KK Crvena zvezda 2018/2019.

[kalistenika u rutini]

 Faye je u redu da ostane i pokriva Borisu.

 

A od Borise ocekujem u EL minute kakve je imao Luka kod Radonjica od odlaska Radenovica.

 

Nema tu nekog mudrovanja i filozofije, on mora da igra ozbiljnu ulogu ako planira da iskoristi potencijal, a mi moramo da mu pruzimo podrsku ako hocemo da dobijemo igraca, a kasnije i neke novce za njega.

 

Nece uvek biti lako, nerviracemo se kidace nam zivce s vremena na vreme ali ce se na kraju isplatiti.

 

Zato i mislim da Faye iako u godinama moze da ostane kao bekap za nekih 15, 20 minuta po potrebi, a i kao neka vrsta mentora Borisi sto sigurno nece biti zanemarljivo za samog Simanica.

 

 

[mister-no]

32 minutes ago, Mairosu said:

Previše ste sentimentalni prema Stratosu i Fayeu. I ja ih gotivim ali mislim da će ih krštenica minirati u borbi na četiri fronta - zadržao bih pre Fayea jer kontam da će biti jeftiniji. Ali iskreno tražio bih bolja rešenja drugde.

Ojo je keeper jer mislim da ne možemo toliko dobro da ga prodamo koliko on može da bude koristan u 2nd unitu. Baron super ako ostane ali mi smo liability sa njime na startnom šuteru u EL. Jači ABA minuti i šesti čovek u EL kao mikrovalna, to je OK.

Sa Pefijem se pregovaralo još pre tri godine i po nekim mojim saznanjima bilo mu je nuđeno o ho ho bogato i to na tri godine, ali je on odabrao da ostane preko. Ako sad želi da dođe, dobro došao, samo nadam se ne po toj tarifi iz leta 2016!

Po meni, apsolutni must-ovi su plej, centar, četvorka. Ostalo šta uleti.

Uh, ne slazem se. A Tomic malo drugacije rotira od Radonjica recimo.

Stratos nam uopste nije potreban za Krke, Mege i sl., neka igra samo EL i ove vaznije ABA. Pricao je negde kako vodi sportski zivot i vodi racuna o telu i fizickoj pripremi. Neko rece da je ovu povredu zaradio tako sto je zgazio na upaljac. O EL iskustvu, koje se vec pokazalo kao zlato a tek ce vredeti sledece sezone, da ne pricamo.

Faye sa druge strane ima te genetske predispozicije, vretenasti tip, videli smo i protiv Buducnosti da moze skoro i 40 minuta da izgura u tom ritmu.  I ja sam se malo salio o senegalskim godinama ali definitivno mu fizicki nije smetnja a iskustveno moze biti samo prednost.

Ovi igraci su se pokazali kada je tesko, pod pritiskom.. Ne bi trebalo zaboraviti i upoznavanje, atmosferu i slicno. Kliknuli smo lepo ove godine a imamo primer Buducnosti kako se to lako rasturi.

Edited April 30, 2019 by mister-no

[Mairosu]

Pa, Budućnost je zabašurila domaće igrače, mi smo tu barem mirni. Mislim da ne bi imali šta da narušimo u tom konkretnom smislu.

Sasvim je moguće da je tačno to što pričaš, ovo su ipak samo nagađanja sa moje strane, ali nekako mi je verovatnije da će ljudi u tom godištu početi da se lome fizički, ma koliko god njihova forma dobra bila.

[mister-no]

3 minutes ago, Mairosu said:

Pa, Budućnost je zabašurila domaće igrače, mi smo tu barem mirni. Mislim da ne bi imali šta da narušimo u tom konkretnom smislu.

Sasvim je moguće da je tačno to što pričaš, ovo su ipak samo nagađanja sa moje strane, ali nekako mi je verovatnije da će ljudi u tom godištu početi da se lome fizički, ma koliko god njihova forma dobra bila.

Malo da skrenem sa teme..

Ima tu vise faktora kod Buducnosti, malo se olako poteze ta teza o domacim igracima mada je deo problema svakako. Veliki problem je povreda Ivanovica, promasena pojacanja, diskontinuitet struke i sistema, sama struka kao takva pa onda ta neka podela uloga. Gordic i Barovic su dosli do nekih minuta i uloga, ovi drugi su marginalizovani ali ni ranije nisu bili bas veliki protagonisti.

[Chucky]

2 hours ago, taliesin said:

 

Mislim da je kod njega vise u pitanju brzina i duzina ruku nego narocito jake noge. On kad brani igru ledjima non-stop radi rukama i svako spustanje lopte na parket je rizicno, zato igraci radije odlucuju da se ranije okrenu i dignu na sut nego da pokusavaju da ga skroz unesu unutra. Svaki put kad prima igraca na grudi Fajeove ruke su uvek sa strane i pokusavaju da iscackaju loptu sto bitno ometa igraca u pokusaju da ga bezbedno unese ispod kosa. Zbog tog tajminga suta na koji te natera i generalno laganog tela za tu visinu, koja mu omogucava brz skok, protiv Fajea je izbacaj nakon igre ledjima skoro uvek contested shot. Drugim recima, Faje igru ledjima fizicki jacih igraca brani vise inteligencijom i dobrim koriscenjem svojih prednosti nego snagom. Sto se snage u nogama tice, verujem da je teze pomeriti Lazica nego njega.

 

Na stranu to sto kad sudije puste malo jacu odbranu svaki ulazni pas na igraca kojeg Faje cuva je sam po sebi rizican, iz istih razloga, brzih i dugackih ruku i odlicnog tajminga za pokusaj presecanja lopte.

Totalno si u pravu za brzinu ruku i pogotovu za inteligenciju. Ali pored toga on zagradjuje pri defanzivnom skoku dva puta fizicki jaceg protivnika (ok preterao sam ovo 2 puta jaceg ali eto) a tu je pored naravno inteligencije vazna jacina nogu i da se spusti teziste dovoljno nisko da te protivnik ne izgura. Ja sam u vreme mog bavljenja kosarkom mnogo voleo da igram protiv igraca koji su gradjeni kao Faje zato sto sam mogao da ih odguram na tribine a da i ne osetim. Fajea bih mogao do sutra da guram a on ne bi znao ni da sam pored njega. Tu je Simana u minusu mada je u plej ofu pokazao da moze kada hoce. Jedino mi je zao sto nisam mogao Fajea da gledam uzivo (nazalost ne zivim u Srbiji) posto se uzivo ipak vidi mnogo vise stvari nego preko nekog stream-a koji malo malo pa secne. Ali stvarno je na mene ostavio odlican utisak. Uzeo bih ga kao primer za mladje kategorije i kopirao sve sto moze da se prenese na klince. (priznajem mozda malo i preterujem posto u napadu Faje ne doprinosi bas uvek maksimalno, ali odbrana je za 5+)   

[mister-no]

4 minutes ago, Chucky said:

Totalno si u pravu za brzinu ruku i pogotovu za inteligenciju. Ali pored toga on zagradjuje pri defanzivnom skoku dva puta fizicki jaceg protivnika (ok preterao sam ovo 2 puta jaceg ali eto) a tu je pored naravno inteligencije vazna jacina nogu i da se spusti teziste dovoljno nisko da te protivnik ne izgura. Ja sam u vreme mog bavljenja kosarkom mnogo voleo da igram protiv igraca koji su gradjeni kao Faje zato sto sam mogao da ih odguram na tribine a da i ne osetim. Fajea bih mogao do sutra da guram a on ne bi znao ni da sam pored njega. Tu je Simana u minusu mada je u plej ofu pokazao da moze kada hoce. Jedino mi je zao sto nisam mogao Fajea da gledam uzivo (nazalost ne zivim u Srbiji) posto se uzivo ipak vidi mnogo vise stvari nego preko nekog stream-a koji malo malo pa secne. Ali stvarno je na mene ostavio odlican utisak. Uzeo bih ga kao primer za mladje kategorije i kopirao sve sto moze da se prenese na klince. (priznajem mozda malo i preterujem posto u napadu Faje ne doprinosi bas uvek maksimalno, ali odbrana je za 5+)   

Ja sam recimo bio protiv Galate dole do terena, to je bila prva utakmica sa punim tribinama i on je bio fasciniran ambijentom kao malo dete. Onaj ludi pogled kad se motivise je padanje..

Noge tanke kao slamke ali vidi se ta zilavost, vretenasta gradja . Da ne pricam o kosarkaskim stvarima..

[Chucky]

Ja bih se malo osvrnuo na Riversa. Jos nisam siguran sta da mislim o njemu. To je fenomenalan igrac sa fenomenalnom karijerom. Kod nas je zasada toplo hladno. Kada ga krene on sipa 20 poena za cetvrtinu, pa kada ode na pauzu, totalno se ohladi i ne moze vola da ubode (pa ni maksimalac:)). Mozda sada kroz ligu Srbije dobije neku sigurnost pa bude zver na kvadrat do pocetka evrolige. Ali mozda i ne bude hteo da se cima po Srpskim sportskim halama pa udje jos dublje u bunar. Ja bih voleo da malo vise isforsiramo Dobrica zato sto po mom misljenju njemu malo fali da postane jedna od glavnih poluga tima za sledecu sezonu (mada bi mu izvukao usi za neke nepromisljene faulove - obavezno se zavrse sa 2+1). Ne znam. Rivers je tata za neizvesne zavrsnice (zbog iskustva), ali mi zelimo da i Dobric u buducnosti bude takodje mag. 

[Mairosu]

Ne bih zadržavao Riversa. Preskup je za taj nivo konzistentnosti koji sada prikazuje.

[Mairosu]

14 minutes ago, mister-no said:

Malo da skrenem sa teme..

Ima tu vise faktora kod Buducnosti, malo se olako poteze ta teza o domacim igracima mada je deo problema svakako. Veliki problem je povreda Ivanovica, promasena pojacanja, diskontinuitet struke i sistema, sama struka kao takva pa onda ta neka podela uloga. Gordic i Barovic su dosli do nekih minuta i uloga, ovi drugi su marginalizovani ali ni ranije nisu bili bas veliki protagonisti.

Ima faktora koliko hoćeš ali kadrovski konkretno previše stranaca koji su pritom imali i podršku u svlačionici i onda eto.

[Šarac]

1 hour ago, Predragdjape said:

Nego, jel vratio fk ono milionce i kusur(ako se dobro secam) koliko smo im pozajmili onomad? Nije da ne bi znacilo🤑

Nije direktno, "vraca" se tako sto je  MTS za  naredne tri godine povecao sponzorski ugovor za cca 400 k, jer je i KKCZ tada i smanjen od strane MTS sponzorstvo da bi se KKCZ ogrebao od FK za pare preko Gasproma.

 

Tada je Terza rekao NO NO jer nigde nema zapisao , a NC zna sa kim se dogovarao oko tih para , tako da " sit vuk i ovce na broju"

 

Nema dodirnih tacaka na tom nivou i sto bi se reklo "vidimo se nikada, cujemo se jos manje"

[laki pepe]

44 minutes ago, Mairosu said:

Ne bih zadržavao Riversa. Preskup je za taj nivo konzistentnosti koji sada prikazuje.

 

Ovakav Rivers nije dovoljno dobar. Ali cini mi se da ga i testiraju u KLS moze li vise, tj. na stari nivo. E takav bi bio dosta dobro rjesenje.

 

Edit. 

Zaboravih pitati. Mislis li da Odzo moze biti prvi centar za EL?

Edited April 30, 2019 by pepe sancez

[Mairosu]

2 minutes ago, pepe sancez said:

Mislis li da Odzo moze biti prvi centar za EL?

 

Ne. Tj. ne sledeće sezone sigurno, a videćemo za ubuduće. Kod Oja je sirovina neupitna, samo je pitanje možemo li mi to istesati u nešto upotrebljivo.

[Sector]

Meni je Rivers bio dobar za nekog ko do plej ofa prakticno nije imao utakmicu sa timom. Invidualno dobar i iskusan igrac, ne previse mator za razliku od Stratosa i Fayea.

Ja bih od stranaca sigurno ostavio Barona i Oja, mozda Riversa u zavisnosti od selekcije i jednog od dvojca Stratos/Faye.

 

Jeste jos uvijek slavljenicka atmosfera i ovaj tim je navijacima naglo prirastao uz srce ali za el nama treba ozbiljna doselekcija a doselekcija znaci i odlazak nekih igraca.

[kalistenika u rutini]

 
Ne. Tj. ne sledeće sezone sigurno, a videćemo za ubuduće. Kod Oja je sirovina neupitna, samo je pitanje možemo li mi to istesati u nešto upotrebljivo.

Jel Odzo Miskov igrac?
Ako jeste onda preko leta kod Dekija Milojevica na individualni rad.
Kako su svojevremeno pisali upuceniji, od Bobija (ne moze zbog kolena:)) i Cibesa je napravio ovo sto su sad tj sto su bili u prajmu. (Maik).

[mister-no]

29 minutes ago, Sector said:

Meni je Rivers bio dobar za nekog ko do plej ofa prakticno nije imao utakmicu sa timom. Invidualno dobar i iskusan igrac, ne previse mator za razliku od Stratosa i Fayea.

Ja bih od stranaca sigurno ostavio Barona i Oja, mozda Riversa u zavisnosti od selekcije i jednog od dvojca Stratos/Faye.

 

Jeste jos uvijek slavljenicka atmosfera i ovaj tim je navijacima naglo prirastao uz srce ali za el nama treba ozbiljna doselekcija a doselekcija znaci i odlazak nekih igraca.

Pa nominalno prvi plej i centar (Regland i Cirbes) hipoteticki to je već ozbiljna doselekcija.

[Chucky]

Odzo moze svakako jos dosta da napreduje. Sama njegova pojava unosi nesigurnost kod protivnika. Ali fali malo kosarkaske inteligencije. Normalno kroz rad i sticanje iskustva svi nedostatci se mogu minimizirati. Mislim da Ojo sledece sezone moze samo biti bolji nego ove (prva sezona u ozbiljnom klubu) I da ga treba zadrzati. Nema mnogo opcija nama pristupacnih na njegovoj poziciji. Na leto mu dati trenera i ne pustati ga iz hale. Usaditi mu da je opasan I kada je udaljen vise od jednog metra od kosa.

[propolis]

Ako bi poredili Bobijevu i Ojovu prvu sezonu kao bek ap centra, Ojo je mnogo mnogo više pokazao. Izmedju 2 sezone u Zvezdi Bobi je neverovatno napredovao, ukoliko postoji mogucnost da Ojo radi po istom programu verujem da bi mogao biti prvi centar u El. Ne kažem da je Ojo bas toliki talenat kao Bobi, niti da će biti MVP El, ali sigurno da moze da igra startnog centra. 

 

Ojo je generalno igrac koji je najvise napredovao ove sezone. Kako je samo Gogu neutralizovao, a znamo kako je igrao EL. 

 

Ne znam zasto svi potenciraju Kuzmica? Ko garantuje da će se vratiti Kuzmic iz Radonja sezone, a ne Pao sezone?

Momak ne igra kosarku dve godine, a jedino u životu što je odigrao je bila ta naša sezona. 

[Mairosu]

1 minute ago, propolis said:

Ne znam zasto svi potenciraju Kuzmica? Ko garantuje da će se vratiti Kuzmic iz Radonja sezone, a ne Pao sezone?

Momak ne igra kosarku dve godine, a jedino u životu što je odigrao je bila ta naša sezona. 

 

Imali smo ove godine preview kako izgleda centar povratnik bez Dejana... 😄

[Kankkunen]

2 minutes ago, Mairosu said:

 

Imali smo ove godine preview kako izgleda centar povratnik bez Dejana... 😄

Kod njega je bio još crnji i gori ... u Bajernu.

[propolis]

Bukvalno taj fazon, a ovaj jos 2 godine bez utakmica. Zamisli tek taj debakl. 

[Mairosu]

2 minutes ago, Kankkunen said:

Kod njega je bio još crnji i gori ... u Bajernu.

Maik od februara 2016. ne igra košarku. Ali nikad nećemo zaboraviti ono što je pikao od oktobra 2015 do tad.

[Kankkunen]

Ma sve pet, samo, nije sve do trenera ...

[SunZero]

7 minutes ago, propolis said:

Ako bi poredili Bobijevu i Ojovu prvu sezonu kao bek ap centra, Ojo je mnogo mnogo više pokazao. Izmedju 2 sezone u Zvezdi Bobi je neverovatno napredovao, ukoliko postoji mogucnost da Ojo radi po istom programu verujem da bi mogao biti prvi centar u El. Ne kažem da je Ojo bas toliki talenat kao Bobi, niti da će biti MVP El, ali sigurno da moze da igra startnog centra. 

 

Ojo je generalno igrac koji je najvise napredovao ove sezone. Kako je samo Gogu neutralizovao, a znamo kako je igrao EL. 

 

Ne znam zasto svi potenciraju Kuzmica? Ko garantuje da će se vratiti Kuzmic iz Radonja sezone, a ne Pao sezone?

Momak ne igra kosarku dve godine, a jedino u životu što je odigrao je bila ta naša sezona. 

 

Bobi je puno talentovaniji od Ojo-a, jel mozes da zamislis da Ojo posprema midrendze kao Marjanovic?

 

vec 2 sezone ne moze u svoju igru da inkorporira bilo kakav post move, tek tada bi mogli da pricamo o nekoj eventualnoj Bobi/Cirbes/Kuzmic EL dominaciji, i to uz mnogo drugacijeg pleja od midzeta i Reglanda

 

ali i tu imamo problem, kako Ameri jednostavno kazu bad hands - potreban mu je bas precizan pas u trenutku kada je dobro pozicioniran

 

malo su proredili padovi koncentracije u poslednje vreme ali je svejedno mrtav svaki put kada ga izvuku na high post, dobar lik ali 15 min backup at best, cak bi mogao da bude dosta ucinkovit, na brzinu da napravi stetu nekim small ball petorkama ili meksim peticama

[Trpac]

Pozdrav drugari. Mislim da je gre'ota da se ovi postovi izgube a ako hoce neko od moderatora moze da otvori temu Istorija KKCZ I da prekopira ovo lepo posto ja ne umem tj. jos sam na poslu a izgubice se posle ponoci. Pozz

 

https://forum.b92.net/topic/74454-istorija-kk-crvena-zvezda-200203-201415/?p=4789395

 

https://forum.b92.net/topic/74454-istorija-kk-crvena-zvezda-200203-201415/?p=4789396

 

Evo uspeo sam,krajnje je jednostavno I jos je stalo u jedan post. Sad jos neko samo da otvori temu Istorija KKCZ pa da nastavimo da se pisemo.

 

Edited April 30, 2019 by Trpac

[Trpac]

KK Crvena Zvezda 2002/03.

 

Prethodnu sezonu smo završili porazima od Partizana u četvrtfinalu plej-ofa, sa Mutom Nikolićem na klupi. Političke promene koje su zahvatile našu zemlju dve godine ranije odrazile su se i na naš košarkaški klub, pa su u novu Skupštinu i Upravu kluba ušli ljudi iz vrha Demokratske stranke – Živorad Anđelković i Goran Vesić. Predsednik Anđelković je pred početak prelaznog roka rekao da će se Zvezda rukovoditi maksimom “Zvezda - Zvezdašima” te je u tom smeru i tekao prelazni rok i u klub su se vratili bivši igrači i bivši juniori kluba.

 

Pred početak sezone 2002/03 na čelo sportskog dela kluba doveden je poznati slovenački trener Zmagoslav Sagadin, čovek koji je sa Olimpijom osvojio Kup kupova i igrao F4 Evrolige, pri tome stvorivši većinu igrača te čuvene generacije, pre svih Marka Milića i Rašu Nesterovića. Iako je Zmagova zvanična funkcija glasila sportski direktor, od prvog dana je bilo jasno da će on biti i prvi trener ekipe, iako je zvanično na to mesto postavljen legendarni košarkaš našeg kluba Aleksandar Trifunović – Trifa(identična situacija ovogodišnjoj u Makabiju gde je zvanično tener Gaj Gudis a ustvari je to Pini Geršon).

 

S obzirom da Zvezda u prethodnoj sezoni nije izborila učešće u Evropi, u dogovoru sa Jadranskom ligom i ekipom podgoričke Budućnosti koja nam je ustupila svoje mesto, Zvezda je kao prvi srpski klub zaigrala regionalnu ligu koja je tada nosila naziv Goodyear liga(prenose utakmica je radila televizija PINK i sjajni komentator Dejan Grbović). Paralelno sa regionalnom, Zvezda je igrala i tada izuzetno jaku domaću Frikom YUBA ligu, iz koje su dva tima – Partizan i Budućnost, igrali Evroligu. Sredom bi Zvezda otvarala kolo u domaćoj ligi(ostale utakmice bi se igrale za vikend) a vikendom bismo igrali Goodyear ligu. Pred početak sezone Predsedništvo KSSCG, uprkos protivljenju Partizana i Hemofarma, donelo je odluku da se broj stranaca u domaćoj ligi i Kupu poveća na DVA, umesto dotadašnjeg jednog.

Interesovanje za Zvezdine utakmice je bilo ogromno. U prodaju su puštene i sezonske karte po ceni od 400 dinara za tribine. Cena ulaznica za Goodyear ligu je iznosila 50 dinara, i obično bi nestajale posle sat-dva po puštanju u prodaju. Za Frikom YUBA ligu je bio besplatan ulaz ne tribine(parter je regularno bio u prodaji po ceni od 100 dinara), ali zbog velikih gužvi je bilo potrebno otići na dan utakmice i pokupiti besplatne ulaznice na blagajni Pionira(nestajale su za menje od sat vremena). Atmosfera na svim našim domaćim utakmicama je bila veličanstvena, a kada su nam u goste dolazili hrvatski klubovi, Pionir bi dva sata pre početka meča već bio ispunjen.

 

Što se tiče igračkog kadra situacija nije bila ni malo ružičasta – iz prethodne sezone ostala su samo 5-orica igrača( Milan Dozet, Jovan Koprivica, Milutin Aleksić, Vladimir Tica i junior Milko Bjelica). Sagadin je napravio izuzetnu selekciju ekipe : petorici mladih košarkaša koje sam već pomenuo su pridodati njihovi vršnjaci, najtalentovaniji igrači koji su se u tom trenutku mogli dovesti – mladi reprezentativac Goran Jeretin iz Lovćena, Goran Ćakić, iz Budućnosti i možda najtalentovaniji igrač Evrope u tom trenutku Luka Bogdanović, koji je uzet Benetonu ispred nosa. Posle samo dve godine od rastanka u Zvezdu su vraćeni Zlatko Bolić iz Vojvodine, najbolji strelac Prvenstva Jugoslavije prethodne godine i iskusni Luka Pavićević iz Beobanke. Iz inostranstva su vraćeni Velibor Radović,sada naš pomoćni trener, koji je u sezoni 1995/96 već nosio naš dres i Mlađan Šilobad, sada poslovni direktor našeg najvećeg rivala,takođe povratnik u Zvezdu u kojoj je započeo karijeru 1989. godine i nastupao za naš tim dve sezone. Dovedena su i dvojica Amerikanaca – plejmejker Džejms Skuni Pen, koji je već stekao ime u Evropi svojim igrama u Italiji i malo poznati Tajron Vašington, na centarskoj poziciji. Pri prvom timu su bili i talentovani 18-ogodišnjaci Vladimir Micov(doveden iz Beopetrola) i Zvezdina deca Vladan Vukosavljević i Stefan Miljević. Pošto je iskusni Pavićević imao mizernu minutažu i više je svojim iskustvom pomagao na treningu, na polusezoni je iz Partizana doveden talentovani 17-ogodišnji plejmejker Aleksandar Gajić. U decembru je došlo do sukoba na treningu između Zmaga Sagadina i Milutina Aleksića, jer je Aleksić bio nezadovoljan minutažom i ulogom u timu, a posle toga više nije zaigrao za Zvezdu. Kao veliki Zvezdaš, odbio je u toku sezone da pređe u Partizan i potpisao je za podgoričku Budućnost. Takodje posle par kola je procenjeno da Tajron Vašington nije doneo ono što je potrebno, a s obzirom da se u međuvremenu od povrede oporavio i u stroj vratio Tica, Amerikancu je uručen otkaz posle samo 10 odigranih utakmica(po 5 u YUBA i Goodyear ligi). Na dan utakmice sa Makabijem u Tel Avivu angažovan je iz NBA lige nigerijski centar Obina Ekezie(Obina na nigerijskom znači “Božje srce”) i tim transferom je roster za postojeću sezonu kompletiran.

*Mnogi igrači su te sezone menjali brojeve koje nose u zavisnosti od garniture dresova, ali je apsolutni rekorder bio Skuni Pen koji je u toku sezone nosio broj 5, 9, 16, 15 i 20*

*U Goodyear ligi bili su dozvoljeni prugasti dresovi, pa je Zvezda svaku domaću utakmicu igrala u crveno-beloj garnituri, dok su u Frikom YUBA ligi obavezni bili jednobojni dresovi*

 

 

Pošto smo sa Zadrom zamenili domaćinstvo u 2. kolu(ne sećam se iz kog razloga), prve 3 utakmice u Goodyear ligi smo gostovali – najpre u Ljubljani, potom u Zadru i u 3. kolu u Banjaluci, domaćem Borac Nektaru, a u prvom delu sezone od 11 utakmica čekalo nas je čak 8 gostovanja. S obzirom da smo bili tim koji je bio tek par meseci zajedno bilo je i očekivano da na početku sezone malo štucamo. 

 

U 1. kolu u “Tivoliju” smo poraženi od aktuelnog šampiona, ljubljanske Olimpije, koja je imala izuzetno jaku ekipu, koja se te sezone plasirala u TOP 16 Evrolige i predstavljala je spoj mladosti i iskustva – Jurak, Poljak, Hukić, Boisa, Štelmahers, Dujmović, Ilievski, Baždarić, prilično glatko, iako konačan rezultat to ne pokazuje 90-86(na 3 minuta do kraja je bilo 88-76). Iako smo pogodili 9 trojki(Dozet i Radović kombinovano 7) iz 19 pokušaja, domaćin je kontrolisao utakmicu zahvaljujući nestvarnom broju izvedenih slobodnih bacanja – 44, od čega su realizovali čak 38. Najzapaženiji u našem timu bili su Radović sa 18 i Dozet sa 15 poena, a dvocifreni su bili i američki internacionalci Pen(11) i Vašington(12).

 

Zadar nas je deklasirao u “Jazinama” u 2. kolu 93-73, mada se mora istaći da je Zadar te sezone bio izuzetan tim, možda i najjači u ligi,sa 12 upotrebljivih igrača(Tvrdić, Popović, Erjavec, Šamanić, Perinčić, Longin, Vladović, Miks, Špralja, Perković, Banić, Dijan), koji je samo par dana kasnije tukao moćni Makabi 115-110 i na kraju i osvojio šampionski prsten. Marko Popović je odigrao izuzetnu utakmicu i ubacio 25 poena(5 trojki), dok su u našem timu jedini dvocifreni bili iskusni Radović sa 18 i Dozet sa 10 poena.                                                       

U 3. kolu u Banjalučkom “Boriku” zabeležili smo prvenac protiv nejakog Borac Nektara 105-86. Ekipa Borca je bila sastavljena uglavnom od lokalnih igrača,a među nama poznatijima bili su sadašnji trener Solnoka Dragan Aleksić, Marko Šćekić i Feliks Kojadinović. Ovoga puta naš tim je, kao Olimpija u 1. kolu, izveo 44 slobodna bacanja od čega smo realizovali 37 a bili smo izuzetni i u šutu za 3 poena(8/14). Najefikasniji u Zvezdi su bili Bolić i Dozet sa po 18 poena dok je Koprivica dodao 15.

   

                                      

Prva utakmica koju smo kao domaćini odigrali te sezone u Goodyear ligi je bila u 4. kolu protiv FEAL Širokog, čiji su sastav baš kao i u vremenu današnjem činili igrači iz tog dela Hercegovine(Vujanović, Opačak, Zadravec, Čolak, Vulić, Šarlija, Vanjak, Kalamiza). Još jedna ubedljiva pobeda našeg tima 78-59, opet uz odličan procenat šuta izvan linije 6,25 identično kao i u prvom kolu 9/19. Najbolji strelci u Zvezdi bili su Dozet sa 15, Aleksić sa 12 i Vašington sa 10 poena.

 

U 5. kolu doživeli smo jako težak poraz protiv Zagreba u “Trnskom” trojkom Stjepana Marinovića uz zvuk sirene 81-80. Utakmicu smo otvorili vođstvom 14-1, ali je posle toga utakmica bila tvrda(kombinovano je izvedeno 80 bacanja,mi – 35, a domaćin 10 više) i izjednačena do samog kraja. Trojkom Jeretina smo poveli 80-78, 20-ak sekundi pre kraja ali nismo uspeli da se odbranimo. Zagreb je imao solidnu ekipu koju su činili braća Garma, braća Tomas, Vidaković, Perinčić, Damir Miljković. Joško Garma sa 26 i Ivan Tomas sa 17 poena su bili najzaslužniji za pobedu domaćina. U naš tim se posle povrede na početku sezone vratio centar Vladimir Tica i zabeležio 14 poena.U poslednjem minutu utakmice, dok se rezultat lomio došlo je do udaranja Gorana Jeretina od strane jednog domaćeg navijača. Posle utakmice Jeretin je u pravcu tog navijača bacio plastičnu flašu, umešala se i policija i došlo je do velikog incidenta. Zagrebačka policija je posle utakmice držala naše igrače u svlačionici 40 minuta, tvrdeći da je Jeretin udario jednog policajca. Zvezda je po povratku u Beograd tražila žestoke kazne za organizatore utakmice i sudije, preteći čak i istupanjem iz takmičenja. Sve se završilo tako što je Zagreb kažnjen jednom utakmicom bez publike, njihov trener Anzulović i Jeretin su kažnjeni takođe sa po utakmicom neigranja a glavni sudija utakmice Vučković je suspendovan do kraja sezone.

 

U 6. kolu smo dočekali Pivovarnu Laško, predvođenu Pavičem, Nečasom, Dojčinom i Ermalom Kučom, i u tvrdoj utakmici slavili 76-55, prelomivši utakmicu tek u poslednjoj četvrtini, iako smo tokom prvog poluvremena gubili i dvocifrenom razlikom. Gosti su na ovoj utakmici imali samo jednog dvocifrenog igrača(Kučo sa 14 poena) a kuriozitet je da nisu ubacili nijednu trojku iz 11 pokušaja, kao i da u poslednjoj četvrtini nisu ubacili koš iz igre već samo 8 poena sa penala. U Zvezdi su najbolji bili Tica sa 18 i Bolić i Ćakić sa po 16 poena.

 

 

Sledilo je potom gostovanje u Sarajevskoj “Skenderiji” u 7. kolu gde je pobeđena Bosna Asa 98-89. Domaći sastav su činili uglavnom manje poznati lokalni igrači Železnik, Tarle, Buljubašić, Bukva, predvođeni dvojicom Amerikanaca Smitom i Varmslijem. Ponovo je Zvezda odigrala utakmicu u kojoj je imala izuzetan procenat za 3 poena(5/8) i u kojoj su obe ekipe izvele enorman broj slobodnih bacanja(po 40). Skuni Pen je posle par odličnih utakmica u domaćoj YUBA ligi konačno pokazao klasu i u regionalnoj ligi i ubacio 24 poena, Bolić je dodao 18 a Šilobad 15.

 

I kada se činilo da stvari polako dolaze na svoje, došao je neočekivani debakl u Pioniru od slovenačke Krke 84-65 u 8. kolu regionalne lige. Utakmica u kojoj su nam Duščak, Gnjidić, Ćapin, Paravinja, Maravič, Bader, Balažič i naš budući igrač Miloš Mirković održali čas košarke, vodivši konstantno celu utakmicu i samo uvećavajući svoje vođstvo. Krka je te sezone, predvođena Nevenom Spahijom, stigla do finala ULEB kupa, gde je poražena u dve utakmice na bolju koš razliku od španske Pamese(današnja Valensija). U našem timu samo su dvojica igrača bila dvocifrena(Ćakić sa 18 i Šilobad sa 16 poena), postigavši pritom više od polovine koševa Zvezde. Jedan od onih trenutaka kada sam se u Pioniru osećao potpuno nemoćno.

U tom trenutku, posle 8. kola Zvezda je imala skor 4-4 i nalazila se u sredini tabele. Do kraja ligaškog dela naš tim je napravio impozantan skor 12-1, izgubivši jedino u Širokom Brijegu u 15. kolu. Definitivno, period najlepše Zvezdine košarke do ove sezone.

 

Sledila su tri vezana gostovanja na kojima je malo ko očekivao pobedu, međutim usledile su sve tri – u Splitu, Zagrebu i Tel Avivu.

Najpre je u 9. kolu na “Gripama” pobeđen domaći Split Kroacija osiguranje i to posle dva produžetka 97-95(u regularnom toku 76-76). Super-talentovani Roko Leni Ukić(21 poen) i Andrija Žižić(32 poena) uz pomoć Rančića, Kedža, Mimice, Subotića, Pašalića, Oršulića i Kaštropila igrali su utakmicu sezone ali je to bilo nedovoljno za pucački raspoložene Zvezdine igrače koji su ubacili čak 13 trojki(Jeretin i Radović po četiri, Pen i Dozet po dve, Bolić jednu) iz 34 pokušaja. Jeretin je dva puta sigurnim izvođenjem slobodnih bacanja slao utakmicu u produžetke(završio meč sa 20 poena) i tek u drugom je Zvezda osigurala pobedu upravo njegovom trojkom za 97-93. Uz njega najzapaženiji u našem timu bili su Radović sa 24 i Skuni Pen sa 19 poena.

 

Drugo vezano gostovanje u Hrvatskoj u 10. kolu u Dvorani “Dražen Petrović” i druga vezana pobeda. Ovaj put poražena je Cibona VIP 79-75, a odlučujuće poene postigao je sa linije slobodnih bacanja Vladimir Tica par sekundi pre kraja utakmice. Za razliku od utakmice u Splitu, u Zagrebu Zvezda nije bila šuterski raspoložena(samo jedna trojka Radovića tek u poslednjoj četvrtini), dok je domaćin ubacio čak 9(Rimac četiri), ali je celim tokom utakmice bilo jasno da je ekipa rešena da pobedi, što se na kraju i ostvarilo. Najzapaženiji u redovima Zvezde bili su Pen i Tica sa po 13 poena, dok su Jeretin i Bolić dodali po 10. Cibona je te sezone imala izuzetan sastav(kao i Olimpija plasirali su se u TOP 16 Evrolige), koji je predstavljao pravi spoj iskustva i mladosti – Rimac, Prkačin, Mujezinović, Alihodžić, Štimac, Mance, Krasić, Kus, Planinić, Ružić, pojačan Amerikancem Vardom. Po povratku naše ekipe u Beograd, ispred zgrade Sportskog društva u Ljutice Bogdana, oko 300 navijača je dočekalo zagrebačke heroje iako je napolju bilo minus 15 stepeni.

 

Posle uspešne hrvatske avanture na red je došlo najteže gostovanje u ligi – Makabiju u Tel Avivu u kultnoj dvorani “Jad Elijahu”. Ostvarena je jedna od najvećih pobeda u bogatoj istoriji kluba i to posle produžetka 100-92(81-81). Pravu simultanku sa odbranom Makabija odigrao je Skuni Pen koji je postigao 33 poena(5 trojki) i imao čak 8 asistencija za ukupan index uspešnosti 39! Pored njega Zvezda je imala čak još 5 dvocifrenih igrača(Dozet 14, Bolić 12, Koprivica 11, Šilobad i Radović po 10 poena). Čovek odluke bio je bivši igrač Makabija i čovek koji sada sedi na našoj klupi u ulozi prvog asistenta Dejana Radonjića – Borko Radović, koji je najpre pogodio trojku za produžetak od table uz zvuk sirene a potom ubacio još jednu u produžetku. Makabi je i tada, kao i danas imao izuzetno moćan tim – Kvinsi Luis, Derek Šarp, Markus Gori, Gur Šelef, Tal Burnštajn, David Blutental, Jotam Halperin, Husein Bešok, Beno Udrih i verovatno najdominantniji centar Evrope toga doba Nikola Vujčić, koji je utakmicu završio sa 27 poena(index 35). Tada još uvek nikome nije padalo na pamet da bismo mogli da se uključimo u trku za prvo mesto ali je plasman na F4 bio već tada izvestan.

 

 

Prvi deo sezone je pokazao kako funkcioniše ovaj Zvezdin tim. Uloge su bile slično podeljene kao u našem ovogodišnjem timu, gde bi u svakoj novoj utakmici iskočio neki drugi igrač. Skuni Pen na poziciji plejmejkera je bio alfa i omega tima, čovek koji je igrao preko 30 minuta po utakmici i koji je preuzimao odgovornost u trenucima kad bi se meč lomio. Bio je sjajan trojkaš i izuzetan asistent. Njegova zamena na poziciji 1 je bio Goran Jeretin, koji je pored uloge rezervnog pleja imao i zapazenu minutažu na poziciji beak(15-ak minuta), u tandemu sa Penom. Treći plej je bio iskusni Luka Pavićević koji je te sezone imao izuzetno malu minutažu(a po dolasku mladog Gajića i ispao iz tima). Pored njih trojice bekovsku liniju su još činili vrsni šuteri Milan Dozet i Zlatko Bolić, kao i Milutin Aleksić. Na poziciji krila su bili Velibor Radović i Jovan Koprivica. Radović je bio izuzetan trojkaš a Koprivica je bio najbolji defanzivac u timu i čovek koji je imao brutalna zakucavanja. Starter na poziciji krilnog centra je bio Goran Ćakić a njegova zamena mladi Luka Bogdanović. Centarski trio činili su Vladimir Tica, Mlađan Šilobad i Tajron Vašington(u drugom delu sezone Obina Ekezie). Znači, igrali smo sa jako širokom rotacijom(čak i širom nego ove sezone) često koristeći i svih 12 igrača. Najveća prednost, recimo u odnosu na sadašnji Zvezdin tim, je bila snajperska bekovska linija – Pen, Jeretin, Dozet, Bolić, Radović, nije se znalo od koga preti veća opasnost u šutu spolja, pa smo često utakmice završavali sa preko 50% uspešnosti u šutu za 3 poena. Čak su i visoki igrači – Bogdanović, Ćakić i Šilobad bili odlični šuteri za 3 poena, što je ekipi davalo potrebnu širinu.

 

Drugi deo sezone je počeo zamenom 1. i 2. kola pa smo u 12. kolu u krcatom Pioniru dočekali Zadar i deklasirali buduće šampione 82-63. Te sezone su utakmice protiv hrvatskih klubova u Pioniru(izuzimajući utakmicu sa Cibonom) imale uglavnom isti tok i epilog – nošeni atmosferom otvarali bismo utakmicu sa trojkom Dozeta iz ugla, nastavilo bi se Koprivičinom ukradenom i zakucavanjem na šta bi Jeretin dodao još jednu ili dve trojke i parafraziram 6-0, 11-2, 16-4, 21-6 i tu bi bio kraj svakoj nadi gostiju da mogu da se vrate u meč. Gostima bi za to vreme ispadale lopte iz ruku, ne bi uspevali da prenesu loptu, bacali bi lopte u aut… Po mom mišljenju, te sezone je bila najbolja atmosfera na našim košarkaškim utakmicama ikada, redovno začinjena bakljadom na kraju utakmice. Takva kohezija publike i igrača se zaista retko viđa. U našem timu najefikasniji su bili Pen sa 23(2 trojke), Dozet sa 16(3 trojke) i Jeretin sa 14 poena(4 trojke). Kod gostiju jedini nisu podbacili Majkl Miks sa 20 poena(5 trojki) i Longin sa 14 poena(4 trojke). Marko Popović je meč završio bez ubačene trojke iz 9 pokušaja.

 

 

U 13. kolu smo se revanširali sa kamatom Olimpiji za poraz u 1. kolu 90-78. Pen je nastavio da igra u izuzetnoj formi i ponovo ubacio 23 poena, a NBA centar Ekezie je već na drugoj utakmici pokazao da će biti vanserijsko pojačanje – u laganom ritmu je ubacio 15 poena uz 8 skokova. Naš tim je i na ovoj utakmici sjajno šutirao trojke – 5/10.

 

Treće vezano domaćinstvo je bilo u 14. kolu kada smo ugostili Borac Nektar i pobedili 79-74. Utakmica je bila jako neizvesna do samog kraja, a Zvezdini Amerikanci su još jednom potvrdili da su glavne karike tima – Pen je uz 19 poena imao i 4 skoka, 5 asistencija, 3 ukradene lopte i 8 primljenih faulova, dok je Obina Ekezie za 36 minuta na parketu izdominirao sa 18 postignutih poena, 14 skokova, 5 asistencija, 4 ukradene, jednom blokadom i 8 primljenih faulova, te indexom korisnosti 38! Zvezda je dobila centra sa velikim C. 

 

 

 

U 15. kolu čekalo nas je gostovanje FEAL Širokom, u dvorani “Pecara” u Širokom Brijegu. To je bio naš poslednji poraz u regularnom delu Goodyear lige te sezone 94-85. Najzaslužniji za pobedu domaćina bio je maestralni veteran Gordan Zadravec, koji je ubacio 34 poena dok su u Zvezdi ponovo najbolji bili Amerikanci Pen(28 poena-5 trojki) i Ekezie(14 poena). Presudan je bio katastrofalan početak utakmice i deficit od 17 poena već u prvoj četvrtini.

Sledio je potom meč 16. kola i revanš sa kamatom Zagrebu za dešavanja u “Trnskom” 91-64. U sjajnoj atmosferi prepunog Pionira najraspoloženiji u našoj ekipi bili su Ekezie(20), Jeretin(19 poena-4 trojke) i Bolić(15). Kod gostiju su se istakli Ivan Tomas sa 20 i Damir Miljković sa 18 poena. 

 

 

U 17. kolu Zvezda je gostovala u Laškom, u dvorani “Tri lilije”, domaćoj Pivovarni Laško i pobedila lako i ubedljivo iako to konačan rezultat ne pokazuje 90-80. Najbolji u našem timu bili su Ekezie sa 19 i Koprivica sa 18 poena, dok su Jeretin i Skuni Pen dodali po 12(po 2 trojke). Ponovo sjajno šutersko veče naših momaka izvan linije za 3 poena – 8/17.

 

 

Zbog loše organizacije utakmice sa Zagrebom kada je jedan gostujući igrač pogođen novčićem, Zvezda je u 18. kolu dočekala sarajevsku Bosnu ASA pred praznim tribinama i zabeležila najubedljiviju pobedu u regionalnoj ligi do dana današnjeg 120-71. Šteta je što publika nije mogla da uživa u Zvezdinih skoro 75% za dva poena(38/51), 34 asistencije i moru atraktivnih poteza. Najbolji u našoj ekipi bili su Ekezie i Bolić sa po 19 poena, Tica i Šilobad su dodali po 16 a Radović 15. Kod gostiju jedini dvocifreni bio je Zujović sa 12 poena.

 

19. kolo i gostovanje u dvorani “Leon Štukelj” u Novom Mestu, domaćoj Krki, donelo je revanš za ponižavajući beogradski poraz 89-88. Centar domaćina Arnold, koji je promašio šut za pobedu svog tima, zadavao nam je najviše problema i utakmicu završio sa 28 poena. U našem timu bolji od ostalih bili su Pen(21), Jeretin(20), Ekezie(16 poena i 9 skokova) i Ćakić(12).

 

 

Sledila su potom tri spektakla u krcatom Pioniru – Split CO, Cibona VIP i Makabi. Zbog krize na bliskom istoku, već viđeni domaćin Final four-a Goodyear lige  Makabi iz Tel Aviva je odustao  i organizacija je poverena Zvezdi i Beogradu. Euforija je tresla crveno-beli deo Srbije. 

 

U 20. kolu u prepunom Pioniru smo dočekali Split Kroacija osiguranje(bivšu Jugoplastiku i POP 84). Euforiju pred ovaj meč podigla su tri najnovija pojačanja “žutih” – Dino Rađa, Jurij Zdovc i Josip Sesar, koji su pristigli u klub par kola pre ovog meča. Ipak, na iznenađenje i žalost beogradskih košarkaških zaljubljenika nijedan od ove trojice nije doputovao u Beograd i Zvezda je u laganom ritmu rešila utakmicu 88-66. Među našim momcima izdvojili su se Jeretin sa 17, Ekezie sa 16, te Pen i Ćakić sa po 13 poena. Kod gostiju je jedini zapažen bio Mimica sa 26 poena.

 

Iduće, 21. kolo donelo je još jedan spektakl i derbi sa Cibonom VIP i veliku pobedu Zvezde 79-73. Meč je sve vreme bio na ivici incidenta(na teren je upala čak i metalna šipka) a atmosferu je svojim gestikulacijama i ulaženjem u teren do usijanja dovodio trener Cibone Aleksandar Petrović. Utakmica je bila neizvesna od samog početka a ključni period je bio početak treće četvrtine kada je Zvezda, nošena podrškom sa tribina, napravila seriju 17-0(uz trojke Ćakića, Bolića, Jeretina, Koprivice i Pena) i od 40-43 došla do 57-43. Gosti su se vratili u meč ali više do kraja nisu poveli. Najbolji u našem timu bili su Skuni Pen sa 19 poena i 7 asistencija i maestralni Obina Ekezie sa 21 poenom(10/11 iz igre), 13 skokova i indexom 34!

 

 

Već za 5 dana, u četvrtak 13. marta, trebalo je da dočekamo Makabi i u direktnom duelu odlučimo ko će pred F4 zauzeti prvu poziciju(i igrati sa Zadrom) a ko drugu(i ići na megdan Olimpiji). Nažalost, 12. marta je došlo do atentata na Zorana Đinđića, uvedeno je vanredno stanje u zemlji, utakmica protiv Makabija je odložena pa otkazana(žrebom je odlučeno da smo mi pobedili par forfe 2-0) a Final 4 je iz Beograda premešten u Ljubljanu.

 

 

 

U polufinalu protiv Zadra, Zvezda je bila izraziti favorit, ali je poražena trojkom Kanađanina Majkla Miksa u poslednjoj sekundi utakmice 78-77. Pre toga je naš najbolji igrač na toj utakmici Jovan Koprivica(18 poena, 10 skokova) realizovao samo jedno slobodno bacanje, naš stručni štab je odlučio da branimo poslednji napad…ostalo je istorija. Tok utakmice je odredio rani izlazak iz igre našeg najboljeg igrača Obine Ekeziea najpre zbog problema sa faulovima a potom i zbog povrede prsta koja će ga pratiti do kraja te sezone i u mnogome uticati na naše krajnje domete. Zvezdu je na ovoj utakmici izdalo najjače oružije – šut za 3 poena(6/33) a naša dva najbolja šutera, Jeretin i Pen, su šutirali za 3 poena kombinovano 3/20. Kada se na to doda i 10 promašenih bacanja(19/29), poraz je bio neminovan. Ipak, možda ne bi tako bilo da na početku drugog poluvremena, pri vođstvu našeg tima sa 9 razlike(bili smo u seriji 7-0), nije došlo do 90-ominutnog prekida zbog sukoba Delija sa slovenačkom policijom, pražnjenja tog dela dvorane i potpunog hlađenja naših igrača. Odmah po nastavku Zadrani su uhvatili priključak i bio je to meč na jednu loptu sa već opisanim završetkom. U finalu su Zadrani savladali favorizovani Makabi, koji je u drugom polufinalu bio bolji od domaće Olimpije, i sasvim zasluženo osvojili šampionski prsten.

Tako je završena prva Zvezdina sezona u Jadranskoj Goodyear ligi.

 

 

Sledila je završnica Frikom YUBA lige i Kup Radivoja Koraća.

 

Moja prva utakmica u hali Pionir je bila u okviru 1. kola Frikom YUBA lige(s obzirom da smo u Goodyear ligi prvo domaćinstvo imali tek u 4. kolu) protiv kraljevačkeSloge. Pobedili smo ubedljivo 108-75. Naša centarska linije je u potpunosti izdominirala – Šilobad(18), Vašington i Ćakić po 13 poena. Kod Kraljevčana najbolji je bio naš bivši/budući igrač Saša Stefanović sa 18 poena.

 

Već u drugom kolu protiv OKK Beograda je bila krcata dvorana, preko 7.000 ljudi(karte su bukvalno razgrabljene za pola sata). Utakmica je bila teška za gledanje a u neizvesnoj završnici smo izborili pobedu 88-82. Najviše problema su nam zadali naši budući igrači – Vladislav Dragojlović, Nikola Lepojević i Mirko Kovač. U našem timu najbolji su bili Skuni Pen sa 21 poenom, 5 skokova i 5 asistencija i Bolić i Radović sa po 13.

                                                                               

Potom je usledio poraz od FMP-a u Železniku 92-84, prvi od ukupno šest te sezone. Utakmica je bila puna preokreta, najpre je vodio domaćin, pa je Zvezda do kraja poluvremena uzela stvar u svoje ruke, da bi se u trećoj četvrtini domaći košarkaši odlepili na dvocifrenu razliku održavši je do kraja utakmice. U Zvezdi je potpuno podbacio Skuni Pen, postigavši samo 2 poena, a “povukli” su Dozet(18), Jeretin(15) i Bolić(11), te Ćakić i Radović sa po 10 poena. Kod “pantera” su se istakli “tornjevi blizanci” Aškrabić(17 poena, 5 skokova, 6 asistencija i 5 blokada) i Nikolić(21 poen, 10 skokova), kao i Zoroski sa 13 i naš budući igrač Redži Frimen sa 25 poena.

 

U 4. kolu je u Pioniru pobeđena podgorička Budućnost,predvođena našim bivšim trenerom Vladom Đurovićem 93-88. Nama je ova utakmica došla posle svega što se izdogađalo u “Trnskom”, pa ni ne treba da čudi naš očajan početak, kada su gosti vodili čak 17 razlike. Naši su polako topili prednost(-11 na poluvremenu), nošeni podrškom krcatog Pionira(opet je bilo preko 7 hiljada ljudi). Utakmica je rešena u poslednja dva minuta kada se na promašaje Podgoričana sa linije penala nadovezao Jeretin trojkom i prelomio meč. Najbolji u Zvezdi su bili Pen(28), Tica(18 poena i 11 skokova), Jeretin(16 poena-3 trojke) i Vašington(15 poena i 9 skokova) dok su se kod gostiju istakli budući NBA centar Džejms sa 25 poena i 9 skokova, te mlađani Koljević(20), Pavlović(16) i Čabarkapa(10 poena i 11 skokova). 

 

 

U 5. kolu gostovali smo u “Dudovoj šumi”, subotičkom Spartaku, i doživeli smo drugi poraz 88-84. U ekipi domaćina, koju je sa klupe vodio naš bivši trener Jovica Antonić, najzaslužniji za pobedu su bili Mitar Trivunović(21 poen) i Predrag Šuput(16 poena). U našem timu istakao se ponovo Amerikanac Pen sa 25 poena,iako je zapravo on bio tragičar susreta pošto je u poslednjem minutu utakmice, pri rezultatu 86-84, promašio oba slobodna bacanja. Radović je dodao 13 a Dozet 12.

 

Još jedan spektakl u prepunom Pioniru bio je u 6. kolu kada smo dočekali vršački Hemofarm, koji je sa klupe predvodio Željko Lukajić - Struja,  i pobedili ubedljivo101-78. Na toj utakmici u dresu “farmaceuta” su nastupili naši bivši igrači – Dragoljub Vidačić, Milenko Topić i Petar Popović, kao i naš budući igrač, Amerikanac Majkl Kembel. Najbolji u narandžastom dresu bio je budući NBA igrač i nače nedosanjano pojačanje - Darko Miličić, sa 19 poena, te Bogavac i Vidačić sa po 12 poena. Dvocifreni u Zvezdi su bili Pen(25), Jeretin(20), Tica(15) i Radović(10). Utakmica je, bar meni, ostala u sećanju po fenomenalnom zakucavanju Gorana Ćakića preko Milenka Topića.

 

                                                                                                                                               

Moj prvi “večiti derbi” odigrao se u 7. kolu. Domaćin je bio Partizan, ali je to bilo vreme kada je Pionir u derbijima bio krcat i kada je odnos navijača bio pola-pola, bez obzira ko je domaćin. Partizan je zasluženo pobedio 88-78, najviše zahvaljujući dominaciji u skoku 41-21. Kod pobednika su najefikasniji bili Vujanić sa 31 poenom i Krstić i Kecman sa po 15. U Zvezdi najbolji su bili Radović(15), Šilobad(14) i Dozet(11). 

 

Posle derbija usledila je dvonedeljna pauza u YUBA i Goodyear ligi pa su naši košarkaši otišli na mini-pripreme u Budvu i posle njih zaigrali kao preporođeni. Počela je Zvezdina pobednička serija koja je trajala puna dva meseca, do utakmice u Širokom Brijegu, i za to vreme smo vezali 12 pobeda – po 6 u domaćoj i u regionalnoj ligi. 

 

Utakmica 8. kola YUBA lige protiv NIS Vojvodine ostaće pored ubedljive pobede 89-68 upamćena i po tome što je Zvezda tu utakmicu igrala u subotu u 17h a već u nedelju u 17h je počinjala utakmica u Zagrebu sa Cibonom. Pun Pionir je ispratio momke za Zagreb. Za Vojvodinu su te sezone nastupali naš sadašnji trener Dejan Radonjić i aktuelni plej Partizana Milenko Tepić, a sa klupe ih je predvodio trener koji je nas vodio prethodne sezone – Miroslav Muta Nikolić. U našem timu najzapaženiji su bili Koprivica sa 18 i Tica sa 15 poena, kao i Šilobad i Pen sa po 14 poena.

 

U 9. kolu u zemunskom “Pinkiju” pobeđeni su Lavovi 063 rezultatom 88-78. Više od pola ekipe Lavova činili su prošlosezonski igrači Vojvodine, koji su pošli za svojim trenerom Milovanom Stepandićem – Mijajlo Grušanović, Sava Rajković, Goran Negovanović, Timotić, Đurić, kao i mladi talenti na pozajmici iz FMP-a – Mladen Pantić i Vukašin Mandić i naš budući igrač Slavko Stefanović. Upravo je mladi Mandić igrao simultanku u drugom poluvremenu ali je Zvezda najviše zahvaljujući Ćakiću, koji je postigao 18 poena, i Skuni Penu koji je dodao 16 rutinski kontrolisala ceo meč.

 

U Pioniru je u 10. kolu YUBA lige gostovao Lovćen sa Cetinja i Zvezda je ubedljivo slavila 96-80. Utakmici je prisustvovao i naš novi igrač, Nigerijac Obina Ekezie, koji je tog dana doputovao u Beograd. Najzaslužniji za pobedu bio je trio Dozet(22)-Bolić(20)-Tica(19) koji je ubacio skoro dve trećine naših poena. Kod gostiju bolji od ostalih bili su Minić sa 20 i Savo Đikanović sa 16 poena.

 

Posle pauze zbog Novogodišnjih i Božićnih praznika, YUBA liga je za Zvezdu nastavljena 11. kolom i gostovanjem u dvorani “Dubočica” u Leskovcu, domaćem Zdravlju. Naš tim je slavio u neizvesnom meču 84-81, iako smo već u prvoj četvrtini gubili sa 13 poena razlike. Najviše muka nam je, prema tradiciji u Leskovcu, zadao tandem Miljan Pavković(22 poena-4 trojke)-Žuća Mitić(28 poena-5 trojki). Najzaslužniji za desetu uzastopnu pobedu našeg tima u oba takmičenja bili su Pen sa 18, Ekezie sa 14, Jeretin sa 13, te Tica i Bolić sa po 11 poena.

 

U 12. kolu sledilo je gostovanje u kraljevačkoj “kutiji šibica”. Domaća Sloga je pobeđena 74-65, u utakmici prepunoj prekida, incidenata i navijačko-policijskih sukoba. Čak je na kraju utakmice došlo do fizičkog obračuna Gorana Jeretina sa tada mladim prvotimcem Sloge, a kasnije legendom našeg kluba, Vukom Radivojevićem i njegovim ocem Rotom. Najbolji u domaćem timu bili su Saša Stefanović sa 21 i Vukajlović sa 15 poena, dok su najzaslužniji za Zvezdin trijumf, kao po navici, bili Pen sa 23 i Ekezie sa 14 poena, dok je Bolić dodao 13.

 

U 13. kolu sledilo je “gostovanje” u Pioniru ekipi OKK Beograda. Bila je to neizvesna i teška utakmice koju je Zvezda prelomila tek u poslednja dva minuta 86-81. U sjajnom otporu izabranika trenera Nenada Vučinića(aktuelni selektor Novog Zelanda) prednjačili su Ocokoljić(26), Kosanović(19) i Lepojević(18), dok su najzaslužniji za pobedu Zvezde bili Ekezie(17), Pen(16poena, 8 skokova, 6 asistencija), Bolić(14) i Ćakić(11). Meč je obeležilo napuštanje dvorane od strane preko 500 Delija u znak protesta i solidarnosti sa 6-oricom uhapšenih drugova na utakmici u Kraljevu, kojima je određen jednomesečni pritvor i pokrenut krivični postupak. Uz skandiranje “Jedan dan zatvora-četvrtina ćutanja” kompletna tribina B je napustila Pionir. Bojkot se nastavio i u narednim mečevima, ali je način promenjen – Delije bi došle u halu, skandirajući na samom početku utakmice “Jedan dan zatvora-četvrtina ćutanja” a potom u miru i tišini, sedeći na svojim mestima odgledali utakmicu do kraja, a potom opet uz skandiranje napuštali Pionir.

 

Tako je bilo i u narednom, 14.kolu, kada smo ugostili FMP Železnik i i izgubili posle produžetka 87-82(72-72). I pored bojkota Delija, utakmica je odigrana u napetoj i vreloj atmosferi, na ivici incidenta, koji se ipak dogodio po završetku utakmice, kada je jedan od redara fizički nasrnuo na delioce “pravde” Beloševića i Lepetića, pri čemu je ovaj prvi zadobio udarac pesnicom. Što se tiče samog terena, FMP je kontrolisao čitavu utakmicu, vodio i +16 na početku drugog poluvremena, ali zahvaljujući pomahnitalom Skuniju Penu, koji je vezao 4 trojke(ukupno 36 poena), Zvezda je preokrenula i na polovini poslednje četvrtine povela sa +5. Ipak, ekipa sada pokojnog Ace Petrovića je izborila produžetak, a u dodatnih 5 minuta sigurnom igrom je stigla do pobede. Pored Pena, jedini dvocifreni u našem timu bio je Tica koji je ubacio 15 poena, dok je Ekezie uz 8 poena imao čak 18 skokova. Kod gostiju ponovo je, kao i u prvom delu prvenstva, odskočio trio Nikolić(26)-Aškrabić(13)-Frimen(18), dok je Bojan Popović dodao 10 poena. Specijalni gost Crvene zvezde na ovoj utakmici bio je legendarni NBA igrač Džeri Vest, čija silueta krasi zvanični logo NBA lige.

 

U 15. kolu sledilo je gostovanje u tradicionalno neosvojivoj podgoričkoj dvorani “Morača”(poslednja prvenstvena pobeda Zvezde je zabeležena davne 1995. godine) i druga pobeda Zvezde protiv Budućnosti te sezone 95-92. Najzaslužniji za našu novu pobedu bili su Pen(24), Ekezie(19-od čega 14 u prvoj četvrtini), Jeretin(18), Koprivica(10) i Bolić(10). U timu trenera Miodraga Baletića(nasledio Vladu Đurovića) su najistaknutiji bili sadašnji strateg Mega Leksa, Dejan Milojević, sa 20 poena i 11 skokova, te Koljević(16), Braun(15), Bakić(14) i Smiljanić(13).

 

U 16. kolu Zvezda se sa kamatom(posle utakmice trener Spartaka Vuk Stanimirović je dobio otkaz)  revanširala subotičkom Spartaku za poraz u prvom delu prvenstva 98-67. Najefikasniji u našem timu bili su Dozet i Ekezie sa po 14 poena, dok je kod gostiju najbolji bio Šuput sa 17 poena.

 

U narednom, 17. kolu, u vršačkom “Milenijumu” Hemofarm nas je zasluženo pobedio 83-75. Najefikasniji u domaćem timu bili su naši budući igrači Majkl Kembel(21) i Petar Popović(15 poena i 11 skokova), kao i Nebojša Bogavac sa 13 poena. Kod Zvezde još jednu sjajnu partiju pružili su Amerikanci Ekezie(28 poena i 14 skokova) i Pen(24), dok je Jeretin dodao 13 poena. Zanimljivo je istaći da su od 42 poena Zvezde i drugom poluvremenu Pen i Ekezie ubacili čak 35. Pre utakmice je ispred hale došlo do velike tuče Delija sa vršačkom policijom, čiji su se repovi preneli i u sledeću sezonu kada je došlo do velike tuče unutar hale.

    

Utakmica u Vršcu je odigrana 11. marta, dan pre atentata na premijera Đinđića i uvođenja vanrednog stanja, pa je prvenstvo nastavljeno dvadesetak dana kasnije kada je Zvezda u 19. kolu(18. kolo i večiti derbi je odložen), u generalnoj probi pred polufinale F4 regionalne lige, gostovala u novosadskom “Spensu” NIS Vojvodini i zabeležila pobedu 116-101. Utakmica je odigrana bez prisustva publike zbog vanrednog stanja koje je još uvek trajalo. U našem timu čak šestorica igrača je bilo dvocifreno – Jeretin(19), Pen(18), Šilobad(17), Koprivica(16), Tica(14) i Bolić(12), dok je kod domaćina jedini koliko-toliko pružao otpor sadašnji šef struke Zvezde, Dejan Radonjić, koji je ubacio 22 poena, Vukas je dodao 16 a Kitanović 13.

 

U odloženom meču 18. kola Zvezda je u Pioniru “dočekala” Partizan  i izgubila 104-92. Oslabljena neigranjem prvog centra Ekezijea, koji se povredio na F4 Goodyear lige, i još uvek psihološki neoporavljena od poraza od Zadra u poslednjoj sekundi, Zvezda nije pružila jači otpor Partizanu koji je vodio tokom cele utakmice, šutirajući za 3 poena fantastičnih 15/21. Najbolji kod pobednika su kao i u prvom ovosezonskom večitom derbiju bili Vujanić(33 poena-8 trojki, od čega čak 7 u prvom poluvremenu), Krstić(22) i Kecman(18 poena-4 trojke). U Zvezdi bolji od ostalih bili su Koprivica sa 25 poena(3 trojke), Pen sa 16, te Ćakić sa 13 i Bolić sa 12 poena. Trener Partizana Vujošević i sportski direktor Todorić zaradili su isključenja, što će u godinama koje su slede biti standardan dekor večitog derbija.

            

 

U 21. kolu naši košarkaši su gostovali u cetinjskom “Vojnom stanu” i ubedljivo porazili domaći Lovćen 81-57. Najbolji u redovima Zvezde bio je iskusni centar Mlađan Šilobad koji je ubacio 17 poena, Ćakić je dodao 13 a Jeretin 12 poena.

 

U zaostaloj utakmici 20. kola dočekali smo Lavove 063 i zabeležili još jednu ubedljivu pobedu 88-72.  Već posle prve četvrtine Zvezda je imala +19. Najbolji u našem timu bili su Vladimir Tica i Zlatko Bolić koji su postigli po 16 poena, dok se kod gostiju iz Zemuna najviše istakao Radosavljević sa 21 poenom.

                                          

 

Za kraj ligaškog dela Frikom YUBA lige, u poslednjem 22.kolu, još jedna ubedljiva pobeda Zvezde u Pioniru protiv leskovačkog Zdravlja 83-56. U ovoj utakmici je za prvi tim Zvezde debitovao 18-ogodišnji Vladan Džo Vukosavljević ali se nije upisao u strelce. Najbolji kod Zvezde je bio Goran Ćakić sa 23 poena i 13 skokova, Jeretin je dodao 15 a Skuni Pen 14. U ekipi trenera Jovice Arsića tandem Pavković-Mitić je ubacio po 15 poena.

 

Posle završetka ligaškog dela Frikom YUBA liga sledio je završni turnir Kupa Radivoja Koraća u Nišu, a potom i plej-of.

 

 

Kup Srbije i Crne Gore je od te sezone nosio naziv Kup Radivoja Koraća. Zbog vanrednog stanja u državi Kup je odigran tek krajem aprila(za vreme Uskršnjih praznika), u niškoj dvorani “Čair”. Zvezda je u četvrtfinalu, u prvoj utakmici turnira deklasirala ekipu Rudar Sjevera iz Pljevalja rezultatom 105-60, iako je naš stručni štab na ovoj utakmici odmarao rovite Koprivicu i Šilobada. Najefikasniji u našem timu bio je Dozet sa 24 poena a među zapaženijima su bili još Jeretin sa 13, te Bolić, Ćakić i Gajić sa po 12, kao i Bjelica sa 11 poena. Kod Pljevljaka bolji od ostalih bili su Milićević sa 17 i Knjeginjić sa 16 poena.

 

U polufinalu smo igrali sa timom koji je te sezone za nas predstavljao nepremostivu prepreku, FMP Železnikom i u neizvesnoj završnici smo poraženi 79-77, iako smo na oko tri minuta pre kraja imali +5 ali je par konfuzno organizovanih napada, uz par diskutabilnih odluka sudije Ljuce(poništio čiste poene Bolića zbog Ćakićevog “vešanja” za obruč, iako je lopta već ušla u koš), bilo dovoljno da ispustimo “pantere”. Dvocifreni u našem timu bili su Amerikanci Pen sa 18 i Ekezie sa 12 poena kao i Tica sa 10, Dozet je ubacio 9, Jeretin 8, a kapiten Bolić 7 poena. Posle naše utakmice sa FMP-om u drugom polufinalu su se sastali Hemofarm i Partizan, a velika većina navijača Zvezde ostala je u hali “Čair” i zdušno navijala za vršačke “farmaceute”, skandirajući nebrojeno puta bivšem kapitenu Zvezde, a tada prvotimcu Hemofarma, Milenku Topiću. Nošeni podrškom sa tribina Vrščani su savladali favorizovani Partizan i plasirali se u finale Kupa. U finalu je FMP(koji je sa klupe predvodio Vlade Đurović) bio bolji i zasluženo osvojio prvi “domaći” trofej Kupa Radivoja Koraća.

 

Nije bilo vremena za tugovanje – sledio je plej-of Frikom YUBA lige.

 

 

 

Pošto smo na kraju regularnog dela zauzeli 3. mesto, i time se plasirali u Goodyear ligu i naredne sezone, protivnik u četvrtfinalu doigravanja bio nam je cetinjski Lovćen, koji je bio 6. na tabeli. 

U prvoj utakmici u Pioniru, pred svega hiljadu gledalaca, slavili smo ubedljivo 88-70. Već posle prve četvrtine Zvezda je vodila 20 razlike i samo je bilo pitanje kojim će se rezultatom utakmica završiti. U našem timu najefikasniji su bili Ćakić i Bolić sa po 15 poena, Jeretin je ubacio 12, a Šilobad 11 poena. U ekipi pokojnog trenera Gorana-Polija Bojanića najbolji su bili Stevović sa 17 i Rakočević i Ljuca sa po 15 poena.

 

U revanšu, na Cetinju, pred svega par stotina gledalaca, Zvezda je još jednom bila sigurna i pobedom 81-69 se plasirala u polufinale plej-ofa. U domaćoj ekipi odskočili su Čarapić i Stevović sa po 16 i Ljuca sa 14 poena, dok su u našem timu najbolji bili Tica(16), Ćakić(15), Bolić(11) i Ekezije(9).

 

U polufinalu nas je čekao veliki dužnik iz te sezone, FMP Železnik, a igralo se na 3 dobijene utakmice po sistemu 2-2-1. U takvim serijama najlakše je napraviti brejk u prvoj utakmici, kada je najmanji pritisak. Zvezda je igrala sjajno, kontrolisala je utakmicu, i u dva navrata u trećoj i četvrtoj četvrtini imala +9. Ipak, sve se okrenulo posle isključenja trenera domaćih Vlade Đurovića. Domaći su zaigrali zonu, sudijski kriterijum se promenio, na šta se naši igrači nisu snašli i FMP serijom 13-1 koja se nastavila do 24-7 dolazi do pobede 89-81 i vođstva u seriji od 1-0. Kod “pantera” ponovo je, kao i u svim utakmicama sa nama te sezone, najzapaženiji bio trio Nikolić(22)-Aškrabić(17)-Frimen(16), Zoroski je dodao 11, Petrović 9 a Plisnić 8 poena. U Zvezdi najbolji je bio Bolić, koji je ubacio 24 poena, a dvocifreni su još bili i Jeretin(13), Ekezije(12) i Tica(10). Skuni Pen je ubacio samo 7 poena, što je bio jedan od glavnih uzroka poraza.

 

Posle samo dva dana odigrana je i druga utakmica, na istom mestu, u hali u Železniku. Iako je naš tim sjajno počeo meč i poveo 11-2, zona je opet dala rezultata te domaći uzvraćaju serijom 17-2, preuzimaju kontrolu utakmice, do pluvremena idu na ogromnih +17 i rutinski beleže pobedu 79-67, za vođstvo u seriji 2-0. Naši košarkaši su mnogo lošije odigrali ovu utakmicu od prethodne i nijednog trenutka se pitanje pobednika nije postavljalo. Kod domaćina ponovo su najzapaženiji bili Frimen sa 14, Nikolić i Aškrabić su ubacili po 13 a Zoroski 10 poena. U našoj ekipi ponovo je podbacio Skuni Pen, a najefikasniji su bili Jeretin(20), Ekezije(15) i Koprivica(11). 

 

Treća utakmica polufinalne serije odigrana je u Pioniru, tri dana kasnije. FMP je i šesti put te sezone bio bolji, pobedio 82-68, i plasirao se u finale rezultatom 3-0 u seriji. Nošeni podrškom sa tribina naši momci su igrali dobro prvo poluvreme, do trenutka kada je trener Đurović naredio svojim pulenima da stanu u zonu, i FMP je lagano preuzimao kontrolu utakmice. Zona ekipe iz Železnija se pokazala kobnom u ovoj seriji, a Zvezdu je izdalo najjače oružje – šut za 3 poena. Ipak sve do kraja treće četvrtine utakmica je bila u egalu(61-58 za FMP), ali onda je već pomenuta zona dala najveći rezultat, koš gostiju je bio začaran skoro 6 minuta a za to vreme igrači FMP-a prave seriju 15-0 i beže na nedostižnih 76-58, četiri minuta pre kraja. Kasno je bilo za preokret i pored Penovih vezanih 8 poena(ukupno 25) za manje od minut. Pored Pena jedini dvocifren u našem timu bio je Jeretin sa 15 poena. Gosti su imali čak petoricu dvocifrenih igrača – Frimen je ubacio 20, Zoroski i Nikolić po 13, Plisnić 12 a Aškrabić 11 poena.

FMP je u finalu poražen od Partizana 3-0 u seriji. Iz lige je ispao OKK Beograd.

 

Ovo je bila priča o sezoni 2002/03 našeg košarkaškog kluba.

Edited April 30, 2019 by Trpac