All Activity

Idi bre u peršun, Sone. Nemam ovakav odnos prema Vujoševiću, ali se u ovom tvom postu oseća čista emocija. Zasuzile su mi oči dok sam čitala. ❤️

Neki celo detinjstvo, neki i mladost, a neki i štogođ posle mladosti su živeli u socijalizmu gde su učeni da je izrabljivanje tamo, u delu onog sveta koji gaji kapitalizam... Neki od tih nekih 1, nekih 2 i nekih 3 nikad nisu nosom mrdnuli iz blagodeti socijalizma, nije im, eto, pružao priliku neizrabljujući socijalizam da vide malo sveta. Ali oni koji jesu brzo su se uverili da se tamo "u izrabljivanju" u proseku živi nemerljivo bolje a i koja je ta priča, koju su učeni godinama provedenim u socijalizmu, zapravo bajka. Uravnilovka siromaštva koju su socijalizam / komunizam sprovodili svojim "neizrabljivanjem" je po meni zapravo najgori oblik izrabljivanja. Toliki ljudi u socijalizmu sa svih meridijana su bežali od tog socijalizma kad god bi dobili priliku (neki su i svojim životom - ili životima svojih porodica - platili pokušaje da pobegnu od neizrabljivanja), ima nečeg magičnog u tom izrabljivanju. Vuče te, prosto te vuče...

A kvote su ... u stvari, never mind.

Ako mu se moze priznati nesto to je da zna da pokvari nesto i onda nudi popravku istog (uz sve veliku ovaciju), pa bude k'o polupana staklena vaza gde su delovi zalepljeni oho lepkom u najboljem slucaju.

Nekako sam mislio da se ovo nikad neće desiti

To za lestvicu i letvicu je primer za ono kad se život poigrava s našim navikama bez obzira na okolnosti, pa iako sam oženio profesorku srpskog jezika i lektorku, što bi trebalo da znači da sam dobio u miraz lakše rešavanje jezičkih i gramatičkih nedoumica, i iako znam da je pravilno letvica, ne mogu da se ratosiljam navike da tu izvesno omanem. Voleo bih da mogu da to nazovem metonimijom i da se sakrijem iza toga, ali ne mogu jer nije metonimija... Pa ću morati da živim sa tim gaženjem aut linije jer se navike teško čupaju iz korena. A film mi blinka na Netfliksu, u onoj sekciji - odgledaj me, some... I biće i to.

To je transakcioni biznis. Oni dolaze do para i moci na svoj nacin posto drugi nemaju, isto tako i one to koriste. Caveman sistem opstanka na zalost i u 21 veku. Sve to imas i na drugim nivoima (orangeman i slovenka npr.) Veliku ulogu u tome igra sistem obrazovanja koji je u pogotovo u zapadnoj civilizaciji sve losiji iz godine u godinu.

Uh smorio sam se kao da mi je ne daj boze neko najblizi otisao... RIP😪

Moram da sročim post dok sam još pod emocijama, da se oprostim od čovjeka koji mi nije bio kao otac nego je bio otac umjesto oca, s obzirom da sam dijete razvedenog braka i odrastao sam sa majkom. Pa iako sam imao živog oca kog sam viđao s vremena na vrijeme a u jednom kratkom periodu života čak i živio s njim, njegov uticaj na mene je ostao onoliko skroman koliko susret sa slučajnim putnikom u vozu na nekoj lokalnoj relaciji. Sad će svi da pišu biografije i hvalospjeve a ja bih se osvrnuo na moj lični odnos sa Duletom i kako smo živjeli jedan pored drugog a da se nikad ne sretnemo tet-a-tet. Dule mora da je znao na nekom nivou da ima značajan uticaj na grobarsku populaciju ali nisam siguran da nas je doživljavao kao svoju vanbračnu djecu kao što smo mi doživljavali njega kao očinsku figuru. Prešao sam ovdje već na govor u množini iako pričam o sebi jer sam siguran da imam još dosta braće razbacane po Balkanu i šire, koju nikad neću ni sresti ni upoznati a koji danas osjećaju isti, nenadoknadiv gubitak. Takav je bio uticaj Duletov. Nemam neko dobro mjesto da ubacim Željka u priču pa ću iskoristiti momentum i još jedno porodično poređenje, o moja dva pradjeda, dva brata, koji su zajedno podizali domaćinstvo, tako što je jedan privređivao na željeznici a drugi se, u njegovom stalnom odsustvu, brinuo o porodicama i jednog i drugog. U toj priči Željko je stric, željezničar, koji se vraća kući izdaleka posle dugo vremena i donosi velike i skupe poklone za svako dijete, materijalne i nematerijalne. S druge strane, Dule je otac, neko koje tu i kad nije, figura od autoriteta čija se sluša bez pogovora i kog svi zovu “bajo”. Moj bajo. Željko je gradio kuću a Dule porodicu. No da se vratimo malo na sami početak. Moj prvi svjesni susret sa Duletom je bio u njegovom drugom mandatu u Partizanu, prvog se zbog mladosti ne sjećam uopšte. To je vrjeme s početka vijeka kad nisu postojale društvene mreže i portali pa se svaka veza s voljenim klubom svodila na ono što lično doživiš uživo na utakmicama. Moram pošteno priznati da su počeci našeg odnosa bili dosta problematični jer je solidan period postojao gotovo konsenzus da on nije trener za nas. Još je Gan bio u pamćenju mnogih a nije pomoglo ni što su rezultati, osim u domaćoj ligi, bili jako siromašni. Tako da sam i ja potpao pod taj narativ. Dijelom se mogu opravdati mladošću i vrelom krvlju a dio ide isključivo meni na dušu. Nije pomoglo ni što sam se, ubrzo nakon što je ustoličen za trenera, iz Beograda vratio u Sarajevo na studije, pa se moj odnos sa klubom par godina sveo maltene na rezultat na teletekstu. Negdje polovinom prve decenije 21. vijeka počinje da se omasovljava kablovska televizija u domaćinstvima i tako se obnavlja moja konekcija sa Partizanom koju sam dugo priželjkivao, te sa Duletom kao nešto usputno i neizbježno. Nekako u ovom periodu i klub počinje rasti na evropskom nivou pa se više medijskog prostora poklanja i tvorcu tog uspjeha, a na, u to vrijeme još uvijek skromnom Youtubeu, počinju se pojavljivati sad već legendarne konferencije za štampu posle utakmica. I u toj atmosferi, zajedno smo rasli Dule ja i ti… Po prvi put posle dugo vremena u životu sam upoznao čovjeka koji mi je s ekrana rekao (s obzirom da sam iz miješanog braka i da sam odrastao u manje-više čistim etničkim sredinama) da ne moram da budem jedno ili drugo. Ili oba. Ili nijedno ni drugo nego nešto sasvim treće. I svoje. I da je to sasvim u redu. Neću se baviti istorijom i hronologijom koja je dobro poznata, osvrnuo bih se na ono što sam od Duleta naučio i usvojio, u svom životu i biću, od tada pa do ovog dana. I ubuduće. I zauvijek. A to su: - jedinstvo u porodici, - požrtvovanje preko granica mogućnosti za prave vrijednosti, lične i društvene, - Iskrenost po svaku cijenu (ovo mi je donijelo više miran san nego korist u životu), - kosmopolitizam, - kultura i obrazovanje, - sloboda izbora i liberalizam, te - da je ponekad jedini ispravan način ophođenja sa drugom osobom ta da ga pošalješ u pičku materinu. Možda sam to sve usvojio od njega a možda je to sve vrijeme čučalo u meni i čekalo da se oslobodi, no nesumnjivo da je baš on bio taj katalizator promjene. Zahvaljujući njemu ja sam oslobođen. Lično tebi Dule, riječi kojima se opraštam od tebe, nadam se samo za neko vrijeme a ne zauvijek: Danas, u vihoru neprekidnih društvenih promjena, otišao si noseći Partizan u srcu i baklju slobode u ruci, i ostavio nas da tu ljubav i tu baklju nosimo dalje. I za tebe. I dok god to bude trebalo. Ja sam izgubio oca, svijet je izgubio čovjeka. Neka ti je vječna slava i hvala ti do neba.

Kakav šok jbt. Počivaj u miru Dule.

Po tvojoj logici ce Milwaukee osvojiti istok jer su druga najbolja ekipa u procentima za 3 u citavoj ligi. Denver je imao 38% za tri ekipno u 2024-25. Marginalno losije od sada. Sa MPJem. To je palo na 33% u PO. To ce se desiti svima pa i njima u PO. Ostajem pri tome da im trebaju poeni iz suta sporednog kasta, da li ce dati ili ne ne zna ni Bog. Ako Braun opet pogodi u neisvesnoj utakmici 5 trojki su verovatno blizu...

Da se promeni naziv ove teme u KRAJ MULCA

Minut ćutanja pre EL utakmica večeras i u narednom kolu.

Nije ovo prvi meč u sezoni gde Batler i Nvora igraju slabije, a ostali odigraju iznad svojih očekivanja. Čima, Kodi, Dobrić, Izundu, Odzelej.. skoro ceo tim može da uskoči poenterski ako ova dvojica zatrokiraju kao sinoć. Za Kartera se ne slažem, trenutno jeste bez samopouzdanja ( onaj promašeni zicer na polaganju je dokaz toga o čemu pišeš) ali njegov govor tela je sve bolji, ne libi se da šutne trojku, a vrlo je dobar defanzivac. Moja očekivanja su da već od Reala proigra i ofanzivno. Svidela mi se sinoćna rotacija njih dvojice, nije ih pustio da izdivljaju do iznemoglosti, vrlo brzo su usledile izmene nakon par nerezonskih poteza.

Ovaj potez Dobrića me pomalo podseća na onu čuvenu akciju Vanje Grbića kad se prvo bacio preko reklama a samo 5 sekundi kasnije uspeo da osvoji poen za našu reporezentaciju.

Stević i Ilić su 2009 oni konkurišu za U17 repku. Drašković je solidan. Bogdan Zekavica kao nosilac ali imamo Vuka u toj ulozi. Lilić odličan timski igrač.

Nije animozitet prema kapitalizmu, nego animozitet prema izrabljivanju. Jeste, izlizao si je na forumu bas ti, jer ti je konstantno trn u oku posto ti je to argument za bilo koju, tj. bilo koju socijalnu borbu za pravo. Equality of outcome jednostavno ne postoji, to je fraza. Niko nema isti izlazni rezultat, eventualno u matematici (a i to je diskutabilno) Ne postoji eoo, nema potrebe da to potezes konstantno, zato i jeste strawman argument. Mislim da si napravio neki pogresan zakljucak u eoo = komunizam, posto ni u komunizmu/socijalzmu ljudi nisu imali to. To je samo Maxova ideja i tice se resursa, vlasnistva i klase, a ne uspeha pojedinca.

Koliko ume a koliko Medvedev zapravo nume je vrlo diskutabilno, ovakav rezultat je za duboku (psiho)analizu.

E moj Dule... dobri ljudi odlaze... zarekao sam se da u halu necu ici dok je ovaj jadnik predsednik kluba, ali zbog duleta cu to prekrsiti

Potresla me je ova vest, obeležio mi je mladost, imam sada vec 41. godinu, sada mogu reći, stvarno, da je obeležio mladost, uživao sam u pobedama, titulama, Kecmanovoj trojci i kako je Dule poleteo kada smo pobedili tada Cibonu. Znam da su ga jedni mrzeli, a drugi voleli, ja sam ga voleo i to jako, ne samo zbog titula, nego je bio veliki motivator, na neki način je motivisao i mene da nikad ne odustanem i da se borim do kraja. Počivaj u miru legendo.

Povredio se u Februaru, povreda teže prirode koje ne zahteva operaciju. Ionako uzeo je redshirt sezone pa nije imao pravo nastupa. E sad to da se fino razvijo u periodu od 5 meseca ako se uzme u obzir ograničeno vreme timskog treninga u sali i u teretani u NCAA, čisto sumnjam, najpre je savladao jezik i navikao se na američko individulno naćin igranja.

Tesko da je bio penal. Sto se tice sansi, mogao je i Real da primi jos, ali onda treba biti posten i reci da drugi gol Kurtoa skida apsolutno sigurno, on onakav gol ne bi primio nikad, a takodje i glupost Vinija i Mbapea u tri situacije kad su imali mnogo prostora i otisli previse na stranu. Ono su sve bili cisti golovi, da su odigrali pametnije. Tako da je 1-2 na kraju ok rezultat za ono sto smo videli, jer je Bajern ukupno bio bolji. Sto se tice istorijske dokumentacije, Real je u seriji od 4 uzastopna prolaska protiv Bajerna u nokaut fazi.

Ziv nisam da cujem sta Vlada Georgijev misli o ovome. 😄 Jedva cekam mentalne akrobacije ravnozemljaskih polupanaca.

Sve kalkulacije padaju u vodu ako izgubimo od Asvela, a ni to ne bi bilo čudno, jer mi smo Zvezda.

Pf, amater. Mogao mu je zemljak, Safin, pokazati "kako se to radi" Iz jednog zamaha Raskopa čovek teren bezveze Beretini nije uopšte loš igrač na zemlji. Jeste blam izgubiti od njega sa duplim biciklom, posebno u kakvoj je formi Beretini sada, ali Italijan ume da igra na šljaci.