Psihologija: Empirijska nauka (o duši)

[RatzenStadt]

3 minutes ago, Kronostime said:

Prilicno gresis u tome:

- Deca koja su iskusila nasilje u odrastanju su, najcesce, skloni da to na svaki moguci nacin izbegnu

 

 

Pa nisam bas siguran.
Obrasci ponavljanja porodicnih obrazaca su cesta, mozda i prirodna pojava.

[Mina D. Harker]

4 minutes ago, Kronostime said:

Voleo bih da na ovu temu popricamo na PM zato sto bi ovo javno ispovedanje dovelo do zgrazavanja ostalih.

All due respect, nema potrebe. Nisam iz struke, i naravno da imaš pravo na svoje iskustvo, pa i da ga ne dijeliš javno ako ti je neugodno. Zaista nije neophodno da se ispovijedaš, ni meni ni drugima. 🙂

 

[DameTime]

12 minutes ago, RatzenStadt said:

Pa nisam bas siguran.
Obrasci ponavljanja porodicnih obrazaca su cesta, mozda i prirodna pojava.

 

Tako je, obrasci se često ponove čak i kada deca (na svesnom nivou) znaju da je to moguće i ne žele da prođu putem svojih roditelja (iz ovih ili onih razloga).

 

Što nas vraća na priču o transgeneracijskim traumama.

[Kronostime]

4 minutes ago, Mina D. Harker said:

All due respect, nema potrebe. Nisam iz struke, i naravno da imaš pravo na svoje iskustvo, pa i da ga ne dijeliš javno ako ti je neugodno. Zaista nije neophodno da se ispovijedaš, ni meni ni drugima. 🙂

 

Neke stvari nisu za javnost, a nemam nikakvu potrebu da se ispovedam - moje iskustvo kazujem drugima da ga izbegavaju i da im pomognem oko procesiranja slicnih iskustava.

 

Zao mi je samo sto sam jedini spreman da pricam o onim najtezim i najdelikatnijim osecanjima i njihovim uzrocima i poslediama.,,,

Ubiti nekoga je lako,  trenutak odluke i izvrsenje, posle toga opravdavas sebe do sledeceg puta...

E,  posle vise puta  - vise ti nije i bitno.

Kada ti, posle nekog vremena, to postane ponovo bitno i neko pita o tome - da li ces ocutati?

Ili ces reci ono sto mislis, ma koliko te svako slovo koje kucas cepalo u komade zbog onog stp ti je na savesti - o tome da li je opravdano sudice  Bog, koji god da je.

Za mene ce i onaj rogati da dodje na sudjenje i da moli Sv. Petra da me smesti medj` one pizde andjeoske u raju umesto da budem u paklu sa drustvom oko kotlica. 😈

12 minutes ago, DameTime said:

 

Tako je, obrasci se često ponove čak i kada deca (na svesnom nivou) znaju da je to moguće i ne žele da prođu putem svojih roditelja (iz ovih ili onih razloga).

 

Što nas vraća na priču o transgeneracijskim traumama.

A to su?

Samo bez generickih napisa.

[DameTime]

Evo možeš da pročitaš npr. na ovom linku  

[Smrtokapa]

1 hour ago, McLeod said:

Ne znam dovoljno o njegovom radu da bih mogao ista da tvrdim, ali i za Nestorovica se pricalo da je najbolji pulmolog u Srbiji gde svi vode svoju decu kod njega, pa kad su poceli da se javljaju neki ljudi koji jesu odveli decu kod njega i imali jako losa iskustva sa njim i u to moze da se sumnja.

 

Od ljudi koje poznajem sam čuo iskustva koja se kreću od "Nestorović mi spasao sina" do "Malo je falilo da me Nestorović ubije".

 

Ali, kao što kažeš, ključno je to da Branimira Nestorovića više ne gledamo kroz prizmu toga kakav je on kao pulmolog, odnosno kakav je u svojoj užoj stručnoj delatnosti, već kakav je u širem društvenom delovanju, jer je počeo time da se bavi i jer je upravo to, a ne njegova struka, način na koji sada primarno utiče na ljude.

 

Tako i Džordan Piterson.

[Kronostime]

17 minutes ago, DameTime said:

Evo možeš da pročitaš npr. na ovom linku  

Voleo bih da cujem tvoje izlaganje na temu - ovo na linku je generalizacija per se...

Nigde veze sa stvarnim roditeljstvom i iskustvom istih oko odgajanja potomaka.

 

[JPM]

1 hour ago, McLeod said:

Ok, ne slazem se, ali u svakom slucaju mislim da nije preterano bitno.

 

Bitno je jer covek uopste nije desnicar nego mu je nametnuta etiketa jer nije pristao da se slozi sa time da se rodno senzitivni jezik koristi kao mandatorni. Gomilu puta je izjavljivao da nema nista protiv toga licno ali da smatra da je pogubno da se to namece ljudima.

 

Onda su naravno svi skocili na njega. Ne svi, vec radikalna levica, i onda po pravilu ide blacenje i ne dao ti bog da to dozivis.

[McLeod]

To oko rodno senzitivnog jezika je bukvalno 2% njegovog opusa i nebitno u poredjenju sa drugim stvarima.

 

Inace, on se oko toga ne pita nista jer to nije njegova struka i misljenje mu je relevantno koliko i moje koji mislim da jede govna, na primer.

 

Rodno senzitivni jezik se ne odnosi na muskarce u 99% slucajeva tako da ne vidim sta tu ima muskarci da se pitaju i odredjuju.

 

Za mnoge klijente mi je bio guideline da treba da koristim they/them kao zamenice kada pisem o nekim licnostima. I nije se preterano tesko navici i iz anglocentricnog ugla je i logicno.

 

Trenutno imam koleginicu koja mi je rekla, parafraziram, znam da to u tvojoj zemlji nije uobicajeno, ali bih volela da znas da su moje zamenice they/them. Ja sam rekao da nije nikakav problem i tako joj se obracam. I generalno je super kao koleginica.

 

Ako mi neko trazi da ga zovem tako, ili ima neki pseudonim kao zlatno majmunce ili Majkl Dzordan, ja cu tako tu osobu zvati. Sta ja mislim o tome je nebitno.

Edited January 20 by McLeod

[DameTime]

20 minutes ago, Kronostime said:

Voleo bih da cujem tvoje izlaganje na temu - ovo na linku je generalizacija per se...

Nigde veze sa stvarnim roditeljstvom i iskustvom istih oko odgajanja potomaka.

 

Jbg, Kronose, ponovo tražiš objašnjenje objašnjenja. Ja nisam terapeutkinja - ni sertifikovana, ni u edukaciji - imam neko osnovno znanje (pošto nisam završila kliničku psihologiju), u koje spada poznavanje ovog i sličnih pojmova.

 

Ono što mogu da kažem je da ja potpuno prihvatam kako tvoje iskustvo, bilo u poziciji deteta, bilo roditelja, ne može da se ukalupi u neku od ovih shema. I to je potpuno u redu, ne bih ulazila u preispitivanje tvog ličnog doživljaja.

 

Međutim, iznošenjem tvrdnje kako ovo nema veze sa stvarnim roditeljstvom i iskustvom u odgajanju potomaka, ti dovodiš u pitanje širok pojam iz psihoterapijske prakse, koji ne postoji samo na teorijskom, već i na empirijskom nivou. Za šta, with all due respect, nemaš dovoljno znanja i informacija. 

 

Ja prva kod sebe prepoznajem transgeneracijske traume i obrasce koji su se preneli s kolena na koleno, samo moja terapeutkinja to ne bi nazvala tako, nego tipa transgeneracijska transmisija (transfer). 

 

Na aktuelnim primerima, da se ne ograničavamo na nasilje u porodici i seksualno nasilje, primer transgeneracijske traume su 90te (i ratovi i Miloševićeva vladavina). To je moja keva prenela na mene, samo sam ja uspela da razrešim jer su se stekli određeni uslovi za to (obrazovanje, preseljenje u veliki grad, internet era itd). Za neku decu sutra period sns vladavine može biti transgeneracijska trauma.

 

Da li će je razrešiti, zavisi od mnogo faktora.

[McLeod]

Da, samo da ne zaboravim, iako to ide u neku drugu diskusiju koja je vodjena ranije - radikalna levica kao takva je takodje otrov za drustvo i ja nemam nikakvu sumnju u vezi toga, pogotovo kad se dohvate ekonomije.

 

Ali to na stranu, ekstremna i svaka druga levica je reakcionaska, tako da nije isto opasna ni stetna kao ekstremna desnica. Po definiciji.

[Besni lala]

Ja ne verujem u psihologiju kao nauku ...

Čak i psihijatrija mi je upitna - mada ok... uznapredovali su malo sa hemijom od nekadašnjih metoda

 

 

Scena je iz Penny Dreadfull btw - kad pripremaju protagonistkinju za lobotomiju jerbo je malo histerisala ... good old times ... 

Sjajna serija btw... prva sezona svakako - bave se čak i feminizmom ...

 

@DameTime Ćaos

Nemoj više da ideš ... dosadno bez tebe jbga.

[DameTime]

18 minutes ago, Besni lala said:

Ja ne verujem u psihologiju kao nauku ...

Čak i psihijatrija mi je upitna - mada ok... uznapredovali su malo sa hemijom od nekadašnjih metoda

 

Bilo bi zaista čudno da za nekoliko vekova nisu uznapredovali 

 

18 minutes ago, Besni lala said:

 

Scena je iz Penny Dreadfull btw - kad pripremaju protagonistkinju za lobotomiju jerbo je malo histerisala ... good old times ... 

Sjajna serija btw... prva sezona svakako - bave se čak i feminizmom ...

 

Gledala  Eva Green je sjajna! 

 

18 minutes ago, Besni lala said:

@DameTime Ćaos

Nemoj više da ideš ... dosadno bez tebe jbga.

 

Ne bih ja, ali... 

[JPM]

1 hour ago, McLeod said:

koleginicu

 

Uvredio si ih.

[DameTime]

Osvrnula bih se na jednu temu koja me baš trigeruje u poslednje vreme, a to je depsihologizacija psihoterapije. Sve je počelo ovako...

 

Krajem prošle godine, Društvo Psihologa Srbije (DPS) izdalo je predlog Nacrta o psihološkoj delatnosti*. U okviru istog je je psihoterapija prepoznata kao deo psihološke delatnosti, tj. jedan od aspekata bavljenja istom.

 

Zašto je ovo bitno? Pa, krajnje je vreme za zakon koji će precizirati ograničenja psihološke delatnosti, jer se time štite i psiholozi i klijenti. Isto važi za psihoterapiju (u planu je i Zakon o psihoterapiji) koja nije prepoznata u zakonu, pa većina njih de facto radi "na crno".

 

*koga zanima, neka Nacrt potraži na sajtu jer mi ne da da pejstujem link, već mi automatski skida dokument

 

Savez Društava Psihoterapeuta Srbije (SDPS) je odmah reagovao saopštenjem u kom su se pobunili jer, navodno, psiholozi privatizuju psihoterapijsku praksu, vezujući je isključivo za psihologiju. Nacrt navodno sugeriše kako su osnovne studije psihologije dovoljne za psihoterapijsku praksu, a zapravo je neophodna dodatna edukacija itd.

 

Ovde možete pročitati to saopštenje, a ovde i demanti koji je izdalo DPS.

 

Razumem taj momenat razgraničenja kako je psihoterapijska praksa rezultat dodatne edukacije nakon osnovnih i master studija psihologije, pogotovo jer u javnosti i dalje postoji uverenje kako su psiholozi "školovani" da se bave psihoterapijom.

 

Ono gde su prešli granicu je pocrtavanje kako znanje iz psihologije nije toliko bitno ni presudno za psihoterapijsku praksu, a po mom (ne tako skromnom) mišljenju su time pokazali i šta ih zapravo trigeruje u ovom Nacrtu. 

 

Jedan od psihoterapeuta koji u tome prednjači je Milan Damjanac, sertifikovani psihoterapeut konstruktivističke orijentacije i predsednik PLK centra. Napisao je ovaj tekst za Velike priče u kom je poprilično isprozivao psihologe na temu. 

 

Tu je izneo niz površnih zaključaka, kao što je recimo taj da psiholozi pokušavaju da oduzmu pravo da se nazovu psihoterapeutima svima osim sebi. Što nije istina jelte. A već možete da hipotezirate kako Milan nije diplomirani psiholog, i bićete u pravu - on je diplomirani filozof 😄 

 

Dobio je ovaj odgovor od koleginice koji je sumirao suštinu:

 

Quote

Psihoterapija se u najvećoj meri oslanja na psihološka znanja i definiše kao namerna primena kliničkih metoda i interpersonalnih obrazaca izvedenih iz utvrđenih psiholoških principa, sa ciljem da pomogne ljudima u modifikaciji njihovog ponašanja, kognicija, emocija i ličnih karakteristika u smeru koji učesnici smatraju željenim (APA, 2013). Dakle, ne primenjuju se pedagoški ili filozofski principi, već psihološki.

 

To ne znači da filozof ili pedagog ne mogu postići stručnost u određenom segmentu psihoterapije. Naprotiv, jedan pedagog može biti izuzetno kompetentan u radu sa decom i adolescentima, dok se filozof u svom radu može fokusirati na egzistencijalna pitanja.

 

Quote

Suprotno njegovim tvrdnjama, Zakon ne sugeriše da su psihološka znanja dovoljna za bavljenje psihoterapijom. Psiholozima je potrebna dodatna psihoterapijska edukacija, kako bi nadogradili svoje kompetencije koje su stekli kroz formalno obrazovanje. U tekstu se omalovažavaju akademska znanja iz psihologije i zanemaruje činjenica da su psiholozi nakon studija osposobljeni da se bave savetodavnim radom i na taj način se podstiče nepoverenje u psihologiju kao nauku i struku.

 

Quote

Osim toga, on priznaje da su psiholozi pozvani da se bave mentalnim zdravljem, ali u određenom domenu, što je netačna tvrdnja, jer su psiholozi pozvani da se bave mentalnim zdravljem u svim domenima, jer su se za to školovali, dok se filozofi i pedagozi kroz psihoterapijsku edukaciju mogu baviti određenim domenima mentalnog zdravlja.

 

Quote

Dalje, kolega se poziva na neophodnost šireg obrazovanja iz istorije, sociologije ili filozofije, što je potpuno marginalno u psihoterapijskom kontekstu, jer da nije, polagala bi se propedevtika iz ovih oblasti, a ne iz psiholoških predmeta.

....

Ideja da svako može da bude psihoterapeut samo na osnovu „šireg obrazovanja“ iz oblasti kao što su filozofija i književnost, zanemaruje rizik za klijente, koji zaslužuju profesionalnu i etički odgovornu podršku. 

 

Zašto pravim ovoliki uvod u priču, koju posvećujem njemu, pa zato što je lik predsednik PLK centra, uz to prilično "uticajan" na internetu - ima dosta pratilaca, stalno gostuje po podcastima i sl.

 

I onda, nakon svega toga, u jednom od poslednjih tekstova on napiše kako se pomagačkim profesijama (lekari, terapeuti, socijalni radnici itd) bave nevoljena deca. Ovakva generalizacija iz tastature jednog psihoterapeuta može biti jako opasna. Ja sam takvu generalizaciju o motivima za upisivanje studija psihologije već čula, doduše od needukovanih laika iz svoje okoline. Pri tome se pozvao na jedan pregledni rad, koji nije ni imao jednostrani zaključak na temu, već je pokazao da deo ljudi u pomagačkim profesijama nosi takve motive.

 

Srećom je jedan njegov (pošto je psihoterapeut) i moj (ali i psiholog) kolega debunkovao taj njegov tekst i pokazao da psihološka znanja ipak jesu bitna. Više možete pronaći ovde. On se sada vadi pričom kako ima pravo na svoju interpretaciju pročitanog, da ne može baš sve u psihoterapijskoj praksi da se dokaže empirijski, i zar to znači da se poništava sve što saznamo iz prakse.

 

Tačno je da se ne može sve dokazati empirijski, ali za ispaljivanje generalizacije ranga svi u pomagačkim profesijama su oni koji su u detinjstvu ostali željni ljubavi i pažnje roditelja - ona ti je neophodna. Zato se i suzdržavamo takvih generalizacija, jer ih uglavnom ne možemo podržati podacima.

 

Zašto pišem sve ovo? Jer je narativ "svako može biti psihoterapeut" mnogo opasniji od toga što su se psiholozi drznuli da zaštite svoju profesiju ovim Nacrtom zakona. U društvu u kom još uvek postoje predrasude prema psihoterapiji, nedostaje prepoznavanje razlike između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta, a psihoterapeuti se u velikoj meri smatraju "šarlatanima", najmanje što nam treba je novo podrivanje profesije psihologa.

 

Podstiče se nepoverenje u jednu humanističku profesiju, a sve zato što se deo praktičara trigeruje jer nisu diplomirani psiholozi.

 

 

 

[DameTime]

7 minutes ago, BattleBender said:

Patologija nije samo stvar vezana za konkretan medicinski slucaj.
To sto negativna emocija nije samo mrznja, ne znaci da negativne emocije ne mogu da budu patoloske.

 

Ovo je opšte mesto, samo nema nikakve veze sa trenutnom diskusijom. Većina ljudi ipak ne pati od nekog psihopatološkog stanja.

 

7 minutes ago, BattleBender said:

Napisala si "Zelimir samo objekat kroz koji se kanališu sve negativne emocije koje određeni navijači gaje prema Partizanu, a ne bi bilo mnogo drugačije ni da je on svetac."
I mislis da to ne implicira patologiju? Pogotovo u kontekstu gde negiras necije argumente i svaciju rec tumacis da je to zbog iracionalnog osecanja ili fenomena (koji si gore navela).
Jos "odredjeni navijaci" sto moze da znaci njih 3 miliona i njih 30 ovde. (Inace, nekada se za te stvari banovalo).
Impliciras iracionalnu opsesiju i navodis na kontekst automatizma nekih negativnih emocija (nebitno kojih tacno, nomenklatura nije bitna sada).
To je... patologija.

 

Još jednom ću te zamoliti da prestaneš sa ovim učitavanjima i interpretacijama. Ne zanima me šta misliš o meni kao forumašici ili mom pisanju, na to ne mogu da utičem, ali je ovo jako, jako problematično. Pogotovo jer nemaš nikakvu referencu za svoje pisanje, nego ideš napamet. 

 

Dakle:

 

Quote

Interesovanje istraživača, a često i laika je najviše usmereno na regulisanje negativnih emocija. Pretpostavljamo da je to iz razloga što smanjenje intenziteta i trajanja negativne emocionalne reakcije umanjuje ljudsku patnju.

 

Postojeća istraživanja koja se bave emocionalnom regulacijom sugerišu da individualne razlike u regulaciji emocija imaju značajne posledice na različite aspekte života čoveka, na primer, na njegovo zdravstveno stanje. Regulacija emocija je važna jer izaziva promene u dinamici naših osećanja tako što utiče na njihovu pojavu, intenzitet, održavanje ili ublažavanje na fiziološkom planu, u ponašanju i u subjektivnom doživljavanju (Gross & John, 2003).

 

Za one manje upućene, svaka emocija ima tri bar tri komponente: fiziološku (promene u organizmu), ponašajnu (kako se to manifestuje u spoljašnjem ponašanju, mimici, gestikulaciji) i subjektivni doživljaj (kako prepoznajemo i psihološki doživljavamo emociju).

 

Regulaciju emocionalnog ponašanja predstavlja inhibicija, prigušivanje, ili stručno supresija spolja vidljivog emocionalnog odgovora. Drugim rečima, kad gušimo i prikrivamo intenzitet negativne emocije.

 

Regulaciju misaonog sadržaja predstavlja drugačija interpretacija situacije koja pobuđuje emociju, i to na način koji menja samu emocionalnu rekaciju. Ova misaona strategija se stručno naziva preformulacija. Preformulacija može biti pozitivna i negativna. Pozitivna preformulacija se odnosi na povećanje pozitivnih emocija, a negativna na redukciju negativnih emocija. Dakle, regulacija ponašanja se odnosi na već nastali emocionalni odgovor, a regulacija misaonog sadržaja se dešava pre nego što emocionalni odgovor nastane i na taj način utiče na njegov intenzitet i kvalitet (Ochsner & Gross, 2005).

 

U ispitivanju posledica supresije i preformulacije kao načina regulisanja emocija, istraživači dolaze do zaključka da supresija smanjuje ekspresiju emocije, ali ne i subjektivni doživljaj emocije. Dakle, prigušivanje negativne emocije se manje vidi, ali isto oseća.

 

Sa druge strane, preformulacija dovodi do smanjenja negativnog iskustva i ekspresije negativne emocije, bez povećanja u fiziološkoj aktivaciji. Drugim rečima, kada drugačije interpretitamo i tumačimo situaciju oko koje se naša emocija aktivira, ne samo da je negativna emocija manje vidljiva, već je i njen intenzitet zaista manji, a naš doživljaj lakši.

 

Quote

Kada bi suštinu negativne preformulacije želeli da pretočimo u reči ona bi glasila: „Kada želim da umanjim doživljaj nekog negativnog osećanja, menjam način razmišljanja o situaciji u kojoj se nalazim.“

 

Pozitivna preformulacija bi zvučala: „Kada želim da doživim radost ili zadovoljstvo, prebacim misli na nešto drugo“.

 

Supresija bi, sa druge strane, glasila: „Kontrolišem svoje emocije tako što ih ne pokazujem”.

 

Izvor