End of an era (KKP 2025/26)

[Mrk]

Pocivaj u miru legendo, hvala ti za sve.

[se son rose, fiorirrano]

 

 

[le piaf]

Dule, čovek koji je možda i najzaslužniji za ovakvu pripadnost i privrženost Košarkaškom klubu Partizan nas partizanovaca. 

Čovek koji je bio i ostao veran košarci i KKP. 

 

Se sono rose, fioriranno; Ako su ruže, procvetaće. 

 

Dule Vujošević 1959-2026.

[moonovermarin]

Najveći.

[Elevator Operater]

Imao je svoje mane, pre svega karakterne, ali nije postojao niti ce postojati covek posveceniji ovom najlepsem sportu od njega.

 

Pocivaj u miru Dule, svako stajanje u redu 4h ispred blagajne jna za to vredno parce papira je vredelo, zbog onog sto si doneo u Partizan i utemeljio. Vreme kada je u sve moglo da se sumnja pred mec, osim pogibije igraca na terenu.

Edited Wednesday at 11:22 AM by Elevator Operater

[se son rose, fiorirrano]

Koje smo mi svi pičketine kad čovjek malo razmisli, dozvolili smo onom pošumljenom govedu da uskrati Duletu ulazak u Arenu ... On je kao Partizan, majku mu jebem,  Dule i Željko nisu.

 

Izvinjavam se damama na ovo 'pičketine'... Žene su ionako hrabrije od nas.

Edited Wednesday at 11:22 AM by Ne sam Safete

[kolanidja]

Tuga do neba za sve ljubitelje kosarke u Srbiji, pa i u Evropi. Tek kad dodje do ovakvih momenata shvatis da onaj ko ti prica sve najbolje cesto i nije pravi prijatelj i suprotno. Shvatis da to rivalstvo nije neprijateljsko, shvatis da volis svog prvog komsiju koji se raduje pobedama tvog rivala, lika u skoli koji nosi majicu suparnickog tabora, kolege na poslu koji se smeje porazima tvog tima. Shvatis da je na kraju dana to sport, a  ti ljudi upleteni u tu najdivniju sporednu stvar zivota mnogo vise od toga i same kosarke. Shvatis da jedni bez drugih ne mozemo, da nikad i ne bih pratio Zvezdu u toj meri i sa tim zarom da nije Partizana. Koliko je kosarka divna stvar i to sto nosi nema nijedan drugi sport. DV je pre svega uneo i buntovnicki duh u ovu Partizanstinu,a kasnije preneo i na promenu ovog sistema. Nema velike ljubavi bez velike radosti, ali i bez velike patnje... Rivalstvo nikada vise nece biti isto. Generale, pocivaj u miru! 

Edited Wednesday at 11:26 AM by kolanidja

[Volter]

Žao mi je što nije dočekao sikterisanje ovog zla, a ovo zlo je delom i uticalo na njegovo zdravlje. 

 

Laka mu zemlja.

[ranzo]

Dule legendo hvala na svemu i pocivaj u miru.

[zoe Bg]

Oduvek sam mišljenja da kad je smrt u pitanju nema reči kojim čovek može da iskaže žaljenje do kraja, sve je malo u odnosu na konacnost tog ishoda, tako da nemam ništa pametnije od neka mu je laka zemlja i hvala mu na svemu. 
 

Braćo moja iskreno saučešće zbog zajednickog gubitka. 

[Mina D. Harker]

Moj jedini upis na košarci...

 

Strašno mi je žao Duleta, kao da mi je iz kuće.

Saučešće Grobarima.

[se son rose, fiorirrano]

 

 

 

[Barkley#34]

 

[ZiS]

Čovek koji mi je “upropastio” jednu deceniju života te sam u nekim trenucima slabosti i nemoći pisao i neke ružne stvari o njemu… ali u dubini duše sam ga kao ljubitelj sporta poštovao i priželjkivao nekog takvog i mom klubu, nekog ko će rastavljati evropske velikane na proste činioce, nekog ko će neke tamo talentovane klince lansirati u košarkašku vasionu, nekog ko će se za svoj klub boriti kao da sutra ne postoji… Počivaj u miru, biće još sportskih okršaja tamo gore…

[BattleBender]

Bio pre neko dan na putovanju sa najboljim ortakom, Partizanovcem.

 

Otac mu je preminuo pre par godina, ima sad klinca, porodicu itd...

Ali je jedno veče u kasne sate, iako je bio plan da ustajemo rano krenuo da se otvara za neke stvara o ocu, i DV-u.

Kao da je osetio...

 

"Brate znas sta bi dao da vidim da Dule vodi još jednu sezonu Partizan... Jebes sve ovo, nikad me nije ni malo pipnulo ovo u prethodnim godinama, nije meni Željko Partizan"

 

Nije bitno sta je u nastavku rekao za Zeljka. Na istom putovanju mi je rekao "Ne znam kako se tebi nije zadesilo da navijas za Partizan, mislim da je to trebalo da se desi"

 

Nije lako biti navijac kluba koji se nadmeće protiv DV-a. To je jako zajeban combo, sa jedne strane boriti se protiv svojevrsnog makijaveliste, sa druge strane visegodisnja frustracija.

Nije bilo nemoguce neimati frustracije, paoze se reci i komplekse od tog KKP-a. Uostalom dobar deo navijaca KKCZ je lecio te komplekse kroz Radonjic eru.

Moja verovatno najveća košarkaška frustracija je to nekakvo klanje sa nadom protiv KKP, i onda ti kad se ponadaš dodje Vesely iz nekog cut inside-a napravi 2 plus 1, i usput natrpa faul Keselju i Bjelici. Dok DV stoji mirno u beloj kosulji "Sve je ovo normalno".

Mozda su se nama ciganina podelile te karte da budemo Frazisr a on Ali. Sa razlogom je bio zlopamtilo Frazisr dugo godina. Ali je i pre sredjivanja tog odnosa bilo velikog poštovanja. Iako su to bila 2 sveta.

 

Nikada nije grlio vazduh dodvoravajuci se publici (da mislim na to sto mislim, bez pretvaranja), a postoje par stvari u sportu koje najvise mrzim, a to su panjenka penal, kad igraci skidaju srebrnu medalju pri dodeli, i na prvom mestu pick me šlihtare publici, koji zlopoupotrebljavaju prengalasene emocije (pogotovo mase) za razlicite perfomanse radi nekakve patetike i aplauza. To DV nije bio.

Možda me užasavao dok se pičkara sa sudijama (čak i kad nije oštećen), ali je mirno stajao dok je cela publika samo čekala najmanji znak sa njegove strane da naprave maniju sa ciljem božanstva. Za to od mene veliki respect.

 

Čovek je era. Čovek je simbol, i do toga doći, to ostvariti, to ne moze svako.

 

Na kraju krajeva, nije bitno sta ja mislim,i kako se osećam povodom ovoga, čovek je generisao odredjene emocije i sentimente koji su bili važan deo mnogih života. Manje je bitno što je to meni bila nekad i patetika, kojoj ste vi skloni..moram da priznam da je to jako humanistickimnebitan segment. Bitno je da ste se vi osecali zivim dok su vam se dešavale te stvari, ta era...

[Tex_Willer]

Otišao je nas Dule nije video pad žvalave guje...

 

Gore na nebu je mnogo više naših nego na zemlji...

[Don Dusko]

@zoe Bg steta samo sto te je ovakav dodgadjaj izvukao iz penzije forumaske. 

[Clash]

Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi.

Počivaj u miru.

[LEZA]

Potresla me je ova vest, obeležio mi je mladost, imam sada vec 41. godinu, sada mogu reći, stvarno, da je obeležio mladost, uživao sam u pobedama, titulama, Kecmanovoj trojci i kako je Dule poleteo kada smo pobedili tada Cibonu. Znam da su ga jedni mrzeli, a drugi voleli, ja sam ga voleo i to jako, ne samo zbog titula, nego je bio veliki motivator, na neki način je motivisao i mene da nikad ne odustanem i da se borim do kraja. Počivaj u miru legendo.

[ScepanScekicSto]

E moj Dule...

 

dobri ljudi odlaze...

 

zarekao sam se da u halu necu ici dok je ovaj jadnik predsednik kluba, ali zbog duleta cu to prekrsiti

[Barkley#34]

Minut ćutanja pre EL utakmica večeras i u narednom kolu.

[Sector]

Kakav šok jbt.

 

Počivaj u miru Dule. 

[Son_of_a_gun]

Moram da sročim post dok sam još pod emocijama, da se oprostim od čovjeka koji mi nije bio kao otac nego je bio otac umjesto oca, s obzirom da sam dijete razvedenog braka i odrastao sam sa majkom. Pa iako sam imao živog oca kog sam viđao s vremena na vrijeme a u jednom kratkom periodu života čak i živio s njim, njegov uticaj na mene je ostao onoliko skroman koliko susret sa slučajnim putnikom u vozu na nekoj lokalnoj relaciji.

 

Sad će svi da pišu biografije i hvalospjeve a ja bih se osvrnuo na moj lični odnos sa Duletom i kako smo živjeli jedan pored drugog a da se nikad ne sretnemo tet-a-tet. Dule mora da je znao na nekom nivou da ima značajan uticaj na grobarsku populaciju ali nisam siguran da nas je doživljavao kao svoju vanbračnu djecu kao što smo mi doživljavali njega kao očinsku figuru. Prešao sam ovdje već na govor u množini iako pričam o sebi jer sam siguran da imam još dosta braće razbacane po Balkanu i šire, koju nikad neću ni sresti ni upoznati a koji danas osjećaju isti, nenadoknadiv gubitak. Takav je bio uticaj Duletov.

 

Nemam neko dobro mjesto da ubacim Željka u priču pa ću iskoristiti momentum i još jedno porodično poređenje, o moja dva pradjeda, dva brata, koji su zajedno podizali domaćinstvo, tako što je jedan privređivao na željeznici a drugi se, u njegovom stalnom odsustvu, brinuo o porodicama i jednog i drugog. U toj priči Željko je stric, željezničar, koji se vraća kući izdaleka posle dugo vremena i donosi velike i skupe poklone za svako dijete, materijalne i nematerijalne. S druge strane, Dule je otac, neko koje tu i kad nije, figura od autoriteta čija se sluša bez pogovora i kog svi zovu “bajo”. Moj bajo. 
 

Željko je gradio kuću a Dule porodicu.

 

No da se vratimo malo na sami početak. Moj prvi svjesni susret sa Duletom je bio u njegovom drugom mandatu u Partizanu, prvog se zbog mladosti ne sjećam uopšte. To je vrjeme s početka vijeka kad nisu postojale društvene mreže i portali pa se svaka veza s voljenim klubom svodila na ono što lično doživiš uživo na utakmicama. Moram pošteno priznati da su počeci našeg odnosa bili dosta problematični jer je solidan period postojao gotovo konsenzus da on nije trener za nas. Još je Gan bio u pamćenju mnogih a nije pomoglo ni što su rezultati, osim u domaćoj ligi, bili jako siromašni. Tako da sam i ja potpao pod taj narativ. Dijelom se mogu opravdati mladošću i vrelom krvlju a dio ide isključivo meni na dušu. Nije pomoglo ni što sam se, ubrzo nakon što je ustoličen za trenera, iz Beograda vratio u Sarajevo na studije, pa se moj odnos sa klubom par godina sveo maltene na rezultat na teletekstu.

 

Negdje polovinom prve decenije 21. vijeka počinje da se omasovljava kablovska televizija u domaćinstvima i tako se obnavlja moja konekcija sa Partizanom koju sam dugo priželjkivao, te sa Duletom kao nešto usputno i neizbježno. Nekako u ovom periodu i klub počinje rasti na evropskom nivou pa se više medijskog prostora poklanja i tvorcu tog uspjeha, a na, u to vrijeme još uvijek skromnom Youtubeu, počinju se pojavljivati sad već legendarne konferencije za štampu posle utakmica. I u toj atmosferi, zajedno smo rasli Dule ja i ti… 

 

Po prvi put posle dugo vremena u životu sam upoznao čovjeka koji mi je s ekrana rekao (s obzirom da sam iz miješanog braka i da sam odrastao u manje-više čistim etničkim sredinama) da ne moram da budem jedno ili drugo. Ili oba. Ili nijedno ni drugo nego nešto sasvim treće. I svoje. I da je to sasvim u redu. 

 

Neću se baviti istorijom i hronologijom koja je dobro poznata, osvrnuo bih se na ono što sam od Duleta naučio i usvojio, u svom životu i biću, od tada pa do ovog dana. I ubuduće. I zauvijek.

 

A to su:

- jedinstvo u porodici,

- požrtvovanje preko granica mogućnosti za prave vrijednosti, lične i društvene,

- Iskrenost po svaku cijenu (ovo mi je donijelo više miran san nego korist u životu),

- kosmopolitizam, 

- kultura i obrazovanje, 

- sloboda izbora i liberalizam, te

- da je ponekad jedini ispravan način ophođenja sa drugom osobom ta da ga pošalješ u pičku materinu.

 

Možda sam to sve usvojio od njega a možda je to sve vrijeme čučalo u meni i čekalo da se oslobodi, no nesumnjivo da je baš on bio taj katalizator promjene. 
 

Zahvaljujući njemu ja sam oslobođen.

 

Lično tebi Dule, riječi kojima se opraštam od tebe, nadam se samo za neko vrijeme a ne zauvijek:

 

Danas, u vihoru neprekidnih društvenih promjena, otišao si noseći Partizan u srcu i baklju slobode u ruci, i ostavio nas da tu ljubav i tu baklju nosimo dalje. I za tebe. I dok god to bude trebalo. Ja sam izgubio oca, svijet je izgubio čovjeka.

 

Neka ti je vječna slava i hvala ti do neba.

[Jakob Aman]

Uh smorio sam se kao da mi je ne daj boze neko najblizi otisao...

RIP😪

[Davai Davai]

Nekako sam mislio da se ovo nikad neće desiti