Језичке појаве које вас нервирају

[DJ_Vasa]

12 minutes ago, Devojka Luke Razića said:

 

Bilo je dovoljno da se napiše da je bio veliki umetnik, veliki čovek, običan i skroman. 

 

Evo još jednog članka iz Politike koji objašnjava značenje reči prizeman

 

http://www.politika.rs/sr/clanak/339127/Kultura/Prizemljeno-i-prizemno

 

Taj isti članak je i u prvom postu. Doduše, u njemu postoji i odličan primer onog guslanja o kome pričam. Autorka piše da se električni uređaj može prizemljiti, a što je još gore, ovo značenje je kao primarno navedeno i u Rečniku srpskog jezika Matice srpske iz 2007.

 

Eto, tako piše u knjigama starostavnim, ali to nema veze s mozgom. Možda se tako govorilo kada otvorena prva elektrana na Dorćolu, valjda krajem 19. veka, ali generalno govoreći, rečnik ima veoma bajatu građu.

 

Vidim da u tom rečniku nema reči kao što je npr. USB ili proksi. Potražio sam server, ali ne postoji u IT značenju. Ništa zato, glavno je da sadrži reči kao što su ugagričiti se, pusnik, skvačiti, komušati i slično. Doduše, čuo sam i da se na rečnik toliko čekalo jer je veliki deo ekipe pisao reči na nekim karticama umesto da ih unosi u kompjuter jer naprosto nisu znali da ga koriste.

[Amigo]

Cekajte malo prizeman i prizemljen su dvije razlicite rijeci 

[Angelia]

12 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Taj isti članak je i u prvom postu. Doduše, u njemu postoji i odličan primer onog guslanja o kome pričam. Autorka piše da se električni uređaj može prizemljiti, a što je još gore, ovo značenje je kao primarno navedeno i u Rečniku srpskog jezika Matice srpske iz 2007.

 

 

Ne znam da li je pravilno ili ne - ali ja koliko znam, struja i uredjaji se uzemljuju, a ne prizemljuju. Zasto to kazem, elektronicar po srednjoskolskoj struci. I strucno to je jedino tacno, zato sto uzemljenje ide u zemlju a  ne pri zemlji.

[DJ_Vasa]

42 minutes ago, Angelia said:

Cekaj - nije valjda da srafciger nije vise srafciger?  Celog zivota sam tati dodavala srafove - nikad zavrtnje.

Kupovali smo srafove.

Skroman bi bio najbolji izraz. Po meni, avion moze da bude prizemljen, za ljude ne bih preporucivala isto 

Ako gledamo normu, nikad nije ni bio. U knjigama koje se bave majstorijama ili udžbenicima za OTO su se mogli naći takvi nazivi.

 

Evo i prevoda nekoliko termina koji imaju veze sa automobilima:

šoferšajbna - vetrobransko staklo

karburator - rasplinjač

kvačilo - spojnica, spojka

dihtung - zaptivka

migavac - pokazivač pravca

 

Ovo sa desne strane je bilo u udžbenicima, bar koliko pamtim one iz SFRJ, ali niko tako nije govorio.

 

Kada bih prevodio neki ozbiljan stručni tekst, svakako da bih napisao da vetrobransko staklo mora da bude ovakvo ili onakvo, a ne šoferka, ali moram da ispričam i šta sam čuo od koleginice koja je prevela jednu američku knjigu.

 

Elem, neka zadrta lektorka joj je obično prošlo vreme na više mesta prebacila u aorist ili pluskvamperfekat, sa sve bejah čitao, radio i slično, a u pitanju je knjiga nekog američkog autora napisana neformalnim stilom. I ona je imala problem sa šrafcigerom jer joj je lektorka i to ispravila. U sceni gde se pojavljuje šrafciger neka dva pijana rednecka pokušavaju da nešto poprave, a jedan od njih traži šrafciger, koji je posle ove (ko)lektorke postao odvrtka. Možeš li zamisliti dva rednecka koji se tako izražavaju?

Edited August 30, 2019 by DJ_Vasa

[DJ_Vasa]

2 minutes ago, Amigo said:

Cekajte malo prizeman i prizemljen su dvije razlicite rijeci 

Da, ali ja sam samo hteo da pokažem da je rečnik bajat i da je taj deo članka sa prizemljenjem obična glupost.

 

1 minute ago, Angelia said:

Ne znam da li je pravilno ili ne - ali ja koliko znam, struja i uredjaji se uzemljuju, a ne prizemljuju. Zasto to kazem, elektronicar po srednjoskolskoj struci. I strucno to je jedino tacno, zato sto uzemljenje ide u zemlju a  ne pri zemlji.

I ja znam toliko, ali ovo što piše je verovatno iz doba kada je upotreba struje bila tek u povoju. Šta ćeš, rečnik je pisan u 21. veku, ali mu je građa stara stotinak godina

[...]

Prizeman?

 

down to earth

adjective

 

1. with no illusions or pretensions; practical and realistic.

   "a down-to-earth view of marriage"

   synonyms:

   practical, sensible, realistic, matter-of-fact, responsible, full of common sense, reasonable, rational, logical, sound, balanced, sober, no-nonsense, pragmatic, level-headed, serious-minded, businesslike, commonsensical, hard-headed, sane, mundane, unromantic, unidealistic "she seemed a good, down-to-earth type"

[mrd]

Šraf je vijak, ne zavrtanj. :) Tako su me na BU učili.

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[Angelia]

11 minutes ago, DJ_Vasa said:

I ja znam toliko, ali ovo što piše je verovatno iz doba kada je upotreba struje bila tek u povoju. Šta ćeš, rečnik je pisan u 21. veku, ali mu je građa stara stotinak godina

E pa sad, udzbenika OTO-a se stvarno ne secam, ali znam da u listi koji si naveo u prethodnom postu, ono levo je kako se u SR govori, alternativni izraz za karburator u zivotu nisam cula, a priznajem da nisam citala automehanicarsk stivo.

Jezik je valjda ziva stvar, pa stalno treba da se menja. Barem Oxford to radi. Insistiranje na izrazima koji nisu u upotrebi 100 godina je glupost.

 

Evo ga I mrd sa vijkom 😁 svasta ce covek da nauci na forumu.

 

Ja da procitam da je redneck rekao odvtka, dalje ne bi citala 😁

[DJ_Vasa]

5 minutes ago, mrd said:

Šraf je vijak, ne zavrtanj. 🙂 Tako su me na BU učili.

 

Ako bi profesor danas upotrebio tu reč, odma' bi postao izdajnik koji unosi mrske kroatizme.

[mrd]

 
Ako bi profesor danas upotrebio tu reč, odma' bi postao izdajnik koji unosi mrske kroatizme.

Ma Toša Pantelić je obarao, ako mu neko kaže šraf ili zavrtanj. Jezik je živa stvar.

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[DJ_Vasa]

Just now, Angelia said:

Jezik je valjda ziva stvar, pa stalno treba da se menja. Barem Oxford to radi. Insistiranje na izrazima koji nisu u upotrebi 100 godina je glupost.

 

Upravo tako, a to rade i Webster, Cambridge, Macmillan, Longman i ostale normalne izdavačke kuće u normalnom svetu, a naročito kada je u pitanju rečnik standardnog jezika. Dok ove budale izdrljaju neke reči koje su se koristile pre 100-200 godina, a odnose se na deo pluga, one skalamerije za pečenje rakije ili deo opanka, USB, proksi i server će postati zastareli kao što su danas npr. bušene kartice.

[Angelia]

4 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Upravo tako, a to rade i Webster, Cambridge, Macmillan, Longman i ostale normalne izdavačke kuće u normalnom svetu, a naročito kada je u pitanju rečnik standardnog jezika. Dok ove budale izdrljaju neke reči koje su se koristile pre 100-200 godina, a odnose se na deo pluga, one skalamerije za pečenje rakije ili deo opanka, USB, proksi i server će postati zastareli kao što su danas npr. bušene kartice.

Tema je odlicna, pogotovo za mene koja sam dosta izgubila od SH,  namerno ne kazem knjizevnog jezika jer ovo sto ti otkrivas kao profi u tome, ja bih posizela.

 

Evo upravo sam razmisljala zbog mog posta na US temi, da li se rak dijagnozira, dijagnosticira ili prosto otkriva, da ne ispadnem glupa. 😀

 

Recimo navela sam prethodno da me izraz svetonazor nervira, nekako kao da skripis noktima po staklu. Naravno, ne zato sto je neko naveo da je cesce u upotrebi u Hrvatskoj, nego sto zvuci arhaicno, crkveno.

 

Ili sam ja samo prosta osoba 😉 koska za raspravu, posto je u engleskom to jednostavna, sto je kompliment uglavnom, a u Sh uvreda, I treba da bude jednostavna.

[DJ_Vasa]

10 minutes ago, Angelia said:

Tema je odlicna, pogotovo za mene koja sam dosta izgubila od SH,  namerno ne kazem knjizevnog jezika jer ovo sto ti otkrivas kao profi u tome, ja bih posizela.

 

Evo upravo sam razmisljala zbog mog posta na US temi, da li se rak dijagnozira, dijagnosticira ili prosto otkriva, da ne ispadnem glupa. 😀

 

Recimo navela sam prethodno da me izraz svetonazor nervira, nekako kao da skripis noktima po staklu. Naravno, ne zato sto je neko naveo da je cesce u upotrebi u Hrvatskoj, nego sto zvuci arhaicno, crkveno.

 

Ili sam ja samo prosta osoba 😉 koska za raspravu, posto je u engleskom to jednostavna, sto je kompliment uglavnom, a u Sh uvreda, I treba da bude jednostavna.

Mislim da je glagol dijagnostikovati, ali pozajmio sam koleginici medicinski rečnik i ovo pišem po sećanju. Mislim da ne bi ispala glupa jer ukoliko izuzmemo lekare, koji bi možda insistirali na ovom ili onom obliku, bitno je da se razumemo.

 

Inače, dobro je što si izbegla i termin književni jezik, jer on zapravo podrazumeva ono što ćeš videti u knjigama, dok je standardni jezik ono što se koristi u zvaničnoj komunikaciji. Naravno, ovo je forum, gde se izražavamo onako kako bismo se izražavali u neformalnom razgovoru sa društvom i normalno je da odstupamo od standarda.

 

Ako mogu da podsetim za svetonazor, ima nešto o njemu ovde:

 

[Angelia]

34 minutes ago, DJ_Vasa said:

Mislim da je glagol dijagnostikovati, ali pozajmio sam koleginici medicinski rečnik i ovo pišem po sećanju. Mislim da ne bi ispala glupa jer ukoliko izuzmemo lekare, koji bi možda insistirali na ovom ili onom obliku, bitno je da se razumemo.

 

Nije da se nesto specijano stresiram (namerno napisano da pokazem kako ponekad engleski reci pretvaram u SH, nema nikakvo znacenje u SH) sto imas lovaca na forumu na slovne i gramaticke greske. Cak sam razmisljala da li je dijagnostifikovanje 

Nisam procitala knjigu na SH vec barem 10 godina, one sto imam odatle uglavnom skupljaju prasinu, tu su iz sentimentalnih razloga. Ne zato sto nisam obrazovana, nego sto mi je engleski sad glavni/usvojen jezik.

Tudjice/strane reci koje postanu standard u jeziku kao i sleng (eto tudjice) treba regularno uklapati u recnik.

Ignorisati da veci deo populacije koristi izraz srafciger, samo zato sto je dosao iz nemackog je meni cist idiotizam.

[Plavi Golub]

9 hours ago, DJ_Vasa said:

 

Ako može jedna mala ispravka - ukoliko govoriš o problemu oko down-to-earth i prizeman, to nisu lažni prijatelji. Lažni prijatelji su reči koje isto/slično zvuče ili se tako izgovaraju, ali imaju različito značenje. Primeri su actually: aktuelno ili eventually: eventualno, gde engleski oblik nema isto značenje kao srpski.

 

Očigledno je da prizeman ima novo značenje, a to što Politika angažuje naučno zaostale malograđane sa naših fakulteta je sasvim druga priča. Povremeno naletim na njihova guslanja o tobožnjem kvarenju jezika mrskim i okupatorskim stranim rečima ili masonsko-vatikanskom zaverom protiv ćirilice, obično ako me mrzi da kopam po onom govedarskom pravopisu i usput mi se prevrne stomak. Ima jedan lep članak o tome koji je napisao Boban Arsenijević, a suština se nalazi u sledećem:

 

 

Ceo članak se nalazi ovde i vredi ga pročitati da bi se shvatila bolest mozga ovdašnjih kvazi-naučnika srbista, ili kako ih kolege nazivaju, četnikologa.

 

Ako te zanima, čovek ima blog i nalazi se ovde: http://inform-al.blogspot.com/

 

O bolesti mozga domaće srbistike može da nam kaže i jedan članak iz Peščanika: https://pescanik.net/od-danas-pisem-neznam/

 

Na sebi svojstven način, o tome piše i Tarzanija: http://www.tarzanija.com/negujmo-srpski-jezik-al-aj-ne-ovako/

 

Nažalost, u domaćoj srbistici dominiraju guslari, čobani, primitivci i kvazi-naučnici čiji je teorijsko-metodološki pristup zaglavljen u 19. veku. Dotična ekipa se zgražava u toaletnom papiru brendiranom kao Politika što neki siromašni majstor iz Vojvodine na svojoj tarabi stavlja natpis Servis biciklova (tako se kod njih govori), što klinci na FB pišu da su lajkovali nečiji selfi (o, groznog li napada na vaskoliko srpstvo!) ili što neki izdajnik (moja malenkost spada u iste) piše svoje prezime na sandučetu latinicom. Naravno, tu je i kuknjava kako srpski samo što nije propao zbog silnih reči iz engleskog, iako im ne smeta što i najosnovnije pojmove (kašika, makaze, čekić) čine turcizmi. Ne dao ti bog (namerno malim slovom, uprkos aktuelnom tzv. pravopisu) da umesto kašike upotrebiš slovensku žlicu, ili da umesto bratsko-grčko-pravoslavne hiljade upotrebiš slovensku tisuću. Ne znam da li u Politici i dalje postoji rubrika Među nama, gde dušebrižnici od stotinu ljeta imaju prilike da se reše konstipacije dok progone masone, službenike Vatikana i ostalu plaćeničku gamad koja se usuđuju da u svojoj radionici kažu šrafciger umesto odvijač ili šraf umesto zavrtanj.

 

Mislila sam na ruski naziv za down to earth i prizeman u srpskom. Ista grupa jezika, slican pojam, a razlicito znacenje. Inace sad mi pade na pamet mi za takve ljude kazemo "stoji cvrsto na zemlji" dakle postoji fraza.

 

Znam da Lale kazu za bicikle, biciklovi. 😀. Meni dijalekti ne smetaju, neki su mi zabavni (Krusevac i okolina), a neke ne razumem uopste. Ne znam sta se bune protiv engleskih reci, neka onda prave srpske kao sto Hrvati rade u svom jeziku. Ne moze tehnologija i nauka pa ni zvot uopste da se zaustavi na 19. veku da bi oni smislili nazive. Mada mi se cini da bi nas oni najradije tu zaglavili onako podsvesno. Nekada se to i radilo, pa u elektrotehnici postoje odlicni prevodi izvedeni iz nemackih imenica. U matematici takodje.

U nekim oblastima mora da saradjuju oni kojima je nesto struka i prevodioci da se pronadju adekvatni pojmovi.

 

 

Edited August 31, 2019 by Plavi Golub

[Plavi Golub]

7 hours ago, Angelia said:

Ne znam da li je pravilno ili ne - ali ja koliko znam, struja i uredjaji se uzemljuju, a ne prizemljuju. Zasto to kazem, elektronicar po srednjoskolskoj struci. I strucno to je jedino tacno, zato sto uzemljenje ide u zemlju a  ne pri zemlji.

 

Uzemljen je uzemljen uredjaj u elektro instalacijama (earthed/grounded), satelit i one svemirske letilice se prizemljuju, neki put se isto kaze za  avione, mada cesce sleteo. Englesko landed.

 

 

Edited August 31, 2019 by Plavi Golub

[Plavi Golub]

6 hours ago, mrd said:

Šraf je vijak, ne zavrtanj. 🙂 Tako su me na BU učili.

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk
 

 

U Hrvatskoj su koristili vijak kao slovensku rec. U Srbiji gebroken nemacki i ostao sraf u svakodnevnom govoru. Pa ima i glagol zasrafiti..

[Mama_mia]

 

drustvo jezickih cistunaca? nervira vas jezik, obicne raznorazne reci? 

 

...dosla sam da kazem da mene ni jedna jezicka pojava ne moze da nervira i bas naprotiv, sve pojave

u jeziku mi se svidjaju,

osim ljudi koji ne razumeju nista od jezickih pojava koji su mi smesni kao orwelovi likovi kada vrse korekciju dokumenata

svojim pc lepo ispisanim rukopisima i biranim recima - a sve ostalo je podlozno sumnji i nervozi

[Amigo]

Vijak - hrvatski 🤪

Zavrtanj - srpski 🤪

Shraf - u Srbiji, ShAraf u Bosni, nisam siguran da li to gramaticki ispravno 

U Bosni se u svakodnevnom govoru upotrebljavao sharaf, niko nije govorio vijak, jos manje zavrtanj, osim u masinskoj skoli, fakultetu. 

[Angelia]

56 minutes ago, Amigo said:

Vijak - hrvatski 🤪

Zavrtanj - srpski 🤪

Shraf - u Srbiji, ShAraf u Bosni, nisam siguran da li to gramaticki ispravno 

U Bosni se u svakodnevnom govoru upotrebljavao sharaf, niko nije govorio vijak, jos manje zavrtanj, osim u masinskoj skoli, fakultetu. 

U cemu je poenta, da u recniku treba da stoji i vijak, i zavrtanj, i shraf i sharaf - jer su im znacenja ista i svi su u upotrebi, tako se valjda i jezik obogacuje. Koliko vidim, a procitala sam sve linkove koje je Vasa postavio, problem je u tome sto ljudi koji se strucno bave jezikom, ili kvazi-strucno, pokusavaju da zastite jezik od onih koji ga govore.

Prizeman - u znacenju down-to-earth, je potpuno pogresno jer "prizeman" vec ima svoje znacenje, i nema nikakve veze sa uzemljenjem. Koriscenje prizeman u znacenju down-to-earth samo stvara konfuziju (posto je pokusaj bukvalnog prevoda sa engleskog) jer u stvari ima potpuno drugacije znacenje.

 

Ne pada mi bolji primer na pamet nego kao kad bi sad neko napisao "On je bio drzavni covek" i tvrdio da to ima isto znacenje kao "on je bio drzavnik" (polazeci od "statesman").

[DJ_Vasa]

28 minutes ago, Angelia said:

...problem je u tome sto ljudi koji se strucno bave jezikom, ili kvazi-strucno, pokusavaju da zastite jezik od onih koji ga govore. ...

Upravo je tako kako si rekla, a što je u vezi sa isto tako dobrom primedbom koju si dala o rečnicima na engleskom govornom području - čim neka reč dobije novo značenje ili se pojavi nova, oni to odmah stave u rečnik i ne nariču nad mrskim im Srbima i KGB-om koji uništavaju vaskoliko jedinstvo engleskog jezika.

 

Priroda mog posla zahteva da čitam ove domaće kvazi-naučnike sa metodološkim pristupom iz doba onog govedara iz Tršića, dok mi izvori na engleskom ne prave toliki problem. Kakav god bio pravopis engleskog, mogu slobodno da pogledam nešto što je pisano pre 50 godina i da vidim šta je prihvatljivo, dok su ovi naši samo od raspada YU menjali mišljenje o nekim oblicima češće nego gaće. Od devedesetih je izdato više ne znam koliko pravopisa, a koliko mi se čini, najveći fetiš imaju na crticu i oko toga da li se piše autoput ili auto-put, kao i na još neke budalaštine. Koliko sam uspeo da pohvatam, osnovni princip je analogija, ali kako koja (bez)umna glava počne da se bavi logikom, rezultat se može opisati rečima niđe veze.

 

Pošto moram da povremeno čitam njihove uratke i tekstuljke, kao što sam već naveo, vidim da im je gomila radova posvećena opisivanju govoru tamo neke baba Živane iz Prčkovca kao narodnog blaga, naricanju nad sudbom kletom i uništavanjem jezika, a na ćirilicu kao da doživljavaju orgazme. Tu su i dostignuća tršičkog govedara, onanisanje na nekrofilsku narodnu poeziju, a savremeno shvatanje jezika se može videti samo u tragovima.

[Angelia]

22 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Pošto moram da povremeno čitam njihove uratke i tekstuljke, kao što sam već naveo, vidim da im je gomila radova posvećena opisivanju govoru tamo neke baba Živane iz Prčkovca kao narodnog blaga, naricanju nad sudbom kletom i uništavanjem jezika, a na ćirilicu kao da doživljavaju orgazme. Tu su i dostignuća tršičkog govedara, onanisanje na nekrofilsku narodnu poeziju, a savremeno shvatanje jezika se može videti samo u tragovima.

Procitala sam linkove koje si postavio, i odmah videla o cemu se radi. Sto se tice Vuka, prihvatam da je on radio na postavljanju nekog osnova, ali necemo valjda zauvek koristiti njegov rad? Gde to ima u bilo kojoj oblasti?

Iskreno receno nemam pojma sta je sa opsesijom cirilicom, meni se nekako nikad nije "zapatila", mozda sto su u vreme kad sam ja ucila slova, ta pisma bila ravnopravna pa sam mogla da biram koje mi se vise dopada, a latinica mi uvek bila vise "medjunarodna".

Generalno mislim da ako cirilici treba zastita onda je verovatno i malo zastarela.... Cim su proglasili cirilicu zvanicnim pismom moje prvo pitanje je bilo "zasto?". Generalno, zasto bi sebe limitirao ako imas jezik koji koristi dva pisma - nema drugog objasnjenja nego politika.

[Amigo]

1 hour ago, Angelia said:

Prizeman - u znacenju down-to-earth, je potpuno pogresno jer "prizeman" vec ima svoje znacenje, i nema nikakve veze sa uzemljenjem.

 

Ko kaze da prizeman ima veze sa uzemljenjem. Uzemljenje je tehnicki pojam, prizeman je karakterna osobina kod covjeka, a moze da znaci i stan u prizemlju. Nista cudno da jedna rijec ima vise znacenja u razlicitim kontestima.

 

2 minutes ago, Angelia said:

Cim su proglasili cirilicu zvanicnim pismom moje prvo pitanje je bilo "zasto?". Generalno, zasto bi sebe limitirao ako imas jezik koji koristi dva pisma - nema drugog objasnjenja nego politika.

 

Pa zato sto je to srpsko pismo, nema nikakvog limitiranja, pismen covjek moze da cita teskt izmjesan sa obadva pisma i da cak to i ne primjeti.

Prije bih rekao da iz tebe progovara politika 

[Angelia]

44 minutes ago, Amigo said:

 

Ko kaze da prizeman ima veze sa uzemljenjem. Uzemljenje je tehnicki pojam, prizeman je karakterna osobina kod covjeka, a moze da znaci i stan u prizemlju. Nista cudno da jedna rijec ima vise znacenja u razlicitim kontestima.

 

Recnik.

44 minutes ago, Amigo said:

Pa zato sto je to srpsko pismo, nema nikakvog limitiranja, pismen covjek moze da cita teskt izmjesan sa obadva pisma i da cak to i ne primjeti.

Prije bih rekao da iz tebe progovara politika 

Pa nece biti Amigo, mene su tako ucili u skoli, svih 8 razreda osnovne, da su oba pisma u upotrebi podjednako samo rezultat dve razlicite skole.  I veoma lako mozes da proveris da su putni znakovi u SR vecinski pisani na oba pisma, a neki i samo latinicni.

Tako da nema sta da iz mene govori politika, koja je to politika? 

[DJ_Vasa]

29 minutes ago, Angelia said:

Procitala sam linkove koje si postavio, i odmah videla o cemu se radi. Sto se tice Vuka, prihvatam da je on radio na postavljanju nekog osnova, ali necemo valjda zauvek koristiti njegov rad? Gde to ima u bilo kojoj oblasti?

Iskreno receno nemam pojma sta je sa opsesijom cirilicom, meni se nekako nikad nije "zapatila", mozda sto su u vreme kad sam ja ucila slova, ta pisma bila ravnopravna pa sam mogla da biram koje mi se vise dopada, a latinica mi uvek bila vise "medjunarodna".

Generalno mislim da ako cirilici treba zastita onda je verovatno i malo zastarela.... Cim su proglasili cirilicu zvanicnim pismom moje prvo pitanje je bilo "zasto?". Generalno, zasto bi sebe limitirao ako imas jezik koji koristi dva pisma - nema drugog objasnjenja nego politika.

Što se tiče bespotrebnog veličanja tršićkog govedara, to je bespotrebno veličanje u cilju pravljenja nacionalnih 'veličina' u nedostatku bilo čega drugog. Nije nikakva tajna da je on samo kopirao i modifikovao ideje Save Mrkalja, koji je predložio da se uvedu slova kao što su ль ili нь, a Karadžić ih je spojio u jedno. Koliko se sećam, čak je i nesrećni Vuk više cenio Mrkalja od onih koji pišu udžbenike srpskog, mada ima jedan relativno normalan čovek, Vlado Đukanović, koji je napisao sledeće:

 

Quote

 

Savi Mrkalju trebalo bi da pripadne slava što je definisao fonološki sistem našeg jezika, reformisao azbuku i predložio da ce u srpski jezik uvede načelo «piši kao što rovoriš». Vuku Karadžiću trebalo bi da pripadne slava što je doradio dizajn šest slova, što je prvi primenio tako reformisanu ćirilicu i fonološko pravopisno načelo i što se čitavog života žestoko borio za njih, ne dočekavši konačnu pobedu koja je stigla tek 1868. godine, četiri godine posle njegove smrti, 58 rodina posle Savinog Sala debeloga jera i 50 rodina posle Vukovog Srpskog riečnika. Sava Mrkalj je bio genije, doduše nepriznati, kako to s genijima počesto biva, a Vuk je bio maestralni pragmatičar koji je shvatio značaj Mrkaljevor dela i koji je umeo da ga, uz nekoliko intervencija, privede konačnoj nameni, prihvativši ga kasnije kao svoje delo.

 

Vuku smo se, reklo bi se, odužili. Savi ćemo se, valjda, odužiti. Ako ni zbog čega drugoga, ono da bismo stvari postavili na svoje mesto, sada kada znamo gde im je mesto.

 

 

Sticajem okolnosti, normiranje jezika, pravopisa i pisma je proteklo relativno lako i bezbolno jer u 19. veku je pismenost bila praktično nepostojeća, tako da nije ni čudo što je reforma jezika uspela. Jezike koji su imali koliko-toliko ozbiljnu pismenost je bilo veoma teško reformisati zbog velikog broja knjiga i kontinuiteta, a ako pogledaš npr. engleski, nije se mnogo promenio u poslednjih nekoliko vekova. Ako nađeš neku knjigu staru stotinak godina, možda ćeš primetiti da se moglo pisati npr. to-day (mesto današnjeg today) i slično, ali ćeš moći da ga pročitaš bez problema.

 

Ukoliko pitaš zašto toliko uzdižu ćirilicu, odgovor je u primitivnom nacionalizmu koji je započeo sa onim famoznim memorandumom, a koji i danas traje. Na duže staze, cilj je bio da se jezik odvoji od srpskohrvatskog nasleđa, mada se i lingvisti-kokošari iz susedstva upinju svim silama da naprave pitu od g***. Doduše, to sa ćirilicom uglavnom važi za državne institucije, dok je izbor pisma među normalnim svetom i dalje slobodan. Znam da čak i škole insistiraju da đaci pišu sve ćirilicom, mada je većina nastavnika tolerantno po tom pitanju. Meni je celokupna poslovna dokumentacija pisana latinicom, ugovori sa bankama, 99% tekstova koje sam radio i još mnogo toga. Ćirilisanje je napravilo haos čak i među CK za upotrebu jezika jerčesto gutaju knedle kada ih neko upita kako to da svojataju dubrovačku književnost ili pišu „tzv. bosanski jezik” jer ih smatraju srpskim, ali im odriču dominantno pismo. Meni je čak i paradoksalno da je izbor pisma bio demokratskije uređen za vreme SFRJ nego danas, a jedino što se u školi zahtevalo je bilo da poznaješ oba pisma. Konačno, svesno se ponavlja laž da je samo ćirilica srpsko pismo, iako je lako dokumentovati da je njen sadašnji oblik samo neznatno duže u upotrebi od latinice.

 

Da se razumemo, ja nemam ništa protiv da neko piše ćirilicom niti mi to smeta, ali samo želim da i dalje postoji zakonsko pravo da svaki pojedinac koristi latinicu, odnosno da izbor bude na samom pojedincu. U nekim situacijama je čak i ekonomičnije koristiti jedno pismo, npr. na aerodromu. Sada je one monitore sa objašnjenjima nezgodno pratiti jer imaju dve verzije koje se često smenjuju, pa čas piše Франкфурт, čas Frankfurt, pa onda Лондон smenjuje London, umesto da uproste stvari. Čak su uspeli da i obične putokaze učine manje čitljivim. Evo šta ćeš pročitati ako se autoputem zaputiš ka Novom Sadu:

 

Budapest (samo ovaj oblik)

Нови Сад

Novi Sad

Subotica

Суботица

 

Na nekim isključenjima postoji i ovo:

Београд (центар)

Beograd

 

Ni ovo nije loše:

 

Pošto se tim putem vozi velikim brzinama, vozaču može da bude problem da pronađe odgovarajući putokaz, a o nesrećnim strancima i da ne govorimo. Baš me zanima kako će neki stranac pročitati kako da stigne do centra. Ako izuzmemo čak i 'sitnicu' da je jeftinija tabla koja ima tri reda od one sa pet redova, dešava se i da na putevima niže kategorije, a koji su povezani sa inostranstvom, oznake nekih manjih mesta budu samo na ćirilici.

 

A evo i kako je regulisano isključenje na autoput kod aerodroma, slika sa Google Earth:

 

 

E, ovde me baš zanima kako će stranac koji iznajmi auto da sazna kuda da ide.