AKUŠERSKO NASILJE U SRBIJI - MERILO NEČOVEČNOSTI

[Eddard]

Nasa kuma se porodila na Floridi, carskim rezom, muz bio i na porodjaju i ceo dan u sobi uz nju, mi dosli popodne, usli kao ljudi u sobu, bili s mamom i bebicom...

Isto i mi u Nemačkoj, opušteno sve. Ja sam bio sva četiri dana sa ženom i bebom od porođaja u sali, pa u sobi sve vreme.

Lekarska etika se uči na fakultetu, valjda, potvrdiće već neko.

Vidiš, to ti je prototip ovog što ljudi pričaju, postoje zakoni, ali nema ko da ih sprovodi. Tako i ovde, ima predmet Etika na fakultetu, prilično nebitan, a predaje ga (dobro, ne više, ali decenijama je predavao i ocenjivao) - Jovan Marić. Oličenje etike, zar ne?

[vilhelmina]

Moj zet ne samo da je prisustvovao porodjaju, nego je sve vreme dobijao zadatke i zaduzenja koje je imao da obavlja. Bez ikakve sale, dobro utreniran momak je iz svega izasao s upalom misica. Posebno u prvim fazama porodjaja, koji najduze traju, pokazali su mu kako da joj pomogne da promeni polozaj, da joj gura kolena kroz bolove, razne vezbe istezanja i opustanja misica… Naradio se covek, malo bi bilo reci da je imao aktivnu ulogu u svemu 😁. I na kraju nagrada, nesto sto je apsolutni must u svedskom akuserstvu, dobio je priliku da sam presece pupcanu vrpcu, to kao kruna svega i nesto sto se pamti do kraja zivota.

 

Ne znam sta mi bi da jucer odgledam Vucicev nastup na obilasku radova u vranjskoj bolnici, s naglaskom na porodiliste. Kaze baja koji tamo poradja zene (a izgleda tako da ’ladno mogu da ga zamislim sa satarom kako tranzira meso) kako ce imati salu za normalne porodjaje i boksove (!). To valjda ako bas mora da dozvoli prisustvo pratioca, ali da se zna da je to nenormalno. Onda Vucic blebece o tome kako su se njegova deca radjala, a on dolazio pod prozor, osim kad mu se poslednji sin rodio, a on bio u Kazahstanu (zasto nacija to treba da zna?). I onda kako on stvarno ne vidi sta bi on tamo mogao da radi, da se mesa doktorima u posao? Ne majmune, nego da drzis svoju zenu za ruku, da je tesis, brises joj znoj i suze, ne dozvolis da je vredjaju i ponizavaju. I na kraju krajeva, da vidis kako to sve izgleda. I da onda ne pricas s Maricom Mihajlovic (da, da, i taj video sam odgledala) kao da joj je uginula zlatna ribica nego da razumes da joj je umrlo dete.
Jos sam u soku kako je taj razgovor tekao. Marica sve vreme gleda u njega, pokusava da mu uhvati pogled, a on u kameru, pa u pod, pa u Suzi, samo ne u Maricu. Pa se onda sazali nad njenim muzem Danijelom ” a tebi je najteze, njoj je drugo, a tebi prvo (da se zna kako ti Romi rade); klimanje glavom i neko promrmljano da; a tvoja cerka Marice, ona je sigurno zelela sestru (veselim glasom i uz osmeh, dete je zelelo medu ili zeku, bas slatko); opet promrmljano da; pa dobro bice, dace bog (u podtekstu, kad je vama Romima to bilo problem).
Auu bre, kakvo zlo u tom coveku.

[Helena]

U ovakvim uslovima kakvi su u Srbiji, i generalno od početka trudnoće, ja muževe/očeve ne bih puštalau u porođajni salu.

Nešto su probali i mnogo puta je muškarcu pozlilo, pa su imali posla i sa njim.

Trebalo bi početi od trudnoće, da se muškarci aktivno uključe u proces trudnoće i da govore ono MI smo trudni, a ne ženoleum je trudna.

I ako se neko odluči da tako postupa, automatski mu lepe etiketu papučića i rugaju mu se.

Dalje, ovde (bar u provinciji) nije praksa da očevi ulaze sa ženom kod lekara i onda dolazimo do tog famoznog reč za reč.

 

Posebna kategorija žena su trudnice koje vanbračno ostanu trudne, često maloletne, a još gore koje odluče da namerno dobiju dete van braka.

One bivaju stigmatizovane i od društva i od porodice (pričam načelno).

Kurva, kopiljara i slično su redovnoj u upotreb uz blagoslov crkve, naravno.

Taj put prati i zdravstvo Srbije

A najgora moguća stvar je, bar meni, ono oblokavanje, koje često počne dok je žena na porođajni stolu, da sve pucanjem ( ako je sin, naravno).

Jesam proširila priču i na društvo, ali to društvo i ima velikog uticaja na sve što se dešava u ordinacijama/porođajnim salama.

 

 

[Eddard]

@Helena

 

Pa naravno, medicina i zdravstveni sistem jesu ogledalo društva, kao i manje-više sve.

 

Sve se slažem, ali ne i sa tim da li muškarac treba da bude na porođaju ili ne, treba da se ostavi ta mogućnost, ako neko želi da prisustvuje, da to i uradi, bez plaćanja i bilo kakvih uslovljavanja. Pa ko neće da ga zovu papučarem, taj neće biti tu, a ko zaista voli i poštuje svoju ženu i to dete koje dolazi, će odjebati seljački mentalitet i držati ženu za ruku. Ja ne mogu da opišem taj osećaj kad čuješ prvi plač svog deteta i u sledećem trenutku ga držite zajedno na grudima… ma sorry, ali nek odjebu svi kromanjonci, svakome bih to preporučio.

[Helena]

Ogradila sam se u prvoj rečenici, ja se načelno slažem s tobom, ali otac treba da prođe tu nekakvu pripremu na sluz, krv i ostalo a uvek treba imati u vidu i mogućnost komplikacije gde će oca moći lako skloniti, jer će smetati.

(Mala komparacija ponašanja očeva, pošto ja nisam radila u sali, ali radim u ambulanti- u 95 posto slučajeva otac izađe kad dajem vakcine "jer on ne može to da podnese i ne voli kad beba plače(!?)")

 

Mi ništa od toga nemamo, nikakve protokole a osoblje nije obučeno da se nosi sa tim, jer je inače (opet se ograđujem) mali broj očeva koji to želi.

Ali da ne idemo daleko od teme,.

 

[Juan Pablo Montoya]

6 hours ago, Helena said:

"jer on ne može to da podnese i ne voli kad beba plače(!?)")

 

Čkapi.

[Dragan]

7 hours ago, Eddard said:

 

Sve se slažem, ali ne i sa tim da li muškarac treba da bude na porođaju ili ne, treba da se ostavi ta mogućnost, ako neko želi da prisustvuje, da to i uradi, bez plaćanja i bilo kakvih uslovljavanja. Pa ko neće da ga zovu papučarem, taj neće biti tu, a ko zaista voli i poštuje svoju ženu i to dete koje dolazi, će odjebati seljački mentalitet i držati ženu za ruku. Ja ne mogu da opišem taj osećaj kad čuješ prvi plač svog deteta i u sledećem trenutku ga držite zajedno na grudima… ma sorry, ali nek odjebu svi kromanjonci, svakome bih to preporučio.

 

Mi smo se porodili ovde - Geburtshaus Zürcher Oberland (moguc je virtuelni obilazak na sajtu).

Kuca za poradjanje, tek godinu dana otvorena (tada je bila na drugom mestu, ali prostorije su bile slicne).

6-7 babica ju je osnovalo, danas ih ima 20-tak. Do sada je tamo na svet doslo oko 5 000 dece.

Lekar i bolnica su po potrebi u blizini (8 min), ali je to veoma retko potrebno, jer se trudnoca prati dugo pre porodjaja i razmatraju se svi rizici.

Mi smo sami morali platiti porodjaj i ako se dobro secam 2-3 dodatna dana u smestaju za mamu (sve zajedno nekoliko hiljada franaka), jer zdravstvene kase tada tu vrstu porodjaja nisu placale (i sada su nazalost prilicno skrti), ali ni jednog trenutka nismo zazalili.

 

Krenuli smo u 6 ujutro iz Ciriha, sa divnom olujnom kulisom i stigli oko 6.45 u porodiliste.

Atmosfera je bila fantasticna - 2 babice koje su nas pratile vec nekoliko meseci su bile veoma prijatne i diskretne, soba je bila jako ugodna, veliki krevet, velika kada, lepe boje i mirisi, slike i kristali. Muziku smo sami mogli doneti.

Bili smo prakticno sami svo vreme, babice su dolazile povremeno da provere sta se dogadja i tek poslednjih sat vrema su ostale stalno uz nas. Sve je islo nekako stalozeno i prirodno (jedino tih poslednjih sat vremena sam mislio - hvala bogu da nisam zensko :)).

Zena je neko vreme bila u kadi sa toplom vodom i u poslednjem trenutku se odlucila za tronozac i tacno u 14.00 zaedno sa prvim letnjim Suncem posle kise je malisan prakticno izleteo van (55cm i ne znam vise koliko kg).

Bio je to ako ne najjaci, jedan od najupecatljivijih i najsrecnijih trenutaka u mom zivotu i to ne kao neka fraza, vec kao snazni osecaj energije koji se stustila odozgo i prosala kroz mene - plac i smeh istovremeno.

Nakon toga su nas babice ostavile opet da budemo zajedno i upoznamo se sa tim novim bicem koje je obogatilo nas zivot.

Mama ostala jos 2-3 dana uz briznu negu babica, a ja sam mogao doci kada sam god hteo.

Vecno zahvalan svima.

Waldfeen (Hebammen)

Ihr, liebe Funken
Danke für das Licht !
   Möge die Göttin Euch geben
   Das Ihr nochmal
   In Ihre Liebe und Ihr Friede
   Geboren werdet
Und werdet Flamme
Werdet Licht !
 

 

 

Edited January 27 by Dragan

[Helena]

1 hour ago, John Terry said:

 

Čkapi.

Eto, i kukavica/malodušan/neodgovoran mora da nosi taj "pridev", ili "sisa"- ne može se naći ništa drugo?

To su te sitno krupne stvari koje mnogo govore o društvu i statusu žena u današnjoj Srbiji.

Edited January 27 by Helena

[DJORDJE]

19 hours ago, Eddard said:

 

 

Sve se slažem, ali ne i sa tim da li muškarac treba da bude na porođaju ili ne, treba da se ostavi ta mogućnost, ako neko želi da prisustvuje, da to i uradi, bez plaćanja i bilo kakvih uslovljavanja. 

Moj prijatelj zaspao na porodjaju, zena  ga otegla nekoliko sata , a on siroma' radio ceo dan i sa posla pravac na porodiliste. Posle skoro 40 godina zena  se seca,  ja u bolovima kada cujem neko hrce pored mene.

[Div]

24 minutes ago, DJORDJE said:

Moj prijatelj zaspao na porodjaju, zena  ga otegla nekoliko sata , a on siroma' radio ceo dan i sa posla pravac na porodiliste.

 

Što nije tražio od žene da mu skuva kafu? I da bude tiše, da dremne malo.

 

[vilhelmina]

Ako postoji savrseno novinarstvo, onda je to tekst Jovane Gligorijevic u poslednjem broju Vremena. Slobodno bi mogao da zatvori ovaj topic, bukvalno je sve receno (nadam se da ipak nece).

 

Stavljam ga u spojler jer mi je neprijatno sto zloupotrebljavam pretplatnicki nalog, ali tekst je toliko dobar da ne mogu da odolim. Izvinjenje autorki i Vremenu!

 

 

Spoiler

Skakanje po stomaku, indukcija, sečenje žena, ušivanje bez anestezije, nasilno otvaranje… Istraživanja pokazuju da su ovo davno napuštene i štetne medicinske prakse. Makar jednu od njih, ali češće nekoliko, doživi i tri četvrtine porodilja u Srbiji 

 

 

Slučaj Marice Mihajlović, čija je beba preminula nakon potpuno zdrave trudnoće u porodilištu u Sremskoj Mitrovici, ponovo je podstakao žene da progovore o svojim iskustvima iz porodilišta širom Srbije.

Marica Mihajlović porađala se 12. januara, a danas krivi lekara za smrt svoje ćerke Elene. Tokom cele trudnoće, koja je bila uredna i bez komplikacija, beba je bila zdrava. Na rođenju imala je 4 kilograma i 80 grama. Poživela je, međutim, svega nekoliko sati. Naime, po onome što je Marica Mihajlović ispričala na svom Fejsbuk profilu, a kasnije i za medije, beba se tokom porođaja nije spuštala, a Marica se sporo otvarala. Data joj je indukcija, koja je samo ubrzala i pojačala kontrakcije, ali beba je i dalje bila visoko, a Marica nedovoljno otvorena za porođaj. Akušer je onda primenio takozvani Kristelerov zahvat, pri kom lekar ili babica guranjem, pritiskom ili udaranjem stomaka trudnice bebu spuštaju nadole.

 

Marica je ovo opisala kao “skakanje po stomaku”, što je laicima i ženama po kojima niko nije skakao zvučalo čudno. Međutim, kasnije su se na društvenim mrežama javile žene koje su Kristelerov zahvat takođe opisivale kao skakanje. Neke su objavile fotografije modrica na stomaku, ogromnih, jer se osoblje osloni podlakticama ili kolenima na njih i skače, neke su pominjale da su imale modrice od obuće… Jedna žena koja Kristelerov zahvat ne pamti kao posebno traumatičan, opisuje za “Vreme” kako je izgledao u njenom slučaju, pre više od trideset godina: “Babica se popela na porođajni sto, sela iza mene, sedela sam između njenih raširenih nogu. Rekla mi je da se leđima oslonim na nju. Obuhvatila me ispod ruku i snažno, ali polako gurala stomak nadole. Ponovila je to dva-tri puta i beba se svaki put pomerala sve niže, dok nisu rekli da je dovoljno”.

 

OPASNE PRAKSE

Aneta Surtov, specijalistkinja anesteziologije i psihoterapeutkinja, napisala je za portal Nova autorski tekst u kom otvoreno traži zabranu Kristelerovog zahvata. 

 

“Kristelerov zahvat je nastao još 1867. godine u Nemačkoj kako bi se sprečio carski rez i ubrzao porođaj. Sudeći po istraživanjima, taj zahvat ne samo što može da utiče na odlubljivanje posteljice žene, takođe joj može oštetiti unutrašnje organe i vitalno ugroziti život. Ne postoji tačan datum kada je on zabranjen u ginekologiji, ali sva istraživanja pokazuju da je izuzetno opasan i da su žene kojima je on rađen pretrpele ozbiljne posledice. Da li je teško sačekati dva minuta? Ili možda pet? Ili odmah skočiti na stomak već prestrašene žene koja već odavno ne zna šta se zapravo dešava kako bi se dete što brže rodilo”, piše Aneta Surtov.
 

Kristelerovim zahvatom porođaj se ne ubrzava bog zna koliko i u većini zemalja Evrope je napušten. Ipak, u medije je 2019. godine dospeo slučaj Španjolke Klare Mazons, kojoj su i akušer i babica skakali po stomaku svaki put kad je dobila kontrakcije. “Molila sam ih da prestanu, stomak mi je nedeljama bio crn od modrica”, ispričala je ona za Glas Amerike. Ovaj medij tada je dobio izjavu Mindi Rozeman, ekspertkinje za reproduktivna i ženska prava sa Univerziteta Jejl, koja je rekla da je Kristelerov zahvat u najvećem broju slučajeva odavno napuštena praksa, ali i: “U zavisnosti od načina i sile koja se tokom zahvata primenjuje, on je često bio čisto nasilje i ozbiljno narušavanje ljudskih prava porodilje”.

Iz ovoga je jasno da zahvat može da se izvede i bez skakanja, ali da je zastarela i napuštena praksa jer ubrzava porođaj za svega dva do pet minuta, što je zanemarljivo u procesu koji traje satima. Međutim, u slučaju Marice Mihajlović primenjene su najmanje dve prakse koje su u srpskim porodilištima rutinske iako Svetska zdravstvena organizacija jednu ne preporučuje (Kristelerov zahvat), a drugu preporučuje samo u krajnjoj nuždi i kada za nju postoje jasne indikacije – indukciju.

 

INDUKCIJA, OKSITOCIN I NESNOSNI BOLOVI

Davanje sintetičkog oksitocina porodiljama služi da ubrza kontrakcije i u narodu je poznat kao indukcija. Tokom porođaja, telo žene inače prirodno otpušta ovaj hormon, međutim, pojedina istraživanja pokazuju da se on u Srbiji daje rutinski. 

Godine 2017. u naučnom časopisu “Limes” tri naučnice, Biljana B. Stanković, Milica Skočajić i Ana Đorđević objavile su obiman rad “Upravljanje porođajem u Srbiji: medicinske intervencije i porođajna iskustva”. Za potrebe istraživanja razgovarale su sa 1460 žena koje su se porađale u 30 porodilišta širom Srbije tokom poslednjih pet decenija.

Kada je reč o indukciji, prema nalazima triju istraživača, od skoro 1500 žena, njih gotovo 65 odsto primilo je indukciju, a samo 21 odsto zato što nije bilo spontanih kontrakcija. Oko 18 odsto žena primilo je indukciju odmah po prijemu, bez obzira na spontane kontrakcije, a 20 odsto je indukciju dobilo iako su imale spontane kontrakcije koje su išle normalnim tokom.

 

”To nam govori da skoro petina žena indukciju dobija bez jasne medicinske indikacije (žene iz poslednje grupe) tj. njima se, kao prvorotkama, hormonski indukuje porođaj rutinski, bez obzira na praćenje toka porođaja i brzine otvaranja grlića. Ovi nalazi su posebno problematični kada se uporede sa statistikom iz drugih zemalja i preporukama Svetske zdravstvene organizacije”, zaključuju autorke. Drugi nalazi do kojih su došle jesu i da je doživljaj žena da manje aktivno učestvuju u svom porođaju posledica intervenisanja spolja, a osećaj ugroženosti i preplavljenosti povezan je sa tim što trpe znatno intenzivnije bolove, koji se kvalitativno razlikuju od bolova izazvanih prirodnim, neindukovanim kontrakcijama.

 

Inače, indukovane, veštački izazvane kontrakcije izazivaju daleko jači bol od spontanih, kod kojih se bol postepeno povećava: sintetički oksitocin odmah izaziva jake i vrlo bolne kontrakcije. U jednom drugom tekstu Biljane Stanković, objavljenom 2014. u časopisu “Sociologija” jedna od intervjuisanih žena opisuje svoje prirodne kontrakcije kao podnošljive, bol raste i ona je svesna da će s vremenom biti izuzetno jak, ali smatra da može da ga izdrži. Nakon što su joj dali indukciju, njeni bolovi postaju nesnosni, što ona ilustruje izjavom da bi lakše podnela da su joj otkinuli prst.

 

Indukcija potencijalno vodi ka komplikacijama jer osim što pojačava kontrakcije, ona ih i ubrzava pa se javljaju skoro bez pauze. Pauze između kontrakcija suštinske su za dobrobit fetusa, jer neprestane kontrakcije ugrožavaju protok krvi kroz placentu koja može da izazove manjak kiseonika u krvi fetusa i da ga životno ugrozi. Otuda ovih dana čitamo svedočenja žena koje su imale sreće da rode živu i zdravu decu, ali govore kako su bebe na rođenju bile modre i nisu odmah zaplakale.

Iako su preporuke Svetske zdravstvene organizacije takve da žena kojoj je data indukcija nikada ne sme da ostane bez medicinskog nadzora, intervjuisane žene odreda potvrđuju da su ostavljane same po nekoliko sati. I nije samo indukcija problem. Jedna od ispitanica ispričala je kako su joj oko stomaka stavili pojas za CTG (praćenje kontrakcija i merenje otkucaja srca bebe), masku sa kiseonikom na lice, cevčice u nos, braunilu, priključili je na indukciju i ostavili je samu u neudobnom položaju: “Stalno sam se bojala da ne pokidam nešto od tih kablova, a samo želim da se skupim”.

 

ČEREČENJE, DOSLOVNO

U svom radu, naučnice Stanković, Skočajić i Đorđević bave se i praksom ručne dilatacije – širenje grlića materice prstima lekara ili babice, kako bi se porođaj ubrzao i skratio. Među ispitanim ženama 36,5 odsto potvrdilo je da im je ovaj postupak rađen. Međutim, u vezi sa ovim pitanjem događa se nešto zabrinjavajuće: 24,9 odsto žena se ne seća da li im je ovaj postupak rađen: “Ovaj nalaz ima dvostruki značaj. Sa jedne strane, ukazuje na to da medicinsko osoblje ne obaveštava žene o intervencijama koje vrši. Ujedno, ukazuje na to da žene nisu svesne različitih intervencija na porođaju tj. da je medicinsko tretiranje porođaja za njih relativno netransparentno, što čini obaveštavanje od strane medicinskog osoblja još relevantnijim. Ručna dilatacija se uglavnom vrši tokom pregleda otvorenosti grlića i moguće je da žene prosto ne znaju da je medicinsko osoblje intervenisalo. Iako postoji ogromna verovatnoća da je ova intervencija bolna, postoji mogućnost da one, zbog toga što nisu obaveštene, a nemaju ni direktan uvid u to što se dešava, zapravo ne znaju čemu taj bol da pripišu”.

 

Još jedna medicinska praksa koja je u Srbiji drastično zastupljenija nego u ostatku sveta jeste epiziotomija, poznata i kao “sečenje”. Epiziotomija je akušerska operacija kojom se preseca međica u toku porođaja radi proširenja porođajnog kanala i bržeg i lakšeg izlaska bebe. Obavlja se tokom napona. Uvedena je bez jasnog zaključka o njenoj korisnosti i efektivnosti, odnosno, da li zaista sprečava pritisak na bebinu glavu (suprotno uvreženom verovanju žena da ih seku kako se ne bi “pocepale”). SZO je izdala preporuku da u današnje vreme epiziotomiju treba raditi samo zbog odgovarajućih indikacija, a ne rutinski. U svetu procenat epiziotomija u toku porođaja varira od 9,7 odsto u Švedskoj do čak 100% u Tajvanu (izvor: Retrospective analysis of episiotomy prevalence). 

U Srbiji, ova procedura, za koju je potpuno nejasno da li je uopšte potrebna, a kamoli neophodna, istrpelo je, prema nalazima naučnica Stanković, Skočajić i Đorđević – 75,5 odsto porodilja. “Iako se činjenica da je žena prvorotka u domaćim udžbenicima uzima kao indikacija za obavljanje ove procedure (što znači da se sprovodi rutinski), u empirijski zasnovanim preporukama za vođenje porođaja stoji da ova procedura nije preporučljiva kao rutinska, jer ne samo da ne predupređuje spontana oštećenja međice, već zapravo predstavlja rizik za javljanje značajno većih komplikacija. Sličan stav može se pronaći i u preporukama SZO (WHO 1996), kao i u stranim referentnim akušerskim udžbenicima (Cunningham, Bloom, Hauth, Rouse i Spong 2010). Ipak, to što se kod nas epiziotomija već generacijama unazad sprovodi u ogromnom broju slučajeva svedoči upravo o rutinskom sprovođenju ove intervencije kod žena koje se prvi put porađaju, te možemo opravdano da govorimo o kulturi rađenja epiziotomije koja u osnovi mora imati neke ideološke razloge, jer svakako nije zasnovana na dokazima”, zaključuju autorke. 
 

KRISTELEROV ZAHVAT – RUTINSKA STVAR

 

Kada je reč o pritiskanju, skakanju, tj. Kristelerovom zahvatu, već na početku teksta je rečeno da je on u ogromnom delu sveta napuštena praksa. No, istraživanje “Upravljanje porođajem u Srbiji: medicinske intervencije i porođajna iskustva” pokazuje da je kod nas on zastupljen u 59,7 odsto porođaja. U stručnim tekstovima koji uopšte pominju ovu praksu, primena se preporučuje ovako: “Ukoliko porodilja ne sarađuje dobro i ne napinje se dovoljno, asistent ili babica pritiskaju fundus uterusa, za vreme kontrakcije, šakom ili kompresom sa dve ruke”, Kaže: šakom ili kompresom pritiskaju. Niko ne pominje skakanje, udaranje, pesničenje i gaženje stomaka. Dakle, Kristelerov zahvat, onako kako je opisan u stručnoj literaturi, i kao takav – napušten, zapravo je daleko humaniji od onoga što se u srpskim porodilištima dešava rutinski. 
 

Svi nalazi i istraživanja sprovedeni na ovu temu, kao i iskustva žena koja se pojavljuju na mrežama, dokazuju da se većina ovih problematičnih procedura sprovodi istovremeno. A to znači: žena je u položaju u kom ne može da se pomeri, data joj je indukcija koja joj izaziva nekontrolisane, vrlo bolne kontrakcije, rasečena je, više od 12 sati joj je zabranjena i hrana i voda i po njoj skaču. U tom stanju, od nje se očekuje da bude smirena, pribrana, “saradljiva” i svesna svega što se oko nje dešava iako joj niko ništa ne govori. Probajte da se zamislite u toj situaciji.

 

A onda, na sve to dodajte bubašvabe (postoje fotografije), krvavu pocepanu posteljinu, tuševe u hodnicima, hladnu vodu (ako je ima), tj. dodajte uslove u kojima se žene porađaju. Potom se setite laktacijskih sestara koje ženama pokušavaju da izazovu lučenje mleka uvrtanjem i štipanjem grudi. Setite se ušivanja bez anestezije jer se ženama ne veruje da ih rez od epiziotomije boli. I sve ovo odnosi se na ogroman broj žena koje iz porodilišta izađu relativno čitave i ponesu svoju decu kući.

 

A onda se setite Marice Mihajlović i Jelene Ivković, koje je isti akušer porađao na isti način i obe su izgubile bebe i nisu jedine. Setite se Milice Filipović, koja je mrtvorođenu bebu porodila sama u toaletu GAK “Narodni front”, setite se Bobane Veličković Momčilović i svih drugih žena koje nisu preživele porođaj zato što su lekari ignorisali vrlo čest problem kod porodilja i trudnica – preeklampsiju i eklampsiju. Reč je o pojavi visokog krvnog pritiska u trudnoći i neposredno nakon porođaja, koji može biti i jeste smrtonosan za žene. Kad se svega toga setite, znajte: ovo je samo vrh ledenog brega. Ko zna koliko žena i beba danas nisu među živima zbog surovih medicinskih praksi. Ko zna koliko žena još nosi traume tiho misleći da je problem u njima. A nije, problem je u društvu u kom je trpljenje podignuto na nivo vrhunske moralne vrline.

 

 

 

 

 

 

[Juan Pablo Montoya]

https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Majci-umrla-beba-nakon-porodjaja-u-Nisu-traga-za-istinom.sr.html?fbclid=IwAR0ioJyV9Pd1uSABGPr7Wa2i7S3xmtOncHFQW6WH-4QlnNNKNSvpjum_BJg

 

Nišlijka Marija Perić 19. januara, iz rizične trudnoće rodila je zdravu bebu, koja je po rođenju dobila ocenu 9. Već sutradan, prema svedočenju majke, beba je zbog znakova žutice podvrgnuta fototerapiji, da bi joj ubrzo bilo javljeno da se beba zagrcnula usled dohranjivanja, ali su je lekari uverili "da će sve biti u redu". Ipak, nastupile su za majku nerazjašnjene komplikacije, pa bebu prebacuju na Dečiju kliniku. Tu beba umire od teške infekcije pluća. Ko je i gde zakazao pitanje je koje od tada muči majku koja je izgubila svoju bebu.

Iako je trudnoća bila rizična, a beba rođena malo pre vremena, bila je potpuno zdrava. Majci su bebu doneli posle 18 sati.

Bilo je sve super, beba je malo sisala, malo dohrana dok smo ušli u ritam. Kasnije postaje žućkasta i više spava, pa je odvode na fototerapiju. Ne brinem jer znam da nije jedina koja ima žuticu. Ipak posle 12 sati javljaju mi da se zgrcnula tokom dohranjivanja, da je pomodrela i da su morali da joj čiste respiratorne puteve, da je aspiriraju i da joj daju malo kiseonika - svedoči majka za Južne vesti.

Uveravali su je, kaže, da se takve stvari dešavaju i da će sve biti u najboljem redu. Umesto toga, kako objašnjava, beba je dobila temperaturu i saturacija je počela da pada, pa je odlučeno da se beba prebaci na Dečiju kliniku gde će joj biti ukazana sva neophodna pomoć.

Beba nije bila toliko loše kada su je prebacili, međutim kroz 15 minuta stigli su veoma loši rezultati i doktori sa Dečije klinike nisu mogli da veruju. Kako su mi rekli, u plućima je nađen strani sadržaj odnosno mleko i rečeno mi je da će to moći da reše antibioticima i zaista sam osećala da lekari sa Dečije klinike daju sve napore - kaže majka.

Poslednji rezultati ukazivali su na tešku infekciju pluća zbog koje je, nažalost, nakon 24 sata provedenih na Dečijoj klinici, beba preminula. Majka ističe da nije dobila obašnjenje kada je nastupila infekcija, kako je rekla - ni lekari nisu znali.

O tome da li je došlo do propusta i čijeg, kao i da li je pokrenuta unutrašnja kontrola upitan je i Univerzitetski klinički centar, odakle kažu da će sve navode ispitati.

Uprava niškog Univerzitetskog kliničkog centra, odmah po dobijanju saznanja o navedenom događaju, zajedno sa nadležnim službama, formirala Komisiju za unutrašnji stručni nadzor, koja će detaljno ispitati hronološki sled događaja i utvrditi sve činjenice, nakon čega će, naravno, o svemu tome porodica biti obaveštena - navode iz UKC-a.

Roditelji skrhani situacijom koja ih je zadesila, kažu da slučaj nisu nigde prijavili. Međusobno preispituju situaciju, traže odgovore kako je došlo do toga da zdrava beba nakon tri dana od rođenja premine od teške infekcije i čekaju nalaze obdukcije.

 

Nije akusersko nasilje, ali eto, da se vidi kako nam deca umiru.

[Helena]

Nije možda puko nasilje, ali roditelji/staratelji moraju znati istinu o stanju svog deteta.

Rekla sam da nisam radila u sali, ali protokol monitoringa i ostalih radnji mora da postoji.

I da se uredno vodi.

 

Eto još pitanja za Grujičić a Vučića možemo očekivati u još jednoj reklami.

 

 

[Pletilja]

To "skakanje po stomaku" je  mog prvenca kostalo preletoma leve kljucne kosti, izbacili su ga naglo, nekotrolisano, jos pre 45,5 godina. Nas prvi susret je bio zaliven mojim suzama jer mi je beba doneta sa imobilisanom rucicom. I osecajem krivice koji me nikad nije napustio: " Dedina krava Milava je znala da rodi zdravo tele a ja.....".

Edited January 30 by Pletilja

[Juan Pablo Montoya]

7 hours ago, Helena said:

Nije možda puko nasilje, ali roditelji/staratelji moraju znati istinu o stanju svog deteta.

Rekla sam da nisam radila u sali, ali protokol monitoringa i ostalih radnji mora da postoji.

I da se uredno vodi.

 

Eto još pitanja za Grujičić a Vučića možemo očekivati u još jednoj reklami.

 

 

 

Nezvanično, način davanja dohrane je takođe veoma upitan, to jeste med sestre nemaju strljenja nego bukvalno sipaju bebama u usta mleko, i onda može ovo da se desi. Retko ali je moguće.

 

U svakom slučaju, mene je sve više strah da ovo uopšte nije retkost u našem zdravstvu i da mi imamo ozbiljan problem i sa strukom i sa humanošću. Ja kapiram da nekoga nije previše briga za nečije dete ali posao se mora obavljati profesionalno a empatija valjda mora da bude na minimumu, pa makar i naučena.

[Eddard]

Aspiraciona pneumonija je jeziva komplikacija za jednu bebu, ali je i dalje "samo" komplikacija koja se dešava, nije nemar. Osim ako zaista nema istine u tome što @John Terry kaže. Onda je to za vešanje na gradskom trgu. Ja se pitam samo, zašto dohrana već prvi dan?

A drugo je način na koji se cela situacija (ne) komunicira sa roditeljima, to ne sme tako. Imam utisak da medicinsko osoblje u Srbiji i dalje neguje taj neki mistični/misteriozni pristup, umesto da se stvari uvek jasno, nedvosmisleno i odmah komuniciraju sa pacijentom/članovima porodice. Taj pristup - ma, ništa, malo se zagrcnula, biće sve u redu, dešava se, pa za par sati, izvin'te dete vam je umrlo, je nedopustiv (u ovom slučaju i potpuno pogrešan jer ne odgovara stvarnom stanju) i samo doprinosi daljem nepoverenju.

 

7 hours ago, John Terry said:

 
... u našem zdravstvu i da mi imamo ozbiljan problem i sa strukom i sa humanošću...

 

Mi imamo problem sa strukom, ali i mnogo više sa humanošću u celokupnom društvu, a zdravstvo je samo ogledalo toga.

Taj mit o Srbima kao gostoprimljivom, saosećajnom i brižnom narodu se veoma brzo ogoli posle kraćeg vremena života u nekom humanijem društvu.

 

Edited January 31 by Eddard

[Juan Pablo Montoya]

29 minutes ago, Eddard said:

Taj mit o Srbima kao gostoprimljivom, saosećajnom i brižnom narodu se veoma brzo ogoli posle kraćeg vremena života u nekom humanijem društvu.

 

Da, svodimo se na pleme sa vođom koji te gosti ali ako ga uvrediš, možda budeš večera za sledećeg gosta.

 

Inače, @Eddard šta dovodi do aspiracione pneumonije i kako sprečiti mogućnost da se to desi? Pretpostavljam da je to retka situacija. Prema ovim ženicama sa interneta, najčešće se desi u porodilištu dok je dete još slabo od prođaja.

Edited January 31 by John Terry

[Eddard]

Dešava se kad dođe do aspiracije, znači udisanja stranog tela, u ovom slučaju mleka. Pretpostavljam da beba još uvek nema potpuno zrele reflekse, ali generalno ne bi trebalo da se dešava kod zdrave dece, ali može slučajno da se desi. Može da se desi kod dece koja nisu skroz budna (npr. posle anestezije) ili kod dece koja imaju neki poremećaj. Naravno, i ako nekontrolisano sipaš bebi mleko u usta. Ali to zaista ne mogu da poverujem. 

[Helena]

Ali ženice sa interneta novi level koji je, ili preuzet od crkve, ili će ga crkva brzo preuzeti.

Pa stvarno ljudi 

[Juan Pablo Montoya]

Uglavnom ana forum, tamo dosta citam.

Sta nije u redu sa time? Aj kazi mi da napisem da se ne uvredis kako ne bi smarala vise pasivnom agresijom.

[Helena]

Nisam ja nimalo agresivna, ti prosto ne uviđaš gde grešiš i pored tvoje dobre volje i namera.

Zar ne vidiš sam kako omalovažavajuće zvuči to "zenice sa interneta"?

Mislim, ne znam koliko imaš godina, ali bi trebalo već da imaš nekog iskustva u svakodnevnoj komunikaciji.

I nisi ti jedini, mnogo ljudi greši nesvesno, pogledaj samo one TV ankete kad polupismeni novinari random prolaznicima govore Vi, a radniku gradske čistoće Ti, banalan primer ali vrlo čest i slikovit.

I sad si još dobio od kronosa rugajući smajli jer si napisao da čitaš Ana forum, pa njemu napiši da je pasivno agresivan, premda bih ja izostavila to pasivno, jer mu je namera bila da ti se naruga.

 

[Juan Pablo Montoya]

Napisi mi kako da kazem, napisem i pisacu tako. Samo da izbegnem ove nepotrebne rasprave o formi i da pisemo o ssustini.

 

Kronos mi se bukvalno ni jednom nije rugao.

A ako cemo o umecu komunikacije, evo recimo mene kao ateistu vredja kad me neko povezuje sa crkvom na bilo koji nacin.

[Helena]

Pa normalno piši, žene, devojke, nema tu velike filozofije.

Evo, neću više na ovoj temi o tome.

[Juan Pablo Montoya]

Ovo zenice je bas pisano sa simpatijom jer mnogo toga procitam i naucim od njih.

Ne mozes samo da pretpostavis da neko vredja na osnovu neke predrasude ili ranijeg iakustva.

I onda napises kako sam socijalno tup i ne znam da se ponasam i da bi vec trebalo da sam naucio da se ponasam.

 

To je textbook pasivna agresija.

 

Drago mi je ako necemo vise o tome. Aj da pricamo o temi.

[zoran59]

Pomisljam da sam poludeo. Citam temu jer sam filantrop i u velikoj meri feminista, a to je cisti mazohizam. Tj. nerviram se i saosecam sa zenama (ne samo sa zenama, nego sa roditeljima ukljucujuci i oceve) koje nikada nisam video, a ne mogu nista promeniti. Ove neke opisane nazovi-zdravstvene radnike bih, ako ne streljao, onda barem prebio.

 

Moje dete je rodjeno u Kansasu, u jugozapadnom delu. To je jedan od najprimitivnijih i mentalno zaostalih delova USA. Poslednje selo u Sumadiji izgleda kao Pariz ili Venecija u poredjenju.

A ipak...

 

Tokom trudnoce, zena i ja smo pohadjali Lamaze predavanja, sta se se ocekuje tokom porodjaja i kakvu asistenciju ja kao otac/muz mogu da dam. Ispostavilo se, uzalud - zavrsilo se kao carski rez.

 

Pocelo je jednostavno. Zenu uhvate trudovi. Smeste nas u sobu na ginekolosko-porodiljskom spratu bolnice. Oboje, i ja sam tamo. I, pazi, jednokrevetna soba sa kupatilom i svime sta treba, dakle ne "boks" kao u stali sa jos 50 zivotinja. Zeni na stomak prikopcaju i tzv. fetal monitor - za pracenje razvoja deteta/situacije. Nije to bez veze - primetim da, kad zenu uhvate trudovi, detetov puls spadne sa 200 na 40. Zovem glavnu sestru na odeljenju, ona dodje odmah (!) i pogleda pa zove ginekologa. Ni on se ne necka nego dojuri pa kaze sestri, zovi dezurnu hirursku ekipu, hitni carski rez.

(ispostavice se, cerki je pupkovina isla omotana oko glave i svaki trud/pritisak je zaustavljao dotok krvi)

 

Normalno (meni i ovde, ocigledno u Srbiji nije), idem i ja u hirursku salu. Presvucem se u sterilni kombinezon itd. Tamo ekipa. Glavni rec vode ginekolog i neonatalna pedijatrica, a ima jos sestara i asistentica.

Ginekolog samo brine za majku. Pedijatrica brine za dete. Dakle, on presece (hirurski) stomak, izvadi dete, ni ne pogleda ga, doda ga asistentici koja ga prosledi pedijatrici i pocne da kauterezira i zasiva zenu, to mu je glavna briga. Tek nakon pola minuta, onako preko ramena, pita: "what do we have here?" A pedijatrica kaze: "a beautiful baby girl!" Ja sam bio labav na nogama, onesvestio se nisam ali sam i onako labav poleteo u nebo. Moji muski preci su vec u vise generacija imali samo sinove, pa sam bas zeleo cerku - i dobio sam. Stavise, video sam je pre majke.

 

Ostali smo u bolnici dva dana. Zena je, prakticki od momenta kad se probudila, mogla da stane na noge, ali se radi o opreznosti - da ne dodje do post-operativne infekcije ili vec nekakve komplikacije.

 

Zato sam ovde, na ovoj temi, protiv radjanja kod kuce. Moguca je banalna komplikacija (kao u nasem slucaju, pupkovina oko glave) i intervencija bi bila odgodjena, sa nepredvidivim posledicama. Bolje/bezbednije je u bolnici.

 

Ali, nazad na temu, treba odgovarajuci personal. Mi (zena i ja) tokom tih par dana nismo videli nikoga da nam se obrati bez osmeha ili bez pitanja da li nam sta treba. Sve skupa, fantasticno iskustvo.

 

Na ovoj temi, nemam sta da kazem - mozda "dodajem so na ranu."

 

Zenama/majkama u Srbiji samo dodajem: razumem, saosecam i navijam za vas.