Maternji vs ostali jezici

[vilhelmina]

Zainteresovala me diskusija o jeziku na USA temi, ali ne bih da je tamo nastavljam. Jeste da ovaj pdf nije bas posecen u poslednje vreme, ali mozda privuce i nekog s gornjih spratova.

 

Dakle, radi se o maternjem jeziku. Koliko i kako ga koristite u svakodnevnom zivotu, da li vam se cini da ga gubite ili ne? Ako imate decu, kako to kod njih funkcionise?

 

Ja sam u swe 20+ godina. Deca su bila tinejdzeri kad smo dosli. Iako smo se sve troje skolovali i radimo na svedskom, nikada nam nije palo na pamet da govorimo svedski izmedju sebe. Za mene svedski pocinje kad izadjem iz kuce i prestaje kad se uvece vratim. Naravno da je i tada prisutan, cita se, gleda se tv i sl, ali nije to onako aktivna, dvosmerna komunikacija kao na poslu. Prosto ne znam u kom trenutku i kako je bilo ocekivano da predjemo na svedski, pa to nismo ni uradili.

 

Sada imam unucicu koja ce uskoro napuniti dve godine. Takvog je temperamenta da sam uverena da bi vec uveliko govorila da je izlozena samo jednom jeziku, ali nije. Kod kuce su srpski i hrvatski (za nas isti jezici, ali za nekog ko tek progovara, bas i ne). Drustvo im je internacionalno pa je cesto tu i engleski, pored svedskog i naseg, zavisi od situacije. U vrticu je naravno svedski, ali i znakovni jezik jer je vrtic takav inkluzivan. Dora razume mnogo, na kom god jeziku da joj se neko obrati, ali za sada odgovara uglavnom na znakovnom, pravom ili nekom svom, izmisljenom. Bice zanimljivo pratiti kako ce to dalje ici. 

[Eddard]

Mi takođe kod kuće govorimo samo srpski, ćerkica (2 g.) u vrtiću naravno nemački, mi se trudimo kod kuće da ga što manje koristimo, da ne bi učila od nas pokvareni nemački. Ona kod kuće priča i jedan i drugi, ali više srpski. I ovde je u vrtiću uče znakovni, ali nisam baš primetio da ga koristi.

 

Nama su tako savetovali, da odvojimo kod kuće i napolju jer se tako bolje uči. Naravno da to nije uvek moguće. Imamo naravno par naših kolega ovde sa nešto starijom decom, pa smo primetili da većina te dece priča srpski kao Herr Žikina Elza. Mislim da to ima veze sa tim koliko su bila eksponirana srpskom tokom odrastanja jer imamo i suprotan primer dve sestre koje ona jezika pričaju savršeno, ali im je često bila baka kod njih, često su i provodile vreme u Bgd, a i majka je pričalica. Mi se nadamo da će i naša tako, a obzirom da mama priča kao navijena, ali nemamo pojma.

 

Što se nas samih tiče, ne bih rekao da gubimo maternji, ali nam se često dešava da ne možemo da se setimo u prvi mah neke reči na srpskom, pa ubacimo nemačku reč. Dakle, zvučimo ponekad kao klasični gastosi, pa sad imam razumevanja za sve one koji su dolazili dok smo bili u Srbiji, a mi mislili da se foliraju i frljaju nemačkim rečima kako bi ispali važni. A često je zaista tako da izleti u prvi mah nemačka reč jer se češće koristi.

 

Još sad kad uzmemo nemački pasoš, iha 😂.

 

Poseban mi je problem kad u bolnici dođe kao pacijent neko naš, a mene zovu da mu prevodim i objasnim šta se treba da se radi o slično, to je katastrofa, medicinski srpski kao da ne postoji više u mom mozgu.

[Dzoni_m]

Kod mene je situacija tek komplikovana. Cerka je dosla sa tek napunjenih 7 i prvo polugoste prvog razreda zavrsila u Srb. Rodjena je u Belorusiji i ziveli smo tamo do njene 3-ce godine kada smo dosli u BG. Namucili smo se sa njenim govorom jer je veoma kasno progovorila. O pritisku baba i deda da pricam. Sada govori maternji jezik-nemacki. Njoj je srpski los. Masi padeze, jako lose cita ( i to samo latinicu) ……..mada kuci pricamo srpski, ona ga prosto koristi samo sa nama. Njen engleski je skoro kao nemacki i prica ga bolje od srpskog. Kapiram da i spanski koji pocinju ove godine da uce, ima bolje da govori od srpskog. 
 

Sin ima 5 i po i sa njim je ista pesma. Borba oko govora, mada vaspitaci i ucitelji (sad je predskolac) kazu da je njegov nemacki odlican. Rekao bih da se prica ponavlja.  Srpski lose, nemacki ce biti glavni jezik. Kada smo mi prisutni, izmedju sebe pricaju srpski, cim izadjemo iz sobe, prebace se na nemacki. 
 

Mi u kuci pricamo iskljucivo srpski. Gospodja prica dobar nemacki, ja pored svog truda slabo, prosto ne kristim ga svaki dan. Ma koliko to cudno zvucalo. Firma je internacionalna, pricamo engleski, prirodno je da druzenje zapocenes sa ljudima sa posla, opet engleski, rodjaci koje imam ovde, glupo pricas nemacki….jbg. Smesno ali tako je. Pri tome kada kazem slabo pricam, ne znaci da ne mogu da odem kod lekara, opstinu, registrujem auto, obavim administrativne poslove itd. Ne to je ok. Ali za mene to nije znanje jezika. To je komandni nemacki tj pitanje, odgovor, postupanje. Doduse ja sam jos uvek relativno kratko ‘gastabajter’ i dosao sam u drzavu kada je bilo jako nepopularno izaci na ulicu i pricati sa ljudima. Mislim i da je to uticalo. 
 

Iskreno, ja se ne trudim da deca pricaju srpski. Prosto ne zelim da ih teram ako im ne ide.