Zdravstveni sistem u Srbiji - lečiti se ili ne, pitanje je sad...

[tomas.hokenberi]

On 5/4/2023 at 2:43 PM, Dragan said:

Slazem se sa tvojom primedbom, ali

onda bih morao da koristim hrvatski prevod, koji je uglavnom bolji, sto se opet mnogima ne bi svidelo.

Koristim firefox translator i za moje potrebe je dovoljan.

Zapravo najradije bih sve ostavio na nemackom, ili engleskom, ali ne znam koliko forumasa bi to odgovaralo.

Potrudicu se da ostavim samo link, sa prevedenom osnovnom porukom, pa kome se prevodi, nek prevodi - ok ?

Pa mozes da podesis da je prevod na Serbian (Latin) ili ako imas Microsoft  Office Word 2019 ili noviji da uradis "prevod" sa Serbian (Cyrilic) na Serbian (Latin). Ili da koristis Word za prevod ili još bolje da koristiš ChatGPT za prevod. Kada prevede na srpski samo mu kazes da uradi transliteraciju.

[Div]

 

Najavu ovog zakona sam video pre desetak dana, ne znam detalje, u načelu, podržavam.

 

Vlada usvojila izmene zakona: Svi smo potencijalni donori organa

[Constantin]

https://www.facebook.com/reel/201820206040681?s=yWDuG2&fs=e

Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока

[Kronostime]

[erwin]

[Pletilja]

Jedan lekar, imenom i prezimenom, preuzeto sa FB stranice:

- FURY -

(bes)

Nikada nisam bio neka posebna "moralna gromada", ni "duhovna vertikala", ali sad ću da napišem ovo makar tako i zvučao, jer sam, priznajem, besan!

Subota je. Radna. Tako sam sam sebi zacrtao. Kad se radi - da se radi, a kad budem opet zaždio "tamo daleko", nema me. Gužva, sve zakazano. Bolesan narod. I zovu i dalje. Ovde prehlada, tamo pritisak, ovde krenuo neki bol u trbuhu, svakom svoja muka najveća.

Stiže jedan poseban poziv. Majka zove. Dete ima osteosarkom i ne može da mokri. Osteosarkom? Je li dečak? Jeste. Koliko ima godina? Petnaest. A koliko dugo ne mokri? Pa već drugi dan i ima bolove. Je li dete pokretno? Nije, ima svuda metastaze i ne hoda već par meseci, ali tata će da ga nosi. Već mi se vrti u glavi...

- Jeste bili u bolnici? (da napomenem, nije bolnica u gradu u kome živim, pa da se ne samoprozivaju neprozvani)

- Jesmo, jutros. Rekli su da moramo negde da uradimo ultrazvuk.

- Nemaju ultrazvuk u celoj bolnici?...

- Nemaju.

Je li dete u jakim bolovima? Jeste... Tužan, ali veoma smiren glas majke koja je svesna svega i razume sve. I dalje ne mogu da verujem...

- I nisu hteli da ga prime?

- Ne, rekli su da ne mogu bez ultrazvuka i da se snađemo sami.

Ćutim. Teško dišem u slušalicu. U hodniku mi je već narod... Lomim se. Nisu ljudi ni blizu, ima od tog sela do mene...

- Dođite, gospođo.

Posle malo više od pola sata, otac unosi muško dete na rukama. Ne želim da opisujem pacijenta. Samo ću reći da je potresno.

- Stavite dete na krevet.

Jauci. Malaksali umorni pogled iz daljine. Steže mi se u grlu.

- Sad će čika da ti pogleda malo stomak, samo malo izdrži - tešim ga i sondom prelazim preko bešike. Puna i prepuna, skoro litar mokraće. A posle 600ml maltene pukne ako ne mokriš... Oko srca voda. Tražim bubrege... Ne mogu da priđem sondom, a dete jauče.

- Ima metastaze u kičmenom stubu, zato je i oduzet u noge i zato ni bešika nema refleks na pražnjenje - polako objašnjavam. Moraće da mu se stavi kateter.

- To smo i mislili, ali nisu hteli bez ultrazvuka.

Na brzinu skucah izveštaj. Osteosarcoma metastaticum. Retencija urina. Anemija. Kaheksija...

- Doktore, koliko ovo košta?

- Nemojte, majka, molim vas, kakvo crno koštanje... Idite sa ovim u bolnicu odmah.

Gledaju me majka i otac malo u čudu. Ćutimo. Tata uzima dete u naručje, otvaram vrata. Nudim se da pomognem oko automobila. Zovem hitnu za uput. Sređeno. Majka polako govori:

- Pola miliona evra smo dali za lečenje. Ništa...

Ne znam šta da kažem. Kipti u meni. Ne mogu da izdržim:

- Vidite, gospođo, ovu sondu? - Pokažem joj džepni ultrazvuk na slici, koji košta jedva 3.000 evra.

- Evo, to je trebalo neki direktor neke tamo bolnice da kupi. To, a ne da se nedeljno toliko potroši na kermeze. I trebalo je da doktori nauče kako se pregleda bešika, to traje celih 15 sekundi...!

- Sve razumem, sve mi je jasno - govori majka, otac klima glavom. A čuju i klimaju i pacijenti u čekaonici. Nekim ženama pozlilo. Skočili pritisci... Suze...

Odoše...

Eto, pa sad neka se ministarka čudi kako to da je narod nezadovoljan zdravstvom. Neka joj i dalje ne bude jasno, toj heroini poltronstva, GOVNETU jednom onom bezobraznom, koja potpisuje ugovore sa kladionicama i pljuje po kolegama, zaliva nas tu njenim "pametnim" idejama, a dupe nije makla iz Beograda, da malo vidi ovu tugu, ušuškana u svoje moskovske bajke od kako se rodila!

Znate, gledam kako se ovih dana šeta "protiv nasilja" i kako se sa svih strana svi međusobno optužuju za nasilje i nude se recepti kako to sutra sprečiti, kako rešiti...

Trebalo bi mi da šetamo malo protiv bezobrazluka i protiv neljudskosti! Umeju te dve stvari da budu mnogo gore od direktnog, eksplicitnog nasilja.

Mnogo je gore nasilje kad neko 'oće da postane lekar, a nije čovek. I kad mu se to dozvoli. Kad se upisujemo na medicinu samo na osnovu toga da li znamo hemiju i biologiju, a niko nas nikad nije testirao psihološki da li smo LJUDI! Imamo li makar zrnce od one čuvene "empatije", koju, kao, imaju svi, a u stvari zabole vas, bre, sve zajedno, PRIZNAJTE!

I onda tako NELJUDI budu primljeni da postanu lekari, neljudi uđu u svaku poru društva, gamad ona bezosećajna, stoka prema kojoj bih ja, evo baš ću zainat da kažem, ITEKAKO PRIMENIO NASILJE, jer se ovo više trpeti ne može! Tako nam se bezosećajni uvuku i u sudove da nam sude, u škole da nam uče decu, svuda da šire svoju mizantropiju, da budu MRZIĆI, HEJTERI, da slobodno verbalno i na svaki drugi mogući način povređuju sve oko sebe.

Protiv toga treba šetati! Protiv sveprisutnih psihičkih bolesnika koji neće da se leče, pa mi zbog njih moramo da pijemo lekove!

I prestanite da sležete ramenima, sve kao "Nije do mene!"

AMA JESTE DO TEBE, BRE!

Jesi li lekar? Jes' hteo taj posao? Jel' hoćeš da pomažeš ljudima? Imaš li dušu, bre? Onda POMAŽI! A ne: pa šta da radim, ne mogu, ne umem, nisam ja kriv, žao mi je, kme, kme!

Ako vas nije briga što ste neopremljeni, što ne umete i što nemate sa čim, vi se, drage "kolege", lepo svucite, jebalo vas belo odelo, izvol'te lepo kod Kineza da motate kablove i rešena stvar. Da bar znamo da medicinu NEMAMO. A ne da se lažemo i tražimo povišice. Tražite OPREMU i tražite edukaciju!

Doslovno VRIŠTIM već petnaest godina kroz knjige koje pišem lekarima: ne pristajte da vas degradiraju! Učite i držite nivo. Tražite da vam se omogući da radite, lečite i pomažete ljudima. A ne da idete na posao, samo primite "k znanju" da nemate ni štap ni kanap, pa ajde sad, glumite tu neki "zdravstveni sistem". Koji crni sitem???!

Ubiće vas neko!

Ovaj otac, jadan, kome malo treba...

Biće ponovo: eto, napadaju bele mantile, kao da su oni krivi. Pa možda i jesu. Jer ćutimo. Stavljeni smo u službu socijalnog mira, mi smo kao psi "na ulazu u zdravstveni sistem", lajemo na narod, jer su nas gazde tako izdresirale. I pravimo se da je sve u redu. Idemo na nove seminare, simpozijume i kongrese. Idemo na novo neko krkanje i ždranje...

A dete umire u agoniji bolova, jer nemamo usrani ultrazvuk!!!

Dr. Ivica Zdravković

[vilhelmina]

Podsetila me ova gore fejsbuk objava na antropoloskinju koju sam jucer slusala, a koja je govorila o kolektivnim emocijama kao o kulturoloskom fenomenu , tipicnom za odredjene sredine. Prema njoj su kod nas emocije kao sto su tuga i strah nepozeljne, skoro pa zabranjene, jer pokazuju slabost. Emocija kao sto je bes je opravdana i pozeljna, jer u njoj lezi izvesna moc. 
Bas to imamo gore, potpuno nekontrolisanu i neproduktivnu provalu besa coveka koji sam za sebe kaze da nije nikakva moralna gromada, ali reaguje kad mecka zaigra pred njegovim vratima, bas lepo. I sta on onda radi?

Za pocetak, kritikuje one sto protestuju protiv nasilja, dokone i razmazene Beogradjane, koji bi valjda njega prepametnog trebalo da pitaju kad, gde i protiv cega treba da protestuju. Pa mu ne valjaju kolege i njih, sve koliko ih ima, blati i pljuje pred punom cekaonicom, sa sve aplauzima i odobravanjem prisutnih. I onda ocajnim roditeljima bolesnog deteta pokazuje neke slike i objasnjava gde su svi osim njega pogresili. Prilican osecaj moci, zar ne? I onda i to ne bude dosta, nego pravo na fejsbuk da se pohvali pred svima.

A za kraj (mada na pocetku) obavezna pretnja kako ce on ”opet da zazdi tamo daleko” ako se njegovi stavovi ne uvaze. Pri cemu nihe ni sasvim jasno koji su to njegovi stavovi, osim da svi koji nemaju ultrazvuk treba da ga kupe i obuce se za rad na njemu. Ne pade mu na pamet da je stvar mozda organizacione prirode, da druga odeljenja te bolnice imaju potreban aparat, da je tamo trebalo poslati dete, umesto sto ga se vraca kuci. Da ga se moglo (i trebalo) sanitetom prevesti tamo gde mu se mogla pruziti pomoc. Da bi on u toj lokalnoj ambulanti gde radi, umesto aparata za ultrazvuk trebalo da ima tacnu evidenciju svih takvih aparata u okolini, pa da tamo uputi pacijenta, i naravno, omoguci mu prevoz. I jedna invaliders kolica za ljude koji ne mogu da hodaju, da ih bliznje ne nose na rukama. Ali ne, on sve zna sta i kako treba, i samo tako je ispravno. I samo on je ispravan, naravno. 
Ja bih tog lekara pitala, kad je onomad bio ”tamo daleko”, da li je sve besprekorno funkcionisalo? Nije, naravno. Ali se svakako resavalo, stvar po stvar i korak po korak. I sigurno ne vikom i drekom nego stalozeno, sistematski i solidarno. Pitala bih ga i zasto nije tamo ostao? Mozda zato sto bi zavrsio karijeru onog trena kad bi kolege lekare pred pacijentima poslao da motaju kablove.

Ne, ovako kao on se nista ne postize. Danas je to, sutra je nesto drugo, ali ako ce svi samo da kunu i psuju, umesto da se pogledaju u oci, saslusaju i razumeju, pa zajedno krenu u promene… onda tu srece nikad nece biti.

Mozda je jerez ovo sto sam napisala, ali ne svidja mi se pristup ovog lekara, totalno neproduktivan i krajnje nadmen.

[Milenko Puzigaca]

Nije jeres, nego se to tu nikad nece promeniti, tj dok ih ima, jer nisu oni sposobni da naprave to o cemu govoris. Nemaju oni visinu da naprave sistem u bilo cemu, i da ga odrzavaju, jer je za to potrebna disciplina i samokontrola a oni za te stvari nisu sposobni, u stvari su im strane i cak odbojne. To je valjda genetski i zbog zivotnih uslova zbog kojih nisu dovoljno evoluirali. Mozda ce sad ako ostane ovako jos jedno 500 godina, da se greje skoro do jula, pa im hladnoca primiri lud i razbarusen mozak.

[Pletilja]

2 hours ago, vilhelmina said:

Podsetila me ova gore fejsbuk objava na antropoloskinju koju sam jucer slusala, a koja je govorila o kolektivnim emocijama kao o kulturoloskom fenomenu , tipicnom za odredjene sredine. Prema njoj su kod nas emocije kao sto su tuga i strah nepozeljne, skoro pa zabranjene, jer pokazuju slabost. Emocija kao sto je bes je opravdana i pozeljna, jer u njoj lezi izvesna moc. 
Bas to imamo gore, potpuno nekontrolisanu i neproduktivnu provalu besa coveka koji sam za sebe kaze da nije nikakva moralna gromada, ali reaguje kad mecka zaigra pred njegovim vratima, bas lepo. I sta on onda radi?

Za pocetak, kritikuje one sto protestuju protiv nasilja, dokone i razmazene Beogradjane, koji bi valjda njega prepametnog trebalo da pitaju kad, gde i protiv cega treba da protestuju. Pa mu ne valjaju kolege i njih, sve koliko ih ima, blati i pljuje pred punom cekaonicom, sa sve aplauzima i odobravanjem prisutnih. I onda ocajnim roditeljima bolesnog deteta pokazuje neke slike i objasnjava gde su svi osim njega pogresili. Prilican osecaj moci, zar ne? I onda i to ne bude dosta, nego pravo na fejsbuk da se pohvali pred svima.

A za kraj (mada na pocetku) obavezna pretnja kako ce on ”opet da zazdi tamo daleko” ako se njegovi stavovi ne uvaze. Pri cemu nihe ni sasvim jasno koji su to njegovi stavovi, osim da svi koji nemaju ultrazvuk treba da ga kupe i obuce se za rad na njemu. Ne pade mu na pamet da je stvar mozda organizacione prirode, da druga odeljenja te bolnice imaju potreban aparat, da je tamo trebalo poslati dete, umesto sto ga se vraca kuci. Da ga se moglo (i trebalo) sanitetom prevesti tamo gde mu se mogla pruziti pomoc. Da bi on u toj lokalnoj ambulanti gde radi, umesto aparata za ultrazvuk trebalo da ima tacnu evidenciju svih takvih aparata u okolini, pa da tamo uputi pacijenta, i naravno, omoguci mu prevoz. I jedna invaliders kolica za ljude koji ne mogu da hodaju, da ih bliznje ne nose na rukama. Ali ne, on sve zna sta i kako treba, i samo tako je ispravno. I samo on je ispravan, naravno. 
Ja bih tog lekara pitala, kad je onomad bio ”tamo daleko”, da li je sve besprekorno funkcionisalo? Nije, naravno. Ali se svakako resavalo, stvar po stvar i korak po korak. I sigurno ne vikom i drekom nego stalozeno, sistematski i solidarno. Pitala bih ga i zasto nije tamo ostao? Mozda zato sto bi zavrsio karijeru onog trena kad bi kolege lekare pred pacijentima poslao da motaju kablove.

Ne, ovako kao on se nista ne postize. Danas je to, sutra je nesto drugo, ali ako ce svi samo da kunu i psuju, umesto da se pogledaju u oci, saslusaju i razumeju, pa zajedno krenu u promene… onda tu srece nikad nece biti.

Mozda je jerez ovo sto sam napisala, ali ne svidja mi se pristup ovog lekara, totalno neproduktivan i krajnje nadmen.

Nisam tako razumela ovaj tekst. Pretpostavljam da je u pitanju privatna praksa jer lekar kaze da je sam odlucioi da radi subotom. Ima ultrazvucni aparat i kritikuje drzavne ambilante i bolnice koje ga nemaju, i to mi je argument da je privatnik koji je svoju ordinaciju opremio, zna cenu aparata. I sve ostalo sto ga je revoltiralo u zdravstvenom sistemu Srbije je sasvim moguca slika, i sama sam prolazila kroz taj sistem i sve njegove apsutdne i nehumane pojave. Licno, njegov bes i reakciju na bezcutnost kolega mi je sasvim razumljiva. Dete umire a oni koji treba da mu olaksaju muke, oni ga shalju od nemila do nedraga. 

Edited June 20, 2023 by Pletilja

[vilhelmina]

Izguglala sam coveka. Nije nikakav anonimus, ima i wikipedia clanak o njemu. Ima ga i po youtube, i u gomili nikakvih udruzenja, izmedju ostalih i za medicinska imidzing Srbije (?). Zanimljiv lik, ali i prilicno bandoglav. Na tipicno srpski nacin, usudila bih se reci. Kao takav, on na neki nacin odrazava i ono sto vecina u Srbiji vidi kao ideal zdravstvanog radnika, a ja se eto s tim ne slazem. On je pozrtvovan, angazovan, strucan, i u to nema nikakve sumnje.
Ali on je i pomalo zaboravan. On je ocigledno zaboravio da je ponikao bas u tom i takvom sistemu, ali u vreme kad je isti mogao da mu obezbedi sve od skolovanja, preko specijalizacije do usavrsavanja. Lepo je sto je on to prihvatio i na najbolji moguci nacin iskoristio, ali izgleda da je propustio trenutak u kom je i sam postao odgovoran za ovo sto je srpsko zdravstvo danas. Kad mu sistem vise nije prijao, a nije mu vise ni trebao jer je u medjuvremenu stekao ugled i iskustvo, e onda je otvorio privatnu praksu i sad moze do mile volje da kritikuje. I to ono isto u cijem razaranju je i sam ucestvovao.

S druge strane, vidim da se taj u sve razume. Lekar opste prakse koji postavlja slozene dijagnoze i ljuti se sto svi tako ne rade. Ali on ima pacijenata koliko sam moze i hoce da primi, i niko mu ne namece koliko ce ih tog dana pregledati. Uz to im naplacuje usluge po sopstvenoj tarifi, i ne zivi od Vucicevih obecanja o povecanju plate. Ali ume da kritikuje one koji tek pocinju, ili mozda vec imaju izvesno iskustvo, ali ne i mogucnost da uticu na sistem. Jos manje da ga napuste i otvore privatnu praksu.

Od takvih ljudi on ocekuje da se pobune, da kako god znaju izboksuju da im se kupi ultrazvuk i ostala oprema, da ih se salje na usavrsavanja, da im se ostavi prostor za licni razvoj. Ovaj covek zna ko su ljudi koji u toj lokalnoj sredini, a to je kako vidim Pozarevac, odlucuju o ovim gore pitanjima. Oni imaju imena i on ih zna, ali ih ne pominje. Umesto njih svakog onog ko ima beli mantil, ali ne i organizacione i tehnicke mogucnosti da pomogne svojim pacijentima, salje na motanje kablova. E tu me nije kupio, jos manje me ubedio da je moralna gromada.

Licno mu zelim sve najbolje, kao i njegovim pacijentima, ali ne bih da mi jedan takav sveznajuci postavlja slozene dijagnoze, pa makar pri tome koristio sve ultrazvukove ovog sveta. Od lekara opste prakse ocekujem da me saslusa, proceni za kojeg sam specijalistu i da me tamo posalje. Ako sam hronicni bolesnik, da prati moje stanje, i opet me po potrebi uputi dalje. Ne mora da me fascinira svojim poznavanjem svih mogucih oblasti, niti ocekujem da me na licu mesta popravi, da budem kao nova. Ali ovaj covek tako shvata medicinu i ocito mu je vazno da mu sredina iskazuje postovanje, pa i da mu se divi. Pazi, covek je napisao desetak knjiga, svaka cast, ali jedna od njih je i o panicnom poremecaju. Alooo, ti si specijalista opste medicine, ima ko ce da pise o stanjima panike! 
E tako, izanalizirah coveka kojeg ne poznajem, ali negde u njemu prepoznajem obrazac zatvorene sredine, u kojoj se autoritet gradi galamom i nadmenoscu. To uopste ne iskljucuje znanje i sveopstu kompetenciju, ali jasno pokazuje i da oni sami po sebi nisu dovoljni, dok se ne izgradi imidz, i to po modelu koji sredina ocekuje i trazi. Dakle, autoritet pre svega, uz obavezno pisanje po sirotinji i nikako spominjanje imena onih koji su mozda jaci i mocniji od tebe. 
Jos jednom, pa da zavrsavam. Opleo je po lekarima u drzavnom zdravstvu, verovatno mladim i prisiljenim da rade pomocu stapa i kanapa, rekao da im fali empatije i da treba da motaju kablove kad su takvi nikakvi. Malo je okrznuo ministarku, ali ne i sistem koji je tamo postavio i ciji je reprezentant. I onda krenuo dalje po protestima protiv nasilja, bas nicim izazvan, ali eto, moze mu se.

Definitivno nije moj covek.

[Constantin]

[Constantin]

 

Snimak razgovora direktora Instituta za reumatologiju prof.dr Gorana Radunovića sa medicinskom sestrom....kako bih mu nos razbio, majmunčina raspala.

https://nova.rs/vesti/drustvo/biljana-vec-35-godina-radi-kao-medicinska-sestra-resila-je-da-progovori-o-bedi-srpskog-zdravstva-i-otkrila-nam-na-sta-je-morala-da-potrosi-cak-pola-miliona-dinara/

[Helena]

Ovo je šira priča od iživljavanja nad sestrama, koliko sam pročitala, bahat i odvratan je i prema kolegama, psovanja majke i takve stvari.

Ako je politički ( a jeste) SNS kadar, praktično su svi rukovodioci njihovi...pa pogledajte šta se zbilo u Bačkoj Palanci i nikom ništa.

Glede uniformi, takva je situacija od kako ja radim-polovnu unifirmu sam dobila kad sam počela, ali sam sebi odmah kupila nove zbog pantalona-ne može se raditi na odeljenju u suknji.Rat se vodio oko toga, ali smo ga dobile.

I ja sam za pranje uniformi kod kuće, viđala sam i kako se osoblje ponaša kad samo pere uniforme, a kako kad ga pere služba.

I kod mene je obavezna bela, ja kupujem plave uglavnom-jer jeste, moji novci, moja boja...

[Eddard]

11 hours ago, Helena said:

I ja sam za pranje uniformi kod kuće

Ovo nije nimalo higijenski i ne bi smelo da bude standard. 

[Don Dusko]

6 minutes ago, Eddard said:

Ovo nije nimalo higijenski i ne bi smelo da bude standard. 

 

Dobro bre vidis gde zivimo. :S

 

Nisu svi u Nemackama gde je standard sto se tice toga...

[Kronostime]

6 minutes ago, Eddard said:

Ovo nije nimalo higijenski i ne bi smelo da bude standard. 

Nece, bre, da je pere na potoku vec u masini s`s Ariel i Lenor. 

[Eddard]

20 minutes ago, Don Dusko said:

 

Dobro bre vidis gde zivimo. :S

 

Nisu svi u Nemackama gde je standard sto se tice toga...

 

Ma znam ja da je meni perspektiva iskrivljena, ali opet, to je neka osnovna stvar… 

 

17 minutes ago, Kronostime said:

Nece, bre, da je pere na potoku vec u masini s`s Ariel i Lenor. 

Bez obzira, industrijsko pranje i sušenje postoji s razlogom ;). A plus, meni je gadno da radnu uniformu sa kojekakvim telesnim tečnostima različitih pacijenata guram u svoju mašinu, pa posle tu perem svoj donji veš 🤮

[Constantin]

13 minutes ago, Eddard said:

Bez obzira, industrijsko pranje i sušenje postoji s razlogom ;). A plus, meni je gadno da radnu uniformu sa kojekakvim telesnim tečnostima različitih pacijenata guram u svoju mašinu, pa posle tu perem svoj donji veš 🤮

Napatiš picajzle (pu,pu,pu daleko ga bilo) i kako posle da objasniš kući ?

[Helena]

1 hour ago, Eddard said:

 

Ma znam ja da je meni perspektiva iskrivljena, ali opet, to je neka osnovna stvar… 

 

Bez obzira, industrijsko pranje i sušenje postoji s razlogom ;). A plus, meni je gadno da radnu uniformu sa kojekakvim telesnim tečnostima različitih pacijenata guram u svoju mašinu, pa posle tu perem svoj donji veš 🤮

Ja ne znam kako je sad u bolnici, ali uniforme koje mi dobijemo su odvratne za pranje, to jedno...drugo, u ambulanti se u istoj mašini peru i uniforme i komprese i ostalo iz ambulante pa ja ne bih to stavljala na sebe, eto...

Svakako nisam mislila na hirurške uniforme.

[Eddard]

Au brate, ne želim da znam... Neću dalje jer zaista, nažalost, radimo isti posao na dve različite planete. Pranje kompresa, lebtijebem....

[shonke]

Ih, pa radilo se to i u ratu. Onom ww2.
A i šta znaju pacijenti čija je rana bila zavijena pre toga...

Sent from my SM-A525F using Tapatalk

[Helena]

7 hours ago, Eddard said:

Au brate, ne želim da znam... Neću dalje jer zaista, nažalost, radimo isti posao na dve različite planete. Pranje kompresa, lebtijebem....

Ti pojma nemaš u čemu ja radim, u kakvim uslovima radim i o čemu ja pišem, bitno je da odgovoriš, ma koliko lupio.

Ovih dana dolazi pacijent sa kolonostomom i kesom...na otusnom pismu stoji "anus razoren" a razoren je toliko da moja šaka može stati unutra.

Postavim kompresu ispod njega dok ćerka još uvek uči da menja disk i kesu, a ja previjam taj razoreni anus.

 

Potom je bila žena sa plućnim drenom i kesom, potom čovek koji previja gangrenozno stopalo etc

Da ti dam broj telefona mog direktora pa da ga pitaš na kojoj smo planeti ili možda nešto zaključš i sam kad te ego napusti na secc?

[Eddard]

Ajd ne brecaj se bezveze, ne znam gde si videla ego, jednostavno se iščuđavam u kojim uslovima radite. S obzirom da nisam ozbiljno radio u Srbiji posle staža, imam samo blagu ideju kako to sve izgleda, a iz perspektive rada u sistemu u kojem imaš sve uslove na tacni, "pranje kompresa" je nešto što zaista izgleda kao medicina s druge planete. Ta moja zaprepašćenost, zgranutost, nema veze sa svima vama, koji svoj posao obavljate savesno i stručno u uslovima koje imate, TO je za divljenje, već sa zgroženošću sistemom koji (ne) stoji iza vas. I zbog kojeg je ni ne radim u njemu, već sam odabrao drugi, bolji.

A ne znam šta je trebao da znači taj primer sa razvaljenim anusom i gangrenoznim stopalima, toga ima svuda i to nam je posao....

[Helena]

Ne znam što je brecanje kad ti odgovorim da si nešto lupio.

Te komprese postavljam ispod pacijenata koje previjam, a ovih dana je profil pacijenata takav kakav je-ne znaš koja je rana prljavija.

Te komprese i čaršavi se peru istoj mašini gde bi se prale i moje uniforme.E ja to ne želim.

Plus, nisam u mogućnosti da posložim rane po stepenu zagađenosti pa da ih tako previjam, nego dođe kad ko može, a imam svega tri doboša.

 

I ima more stvari koje nemam(o), i more ljudi koji trebaju zdr. negu i onda mi pričaš o standardu pranja uniformi.

Ne biva.

A kad smo već u đul bašči, sloši mi se kad mi dođe sanitarna pa uhvati o standardima i krenu pitanja

-da li imate poseban ulaz za osoblje i pacijente

-da li imate preventivni deo

- da li imate vakcinalni punkt odvojen

- da li imate sobu za izolaciju

-da li vodite ček liste (imamo kućni frižider i termostat bez alarma, pa ti znaj kolika je T bila u toku noći)

 ...itd

Na osam strana je upitnik a ovo je samo deo od mnoštva pitanja kojih sam se setila...

Naravno da ništa od toga nemamo, žuta kanta za medicinski otpad je od obične plastike, to je zapravo OBIČNA kanta za smeće, samo je žuta.

Nemam autoklav, samo suvi sterilizator koji je stariji od mene (bukvalno), po desetak anatomskih pinceta i peana, par anatomskih i čini mi se tri Kohera...

Zdravstveni sistem u Srbiji...

[vilhelmina]

Pobogu @Helena, nije covek kritikovao tebe, nego zdravstveni sistem u Srbiji! Sad cu i ja da dodam sta imam, pa opleti i po meni.

Jasno je da najveci problemi srpskog zdravstva nisu uniforme, pa cak ni higijenski standardi. Verujem da zdravstveni radnici imaju svest o tome i da se higijena odrzava i pored toga sto su ljudi prinudjeni da rade pomocu stapa i kanapa. Verujem i da Eddard to isto veruje. Ali….

 

Ima stvari koje mi ”s one strane” uocavamo kao bitno odstupanje od onog sto je standard, usudila bih se reci u EU, pa nam dopusti da to i kazemo. Npr meni smeta kad na nekoj srpskoj TV vidim lekara koji je ovlas prebacio beli mantil, onako otkopcan, a ispod nosi svoju privatnu odecu. Sta je taj mantil, neki statusni simbol? Ja mislim da je to radna uniforma koja stiti samog lekara od onog s cime bi mogao doci u dodir (i to odneti kuci), kao i pacijenta od onog sto je taj lekar pokupio usput, gde god da se u toj odeci kretao. Jos vise mi smeta kad, isto na nekom prilogu na TV vidim ruke lekarke ili medicinske sestre s gomilom nakita i nalakiranim kandzama. 
 

Apropo uniformi, google daje vise sajtova koji to prodaju na srpskom trzistu. Majko mila kakvo sarenilo! Kao za modnu pistu, krojevi, modeli, detalji… Na kraju ne znam zasto se to uopste zove uniforma i sta joj je svrha.