačega spoticanja sa strane ali i iznutra, mnogo kadrova koji nisu dorasli funkciji ili im nije zvezda bila na prvom mestu.

Ne mogu da komentarišem ovo o čemu piše Vilhelmina, jer apsolutno ne znam za takve slučajeve. Verovatno i jeste tako, ali iz mog ugla pogleda, tj. iz države u kojoj živim se to teško može proceniti, jer ČR nije ciljna zemlja za masovnu imigraciju, ovde dolaze Ukrajinci i Vijetnamci. Za sebe mogu da kažem da sam otišao krajem 1992., bez znanja jezika, bez kinte, bez veza sa "našima" ili tudjima, apsolutno u nepoznato, sa par dojčmaraka u džepu i kršom od auta, jer mi je bilo najvažnije da nestanem. Ne znam šta je bio glavni impuls, nemogućnost normalnog rada, mobilizacija, 36 sati na Jugopetrolu na Ušću da bih kupio 10l čorbe, invazija srbovanja iz BiH, HR i Kosova, TV masaža, okruženje koje je totalno puklo i živelo za SMrada, ima toga puno... I onda jednostavno naprasna bežanija, početak ne od nule, nego 100 ispod nule, nekakav smešan pokušaj sopstvenog bizMisa koji je pukao pre nego što je počeo i tek posle cca godinu i četvrt prvi posao u struci, pola stepenice iznad radnika, poslovodja na gradilištu na noćnoj smeni. Težak smor za radnu dozvolu, niko neće s tim da se zayebava, strepiš 12 meseci da li ćeš uspeti da je obnoviš jer je to za firmu pakao a za tebe duplo. E onda posle par godina dodje ono što je neko ovde napisao, radiš kao stoka na 150% i vrati se ti to, kreneš da napreduješ, budeš šef domaćim, sve, sve osim kurčenja u Srbiji na odmoru, jer tamo odem jednom u tri godina na dva dana a to sedim sa sestrom u kući.

kad smo kod Maika Maik je jedan od mojih najtežih intervjua. Ja sam čovek koji kad priča sa sportistima voli da priča o sportu. Maik, pak, vam je švapski Raduljica. Bukvalno sve me pitaj, samo nemoj ovo. "Jel' se vraćaš u Maccabi dogodine?" "Imam ugovor na još jednu godinu." "Jesi gledao juče finale, baš su gadno gubili u jednom momentu." "Biće to OK" "Brt gubili su 30 razlike u jednom trenutku" (diže pogled sa tanjira) "Thirty? Really?" "Jel' razmišljaš o repstaciji?" "Not really". "Dobro brt daj baci neku žvaku barem" "OK OK, velika je čast, selektor se pita...jel' ovo u redu?" "Cool man, cool." "Da li te je NBA ikada zanimala?" "Nikad nisam pogledao celu NBA utakmicu u životu. U stvari, mislim da sam za života pogledao jedno deset utakmice koje nisam igrao" Apsolutna kurcobolja. Ali neverovatno šarmantan lik. I kad smo malo "probili led" bio je sve opušteniji. Nek' mu je sa srećom u Kini.

Ode bratina. Big man. U svakom pogledu.

Jedina koja je videla Juronov "rog" je Sersei 🙂

Kakva god lista da se pravi, glede najznačajnijih igrača Zvezde u poslednjih 20 i kusur godina, svoje mesto moraju da imaju Kalina i Jenkins u prvom redu, a zatim i Jovic. Prva dvojica su omogućila Zvezdi da posle decenija apstinencije nokautira Partizan i Vujosevica. Jovic je bio stub i pokretač tima u narednim godinama, uz kojeg su i svi centri cvetali, a trofeji se osvajali. Možda je delovalo da su neki drugi više iskakali, ali su i te kako bili "zamenjiviji" - kao npr Miler i Zirbes, posle čijeg odlaska tim nije igrao lošije, naprotiv.

Gagic Tesla

Ne maltretiraj mi brata.

zašto volim Milenka Topića iscimam ga pre par dana ako hoće da dođe u podcast. znam da neće jer on ne voli da priča, mislim, generalno je introvertan lik, ali ko ne veli, titula, this, that, možda hoće. naravno neće ali njegovo objašnjenje "nemoj molim te, nije u redu, 3. sam trener, nebitan. zovi Milana" #only1TopićKapiten

https://twitter.com/i/status/1124343202931269634

Evo da i ja iskocim kao cupavac iz kutije. 🙂 Ovdasnji nick isto kao na b92 forumu.

Protok lopte koji su imali Bulsi sa Dzordanom većina današnjih ekipa može samo da sanja. Još će ispasti da je esencija košarke besomučno vrtenje centralnog pika u pokušaju da se iznudi mismeč, dok saigrači nepomično stoje na liniji za tri poena... Uzgred, Kawhi je pre Toronta igrao u ekipi sa sjajnim protokom lopte, ne sećam se da im je on kao najbolji igrač pravio problem sa svojom prevaziđenom košarkom... Biće da je nešto i do trenera i sistema koji isti postavi.

Sa tim što nema ni blizu Stratosovo iskustvo, a može se reći ni kvalitet zahvaljujući kojem je Stratos i stekao iskustvo.

A kako da se oseća mlad talentovan igrač kad je umesto njega u 12 u finalnoj seriji bio Marko jebeni Kešelj?

Mislim da je upravo pristup stvarima/životu ona razlika koja deli one koji su se ostvarili u svojim novim sredinama vs onima koji su kao iz onog starog dokumentarca: "Stranac tamo, stranac ovde"...niko ne može da izbegne kulturne šokove nove sredine, ali sklop tvoje ličnosti odredjuje kako ćeš ih apsorbirati... jedan banalan primer iz mog slučaja... Sleteli smo u S'toon prvi put, pa onda kolima do naše krajnje destinacije...gledam kroz prozor i sve što vidim je jedan nepregledan, ogroman prostor, sa povremenim naseljima koje su izgledali kao scenografija za neki postapokaliptični film...pomislio sam, jebote šta je ovo, koji je ovo oblik civilizacije? Long story short, nekoliko godina kasnije, to prostranstvo je postalo deo mene, kad god sam duže odsutan, dal' vacation u planinama, dal' smo u Ontarju, dal' preko bare u postojbini, posle nekoliko dana počinjem da se osećam skučeno, treba mi ta širina...i evo, dan danji ne znam zašto je to tako

To je jedna sizofrenija koja je sastavljena od bezbroj sizofrenija na jednom mestu.

Kakva trilema za " najvernije". dodju Pirejci na gostovanje, a oni u bojkotu, kako da dozvole semenkarima da ih napusavaju , a opet ako dodju onda nema bojkota,

A joj, udaviste tehnikalijama. Jedino sto je bitno je da smo mi od rahmetli SFRJ nasledili tradiciju osvajanja medalja na skoro svakom takmicenju na kojem se pojavimo. Ko polaze pravo na brojke u wikipediji je potpuno sporedno pitanje.

Pa to je makar jednostavno. Najbedniji™.

... asocira na pravno uređene i ekonomski jake države koje su uglavnom prvi izbor onih koji emigriraju iz balkanske septičke jame u potrazi za normalnim životom, evo već više od pola veka [emoji106] Sent from my SM-N950F using...

Opa, Misko menadzer zmaj. Srecno Majk, da dodjes nekad na utakmice kao navijac, pa u nocni zivot.

Razumeo si ti jako dobro, šta je ono govedo htelo da kaže, nego botovski smaraš. Kome je ruska gubernija validna alternativa članstvu u EU, neka se uhvati pod ruke sa Julinom i gazdom mu i uzme kartu za gulag u jednom pravcu. Vrata su pravo pa skroz. Čuj on bi da preti, ako vi nama ne date članstvo, mi ćemo onda da tražimo drugi savez... Gde? U putlerovskoj evroazijskoj vukojebini? Be my guest, bre! Strašno bi se Evropa potresla, zbog ritualnog odsecanja srbovske patke.

Daba: Tomić i Zvezda – suđeni jedno drugom May 1, 2019 0 comments Žarko Dapčević Daba Posted in Blog Trener Crvene zvezde Milan Tomić ima izglede da bude upisan velikim slovima u istoriji ovog kluba. U debitantskoj sezoni osvojio je ABA ligu iako je imao izuzetno jaku konkurenciju u klubovima kao što su Budućnost, Partizan i Cedevita. U plejof završnici, kada se odlučivalo o trofeju, ostao je zbog povreda bez dva najbolja igrača, Reglanda i Perperoglua, a opet osvojio trofej i vratio Zvezdu u Evroligu. Imao je cele sezone veru u svoje igrače, pružao im bezrezervnu podršku, stajao ispred njih kada su ih prozivali, a oni su mu na najbolji mogući način uzvratili. Na kraju su se zajedno popeli na košarkaški Olimp, na mesto namenjeno samo najboljima, samo košarkaškim bogovima, jer on i njegovi momci bili su protekle sezone bogovi košarke na ovim prostorima. Slavlje posle osvajanja titule ABA lige Učio je od najboljih, prvo kao igrač a potom i kao pomoćni trener. Od svakog šefa uzeo je ponešto i na kraju napravio sopstveni stil. Ali, da krenemo redom, od njegovih prvih košarkaških koraka. Milan Tomić rođen je 24. jula 1973. u Beogradu. Košarkom je počeo da se baviti sa deset godina u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ kod svog profesora fizičkog Gorazda Polića, koji je bio i trener mlađih kategorija u Radničkom sa Crvenog krsta. U Radničkom je Milan počeo, prošao sve mlađe kategorije. Još kao kadet bio je uvršten u prvi tim Krstaša, gde mu je trener bio čuveni Slobodan-Piva Ivković. Radnički je tada igrao u Prvoj B ligi. Tokom 1991. tražila ga je Crvena zvezda, nudila Dabića u zamenu, ali ga Radnički nije puštao. Te 1991. na poziv Olimpijakosa odlazi u Atinu. Ostaje tamo godinu dana, ali nije mogao da igra. Nakon godinu dana vraća se u Radnički, odigrao je tri meseca za „romantičare“ sa Krsta. U leto 1992. vratio se u Grčku, ponovo u Olimpijakos. Te sezone u Grčkoj je mogao da igra samo jedan stranac, u Olimpijakosu je to mesto bilo namenjeno Žarku Paspalju, ali problem se rešava tako što Tomić uzima grčko državljanstvo. Trener Olimpjakosa Joanidis odmah je dao šansu talentovanom plejmejkeru koji je tada imao 18 godina. U sezoni 93/94 debitovao je u Kupu šampiona. Olimpijakos je došao do finala u Tel Avivu ali titulu je, posle dramatične završnice, uzeo Huventud sa Željkom Obradovićem na klupi. Milan Tomić je sa Olimpijakosom u sezoni 1994/95 ponovo došao do finala Evrolige, ali je u Saragosi bio poražen od Reala iz Madrid, čiji je trener ponovo bio – Željko Obradović. Treća-sreća bila je u sezoni 1996/97 kada u Rimu Olimpijakos, pod vođstvom Dušana-Dude Ivkovića, konačno osvaja Evroligu. U finalu je savladana Barselona sa Sašom Đorđevićem, bilo je 73-58, a Milan Tomić je u finalu igrao 31 minut, dao 9 poena, imao 4 skoka i jednu asistenciju. Od 1992. do 1997. sa Olimpijakosom je osvajao pet puta prvenstvo Grčke, a kup tri puta – 1994, 1997. i 2002. Posle 13 godina u Olimpijakosu, 2005. mu je ponuđeno da završi igračku karijeru i pređe u trenere. Prihvatio je ponudu jer je svoju budućnost video u tom poslu. Dogovor je bio da ostane trener i za naredni period, ali dotadašnji predsednik kluba Kokalis odlazi, a klub prelazi pod ingerenciju Sportskog društva Olimpijakos čiji su čelnici i imali druge planove. Tomić se tada reaktivirao i otišao u Italiju, gde igra za klub Aurora Basket Jesi, sa kojim ulazi u Prvu italijansku ligu. Nakon završetka sezone vraća se u Grčku, u Kolosos sa Rodosa, pokušava još da igra ali nakon mesec dana konačno završava karijeru. Kada je Panajotis Janakis 2008. postao trener Olimpijakosa pozvao je Tomića da mu bude pomoćnik, i on se rado vraća u svoj klub. Nakon Janakisa, Tomić je radio i sa Dušanom Dudom Ivkovićem, Barcokasom (čak jedno kratko vreme bio i prvi trener nakon odlaska Barcokasa), i Sveropulosom. Kaže da je sa svima imao odličnu saradnju i od svakog je ponešto naučio. U Olimpijakosu je radio sa Dudom Ivkovićem Tomić je trebalo da postane trener Zvezde u sezoni 2017/18, ali zbog nekog čudnog spleta okolnosti, iako je sve bilo dogovoreno, nije se to i desilo. Na sreću pristalica „crveno-bele“ boje to se ostvarilo u leto 2018. Crvena zvezda je Milanu Tomiću pružila šansu, a on je znao da je iskoristi. Ovo je tek početak, pred njim su godine trenerskog rada i nove titule. Put Milana Tomiča do klupe Crvene zvezde nije bio nimalo lak, ali obostrano strpljenje se isplatilo. Moglo bi se reći da je ova prva sezona samo početak duge i uspešne saradnje.

tesko da iko moze da zna, dve godine nije igrao, samo njegovi bliznji su ga vidjali u medjuvremenu. a tu je i faktor izdaje, posto je otisao u real za velike pare, umesto da je ostao u zvezdi kod alimpijevica za mnogo manje, a svi drugi otisli. ostaje nada da mu je covke oprostio, plus nada da izgleda bolje nego cirbi nakon dve godine neigranja 🙂 a cirbiju sve najbolje, uz zelje za plasman u kinesku primeru. izdrzao je nekako sezonu, a i mi njega

U sezoni kada je Kawhi napadački eksplodirao (2016-17, 25.5 ppg) svega 5.9% poseda San Antonija su bile izolacije. Od Kawhi-evih poseda svega 12.6% su bile izolacije. Dakle, može i drugačije kada postoji trener koji će da postavi pravi sistem. Kawhi je fenomenalan igrač sa izvanrednim fizikalijama i skillsetom, verovatno najbolji two way igrač današnjice, koji može u svakom trenutku da iskreira sebi šut sa bilo koje pozicije na terenu i da isti pogodi u visokom procentu, a pritom nije neko ko puca pod pritiskom - štaviše, tada diže nivo svoje igre. Takav igrač će da se uklopi u koju god eru i koji god sistem ga staviš, jer je to elitni i šampionski igrač. To naravno ne znači da će doneti titulu ovakvom Torontu, al' će bez dileme uraditi sve što je do njega.

Ma ja sam već ostavio sastav na starom forumu, da vam svima uštedim vreme: Teodosić, Jović, Micić, Bogdanović, Gudurić, Nedović, Kalinić, Lučić, Bjelica, Jokić, Milutinov, Marjanović. 13. i 14. i 15. su Milosavljević, Raduljica i Jelovac. Slam dunk.

Kontraargument: Jokic

Potrebe ima ali sanse nema, njega mozemo da prodamo samo nazad u Zemun, posto mu je to igracki domet.

@uini