Jump to content

Језичке појаве које вас нервирају


Recommended Posts

26 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Ukoliko pitaš zašto toliko uzdižu ćirilicu, odgovor je u primitivnom nacionalizmu koji je započeo sa onim famoznim memorandumom, a koji i danas traje. Na duže staze, cilj je bio da se jezik odvoji od srpskohrvatskog nasleđa, mada se i lingvisti-kokošari iz susedstva upinju svim silama da naprave pitu od g***. Doduše, to sa ćirilicom uglavnom važi za državne institucije, dok je izbor pisma među normalnim svetom i dalje slobodan. Znam da čak i škole insistiraju da đaci pišu sve ćirilicom, mada je većina nastavnika tolerantno po tom pitanju. Meni je celokupna poslovna dokumentacija pisana latinicom, ugovori sa bankama, 99% tekstova koje sam radio i još mnogo toga. Ćirilisanje je napravilo haos čak i među CK za upotrebu jezika jerčesto gutaju knedle kada ih neko upita kako to da svojataju dubrovačku književnost ili pišu „tzv. bosanski jezik” jer ih smatraju srpskim, ali im odriču dominantno pismo. Meni je čak i paradoksalno da je izbor pisma bio demokratskije uređen za vreme SFRJ nego danas, a jedino što se u školi zahtevalo je bilo da poznaješ oba pisma. Konačno, svesno se ponavlja laž da je samo ćirilica srpsko pismo, iako je lako dokumentovati da je njen sadašnji oblik samo neznatno duže u upotrebi od latinice.

 

 

Naravno da se ili radi o nacionalizmu ili cistom politickom kokosarenju. Sokirana sam da guraju cirilisanje u skolama na takav nacin.

Ovo u boldu je u stvari kontradiktornost, ubi ce se objasnjavajuci kako je sve to srpski jezik ali ce onda odbacivati latinicu kao "ne-srpsku". Ja cu se recimo veoma lako sloziti da se radi u korenu o istom jeziku, sa razlicitim dijalektima (koji nema sta da se svojata kao srpski), nisam sigurna kako da smestim makedonski, ali znam da mi slovenacki nije isti jezik (kao sto ne bih bugarski ukljucila u isti). Uopste nemam problem da ga svaka banana drzavica zove kako hoce.

 

34 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Da se razumemo, ja nemam ništa protiv da neko piše ćirilicom niti mi to smeta, ali samo želim da i dalje postoji zakonsko pravo da svaki pojedinac koristi latinicu, odnosno da izbor bude na samom pojedincu.

 

Slazem se, recimo moja mama radije koristi cirilicu, to joj bolje "lezi".

 

Nedostatak engleskog na medjunarodnim pravcima sam primetila :classic_biggrin: pogotovo taj znak na aerodromu.

Link to post
Share on other sites
3 hours ago, Angelia said:

Ja cu se recimo veoma lako sloziti da se radi u korenu o istom jeziku, sa razlicitim dijalektima (koji nema sta da se svojata kao srpski), nisam sigurna kako da smestim makedonski, ali znam da mi slovenacki nije isti jezik (kao sto ne bih bugarski ukljucila u isti). Uopste nemam problem da ga svaka banana drzavica zove kako hoce.

 

Mislim da medju ljudima sa srpskohrvatskog govornog podrucja, posebno medju onima iz Srbije, postoji prilicno prosirena zabluda da razumeju makedonski. Ustvari se radi o tome da sami Makedonci nikad nisu imali problem bilo koje vrste, da predju na srpski (ili bar neku mesavinu) cim primete da sagovornik prica srpski ili hrvatski. Za mladje generacije to ne vazi i bilo bi ti mnogo teze da razumes njihov makedonski. Naime, za razliku od svojih roditelja, oni ne mesaju jezike, vec govore cisti makedonski. Koji je po gramatici i kojecemu drugom, slicniji bugarskom nego drugim ex yu jezicima, i taman toliko razumljiv.

Isto vazi i u obrnutom pravcu - nama starijima, koji smo imali kontakta s makedonskim, mnogo je lakse da ih razumemo, cak i kad ne mesaju nego govore cisti makedonski, nego sto je to mladjima. Mojoj deci se desava da moraju da predju na engleski, da bi mogli da se razumeju s mladim Makedoncima. Meni ipak ne, ali to vazi samo za govorni makedonski. Pisani mi je cesto nerazumljiv, sto je vec krajnje neobicno, i barem u mom slucaju, obrnuto od onog sto vazi za druge jezike. Probala sam da procitam neki kraci roman na makedonskom, kad sam vec cesto tu, i odustala na trecoj strani.

Link to post
Share on other sites
9 minutes ago, vilhelmina said:

 

Mislim da medju ljudima sa srpskohrvatskog govornog podrucja, posebno medju onima iz Srbije, postoji prilicno prosirena zabluda da razumeju makedonski.

Zato sam i rekla da imam problem gde da ga smestim, posto sam svesna da ja ne znam makedonski (znaci ne patim od zablude da su Makedonci ustvari "Srbi sa govornata manata" :classic_smile:, kako cesto ljudi u SR smatraju), iako pripadam generaciji koja je jos ucila nesto od makedonskog, i da u stvari razumem samo one koji pricaju neku mesavinu sa SH. Posto ne znam dovoljno o makedonskom, uzdrzavam se u oceni. Za slovenacki posto sam imala vise kontakta sa jezikom, i to zanemarljivo, savrseno mi je jasno da se ne radi o istom jeziku.

I meni je delovalo da je makedonski blizi bugarskom nego SH. Namerno sam upotrebila bugarski kao uporedni, bas zbog toga.

Link to post
Share on other sites
9 hours ago, Amigo said:

Vijak - hrvatski 🤪

Zavrtanj - srpski 🤪

Shraf - u Srbiji, ShAraf u Bosni, nisam siguran da li to gramaticki ispravno :smiley33:

U Bosni se u svakodnevnom govoru upotrebljavao sharaf, niko nije govorio vijak, jos manje zavrtanj, osim u masinskoj skoli, fakultetu. :cigar:

 

polako malo s tim svojatanjem šarafa, nije on bosanska ekskluziva. u Slavoniji se govori i šaraf i šrafciger i zašarafiti i odšarafiti,  a bogami i prišarafiti (šamarčinu). majstor ti neće nikada reći  - dodaj mi vijak, već dodaj mi šaraf. vijak se koristi samo u školama, na satovima hrvatskog jezikoslovlja, koji sa purističkim vijkom pokušava nadoknaditi izostanak industrijske revolucije tamo gdje su nekada zavijali vukovi, a danas zavija promaja. šaraf na ove južnoslavenske prostore stiže u paketu s industrijskom revolucijom, iz engleskog, njemačkog, i mađarskog jezika. u Istri i Dalmaciji se pak govori vida, zavidati i odvidati. tamo su pak prvi šarafi stigli iz Italije, naravno, u paketu sa izrazom.

 

...

 

ajd, kad sam se već javio da pametujem, da vidim koja to mene jezička pojava žifcira. hmmmm... pa evo, recimo, nedavno me nažifciralo što u hrvatskom rječniku nisam uspio pronaći riječ koju u svakodnevnom govoru (stoljećima) koriste Slavonci, Srijemci i Baranjci. riječ surduk. a surduk je specifičan upravo za podunavske lesne krajolike, ne može se tek tako zamijeniti nekim generalnim klancem, jarugom, sutjeskom, tunelom ili pak običnom vododerinom. isto tako, u hrvatskom rječniku ne postoji riječ gator. a koristi se svaki dan u Baranji. i kao riječ, i kao prostor za čuvanje vina.

 

btw. žifciraju me i srpski prijevodi s engleskog (francuskog, talijanskog, njemačkog, mađarskog), pa ih u pravilu, ako je moguće, izbjegavam. naime, ne mogu se uživiti u događaje glavnog junaka koji se zove Džon, ili Džek, ili Jovanka Orleanka, i ne volim se šetati ulicama Kembridža, Vinčestera, Masačuseca, Džeksonvila, itd. its. a pokušavao sam, nije da nisam. ne znam zašto me to žifcira (ili nasmijava, što mi opet kvari koncentraciju), nije baš previše logično, obzirom da s ostatkom teksta nemam problem, možda je samo navika, možda neki skriveni šovinizam, vrag će ga znati. al eto, tako je.

 

Link to post
Share on other sites
20 minutes ago, Vjekoslav said:

polako malo s tim svojatanjem šarafa, nije on bosanska ekskluziva. u Slavoniji se govori i šaraf i šrafciger i zašarafiti i odšarafiti,  a bogami i prišarafiti (šamarčinu). majstor ti neće nikada reći  - dodaj mi vijak, već dodaj mi šaraf.

 

I kod mene u "selu" samo sraf ukljucujuci i ovu metaforicku upotrebu 😂. Realno, klasicno tehnicko obrazovanje na ex yu prostorima je austrugarsko. 

 

20 minutes ago, Vjekoslav said:

jd, kad sam se već javio da pametujem, da vidim koja to mene jezička pojava žifcira. hmmmm... pa evo, recimo, nedavno me nažifciralo što u hrvatskom rječniku nisam uspio pronaći riječ koju u svakodnevnom govoru (stoljećima) koriste Slavonci, Srijemci i Baranjci. riječ surduk. a surduk je specifičan upravo za podunavske lesne krajolike, ne može se tek tako zamijeniti nekim generalnim klancem, jarugom, sutjeskom, tunelom ili pak običnom vododerinom

 

Ima kod Crnogoraca i u zapadnoj Srbiji kad se nesto spusta ili kotrlja niz strmu ivicu brda, pa kazu u kolokvijalnom govoru surduknuti - nesto se skotrlja pod uticajem gravitacije. Ne znam da li ima isti koren kao to u Slavoniji.

 

Ovo zadnje sto te nervira je transkripcija stranih imena i toponima. Meni ne smeta, navika valjda. A citala sam i prevode sa ondasnjeg hrvatsko srpskog i naviknuta sam i na pisanje imena u originalu.

Edited by Plavi Golub
  • Thanks 1
Link to post
Share on other sites
11 minutes ago, Vjekoslav said:

 

btw. žifciraju me i srpski prijevodi s engleskog (francuskog, talijanskog, njemačkog, mađarskog), pa ih u pravilu, ako je moguće, izbjegavam. naime, ne mogu se uživiti u događaje glavnog junaka koji se zove Džon, ili Džek, ili Jovanka Orleanka, i ne volim se šetati ulicama Kembridža, Vinčestera, Masačuseca, Džeksonvila, itd. its. a pokušavao sam, nije da nisam. ne znam zašto me to žifcira (ili nasmijava, što mi opet kvari koncentraciju), nije baš previše logično, obzirom da s ostatkom teksta nemam problem, možda je samo navika, možda neki skriveni šovinizam, vrag će ga znati. al eto, tako je.

 

Zasto? Ja citam te romane u originalnom englskom, povremeno istorijskom jeziku koji se koristio u 18tom veku, i nevidjeno uzivam, ucim poreklo reci i istorijski kontext, uglavnom volim da citam author's notes koji objasnjava kako su uradili istrazivanje, kako je neko oboljenje poznato danas... takve stvari. Najvise volim kad pisu bas iz pozicije nekog ko je ziveo u tom periodu. 

Link to post
Share on other sites
17 minutes ago, Plavi Golub said:

Ima kod Crnogoraca i u zapadnoj Srbiji kad se nesto spusta ili kotrlja niz strmu ivicu brda, pa kazu u kolokvijalnom govoru surduknuti - nesto se skotrlja pod uticajem gravitacije. Ne znam da li ima isti koren kao to u Slavoniji.

 

isti korijen, samo što je u Slavoniju vjerojatno stiglo preko madjarskog (szurdok), a ne direktno iz turskog.

 

...

 

24 minutes ago, Angelia said:

Zasto? Ja citam te romane u originalnom englskom

 

pa čitam ih i ja, kad mogu. evo recimo kompletan Aubrey-Maturin serijal od Patricka O'Briana sam pročitao u originalu, na engleskom. međutim to je iznimka, a ne pravilo. za razliku od tebe ja ne živim u Americi. da živim u engleskom govornom području ne bih ni pomišljao da čitam prevode na štokavicu. koji će mi klinac štokavica ako živim u Americi?

 

Link to post
Share on other sites
5 hours ago, vilhelmina said:

 

Mislim da medju ljudima sa srpskohrvatskog govornog podrucja, posebno medju onima iz Srbije, postoji prilicno prosirena zabluda da razumeju makedonski. Ustvari se radi o tome da sami Makedonci nikad nisu imali problem bilo koje vrste, da predju na srpski (ili bar neku mesavinu) cim primete da sagovornik prica srpski ili hrvatski. Za mladje generacije to ne vazi i bilo bi ti mnogo teze da razumes njihov makedonski. Naime, za razliku od svojih roditelja, oni ne mesaju jezike, vec govore cisti makedonski. Koji je po gramatici i kojecemu drugom, slicniji bugarskom nego drugim ex yu jezicima, i taman toliko razumljiv.

Isto vazi i u obrnutom pravcu - nama starijima, koji smo imali kontakta s makedonskim, mnogo je lakse da ih razumemo, cak i kad ne mesaju nego govore cisti makedonski, nego sto je to mladjima. Mojoj deci se desava da moraju da predju na engleski, da bi mogli da se razumeju s mladim Makedoncima. Meni ipak ne, ali to vazi samo za govorni makedonski. Pisani mi je cesto nerazumljiv, sto je vec krajnje neobicno, i barem u mom slucaju, obrnuto od onog sto vazi za druge jezike. Probala sam da procitam neki kraci roman na makedonskom, kad sam vec cesto tu, i odustala na trecoj strani.

 

Kad već spominješ makedonski, oni koji su sa juga Srbije više razumeju i makedonski i bugarski jer im je naprosto vokabular sličan. Meni je jedan deo porodice sa juga, a poneke reči koje sam pokupio od njih (govorili su standard, ponekad bi ubacili neku svoju reč, obično kada su zajedno) su veoma korisne da bi se razumela oba jezika. Od njih sam čuo da se npr. u Vranju nekada govorilo 'ne beri gajle' u smislu 'ne brini', a sličnih reči i izraza ima još. U Bugarskoj sam video natpise na vratima бутни ('guraj') i дръпни ('vuci'), a odmah se mogu povezati sa rečima koje se koriste na jugu. Na primer, ako nešto treba nagurati ili sabiti (npr. paprike u teglu), na jugu će da nabutaju te paprike, dok je drpanje svima manje ili više poznato.

 

Posle devedesetih sam odlazio u Makedoniju, mada sam često zapravo samo prolazio, ali nikada nisam imao problema sa sporazumevanjem. Oni koji su rođeni za vreme SFRJ uglavnom govore srpski, mada nisam imao problema ni u komunikaciji sa mlađima. Primetio sam da i neki mlađi govore srpski tamo gde ima turista, npr. oni koji rade na pumpama kada se ide za Grčku, ali i na Ohridu u ugostiteljskim objektima. Ograđujem se da sam kroz Makedoniju uglavnom prolazio ili sam boravio 2-4 dana, uglavnom u Skoplju i Ohridu. Primetio sam da mlađi nekada ubacuju srpske reči da bismo se bolje razumeli. Desilo se da u restoranu čujem da ubace naše reči, kao npr. paprike, luk ili pirinač umesto пиперки, кромид i ориз, kako se nazivaju na makedonskom. Poznajem i nekoliko Makedonaca, a kažu da i danas ljudi dosta razumeju srpski jer njihove televizije nude dosta naših kanala, a od stranih kanala neki imaju titlove na srpskom. Ne znam kakva im je kablovska ponuda, ali me je začudilo kada sam pre desetak godina u hotelu usred Skoplja menjao kanale i video da imaju Studio B. Kada sam pitao jednog poznanika otkud to, odgovorio je da je paket takav, premda mu je bilo smešno da sluša vesti o tome kada će isključiti vodu na Karaburmi ili koje nove linije gradskog prevoza dobija Zemun.

 

Ponekad i pročitam ponešto sa makedonske verzije Vikipedije i nije mi teško da razumem tekst, a lako sam na osnovu konteksta shvatio šta znače veznici kao npr. дури ili бидејќи, koji se često javljaju, a korisni su za razumevanje teksta kao celine. Makedonski ne mogu da govorim jer nemam baš mnogo prilika, ali mi je korisno što ga pristojno razumem.

 

Ako nekoga zanima, evo i jednostavnog rečnika makedonskog koji ima i engleska i albanska objašnjenja: http://www.makedonski.info/

 

2 hours ago, Vjekoslav said:

ajd, kad sam se već javio da pametujem, da vidim koja to mene jezička pojava žifcira. hmmmm... pa evo, recimo, nedavno me nažifciralo što u hrvatskom rječniku nisam uspio pronaći riječ koju u svakodnevnom govoru (stoljećima) koriste Slavonci, Srijemci i Baranjci. riječ surduk. a surduk je specifičan upravo za podunavske lesne krajolike, ne može se tek tako zamijeniti nekim generalnim klancem, jarugom, sutjeskom, tunelom ili pak običnom vododerinom. isto tako, u hrvatskom rječniku ne postoji riječ gator. a koristi se svaki dan u Baranji. i kao riječ, i kao prostor za čuvanje vina.

 

Koristi se i kod nas na severu, mada ne znam da li se koristi u ostalim dijalektima. U Sremu postoji i selo Surduk, u kome nikad nisam bio, ali evo slike sa interneta koja ilustruje značenje koje si naveo:

spacer.png

 

Koliko sam shvatio, selo se nalazi na visokoj lesnoj zaravni iznad Dunava.

 

2 hours ago, Vjekoslav said:

btw. žifciraju me i srpski prijevodi s engleskog (francuskog, talijanskog, njemačkog, mađarskog), pa ih u pravilu, ako je moguće, izbjegavam. naime, ne mogu se uživiti u događaje glavnog junaka koji se zove Džon, ili Džek, ili Jovanka Orleanka, i ne volim se šetati ulicama Kembridža, Vinčestera, Masačuseca, Džeksonvila, itd. its. a pokušavao sam, nije da nisam. ne znam zašto me to žifcira (ili nasmijava, što mi opet kvari koncentraciju), nije baš previše logično, obzirom da s ostatkom teksta nemam problem, možda je samo navika, možda neki skriveni šovinizam, vrag će ga znati. al eto, tako je.

 

U vreme starog pravopisa su jednostavno kopirali pravilo za ćirilično pisanje stranih imena, ali se to prenelo i na latinicu. Na internet portalima često zapošljavaju polupismene idiote koji unakaze strana imena prema engleskom obrascu, pa tako francusko ime Charles postaje Čarls umesto Šarl, Guy je Gaj umesto Gi, a neko mi je pričao da je u tekstu na ćirilici pročitao Виктор Хуго, iako je Victor Hugo kod nas zapravo Igo.

 

Znam da se za registraciju firme nekada tražilo da se naziv obavezno navede ćirilicom i da su se mnogi strani investitori bunili, mada ne znam kako je sada. Bilo je problema ako se  strano ime može pisati na dva načina, kao npr. kod Steven/Stephen, Fisher/Fischer itd. Srećom, praksa je da se u ugovorima ime firme koje je na stranom jeziku obavezno navodi u originalu jer pred zakonom Alpha i Alfa/Алфа nisu isto.

Edited by DJ_Vasa
  • Thanks 2
Link to post
Share on other sites

Ja sam radila u jednom periodu za Slovence i imali smo neke poslovne sastanke u Sofiji. Oni su (Slovenci) govorili i razumeli srpski ili neku svoju mesavinu srpskog i hrvatskog,  ali nisu citali cirilicu, ni srpsku, a naravno ne ni bugarsku. 

Stojim sa kolegom ispred statue Aleksandra II i bugarski kolega kaze na bugarskom da ce nas sresti kod pametnika. Gledamo se mi, sta mu je taj pametnik i okrenem  se u momentu pogledam onu statuu i sine mi da je to ustvari spomenik. (Vecnaja pamjat)

IMG_2337.JPG

  • Like 2
  • Thanks 1
Link to post
Share on other sites
4 hours ago, Plavi Golub said:

Ja sam radila u jednom periodu za Slovence i imali smo neke poslovne sastanke u Sofiji. Oni su (Slovenci) govorili i razumeli srpski ili neku svoju mesavinu srpskog i hrvatskog,  ali nisu citali cirilicu, ni srpsku, a naravno ne ni bugarsku. 

Stojim sa kolegom ispred statue Aleksandra II i bugarski kolega kaze na bugarskom da ce nas sresti kod pametnika. Gledamo se mi, sta mu je taj pametnik i okrenem  se u momentu pogledam onu statuu i sine mi da je to ustvari spomenik. (Vecnaja pamjat)...

 

Sad si me podsetila na neke lažne parove u srpskom i bugarskom (reči sličnog zvučanja, ali različitog značenja).

 

Kada sam pre desetak godina išao u Sofiju i nisam uspeo da nađem hotel, pitao sam nekog čoveka na parkingu za adresu i odgovorio je da ide u tom pravcu i da vozim za njim. 'Vozi za mnom' se kaže (po sećanju) Karaj sas men. Posle me je žena zezala i govorila da ako već treba da je varam, neka to bude sa nekom zgodnom plavušom, a ne sa  debelim brkatim Bugarinom :lol_2:

 

Upravo tada sam naučio i da se hotelska soba kaže staja. Srećom, u sobi je bio normalan nameštaj, a ne naramak sena :lol_2:

Edited by DJ_Vasa
  • Ha-ha 2
Link to post
Share on other sites
13 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Sad si me podsetila na neke lažne parove u srpskom i bugarskom (reči sličnog zvučanja, ali različitog značenja).

 

Kada sam pre desetak godina išao u Sofiju i nisam uspeo da nađem hotel, pitao sam nekog čoveka na parkingu za adresu i odgovorio je da ide u tom pravcu i da vozim za njim. 'Vozi za mnom' se kaže (po sećanju) Karaj sas men. Posle me je žena zezala i govorila da ako već treba da je varam, neka to bude sa nekom zgodnom plavušom, a ne sa  debelim brkatim Bugarinom :lol_2:

 

Upravo tada sam naučio i da se hotelska soba kaže staja. Srećom, u sobi je bio normalan nameštaj, a ne naramak sena :lol_2:

 

To, karati, se koristi i u značenju tovariti, popeti, a u narodnoj pesmi i grditi. Čuo sam ,negde u okolini Vranja, kaže snajka, baš sam se nakarala, nosim ručak u, mislim, gradinu, radnicima.

 

 

  • Like 1
Link to post
Share on other sites
14 minutes ago, Div said:

 

To, karati, se koristi i u značenju tovariti, popeti, a u narodnoj pesmi i grditi. Čuo sam ,negde u okolini Vranja, kaže snajka, baš sam se nakarala, nosim ručak u, mislim, gradinu, radnicima.

 

 

Moj, sad pokojni (cula sam da je umro) ucitelj ruskog iz osnovne je koristio onu legendarnu "Daj mi spichku da zakurim" kao primer zasto ruski nije isti jezik kao SH - zamisli kad to kazes u ucionici punoj tinejdzera :classic_biggrin:

 

Isto tako jos i danas neki prijatelji stranci, se zezaju da u BG nikako nisu mogli da skontaju sta je Pektopah (PECTOPAH).

 

Mene je baba redovno karala, nemam pojma odakle je bas to pokupila - negde juzno.

 

7 hours ago, Vjekoslav said:

 

pa čitam ih i ja, kad mogu. evo recimo kompletan Aubrey-Maturin serijal od Patricka O'Briana sam pročitao u originalu, na engleskom. međutim to je iznimka, a ne pravilo. za razliku od tebe ja ne živim u Americi. da živim u engleskom govornom području ne bih ni pomišljao da čitam prevode na štokavicu. koji će mi klinac štokavica ako živim u Americi?

 

:classic_smile: Izvini, u pravu si, samo ponekad zaboravim da to ljudima nije bas dostupno kao meni.

Iskreno receno, citanje nekih knjiga koje sam u SR citala u prevodu, pa onda ovde u originalu je bilo fenomenalno.

  • Like 1
Link to post
Share on other sites
On 8/31/2019 at 1:57 AM, Plavi Golub said:

.........

Ne znam sta se bune protiv engleskih reci, neka onda prave srpske kao sto Hrvati rade u svom jeziku. Ne moze tehnologija i nauka pa ni zvot uopste da se zaustavi na 19. veku da bi oni smislili nazive. Mada mi se cini da bi nas oni najradije tu zaglavili onako podsvesno. Nekada se to i radilo, pa u elektrotehnici postoje odlicni prevodi izvedeni iz nemackih imenica. U matematici takodje.

U nekim oblastima mora da saradjuju oni kojima je nesto struka i prevodioci da se pronadju adekvatni pojmovi.

Cesto "nase" reci ne postoje. "Calculator" se jos mogao prevesti kao "racunar" ali da neko koristi "racunar" za "computer" mi je smesno - to moze samo da bude kompjuter.

I za mnoge druge stvari postoje samo engleski izrazi.

Kad sam dosao u USA, u struci (radiologija) za mnoge stvari nisam znao ne samo kako se zovu nego ni cemu sluze - tehnologija na kojoj sam ucio u SFRJ je bila 30-ak godina iza americke. A ipak, prilikom posetama domaji, kolege su znali o cemu pricam jer su se obrazovali iz strane literature i (docnije) interneta. "Domacih" izraza za mnoge stvari naprosto nema, ako ih neko na silu ne izmisli.

A nije ni bitno, medjunarodni saobracaj/komunikacije se i tako uglavnom odvija na engleskom, jezici "malih" naroda postaju zastareli u globalnoj razmeni.

 

 

On 8/31/2019 at 3:06 PM, Amigo said:

Vijak - hrvatski 🤪

Zavrtanj - srpski 🤪

Shraf - u Srbiji, ShAraf u Bosni, nisam siguran da li to gramaticki ispravno :smiley33:

U Bosni se u svakodnevnom govoru upotrebljavao sharaf, niko nije govorio vijak, jos manje zavrtanj, osim u masinskoj skoli, fakultetu. :cigar:

Svako selo je na svoj nacin uzelo izraz Schraube - nemacki original.

Kao sto je Plavi Golub negde primetila, tehnicka literatura i obrazovanje su na Balkan uglavnom stigli sa nemackog govornog podrucja.

Edited by zoran59
Link to post
Share on other sites
28 minutes ago, zoran59 said:

Cesto "nase" reci ne postoje. "Calculator" se jos mogao prevesti kao "racunar" ali da neko koristi "racunar" za "computer" mi je smesno - to moze samo da bude kompjuter.

I za mnoge druge stvari postoje samo engleski izrazi.

 

Moglo bi da se upotrebi i računaljka, a i danas se može kupiti:

spacer.png

Ovo mu u praksi dođe isto, samo što je ova sa slike analogna :lol_2:

28 minutes ago, zoran59 said:

Kao sto je Plavi Golub negde primetila, tehnicka literatura i obrazovanje su na Balkan uglavnom stigli sa nemackog govornog podrucja.

 

A Dositej Obradović nam je iz belog sveta doneo krompir i prosvetiteljstvo, ali se primilo samo ovo prvo :s_d:

Edited by DJ_Vasa
  • Like 1
  • Ha-ha 1
Link to post
Share on other sites
2 hours ago, DJ_Vasa said:

A Dositej Obradović nam je iz belog sveta doneo krompir i prosvetiteljstvo, ali se primilo samo ovo prvo :s_d:

 

ih, sad, belog sveta. aman donio s druge obale Save. koliko je to, nekih 200 metara?

Zemunci, gradjani belog sveta. :classic_biggrin:

 

  • Like 2
Link to post
Share on other sites
17 hours ago, zoran59 said:

Cesto "nase" reci ne postoje. "Calculator" se jos mogao prevesti kao "racunar" ali da neko koristi "racunar" za "computer" mi je smesno - to moze samo da bude kompjuter.

I za mnoge druge stvari postoje samo engleski izrazi.

Kad sam dosao u USA, u struci (radiologija) za mnoge stvari nisam znao ne samo kako se zovu nego ni cemu sluze - tehnologija na kojoj sam ucio u SFRJ je bila 30-ak godina iza americke. A ipak, prilikom posetama domaji, kolege su znali o cemu pricam jer su se obrazovali iz strane literature i (docnije) interneta. "Domacih" izraza za mnoge stvari naprosto nema, ako ih neko na silu ne izmisli.

A nije ni bitno, medjunarodni saobracaj/komunikacije se i tako uglavnom odvija na engleskom, jezici "malih" naroda postaju zastareli u globalnoj razmeni.

 

 

Svako selo je na svoj nacin uzelo izraz Schraube - nemacki original.

Kao sto je Plavi Golub negde primetila, tehnicka literatura i obrazovanje su na Balkan uglavnom stigli sa nemackog govornog podrucja.

 

Nema ih Zorane, jer cekaju da ih neko napravi dok se oni bave "ratovanjem" i guslanjem. Nikad necu prezaliti sto je guslarski deo SANU  nadglasao prirodnjacko-tehnicki deo, osamdesetih. Zato sto se mali narodi bave nebitnim na sta realno nemaju uticaja, a bitne stvari im promicu.

Za klasicnu tehniku, elektro i masinstvo, klasicnu fiziku i matematiku postoje nase reci jer se neko potrudio da ih napravi. Ja licno znam i dosta kroatizama, koristila sam hrvatski prevod Demidovica. Koristim ponekad Koncarev tenicki prirucnik. Bivsi YUS je bio preveden nemacki DIN iz koga je posle izasao ISO. Ovaj kalkulator, mi znamo kao digitron, mada je i to tudjica. Prva fabrika u Istri koja je proizvodila te kalkulatore zvala se Digitron.

 

https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Kalkulator

 

Hrvati se trude da stvore reci ili nadju slovenske izraze. Ne mogu sad da trazim izraze cak i u racunarskoj struci, nije moja pa da se ne petljam. U Srbiji toga gotovo da nema. 

 

Jos malo sege sa srpskim i bugarskim. Jedna moja cimerka iz studentskih dana putovala u Bugarsku na more sa nekim drustvom i sednu u taksi, dogovore cenu. Tad su u Bugarskoj samo americki dolari vredeli, nesto kao kod nas nemacka marka. I kaze taksista njima "ja vas karam do Burgas, od Burgasa se karajte sami". Kad je doslo do placanja, izgleda da jedna novcanica nije bila bas cela (malo zacepljena) tek ce taksista "Madam, izdr*ano". 

Edited by Plavi Golub
  • Like 1
Link to post
Share on other sites
On 9/2/2019 at 3:52 PM, Plavi Golub said:

Hrvati se trude da stvore reci

 

Meni cest izvor konfuzije i zajebancije jos od okolotrbusnog pantalodrzaca, zrakomlata i milokliza.

 

Ranijih godina sam, kada odem u posjetu domovini, kupovao domace SIM kartice za telefon i jedva sam se snalazio sa izrazima oko poziva i sms poruka kao sto su otpremi, spremi, spasi, privedi, zavedi i tome slicno. Sve je to uredno i korektno, nego meni bilo tesko prevoditi na engleski. Sjecam se da sam se tesko snalazio i da sam odmah mijenjao na engleski.

 

On 9/3/2019 at 3:09 PM, Aunt Steelbreaker said:

за овде / за понети

 

Nekada* je to bilo: u tanjir / u papir

 

(vazilo je za burek ili cevape, nije bilo bogznakakvih opcija)

 

 

*-1980s i ranije.

Edited by Honey Badger
  • Like 1
  • Thanks 1
Link to post
Share on other sites
3 hours ago, Honey Badger said:

Ranijih godina sam, kada odem u posjetu domovini, kupovao domace SIM kartice za telefon i jedva sam se snalazio sa izrazima oko poziva i sms poruka kao sto su otpremi, spremi, spasi, privedi, zavedi i tome slicno. Sve je to uredno i korektno, nego meni bilo tesko prevoditi na engleski. Sjecam se da sam se tesko snalazio i da sam odmah mijenjao na engleski.

A pazi ovo:

 

spacer.png

Ja ovakav telefon ne bih mogao da koristim, mada bih mu dodao da piše Њи-ФИ i Блуетоотх/Плави зуб, čisto da bi bio u fazonu :s_d:

Edited by DJ_Vasa
  • Ha-ha 1
Link to post
Share on other sites
20 minutes ago, DJ_Vasa said:

Ja ovakav telefon ne bih mogao da koristim, mada bih mu dodao da piše Њи-ФИ i Блуетоотх/Плави зуб, čisto da bi bio u fazonu :s_d:

 

Otprilike je ta situacija, samo latinicna. Kao ta opcija Pocetni ekran ili Pokreti?

 

Slatki Isuse na stapu, sta su Pokreti?

Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...