In Vino Veritas

[Vjekoslav]

5 hours ago, A sad said:

Novi topik sam nazvao Vino, ako neko ima neki kreativniji predlog bilo bi lepo da ga iznese na novom topiku. 

 

In Vino Veritas

[lekoviti]

@Vjekoslav

 

Aha, sada mi je tek jasno gde je nesporazum.

 

Pod vrhunskim vinima ja podrazumevam istinski crème de la crème, nešto što ih pre svega po najvišem kvalitetu izdvaja od ogromne većine drugih.

 

U tvojoj postavci vrhunsko vino je vino koje je ispunilo administrativne propise, urađeno je po zadatom šablonu i vrhunski kvalitet nije u prvom planu. Takvo vino može nositi u imenu "vrhunsko" ako vinar ispoštuje proceduru i plati licencu. Paradoksalno, vino koje je potencijalno znatno kvalitetnije a nema licencu ne može nositi tu apelaciju. Isto tako, neka izuzetna i veoma cenjena vina (kao što su recimo tzv. supertoskanci: Tignanello, Ornellaia, Sasiccaia, itd...) spadaju zbog kupaže u kategoriju stonih i nemaju apelaciju "vrhunsko", iako to po kvalitetu svakako jesu, i to ne samo u svojoj kategoriji. Na ovim prostorima je to žilava reminiscencija iz nekih prošlih komesarskih vremena gde se vino najčešće i bez pardona uterivalo u tri tora: sto(l)no, kvalitetno i vrhunsko. A nijanse su u vinskoj priči veoma bitne. Zato zemlje koje su stare supersile u proivodnji vina imaju nijansiranije i suptilnije klasifikacije u praksi a takođe izbegavaju da se kite epitetima u nazivima kao navodnim sertifikatima kvaliteta.

 

Takva nazovi vrhunska vina mogu koštati €10, mogu i manje bez ikakvih problema, jer ta vina nisu suštinski vrhunska.

 

Što se nagrada na takmičenjima tiče treba biti oprezan. Imao sam priliku da razgovaram sa par izuzetnih enologa i dotakli su se i te teme. Problem je u tome što vino koje se šalje na takmičenja i vino koje se kasnije prodaje po velikim trgovinskim lancima nemaju previše dodirnih tačaka što se kvaliteta tiče. Drugim rečima, nagrade mogu ali i ne mogaju biti garant opšteg kvaliteta.

 

Edited June 12, 2019 by lekoviti

[lekoviti]

14 hours ago, Vjekoslav said:

In Vino Veritas

 

Ili, na našem, pijan govori što trezan misli.

 

Ipak bolje da topik nema taj naziv, ne treba vino vezivati prvenstveno za pijanstvo.

[Tomiprunet]

Slazem se da se sada na ex yu prostorima mogu pronaci mnogo kvalitetnija vina, ali meni zapada za oko, da bas nisu jeftina.

Npr u Srbiji, sva ako su iole malo kvalitetnija nema ispod 800din. Dok npr u Francuskoj za 3evra, pa do 5 evra ima bas kvalitetnih vina.

 

Evo npr, ex vinarija WOW i cabernet sauvignon koji se kad je predstavljen prodavao za 20-30evra, sada ga mogu nabaviti po 3 evra po boci. Sve originalno pakovanje.

Sta hocu da kazem, je to da su nam vina precenjena.

[Vjekoslav]

1 hour ago, lekoviti said:

@Vjekoslav

 

Aha, sada mi je tek jasno gde je nesporazum.

 

Pod vrhunskim vinima ja podrazumevam istinski crème de la crème, nešto što ih pre svega po najvišem kvalitetu izdvaja od ogromne većine drugih.

 

U tvojoj postavci vrhunsko vino je vino koje je ispunilo administrativne propise, urađeno je po zadatom šablonu i vrhunski kvalitet nije u prvom planu. Takvo vino može nositi u imenu "vrhunsko" ako vinar ispoštuje proceduru i plati licencu. Paradoksalno, vino koje je potencijalno znatno kvalitetnije a nema licencu ne može nositi tu apelaciju. Isto tako, neka izuzetna i veoma cenjena vina (kao što su recimo tzv. supertoskanci: Tignanello, Ornellaia, Sasiccaia, itd...) spadaju zbog kupaže u kategoriju stonih i nemaju apelaciju "vrhunsko", iako to po kvalitetu svakako jesu, i to ne samo u svojoj kategoriji. Na ovim prostorima je to žilava reminiscencija iz nekih prošlih komesarskih vremena gde se vino najčešće i bez pardona uterivalo u tri tora: sto(l)no, kvalitetno i vrhunsko. A nijanse su u vinskoj priči veoma bitne. Zato zemlje koje su stare supersile u proivodnji vina imaju nijansiranije i suptilnije klasifikacije u praksi a takođe izbegavaju da se kite epitetima u nazivima kao navodnim sertifikatima kvaliteta.

 

Takva nazovi vrhunska vina mogu koštati €10, mogu i manje bez ikakvih problema, jer ta vina nisu suštinski vrhunska.

 

Što se nagrada na takmičenjima tiče treba biti oprezan. Imao sam priliku da razgovaram sa par izuzetnih enologa i dotakli su se i te teme. Problem je u tome što vino koje se šalje na takmičenja i vino koje se kasnije prodaje po velikim trgovinskim lancima nemaju previše dodirnih tačaka što se kvaliteta tiče. Drugim rečima, nagrade mogu ali i ne mogaju biti garant opšteg kvaliteta.

 

 

nesporazumi skoro uvijek krecu od nejasnih definicija, zato sam ja krenio od zakonski utvrdjene definicije vrhunskih vina. sa njom se mozemo, ali i ne moramo sloziti. medjutim ona podrazumijeva da se vino pravi u samom vinogradu, odnosno na mjestu gdje se bere grozdje. kod kvalitetnih vina to vec nije slucaj, odnosno nije nuznost. kod stolnih pak to nije slucaj ni u teoriji, ni u praksi. dogode se administrativne bedastoce, gdje neko vino koje je vrhunsko dobije etiketu samo kvalitetnog, tu si u pravu, znam za nekoliko takvih slucajeva, medjutim neka bazicna garancija kvalitete (+ zdravstvene ispravnosti) mora postojati. 

 

pa kada govorimo o grandu cru vinima, onda stvari u Hrvatskoj trenutno izgledaju ovako:

• https://www.linkedin.com/pulse/grand-cru-značenje-vinske-etikete-zoran-pejović

[Vjekoslav]

19 hours ago, lekoviti said:

 

Ili, na našem, pijan govori što trezan misli.

Ipak bolje da topik nema taj naziv, ne treba vino vezivati prvenstveno za pijanstvo.

 

utvrdjivanje kvalitete nekog vina i razmjerne cijene, jeste, kao sto vidis, poveliko pijanstvo. kao i zajebancija vinogradara i vinara sa porezima i administracijom. a kad dodjes u neku vinariju isprobati desetak standardnih vrsta crnog, bijelog i rose nektara, zatim raznih godista i raznih kivea,  a poslije toga i ledenih berbi, a mozda cak i ponekog grand crua, nakon trece case sva vina postaju fantasticna. ostajem kod svog prijedloga.

[ironside]

Château Cantenac 2016 75 cl

A.O.P. Saint-Emilion Grand Cru

• Pays : France
• Cépage(s) : Merlot, Cabernet Franc, Cabernet Sauvignon
• Température de service : servir légèrement chambré (16 à 18 °C)
• Conseils culinaires : viande rouge, fromages variés
• Garde :
• Type de bouchon : bouchon en liège

Couleur: rouge

 

Odličan Saint-Emilion za samo:

 

€ 16,50 /bouteille

 

 

Premda nisam bio fanatični obožavatelj Bordeauxa, ovo je izvrsno vino po sasvim prihvatljivoj cijeni.

Volio sam i neke Châteauneuf-du-Pape, pa onda südtirolska, pa su mi pasali lakši mozelski Rieslinzi, čak i luksemburški Gewürztraminer (što možda, donekle, objašnjava moju fascinaciju belgijskim pivama i Pont-l'Évêque ).

Sad, avaj! najjače u čemu mogu uživati je jako razvodnjeni Strongbow cider.

[lekoviti]

@Vjekoslav

 

U Srbiji je (bilo?) zabranjeno da na takmičenjima učestvuju vina sa više od 15% alkohola, što je suludo. Sećam se da sam pre nekoliko godina bio u jednoj poznatoj vojvođanskoj vinariji i vlasnik se požalio da njegov Merlot baš iz tog razloga nije bio podoban. Tropska godina, grožđe nabilo šećere, maaalo zakasnio sa berbom i dobio sjajno vino ali sa cca 15,5% alkohola. Nije hteo da na silu obara jačinu samo zbog takmičenja, ostavio je za degustaciju, nešto malo za prodaju i za arhiv. To vino je bilo fenomenalno, još uvek se sećam nestvarnog ukusa. No, ne vredi.

 

Ne znam detaljno kakva je situacija u Hrvatskoj ali u Srbiji što se tiče organizacionog i administrativnog dela ume biti poprilično haotično. Šteta, kvalitetno vino je jedno od ne mnogo stvari kojima se možemo ponositi na ovim prostorima.

[DJORDJE]

Grcka prodavnica u Virdziniji. Cene oko $9-$10. Volim Zdrepcevu Krv bez obzira sto je sirotinjsko vino. Na zalost nisu imali Dingac, samo Plavac i Peljesac. 

[Vjekoslav]

On 6/10/2019 at 4:13 PM, lekoviti said:

Svaka čast za nagib vinograda od 50 stupnjeva (tri sunca upija!) ali nije dovoljno krepko i trpko. 

 

a pazi ovo (potrebna je alpinisticka oprema)

 

... iz vinograda pod nagibom od gotovo 70 posto.

 

Spoiler

Gumphof – dašak Dolomita u Iloku

01 SVI. GUMPHOF – DAŠAK DOLOMITA U ILOKU

Čaroban je svijet u kojem postoji ovako nešto, napisao je popularni bloger Nenad Trifunović Vinopija za vina Markusa Prackwiesera iz vinarije Gumphof iz Alto Adigea.

Zahvaljujući distributerskoj kući Hidden Wines posjetitelji Festivala traminca u Iloku bit će u mogućnosti kušati Markusov Gewurztraminer Praesulis iz vinograda pod nagibom od gotovo 70 posto! Grožđe za njegov traminac se bralo početkom listopada, vino je suho, alkohol je 14,7 posto, dok su kiseline 4,6.

 

 

...

 

 

Josef Umathum je iz Francuske u Austriju doveo praksu fermentacije s peteljkama, jer, objašnjava, “to vinu daje jaču strukturu, sporije sazrijevaju i nisu toliko elegantna, s peteljkama su tanini puno grublji, ali – ako želiš nešto specijalno i ručni rad, onda je fermentacija s peteljkama dobra mogućnost za promjenu stila!”

– U Burgundiji se tako radi u velikom broju vinarija i na svim njihovim etiketama se može primjetiti da alkohol nigdje ne prelazi 12,5 posto. Dakle, peteljke definitivno služe i za reduciranje alkohola na prirodan način!

 

Spoiler

 

Josef Umathum i njegova kupaža žutog i crvenog traminca

04 SVI. JOSEF UMATHUM I NJEGOVA KUPAŽA ŽUTOG I CRVENOG TRAMINCA

U svojim vinogradima u Frauenkirchenu Josef Umathum je na 30 hektara posadio 85 posto crne sorte – zweigelt, lovrijenac i frankovku. No, nije mogao izbjeći svoju fascinaciju rijetkim bijelim sortama za taj dio Austrije te se tamo mogu naći još pinot sivi i – žuti traminac. A oživio je gotovo zamrlu staru panonsku sortu Lindenblättriger.

Josef Umathum je iz Francuske u Austriju doveo praksu fermentacije s peteljkama, jer, objašnjava, “to vinu daje jaču strukturu, sporije sazrijevaju i nisu toliko elegantna, s peteljkama su tanini puno grublji, ali – ako želiš nešto specijalno i ručni rad, onda je fermentacija s peteljkama dobra mogućnost za promjenu stila!”

– U Burgundiji se tako radi u velikom broju vinarija i na svim njihovim etiketama se može primjetiti da alkohol nigdje ne prelazi 12,5 posto. Dakle, peteljke definitivno služe i za reduciranje alkohola na prirodan način!

U Francuskoj je prvi put došao u kontakt s organskom i biodinamičkom proizvodnjom vina. Zarekao se sam sebi da će i on tako raditi, ali, studiozan i pedantan do najmanjih detalja, nije se odlučio krenuti u tom smjeru sve dok nije pronašao radnike koji bi dijelili takve njegove ideje. Trebalo mu je 20 godina za potpuni zaokret u biodinamiku i organsku proizvodnju, bilo je to 2005. godine.
Taj zaokret, međutim, kod Josefa nije bio samo kozmetičke naravi, njegov životni svjetonazor gotovo u cijelosti se zasniva na učenju Rudolfa Steinera i njegovim tvrdnjama da “životne snage” u poljoprivrednim kulturama i tlu, kao i u mineralima i kemijskim elementima, utječu na živa bića. Tako Josef voli reći da su njegova vina – hrana za dušu.

Kupaža žutog i crvenog traminca, koju će posjetitelji moći kušati na Principovcu u subotu, 15. lipnja, iznimna je prilika da se upoznate s vrlo rijetkim žutim tramincem kojeg se može pronaći u vrlo, vrlo malo vinara.

 

 

...

 

 

https://festivaltraminca.com

 

šteta, fulao sam ga ove godine (prekasno saznao), al sljedeće idem sigurno. 

[Kinik]

5 hours ago, Angelia said:

... Smoki ... Vranac Pro Corde ... 

 

Reci da se salis?

 

Pored tolikog izbora kalifornijskih, australijskih, cileanskih vina - 'pro corde vranac'?

Ja bih to smatrao za prinudu, od koje sam uvek bezao.

 

Kad bih dolazio kod mojih u inostranstvo - oni bi uvek rekli: jao, zasto si kupio to / ono - pa mi kupujemo ovo.

Bez brige - kupio sam za moje pare, a vi sebi dokupite 'vase'. Hocu da probam sto raznovrsnije, tim pre kad imam izbor!

No, da vidis cuda kako i oni ne mogu da se suzdrze, pa potrose 'moje'. Pa im kazem - sta je ovo? Recimo, ja ne podnosim 'resh' hleb, uvek sam imao osetljive desni. Oni se navadili da jedu neka 'drva' sto mi se skoro gadilo. Pa sam onda kupovao za sebe, kad i taj 'gnjecavi' hleb shopaju. Onda sam presao na nemacki 'pumpernickel' (od heljde) - e to vec nisu mogli.

 

Ili, posalje me firma na par meseci u Msk. Kad odusevljene ruskinjice-sekretarice (to je poseban soj!) - jao, evo vam vizit-karta divnog srpskog restrorana sa domacom kuhinjom, rostilj im je sjajan ... pogledaju moju facu i blago se snuzde.

Zao mi je, dosao sam u Msk. pa bih da uzivam dimljenu jesetru, lososa i kavijar - da budem skroman - crveni. Kao i nevidjeni izbor soljenih / mariniranih pecuraka (a i skupe su). Kakav crni rostilj!?

 

A sto se tice grickalica - jos u detinjstvu sam imao priliku da probam neke slane engleske grickalice iz povece limene kutije 30x30x20cm, gde je na dva sprata bilo istinsko blago za uzivanje. Od stapica punjenih krem-sirom, pa do kolacica od djumbira, karija, ljutkaste paprike i sl. Da ne govorim o svim mogucim oblicima grickalica posutih - kimom, travkama i cime ne sve jos. Problem je bio u tome, sto se to prodavalo samo preko 'diplomatskih porudzbina' za koktele i bilo nedostupno - osim preko onog 'Peter Justesen'-a.

 

Od 'domacih' grickalica - samo 'slani stapici'. Na 'smoki' se jezim, a 'eurokrem / nutela' su bili zabranjeni.

Kaze moja Late_Mother, zasto ne das cerki da kupi 'eurokrem'? 

Napravi joj palacinke / 'jabuke u slafroku' sa šatoom od belog vina, sad cu da odem do prodavnice.

Sta sada trosi kod kuce - ne zanima me.

 

Kazem ti - svaka 'nostalgija' je za mene zesca prinuda. A to sam maksimalno izbegavao.

Btw, mogao sam ja u JNA i 'napolitanke od limuna' iz Capljine, sa 'Karlovacmim pivom', pa i sardine sa 'petit beurre' (kad nije bilo niceg drugog) ali kad sam mogao da biram, sto rece onaj francuski pesnik Saint-John Perse - 'sto dalje od domovine!'

 

 

... 

[Constantin]

7 hours ago, Angelia said:

To sto smo mi uzivali neke stvari, Eurokrem, plazmu, ne znaci da su ti proizvodi bili odlicni, nego da smo imali ogranicen izbor pa sad imamo nostalgiju za tim vremenom. Moj klinac jos uvek voli da mu donesem Smoki , noim i Vranac Pro Corde cesto, imam neke nostalgicne prijatelje a i ja volim da ga pijem. Ne zato sto je vrhunski kvalitetan, nego vise kao podsecanje na neke utiske.

 

Dobar je, dobar...možda malo opor, ali kako kome...

[Angelia]

4 hours ago, Kinik said:

 

Reci da se salis?

 

Pored tolikog izbora kalifornijskih, australijskih, cileanskih vina - 'pro corde vranac'?

Ja bih to smatrao za prinudu, od koje sam uvek bezao.

 

Ne salim se 

Nije to meni prinuda, ja to nosim za drage osobe, verovatno da je do mene ja bi to jednostavno zaboravila, bas zato sto si u pravu da pored tolikog izbora sad treba da se setis toga. Prijatelj je Amer kome se dopada Vranac, pa ga dobija za poklon  njemu je to exotika. A Smoki, vise kao nostalgija za klinca kad je bio mali, da ne donesem veruj mi ne bi ni primetio.

 

2 hours ago, Constantin said:

Dobar je, dobar...možda malo opor, ali kako kome...

Dobar je, nisam poznavalac vina samo korisnik, ali deluje kao najbolji tamo.

20 minutes ago, Constantin said:

Čitao sam rado i Rafa Maninga....

Od crtanih Bleka Stenu i Komandanta Marka 

Citala sam ja sve njih i sta god je bilo. Dok Holidej mi bio omiljeni.

Edited June 21, 2019 by Angelia

[Vjekoslav]

opet split na topic Vino? aj dobro. kupio sam u Vojvodini (u dva navrata, razna godista) taj famozni "pro corde", nije mi se svidio. previse kiselina, a bouquet isprazan. nesto kao hrvatska (dakle lose napravljena) frankovka. pretpostavljam da ide uz masnu janjetinu. al ja ne podnosim janjetinu. generalno imam problem i sa vrancem i sa frankovkom, jer to po meni nisu vrhunske sorte, odnosno sorte koje trebaju biti glavni nositelji nekog vina. no ko zna, mozda negdje uistinu postoji vranac vrijedan kusanja. Vili se stalno mota po tim juznim krajevima, hmmm... (kakav bih ja bio jugoslaven a da ne priupitam za uslugu, jel tako tako je).

 

u istocnoj Hercegovini, ispod Prenja, na Borackom jezeru, pio sam cijelu noc neko domace crno, hercegovacko vino. jako ko vrag. jedna (srpska) porodica iz Svicarske,  vidjeli OS registraciju i pozvali nas kod njih u goste (tj. vikendicu). pretpostavljam da je to bio ili vranac ili blatina. nakon druge (a posebno nakon trece) case bilo je odlicno. sta odlicno, fantasticno. uz puno meze i puno (uglavnom ugodnog) razgovora. problem je medjutim (s takvim vinima) u prvoj casi.

 

...

 

[Kronostime]

4 hours ago, Vjekoslav said:

opet split na topic Vino? aj dobro. kupio sam u Vojvodini (u dva navrata, razna godista) taj famozni "pro corde", nije mi se svidio. previse kiselina, a bouquet isprazan. nesto kao hrvatska (dakle lose napravljena) frankovka. pretpostavljam da ide uz masnu janjetinu. al ja ne podnosim janjetinu. generalno imam problem i sa vrancem i sa frankovkom, jer to po meni nisu vrhunske sorte, odnosno sorte koje trebaju biti glavni nositelji nekog vina. no ko zna, mozda negdje uistinu postoji vranac vrijedan kusanja. Vili se stalno mota po tim juznim krajevima, hmmm... (kakav bih ja bio jugoslaven a da ne priupitam za uslugu, jel tako tako je).

 

u istocnoj Hercegovini, ispod Prenja, na Borackom jezeru, pio sam cijelu noc neko domace crno, hercegovacko vino. jako ko vrag. jedna (srpska) porodica iz Svicarske,  vidjeli OS registraciju i pozvali nas kod njih u goste (tj. vikendicu). pretpostavljam da je to bio ili vranac ili blatina. nakon druge (a posebno nakon trece) case bilo je odlicno. sta odlicno, fantasticno. uz puno meze i puno (uglavnom ugodnog) razgovora. problem je medjutim (s takvim vinima) u prvoj casi.

 

...

 

Ako je casa ostala ljubicasta nakon ispijanja - onda je blatina, i to najbolja.

[A sad]

22 minutes ago, Kronostime said:

Ako je casa ostala ljubicasta nakon ispijanja - onda je blatina, i to najbolja.

 

Ne mora da znaci. Hercegovacki vranac zna da vuce na ljubicasto, a blatina je nekad bas, bas crvena. Ali svakako jeste verovatno blatina, zato sto je u domacoj radinosti kod Hercegovaca blatina mnogo cesca od vranca. 

[Kronostime]

6 minutes ago, A sad said:

 

Ne mora da znaci. Hercegovacki vranac zna da vuce na ljubicasto, a blatina je nekad bas, bas crvena. Ali svakako jeste verovatno blatina, zato sto je u domacoj radinosti kod Hercegovaca blatina mnogo cesca od vranca. 

Cista domaca blatina je gusca od vranca, ali i vranac im je fenomenalan, jos domaca prsuta uz to - mljac!

 

[Vjekoslav]

bilo je gusto vino, moguce da je bilo i tragova na casi, al nisam obracao paznju na casu. koja je razlika u okusu i mirisu izmedju (dobre) blatine i (dobrog) vranca? visnja + vanilija (+ meni nepodnosljiva kiselost) su im zajednicki, a razlike?

 

[A sad]

6 minutes ago, Kronostime said:

Cista domaca blatina je gusca od vranca, ali i vranac im je fenomenalan, jos domaca prsuta uz to - mljac!

 

 

Ja definitivno nisam fan ni jednog ni drugog. 

[A sad]

Ako ste saglasni ovu diskusiju cu prebaciti na topik o vinu? 

[Kronostime]

1 minute ago, A sad said:

 

Ja definitivno nisam fan ni jednog ni drugog. 

Nisu ni Hercegovci fanovi Rizlinga i sunke - zajebano to dole.

[Vjekoslav]

 

3 minutes ago, Kronostime said:

Nisu ni Hercegovci fanovi Rizlinga i sunke

 

rizlinga i vode (sode), valjda. 

hosszúlépés (dugi korak).

 

[Vjekoslav]

 

[Vjekoslav]

nakon trece case svi cemo dobiti ovlascenja.

 

...

 

ja veceras isprobavam ove dvije (vinske) nepoznanice

 

 

 

 

u biti jednu od njih, ne mogu dvije u istu vecer

javim rezultate

[Kinik]

5 minutes ago, A sad said:

... ja sam poreklom iz Crne Gore, jednim delom. A nisam bas fan ni loze. 🙂 

... moj pokojni deda, koji je bio Crnogorac iz Makedonije, u zivotu nije popio rakiju od voca koje ima kosticu. Iskljucivo loza, a kad nema loze eventualno ponekad je mogla jabuka kao zamena ... 

 

Cekaj, pa i grozdje ima sitne kostice od kojih se dobija i ulje. A i jabuka sigurno ima kostice.

Normalno da ce u vinarskom kraju da se pije lozovaca / komovica, a u vocarskom druge rakije.

Najgori su mi likovi iz mesanih krajeva, njihovu zestinu sam uvek izbegavao (Grocka, Smederevo i sl.)

 

U planinskoj vikendici o vreme pecenja rakije, kad bi me ponudili - uvek sam trazio da pokaze kazan. Kako vidim kabuje - ti, domacine, ovo trosi sam. Pa nije losa! Ako, ako, samo je ti potrosi, a meni daj od sljive. Imao gomilu jabuka, pa mu bilo zao.

Postoji jos jedna nova tendencija da se za domacu zestinu trazi cena kao da je wiskoza ili konjak.

Pa kad je vec tako, pre cu da kupim wiskozu.

 

Isto je i sa gomilom 'vinarija'. Navadili se na strane cene pa bi svoj buckuris da prodaju kao eksluzivu. Iz malog vinograda, sa malim prinosom, bez neke kvalitetne tenologije, bez kntrole kvalitewta, gde nema ni sanse da zadovolji kolicine i jedan standardno kvalitetan proizvod. Ove godine ovako, one onako. Nedostupno po prodavnicama - sad neko treba da zapali par stotina kimonetara i da se ponada da ce slucajno nabasati na bas to vino, bas te berbe i bas ocekivanog kvaliteta.

 

Ja sam mogao slobodno da udjem u neku italijanski 'cantinu' i kupim balon domaceg vina, bilo crnog, blio belog, a da mi na pamet nije palo da kod kuce otvorim bocu 'vranca'. Njihove grappe nisam voleo - upropaste ih smrdljivim travkama. Takodje, tamo bih kupio i maslinovo ulje u onim limenkama kao iz 'Kuma' jer je bilo mnogo kvalitetnije od izvikanih brendova iz samoposluge.

 

To je bila neka vrsta njihove 'zadruge' i zadruzne proizvodnje. Kod nas je zadruga umrla sa socijalistickim parolama, a da selu nista nije donela. Obicno bi to bilo - ko u klin ko u plocu - ne mogu se likovi sastaviti ni sa pamecu, ni sa korisnom idejom.

 

...