All Activity

Dolazili su nam i dolaze kvalitetniji stranci od njega i Djenke, ali ne znam da li cemo ikoga voleti kao njih dvojicu 🙂 Bukvalno su ljudi srasli sa CZ i prate nas i dalje sa nekoliko hiljada km razdaljine. Za mene su Markus, Kvinsi i Djenka zauvek nase klupske ikone. Od njih , Kaline, Bobija, Jake, Citbesa ,Jovica, Mitrovica, Lazica i ostalih iz te generacije na celu sa Radonjom klub je krenuo napred i uvek ce nam biti posebno dragi pa sve i da neka generacija bude sampion Evrope. Tacno su utemeljili novu Zvezdu nalik onoj generaciji s pocetka istorije kluba.

@NMX Složenije je od toga što si naveo. Ukratko, neke kategorije žive bolje a za druge postoji percepcija da im je bokje, usled besomučne propagande, pa su i oni poverovali u to iako je stvarnost drugačija. Pritom, bolji život se ne meri samo novčanikom, u ekonomiju spadaju i infrastruktura i javne usluge. Hajmo redom. Kao što si naveo, veliki broj pripadnika teže zapošljivih kategorija, posebno u nerazvijenim krajevima jeste dobio posao tokom poslednjih 10-15 godina. Sama činjenica da su uneli platu ili čak dve u kuću je mnoge pomerila sa dna. Pošto je veliki broj ugovora o subvencijama uslovljen time da plate budu 20% veće od minimalca, jasna je opsesija vlasti ka dizanju minimalca a to je tim ljudima i njihovim familijama podiglo standard. Nisam bio protivnik subvencionisanja ulaska stranih firmi, ali pod određenim uslovima, u određenim delatnostima i regionima i ostalim kontrolisanim faktorima. Nije ova vlast to ni izmislila ni počela kod nas ali jeste sprovodila (sa greškama, ali to su oni pa je očekivano), pa je i pokupila kajmak u vidu podrške. Dakle, povećana je zaposlenost u celini i ti koji su dobili posao bolje žive. Dalje, tu su i oni koji žive bolje, iliti imaju više para, jer su se stvari na tržištu promenile, nezavisno od Vučića - eksplozija informatičkih usluga i izvoza istih, otvaranje privrede nakon ukidanja viza, rast turizma... Zatim, bezvizni režim, zajedno sa povećanom potrebom inostranstva za radnom snagom je značio i smanjenje pritiska na tržište rada, a takođe mnogi malo rade preko pa taj novac troše ovde. Dodatno, pet mlrd evrića nam godišnje dođe zvanično na ime doznaka a ko zna koliko nezvanično, što je podiglo standard mnogima, a prisutan je i faktor da je došlo do prekompozocije porodica, pa oni koji su pre 15-20 godina brinuli o deci sada to ne rade pa imaju više za sebe. Inače, bilo bi strašno da ljudi ne napreduju za to vreme, da ne prelaze na bolje pozicije ili bolje plaćen posao, da zemlja u celini stagnira. Problem je što ništa od navedenog i onog što si ti pomenuo nije dobro iskorišćeno. Kaskamo za drugima. Mora se pomenuti, prisutna je i veća količina sivog i crnog novca koji je vlast pustila da uđe i koji se ovde zavrteo. Da ne zaboravim, dolazak Rusa i nešto Ukrajinaca je takođe značio i ulazak ozbiljnog kapitala za ovako plitko tržište. Efekat navedenog je između ostalog i to da stopa rizika siromaštva radne populacije uglavnom pada i to je činjenica. O mračnim stranama toga ću kasnije. Dalje, postoji percepcija javnosti i samih korisnika različitih davanja da im je bolje nego kod žutih a to je netačno ili blizu netačnog, ali kao što rekoh, percepcija je čudo. Penzioneri čine četvrtinu stanovništva, dakle možda najveću socijalnu grupu. Do pre par godina, njihova primanja su bila realno niža nego pre dolaska sns-a na vlast iako su bili ubeđeni u suprotno. Čak ako bi se uzela njihova specifična potrošačka korpa u obzir, mislim da je i dalje realna kupovna moć niža nego pre 14-15 godina. Poslednjih nekoliko godina se kvari relativna pozicija populacije 65+, sve više su izloženi riziku siromaštva ili socijalne isključenosti. Tu postoji kvaka. To nije homogena i stalna grupa, njihov broj se menja za 150-200 hiljada godišnje (pola uđe a pola izađe), tako da oni koji su postali penzosi nakon perioda nezaposlenosti (uglavnom žrtve devedesetih i tranzicije), njihova primanja i standard su osetno veći nego ranije i oni su hardkor sns (znam da je Bogosavljev pričao da je 70+ maltene potpuno za Vučića) Poslednjih 5-7 godina, međutim, penzionišu se ljudi koji su pre toga radili pa im primanja padaju i realnost ih opasno udara u glavu i tu je neki rezervoar nezadovoljnika. Neki od njih nastavljaju da rade, ako su u mogućnosti, pa nekoliko godina zadržavaju standard ali vide šta ih čeka i zebnja raste. Ostala socijalna davanja se usklađuju sa inflacijom, što znači da im realna vrednost ne prati rast ekonomije a to dalje znači da je npr. naknada za nezaposlenost (koju je u Srviji teško dobiti) postala socijalna pomoć a socijalna pomoć se pretvorila u džeparac. Davanja deci i invalidima i u celini zaštita ugroženih grupa je tragična i neusklađena. Izuzetak su ogromna, loše kreirana i nesrazmerna davanja za rođenje deteta, ali ako ti treba dečiji dodatak ili si u nekom drugom problemu, možeš da se slikaš. Videti pod skupljanje para za lečenje ili za siromašne. Sve te grupe ne žive bolje ali su lakše za manipulaciju. Pošto je velika nesigurnost u društvu, padom u neku od tih kategorija padaš na dno ižsa koga se teško izvlačiš. Ekonomiju čine i sve lošije javne usluge i zapuštena infrastruktura. Možda ti plata raste ali ako više daješ za pregled/lečenje ili za javni prevoz, onda je taj višak novca iluzija. Gase se i redukuju linije lokalnog/međumesnog prevoza, ulice su neuredne, kanalizacija virtuelna, voda je nesigurna u sve većem broju gradova... Da li to znači bolji život nego ranije? Da ne pominjem izbegavanje standarda u rastućem broju oblasti. To se ne vidi odmah ali utiče na kvalitet života. Većina tekstova koji ukazuju na opasnosti od ekonomskog propadanja jesu bliski realnosti. Koliko je Vučiću godinama išao na ruku splet međunarodnih i lokalnih okolnosti, tako je poslednjih godina počeo da trpi udarce i u toj sferi. Dobar deo uspeha i pozitivnog što sam pomenuo počiva na staklenim nogama i kso što vidimo sa NIS-om, malo je potrebno da dobsr deo ekonomije ode u pm. Tada ćemo da vidimo da li se bolje živi nego pre i koliko bolje.

Što se tiče problema koji je @McLeod opisao, ja obično imam sledeći pristup: Prvo maksimalno ljubazno i fino porazgovaraš (prva šansa). Ako se problem ponovo javi, ignorišeš ga i čekaš sledeći put da se ponovi (u prevodu - daš im malo vremena). Onda ideš ponovo da razgovaraš, ali malo direktnije i otvorenije (ali i dalje ne neljubazno niti agresivno). Ako ni tada ne reše problem - onda... Poenta je da nemaš šta da izgubiš s ova prva tri koraka (osim malo vremena). Što se tiče četvrtog koraka - tu već možeš da odabereš neku od opcija koje su ti neki predlagali: da budeš neljubazniji / "agresivniji", da zoveš policiju (konstantno zivkanje), da uzvratiš bacanjem đubreta (možda jedino tako shvate)... A ako nisi spreman za tako nešto, onda jednostavno prihvati da je tako i da će tako i ostati. Nemaš tu puno opcija: probaš prva tri koraka, a ako nema rezultata - onda moraš sam da presečeš i odlučiš da li ćeš ići radikalnije ili totalno odustati.

Pa ko kaze da bi joj neko oduzeo dete zbog masnih prozora? Za oduzimanje dece potrebno je ozbiljno zanemarivanje.

Ma jok, toga ima na sve strane. Još jedan klasičan primer izbušenosti i okretanje od 180 stepeni:

Russian gas tanker explodes between Malta and Libya Nisam siguran gde ova vest pripada, pa računam da je ova tema najbolja jer se čini da ima veze sa ratom u Ukrajini.

Da, to su veoma nežne i suptilne dušice. Jedino u celoj priči nisam siguran da li je ovo samo strateški potez, unutrašnji sukob, ili su se vratili na fabrička podešavanja.

Zato sam I rekla da nije tacno. Kao sto je Putin imao referendum na Krimu? Nemoj da se zezamo, I mesamo demokratski sistem sa prisilom. To sto je predlog promene zakona bio nesrecno napisan, blago receno, pogresno procitana soba, nije dobio 51% podrsku. Ali to je demokratija.

Ne znam dal da navijamo da proigra ili ne. Ako ne proigra ne gine mu neka Kina/Japan dogodine. A ako proigra utripovace da je onaj stari pa mu Azija nece biti opcija. A niko drugi nece da plati ovo sto prima kod nas.

I prosli. Tako da je to nebitno.

Ovog puta nisam ubeđen da je samo honda kriva.

Na drugoj temi, dakle na US topiku gde ta priča prirodno pripada, pisali smo o padu još jednog mita koji je povezivan sa mitovima o Iranu, Izraelu i SAD, a koji se odnosi na činjenicu po kojoj konzervativci u Americi ne da nisu monolitni u trampizmu, nego se sukobi oko nekih centralnih tema sve više i više zaoštravaju. Poslednju scenu u tom zaoštravanju kreirao je Taker Karlson, kao verovatno najveći živi promoter America First ideje, koji je juče emitovao možda i najkontroverzniju emisiju u njegovoj karijeri. On je, naime, u monologu koji je trajao nešto manje od dva sata, milionima pratilaca rekao da ovo nije američki rat, već rat Izraela. Prema Karlsonu, Netanjahu je lobirao mesecima, pa čak i godinama, da se uništi iranski režim, a Tramp je na kraju podlegao pritisku i Izraelaca i domaćih nekonzervativaca. On takođe tvrdi da je pravi razlog sukoba izraelska želja za regionalnom hegemonijom, a ne realna pretnja iranskog nuklearnog programa, pa ide i korak dalje i optužuje Izrael da aktivno radi na destabilizaciji američkih saveznika u Persijskom zalivu. Reakcije su očekivane, od optužbi za antisemitizam do pohvala sa delova arapskog sveta, ali ono što nije očekivano su pohvale i od nekih levičarskih krugova, što je u svetu pohvala za Karlsona nešto sasvim novo. Posebno je zanimljiv njegov raskid sa Trampom na spoljnom planu, jer ga optužuje da je zbog neokona sa obe strane političkog spektra izdao izolacionistička obećanja iz kampanje. Takođe, naziva neokone demonskim uticajem i tvrdi da rat donosi samo gubitke, dakle Amerikancima žrtve i finansijske šokove, Evropljanima migracije i više cene energenata, a zemljama Zaliva status meta, umesto da budu zaštićene. Karlson se na taj način potpuno pomerio ka radikalnom izolacionizmu i sve otvorenijem antizraelskom stavu, iako tvrdi i stalno ponavlja da je problem samo i jedino izraelsko rukovodstvo. Međutim, sama činjenica da Karlson dobija pohvale od levice i arapskog sveta pokazuje koliko su se, zapravo, tradicionalne političke linije zamutile, kao što to opisuje teorija potkovice, gde se krajnja levica i krajnja desnica dodiruju u određenim tačkama. Ali možda i najvažniji kroki iz te emisije jeste to što Karlson nekonzervativce javno podvodi pod pojam - demonski uticaj, što ukazuje na to da se politička debata u SAD seli sa terena racionalne geopolitike na teren metafizičkog i moralnog obračuna... A to je (da se poraduju i kolege forumaši koji preziru američku spoljnu politiku) uvek znak duboke društvene krize.

I umesto da izadju da daju jos 1-2 komada branili se skoro celu utakmicu i zamalo ispustili tu prednost od 4 komada.

Bezlična ili ne, strpali su četiri gola Barsi u prvoj utakmici.

Problem je da se ne uvrede neki razni vrtači peškira i slični i malo su se uživeli u ulozi osobe koja je rekla (da li zbog sopstvene gluposti ili sopstvene izbušenosti, više nije ni bitno): Ne TrEbA nAmA dOjČe VeLe!

Ovaj Atletiko je toliko bezlicna defazivna ekipa a opet su strepeli za prolaz i pored 4 gola prednosti. Simeone je definitvno prosao svoj zenit sa njima odavno.

Ili Ranč prokletih 😁

Zajebani Wolvsi

To je , naravno,uvek opcija. cak i posle pokusaja kulturnog razgovora. Obrnut redosled retko kad uspeva 😉

Pa nije baš tako. Fale cure na obe strane.

Ne mora da se prijavljuje socijalnoj službi nego komunalcima da neko sa gornjeg sprata pravi nered a oni se neće upuštati u istragu ko je u pitanju.

Kakav klovn

Može da priča o ratničkom duhu,da trči po trenerskom prostoru,da se hvata za mošnice,Simeone je klasična jajara.

Zaista nije u redu, nije ljudski, prijavljivati nadleznoj sluzbi zenu i oduzeti joj dete samo zbog masnih prozora, dokle god to dete nije samo zapusteno i ugrozeno od svojih roditelja ili ono ugrozava sebe ili druge. Jednostavno, nije u redu.