Kako se danas osecate.

[Selina]

5 hours ago, Pletilja said:

Kad se setim...pitam se kako sam uopste i zaradila svoju penziju,

Pretpostavljam da kolegama nije bilo prijatno dok je trajalo ali sam i danas sigurna da mi ne zameraju jer, vecina njih je napredovala, savladavala nove tehnologije, morala da uci i napreduje u svom domenu ako je zelela da ostane u timu koji uvek pobedjuje konkurenciju. Ono sto je mene izdvajalo od drugih menadzerra je cinjenica da nikad nisam bila licna u odnosima sa kolegama u timu, znali su da je tih 8 sti na poslu imperativ da se posao obavi najbolje sto se moze i da je to prioritet, da u tih 8 sati nema mesta za licne sujete, animozitete ili simpatije. Ako je tenzija dosla do maksimuma, ja sam bila ta koja je prala soljice za kafu i kuvala novu turu jer sam ja dolazila na kraju procesa, ja sam preko telefona diktirala domaci zadatak nekom klincu umesto njegove mame koja je morla da pripremi podatke za tim...valjda je to razlog sto i danas, kada sretnem svoje bivse kolege i koleginice, uvek dobijem srdacan zagrljaj od njih.....valjda se i to racuna....?

 

Ista prica i kod mene, zapalo mi je da se bavim knjigovodstvom, a germanistiku sam jel studirala, ali je i to bilansno knjigovodstvo

za mene bilo veliki izazov, ucila sam i o porezima, pa i o finasijama, bankarstvu i bila sam savrsena i u tom poslu.

Radno je mesto za mene uvek bilo neki izazov, a jos kao dete sam zelela da budem najbolja i najlepsa i tu sam lepu osobinu i zadrzala.

 

Zivot i svet su surovi, ali covek, ako zeli da zivi i prezivi mora da se uhvati u kostac i sa lepim i ruznim situacijama.

[DameTime]

Koliko opštih mesta, prosto da pozavidi svaki lajf kouč sa mantrama misli lepo i pozitivno.

[Pletilja]

Pita me lekar "Da niste, gospodjo, malcice depresivni, da ukljucimo u terapiju i neki antidepresiv"? 

Ne, doktore, nisam depresivna, ja sam vec 30 godina besna od jutra do veceri, imam grc u vilici, ne lajem, rezim po ceo dan. Osecam se bedno i jadno, kao pas na kratkom lancu uteran u kucicu. Sta mi se dogodilo? Implozija gradjaske svesti, to mi se dogodilo. U meni cuci taj jadni i bedni gradjanin sveta, ponos i dika evropejstva osudjen na zivot u javnoj kuci, suzanj nalik Prometeju okovan ne za stenu vec za potonulu Nojevu barku. Ova teme mi je jedino pribeziste, sve druge na forumu mi se cine besmislenim, godinama na nima kevcem, urlicem i sve sto sam postigla je - nista. Gde si bio - nigde, sta si uradio - nista. Kako je govorila moja baka iz Zmaj Jovine,  ko se mesa sa pomijama, pojedu ga svinje? Lepo, ostaje mi da nadjem odgovor na pitanje - od kud ja u pomijama? 

I tako, doktore, nisam depresivna, ne trebaju mi vase pilule za lilule, hocu da me boli dok mi srce ne prepukne, sama sam kriva.

[JPM]

U zadnje vreme sam se bacio na potpuno beskorisnu aktivnost ali mi tako lepo leči dušu.

 

Trolujem lajf kouč wonabije na linked in društvenoj mreži. 

 

Znate one što ustaju u 4, plivaju 5 kilometara, pa odu na posao, pa po decu, pa u pozorište... klasične bulšitere.

 

Obožavam to, našao sam svoj hobi.

[Selina]

2 minutes ago, Juan Pablo Montoya said:

U zadnje vreme sam se bacio na potpuno beskorisnu aktivnost ali mi tako lepo leči dušu.

 

Trolujem lajf kouč wonabije na linked in društvenoj mreži. 

 

Znate one što ustaju u 4, plivaju 5 kilometara, pa odu na posao, pa po decu, pa u pozorište... klasične bulšitere.

 

Obožavam to, našao sam svoj hobi.

A gde plivas ili umesto plivanja voszis bicikl u dnevnoj sobi?

[JPM]

2 minutes ago, Selina said:

A gde plivas ili umesto plivanja voszis bicikl u dnevnoj sobi?

 

Ja? Plivam u obavezama, a bicikl vozim u svojoj glavi. Tu sam i vitak, u svojoj glavi.

[Selina]

51 minutes ago, Juan Pablo Montoya said:

 

Ja? Plivam u obavezama, a bicikl vozim u svojoj glavi. Tu sam i vitak, u svojoj glavi.

Tako sam i ja lepa i pametna😁

[Selina]

58 minutes ago, Juan Pablo Montoya said:

U zadnje vreme sam se bacio na potpuno beskorisnu aktivnost ali mi tako lepo leči dušu.

 

Trolujem lajf kouč wonabije na linked in društvenoj mreži. 

 

Znate one što ustaju u 4, plivaju 5 kilometara, pa odu na posao, pa po decu, pa u pozorište... klasične bulšitere.

 

Obožavam to, našao sam svoj hobi.

Boldovano je naravno preterano ( ali i sam to znas), ali ja sam uvek gledala i i uspevala da zivim disciplinovano,

barem je tako od kako imam psa, a imam pse vec 25 godina.Psi su me naucili da moram da budem disciplonavana.

Decu nemam, za njih, neku imaginarnu decu je to dobro jer bih ih maltretirala kao sto psi meni to rade

 

Neka disciplina i radne navike moraju da postoje.

[JPM]

Pa naravno, disciplina je super, ja zato i kazem da trolujem ove sto lazu.

[Dragan]

8 hours ago, Pletilja said:

... Ova teme mi je jedino pribeziste, sve druge na forumu mi se cine besmislenim, godinama na nima kevcem, urlicem i sve sto sam postigla je - nista. Gde si bio - nigde, sta si uradio - nista. ...

Postigla si da mnogo nepoznatih ljudi rado cita tvoja pisanija i da te veoma gotive.

Tok sveta ne moze niko od nas promeniti, pa kako se kome zalomi (sto ne znaci da trebamo biti pasivni).

[Pletilja]

1 hour ago, Dragan said:

Postigla si da mnogo nepoznatih ljudi rado cita tvoja pisanija i da te veoma gotive.

Tok sveta ne moze niko od nas promeniti, pa kako se kome zalomi (sto ne znaci da trebamo biti pasivni).

U tom ime, danasnji skor (zao mi je, ne umem da pravim screenshotove i prilozim ih kao dokaz):

Za 2 h presla 5.140 m i napravila 7.299 koraka. Da nisam zverala po izlozima i par puta se pitala za zdravlje sa nekim sugradjanima, vreme bi mi bilo bolje. Nastavice se......

P.S. Prethodni moj post i ovaj su argument u prilog dijagnozi koju mi je postavio ljubi ga majka doktor jos na 4 godini studija medicine: "Majka, imas bipolaran poremecaj...". Nemam, ljubi te mama bipolarna, samo nikako da odlucim da li je zivot lep ili je nalik dozivotnoj robiji....

Edited September 24 by Pletilja

[JPM]

Osećam se veoma umorno. Iscrpljeno. Ne spavam u normalnom krevetu nedeljama, kako ne bih budio bebu kad krenem na posao. Sav sam pokrivljen.

 

Danas, uz sve to, vreme depresivno, samo za spavanje.

 

Osećam da bih mogao da spavam nedelju dana.

[DameTime]

Osećam se mnogo bolje otkako idem na psihoterapiju. Mislim da sam ubola i sa pravcem i terapeutkinjom (dobih odličnu preporuku). 

 

Moja tim liderka je dala otkaz i juče joj je bio poslednji radni dan u firmi. Bila sam emotivna jer, mada mi je drago zbog nje (prelazi u korporaciju, što je želela i što smatram da zaslužuje), zajedno smo radile 4 godine, u dve firme. Zaista smo prošle sito i rešeto, ona me je naučila od nule otprilike svemu što znam u ovom poslu.

 

Istovremeno osećam kako je ovo dobra stvar za moj razvoj i da ne treba nikad više nikad da radimo zajedno 😄 Ne zato što nam je loše išlo, naprotiv, već zbog toga što je njen način vođenja tima jedini koji znam i uvek je bila neka vrsta sigurnosne mreže.

 

Jedan kuriozitet u svim promenama koje se dešavaju je da sam na terapiju krenula zbog odnosa prema poslu, a samo nedelju dana nakon seanse (i pre nego što će tim liderka dati otkaz) meni je prišao direktor i rekao da treba da razgovaramo o mom prelasku u drugi tim.

 

To smo inače pokušavali da izdejstvujemo na različite načine već više od godinu dana - svima u firmi je bilo poznato kako ja želim da se razvijam u performance marketingu. Čak su se u tom timu šalili da će da me "ukradu" iz mog tima jer sam se pristupom mnogo više uklapala sa njima. Sad se to dešava i ja malo ne znam kako da se ponašam 🙂 danima sam ćutala o tome jer sam se plašila da ako kažem naglas to se neće ostvariti (sad kapiram navijače sa jinxom i kontra-jinxom). Ono što me je baš obradovalo je što sam saznala da su svi seniori (iz više timova) ponavljali da ja treba da dobijem tu priliku, kao i da se svi iz mog budućeg tima raduju što će raditi sa mnom. Nekako imam osećaj da se nisam trudila uzalud, ako to ima smisla.

 

E da, čovek mi je prišao da razgovaramo o tome, ne znajući da sam sutradan imala zakazan razgovor u konkurentskoj firmi. A možda je i znao 🙂 Anyhow, radujem se nekom novom početku i učenju. 

[JPM]

Jeste li razmišljali nekada koliko čovek život brzo ukalupi u neku standardnu verziju. Prosto mi je neshvatljivo kako je na brzinu nestao onaj polet koji sam imao na fakultetu, prešao sam iz stadijuma "ceo svet je moj, nebo je granica" u jedan potpuno običan bezličan život u svega nekoliko godina.

[Drug Crni]

Kad me pitaju: Kako se danas osećaš?

[DameTime]

On 11/15/2024 at 11:54 AM, JPM said:

Jeste li razmišljali nekada koliko čovek život brzo ukalupi u neku standardnu verziju. Prosto mi je neshvatljivo kako je na brzinu nestao onaj polet koji sam imao na fakultetu, prešao sam iz stadijuma "ceo svet je moj, nebo je granica" u jedan potpuno običan bezličan život u svega nekoliko godina.

 

Verovatno zvučim kao pokvarena ploča  ali ću opet savetovati odlazak na terapiju.

 

A pre svega da ti sam sa sobom sedneš i razmisliš, pokušaš da introspekcijom zaključiš kako je došlo do toga. Iz rečenica koje smo do sada razmenili mogu da pretpostavim kako je tvoj posao imao ulogu u tome.

[JPM]

7 hours ago, DameTime said:

 

Verovatno zvučim kao pokvarena ploča  ali ću opet savetovati odlazak na terapiju.

 

A pre svega da ti sam sa sobom sedneš i razmisliš, pokušaš da introspekcijom zaključiš kako je došlo do toga. Iz rečenica koje smo do sada razmenili mogu da pretpostavim kako je tvoj posao imao ulogu u tome.

 

Jok, sve je ok. Iz nekih prethodnih upisa skontao sam da si desetak godina mladja od mene. Ja sam u tvojim godinama bio dosta optimisticniji.

 

Nisam hteo da zvucim depresivno u prethodnom postu. Jednostavno sam uhvacen na krivoj nozi time kako coveka zivot brzo i lako "ukalupi" u ono sto ti sredina u kojoj si pruza. Kad si klinac svi ti pricaju kako je nebo granica, a zapravo granica je mnogo niza od toga.

E sad, ljudi u vecim, razvijenijim sredinama sigurno su manje pogodjeni ovim o cemu ja razmisljam. Jednostavno pruza im se vise mogucnosti u zivotu, ali ni oni ne mogu biti "sve sto pozele". Prosto si na mnogo nacina nateran da se kad-tad skrasis i probas da budes zadovoljan sobom kakav jesi. Kazes sebi ovo je moja zivotna prica, ne lutam vise.

Samo mi je zacudjujuce koliko brzo ta tranzicija usledi.

[DameTime]

On 11/20/2024 at 10:57 PM, JPM said:

Jok, sve je ok. Iz nekih prethodnih upisa skontao sam da si desetak godina mladja od mene. Ja sam u tvojim godinama bio dosta optimisticniji.

 

Istina, ja baš nisam optimista 😛 

 

On 11/20/2024 at 10:57 PM, JPM said:

Nisam hteo da zvucim depresivno u prethodnom postu. Jednostavno sam uhvacen na krivoj nozi time kako coveka zivot brzo i lako "ukalupi" u ono sto ti sredina u kojoj si pruza. Kad si klinac svi ti pricaju kako je nebo granica, a zapravo granica je mnogo niza od toga.

E sad, ljudi u vecim, razvijenijim sredinama sigurno su manje pogodjeni ovim o cemu ja razmisljam. Jednostavno pruza im se vise mogucnosti u zivotu, ali ni oni ne mogu biti "sve sto pozele". Prosto si na mnogo nacina nateran da se kad-tad skrasis i probas da budes zadovoljan sobom kakav jesi. Kazes sebi ovo je moja zivotna prica, ne lutam vise.

Samo mi je zacudjujuce koliko brzo ta tranzicija usledi.

 

Aha. Pa dobro, ovo je neko očekivano i razumljivo razmišljanje kad prođe period adolescencije i post-adolescencije, pa si već zagazio u odrasli period 

 

Meni to samo pokazuje koliko je teže ostati motivisan što si stariji, jer imaš više (negativnog) životnog iskustva i uvučen si u taj vrtlog svakodnevnice (posao-kuća-porodica-posao).

 

Ne znam da li samo deliš to sa nama ili bi voleo da se nešto promeni? 

[JPM]

On 11/24/2024 at 9:34 AM, DameTime said:

Ne znam da li samo deliš to sa nama ili bi voleo da se nešto promeni? 

 

Ma cisto zapazanje. Secam se kada sam pocinjao studije da smo diskutovali o tome koliko covekova spoznaja ide, i naravno neki pametan covek je zakljucio da ide do onde dokle su mu vidici.

U prevodu, nismo isti, rodjeni smo sa razlicitim sansama i mogucnostima i to je tuzna zivotna prica.

[Pletilja]

On 11/26/2024 at 11:51 AM, JPM said:

 

Ma cisto zapazanje. Secam se kada sam pocinjao studije da smo diskutovali o tome koliko covekova spoznaja ide, i naravno neki pametan covek je zakljucio da ide do onde dokle su mu vidici.

U prevodu, nismo isti, rodjeni smo sa razlicitim sansama i mogucnostima i to je tuzna zivotna prica.

Zasto bi  bila tuzna zivotna prica, to, da smo rodjeni sa razlicitim shansama i mogucnostima? U tome je i poenta, raditi sa onim sto jesi i sto imas, siriti gorepomenute vidike, biti radoznao i uciti, uciti, uciti....na razlicite nacine, shodno mogucnostima, iz knjiga, iskustva, drugih ljudi, vestijih u necemu gde nam fali znanje, iskustvo. Zivot jeste izazov a ne valcer koji se igra u lakovanim cipelicama, na nama je da nadjemo odgovor na taj izazov. Ako sam ista naucila tokom mog dugog zivota je da ne trazim izgovore, da ne gledam travu zeleniju u tudjem dvoristu jer, najcesce, ne znamo cenu kojom je placena. Sta mi je najvaznije? Kad padnem, da ustanem i pokusam da idem dalje, makar i cetvoronoske, do poslednjeg daha. Sada, u starosti, to je najcesce put unutra, u sebe, i nije lako, moglo se i bolje, pametnije, nije bas moralo glavom u svaki zid, nije morala da se pravi pita od...bas svakog....sada ucim da zagrlim to svoje mladje i ludje "Ja", blentavo, lakoverno, nespretno i da mu kazem da je u redu saplitati se i o vlastite noge ne samo o tudje, da je moglo drugacije, bilo bi. Na kraju svih krajeva, nikad nije bilo da nekako nije bilo, Krleza to tako lepo kaze u baladi o Kermpuhu, bili smo i jednom, vise nismo. Umiru i zvezde, pa sta?

Edited yesterday at 07:38 AM by Pletilja