Jump to content

Opšta diskusija o pročitanim knjigama i onima koje planiramo da čitamo


Džudi

Recommended Posts

1 hour ago, alcesta said:

Jao, sećam se, ovo je skoro bilo... videla sam da se i autorka javila da objasni kako njenu knjigu ne treba tako tumačiti ili nešto slično :ajme:

 

Početkom godine. Nije problem u knjizi, to je Laguna pokušala da zabašuri svoju grešku koncentrisanjem na knjigu. Problem je što su oni komunicirali osnaživanje žena i taj recept iz knjige "ironično", a kao nagradu su delili - testenine i lakove za nokte. Posle su se vadili kako su označili knjigu u svom IG shop-u i sl. (to su naknadno dodali). Sve u svemu anti-feministički bullshit za koji nisu imali obraza ni da se iskreno izvine. No ne čudi me, kakav im je direktor digital-a... 😄 

 

1 hour ago, Devojka Luke Razića said:

Kad smo već spomenuli Lagunu, možemo i Vulkan i Deretu. 🙂

 

Ranije se mnogo čitalaca na svim FB grupama- knjiškim grupama, žalilo se na loš prevod Vulkanovih prevodilaca i na puno grešaka-pravopisnih i gramatičkih.

 

Više to nije slučaj. Primećujem na sajtu Vulkana da imaju često dobre akcije, kupujem njihove knjige i ja sam zadovoljna..ne vidim greške kojih je ranije bilo.

 

Dereta ima sve bolja i bolja izdanja+i oni su počeli sa akcijama. 

 

Ja jedno 3 godine nisam kupovala u Vulkanu jer sam čula kako tretiraju svoje zaposlene, kao vid bunta. U to vreme kvalitet papira za štampu je bio, da izvineš, nivo toalet papira (ne čak ni onog troslojnog) i imali su gomilu grešaka u prevodima i lekturi. Sada vidim da se to promenilo, izdanja su bolja; pogotovo mi se dopadaju njihova izdanja klasika. Par njih sam kupila na popustima od po 50% i više.

 

Što se Derete tiče, njih gotivim, jedna od kvalitetnijih IK. I tu sam imala člansku kartu neko vreme.

Edited by DameTime
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Taj serijal je klasičan primer štancanja nastavaka i pokušaj da se izvuče još koji novčić od uspeha prve knjige. Prva i druga knjiga su dobre a od treće kreće slobodan pad. Šesta straža je skoro nečitljiva koliko je dosadna sa bezbroj nekih ponavljanja.

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, alcesta said:

Ne znam je li izašlo novo izdanje Noćne straže, u poslednjih nekoliko godina nije moglo nigde da se nađe, rekli su mi da ga treba doštampati, a nastavaka je bilo.

 

Ja nedavno prodao prvi deo za 3500 din; kupio odavno na Sajmu knjiga tipa za 500 ili 600 din, tad ih je bilo koliko hoces. Medjutim, imao sam samo tu prvu knjigu, a nesto me nije privukla, ne znam dal sam procitao 50 strana i batalio. Tako da sam je utopio i za te pare uzeo na Pancevackom buvljaku 2 kompleta - od 8 knjiga Viktora Igoa i 10 knjiga A.P. Cehova, ostalo mi i za pivce pride 🙂

 

Inace sam sad za vikend na buvljaku uzeo Enderovu igru u izdanju Carobne knjige za 100 din, i ona se odavno ne stampa i tesko se dolazi do nje. 

Link to comment
Share on other sites

Enderovu igru sam srećom nabavila te godine kad su je izdali.

 

Quote

Medjutim, imao sam samo tu prvu knjigu, a nesto me nije privukla, ne znam dal sam procitao 50 strana i batalio. 

Ovo je otprilike bila moja reakcija na film, ajde rekoh kad već ne mogu do knjige da bar film pogledam, dvaput sam počinjala i izdržala manje od pola sata, nikako mi nije legao.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, DameTime said:

Lukjanjenkov serijal je jedan od najboljih koje sam pročitala, 6. deo je jedini problematičan.

Možda sam ja previše zahtevan, ali sa trećom knjigom počinje da opada kvalitet pisanja. Dolazi do puno ponavljanja istih detalja. Sa "Nova straža" sam se baš mučio, a šestu jedva pročitah.

49 minutes ago, alcesta said:

Enderovu igru sam srećom nabavila te godine kad su je izdali.

 

Ovo je otprilike bila moja reakcija na film, ajde rekoh kad već ne mogu do knjige da bar film pogledam, dvaput sam počinjala i izdržala manje od pola sata, nikako mi nije legao.

Noćna straža i dnevna straža su doživele svoju ekranizaciju. Filmovi su onako, srednja žalost. Vrhunski klifhenger na kraju dnevne straže koji nikad nije doživeo treći deo :classic_biggrin:

Link to comment
Share on other sites

@Sreten Žujkić, penzioner  Da li su prodavnici na tim buvljacima stalno tu, ili dolaze samo ujutru i ostaju par sati?  Nijednom nisam bila na Pančevačkom buvljaku, a na ovom koji je na Novom Beogradu bila sam samo jednom, možda pre 10-12 godina.

Ne sećam se da sam videla prodavce knjiga.

 

Moram nešto da te pitam- da li slučajno, slučajno imaš tetralogiju Jan Giju- o templarima i da li bi to prodao? 

 

Pitam, jev već predugo tražim tu tetralogiju. 

 

U Laguni imaju drugi i četvrti deo, ostala dva su raprodata. Ne mogu, neću da kupujem drugi i treći deo- hoću ceo komplet.

 

Te tetralogije nema na sajtu KupujemProdajem...tačnije, imaju samo drugi i četvrti deo 😞 

 

Pitala sam i u Fejsbuk grupama u kojima se prodaju i kupuju knjige i ništa...

 

Preostaju  mi samo Kupindo i Halo oglasi, ali sam skeptična..ne verujem da ću tamo naći ceo komplet.    

 

 

  

Edited by Devojka Luke Razića
jedno slovo
Link to comment
Share on other sites

Just now, Devojka Luke Razića said:

@Sreten Žujkić, penzioner  Da li su prodavnici na tim buvljacima stalno tu, ili dolaze samo ujutru i ostaju par sati?  Nijednom nisam bila na Pančevačkom buvljaku, a na ovom koji je na Novom Beogradu bila sam samo jednom, možda pre 10-12 godina.

Ne sećam se da sam videla prodavce knjiga.

 

Moram nešto da te pitam- da li slučajno, slučajno imaš tetralogiju Jan Giju- o templarima i da li bi to prodao? 

 

Pitam, jev već predugo tražim tu tetralogiju. 

 

U Laguni imaju drugi i četvrti deo, ostala dva su raprodata. Ne mogu, neću da kupujem drugi i treći deo- hoću ceo komplet.

 

Te tetralogije nema na sajtu KupujemProdajem...tačnije, imaju samo drugi i četvrti deo 😞 

 

Pitala sam i u Fejsbuk grupama u kojima se prodaju i kupuju knjige i ništa...

 

Preostaju  mi samo Kupindo i Halo oglasi, ali sam skeptična..ne verujem da ću tamo naći ceo komplet.    

 

Nemam, a da imam ne bih ti prodao, vec poklonio 🙂 Ako naidjem uzimam pa ti javljam.

...

Obicno na buvljak idem oko 7 - pola 8 i ostajem do 10. Mislim da su prodavci tu do 11, posle se razilaze. Valjda dolaze jos pre 5, ali meni je to rano 🙂 Mada nema svake nedelje dobrih knjiga. Cesto prodje nekoliko nedelja pre nego sto ulovim nesto vredno pomena. A lovim komplete (ne one tipa Perl Bak i Kronin, vec ozbiljnije pisce, klasike) i to iskljucivo u tvrdom povezu. Pravim biblioteku za moju cerkicu, nista lepse nego da dete odrasta okruzeno knjigama. Bilo je bas dobrih ulova za smesne pare, sad su malo digli cene ali cenkanje je obavezni ritual pa na kraju svi budu zadovoljni. Dosta ljudi zapravo i ne zna sta prodaje. Bude i dobrih slika, samo sto ja vise nemam zidove za tu zajebanciju, barem dok se ne preselim.

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Sreten Žujkić, penzioner said:

Nemam, a da imam ne bih ti prodao, vec poklonio 🙂 Ako naidjem uzimam pa ti javljam.

...

 

Ma ne...Ja stvarno hoću da kupim te knjige 🙂  Javi mi ako naiđeš na njih, ovo je redosled:  Pisac je Jan Giju

 

1. Put za Jerusalim

 

2. Templar

 

3. Kraljevstvo na kraju puta

 

4. Arnovo nasleđe 

 

Gledala sam malopre sajt Lagune, sajt Delfi knjižara i Vulkan knjižara- rasprodate su sve četiri knjige.

 

Prva knjiga  je ekranizovana, za ostale ne znam.  

 

**

 

Mnogo je lepo što ćerkici praviš biblioteku, i to sa ozbiljnim piscima. 

 

Treba od malih nogu da se navikne na čitanje...Nadam se da si joj kupio serijal knjiga o Hajduku ( Hajduk u Beogradu...) Gradimira Stojkovića. 

 

Ne znam da li su te knjige ušle u školsku lektiru, negde sam pročitala da jesu?

Link to comment
Share on other sites

9 hours ago, Devojka Luke Razića said:

 

 

Moram nešto da te pitam- da li slučajno, slučajno imaš tetralogiju Jan Giju- o templarima i da li bi to prodao? 

  

Upravo citam primerak iz biblioteke, II deo, Templar, vec posle nekoliko strana sam imala asocijaciju na film Nebesko kraljevstvo, hronoloski je moguce jer je film snimljen 2005 a Templar objavljen 1999, nigde u recenziji filma ne vidim da se pominje Jan Giju. Odmaram se uz I i II deo, verovatno cu procitati sva 4 dela, lepo je i pametno pisano, imam utisak autenticnosti u rekonstrukciji epohe. Do Jana Gijua sam dosla preko A. Malufa i Pitera Frankopana i njihovih radova na temu krstaskih ratova, posebno interesantna i sveza je Frankopanova teza o motivima  I krstaskog pohoda. 

Preko dece sam dosla do SF, oboje su bili poklonici i to veoma strasni. Na svako pitanje sta zele za rodjendan, trazili su neki naslov iz te sfere tako da i danas imam u kuci pristojnu biblioteku ovog zanra. Tolkin, Herbert, Aberkrombi, King su najvise zastupljeni.

Ima dana kada bih citala i telefonski imenik samo da nesto citam pa mi je njihova biblioteka uvek pri ruci. Kad pitam oboje kada ce preseliti i svoje knjige tamo daleko gde sada zive,  kazu,  "Neka, mama, ima vremena". Tako da sam sad ja cuvar njihovog detinjstva i mladosti olicenog u knjigama koje vole. 

 

Edited by Pletilja
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

@Pletilja  Nebesko kraljevstvo nije ekranizacija ovih knjiga. Ima dva filma i jedna mini serija koji su nastali na osnovu ovog serijala knjiga:

 

Arn: Vitez templar iz 2007.

https://m.imdb.com/title/tt0837106/

 

Arn: Kraljevstvo na kraju puta iz 2008.

https://m.imdb.com/title/tt0950739/

 

Mini serija od 6 epizoda iz 2010.

https://m.imdb.com/title/tt1392307/

  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

@Pletilja Hvala Vam mnogo. :heart:  Od kako je počela epidemija koronavirusa nisam išla u biblioteku.

 

Dve, tri biblioteke na mojoj opštini renoviraju, moram da vidim kako radi centralna biblioteka na opštini.  Možda oni tamo imaju celu tetralogiju.

 

Pre dve godine, pre korone, biblioteka čiji sam član od svoje šeste godine, imala je samo drugi deo..ostali su bili na čitanju. I htela sam da naručim te knjige, ali..uvedeno je vanredno stanje..

 

Pogledaću sada na sajtu Biblioteke grada Beograda koje biblioteke rade i gde imaju celu tetralogiju. 

 

 

Link to comment
Share on other sites

spacer.png

 

Kupih danas od jednog prodavca kod Hrama za 400 dinara. Otkad nisam videla neko izdanje "Plave ptice", pa još Stajnbek! 😍

 

Spoiler

Posle sam naletela na identična izdanja kod prodavca u prolazu ispod Terazija, samo su obe knjige još bolje očuvane (bi mi žao što sam se zaletela ovamo ali jbg). Tako da eto ako nekog zanima tu imate.

 

Edited by DameTime
  • Like 2
  • Thanks 1
  • WOW 2
Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...
  • 2 years later...
1 hour ago, DJ_Vasa said:

 

Priča i prevodu naslova i o prevodiocu je relativno komplikovana, ali ću je maksimalno skratiti.

 

Ovaj naslov se tretira kao autorsko delo jer nije doslovan, kao npr. Životinjska farma (Animal Farm) ili Sinovi i ljubavnici (Sons and Lovers), niti je puko prenošenje imena glavnog junaka, kao što je recimo Hamlet. Autorsko pravo na prevod ističe sedamdeset godina posle smrti prevodioca, a dotle za svako novo izdanje novac primaju njegovi naslednici. Ovo su prevideli u Vulkanu, pa su 2017. objavili pomenutu knjigu pod istim naslovom (link), ali su ih naslednici tužili. Zaboravio sam da li su se nagodili van suda ili su morali da plate kaznu, ali upravo zato je Laguna nešto kasnije objavila isti roman pod naslovom Sutra je novi dan, i to u dva toma: https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-roman-po-kojem-je-snimljen-film-prohujalo-sa-vihorom-su-unos-25188.html

 

U oba savremena izdanja, ali pod različitim naslovima, nalazi se prevod Dubravke Srećković Divković. Iako je u pitanju isti tekst, Laguna je odlučila da ne plati autorska prava.

 

Iako nosilac autorskih prava ili njegovi naslednici imaju pravo na novčanu nadoknadu za autorska prava, niko ne može da ograniči sumu ili druge uslove koje traže za ponovno izdanje. Ne znam koliko su naslednici tražili za sam naslov, ali očigledno da je suma bila previsoka čak i za izdavača koji ima novca. Hrvarski izdavač je po svoj prilici odlučio da postupi isto kao Laguna jer se kod njih zakon o autorskim pravima primenjuje striktnije nego kod nas.

 

Sličan slučaj se desio i pre više godina, ali okolnosti su bile drugačije. Kada je trebalo izdati redigovano izdanje Enciklopedijskog englesko-srpskohrvatskog rečnika (Svetomir Ristić, Živojin Simić, Vladeta Popović) koji je izdat nešto posle Drugog svetskog rata, naslednici su tražili da se kod svake izmenjene ili dopunjene odrednice označi ko je uneo izmene. U praksi bi to značilo da rečnik bude oko 50% duži, pa je izdavač odustao od namere jer nije mogao da ispuni ovako sumanut zahtev.

 

Sada mogu da spomenem i Mihaila Đorđevića, prevodioca prvog izdanja na srpskom, zbog čijih naslednika ova knjiga ima drugačije naslove. NJegova biografija se može pročitati na ovom linku, a iz nje ću izdvojiti ono što je najbitnije. Pošto je rođen 1885. godine, a završio škole kada engleski nije bio školski predmet, nije ni mogao da ga valjano nauči. U linkovanom tekstu piše da je tokom Prvog svetskog rata boravio u Engleskoj, što očigledno nije bilo dovoljno da jezik savlada u većoj meri. Tadašnji prevodioci su mogli da veoma lepo prenesu izvorni tekst, ali su bili slabi sa izgovorom i ponekim rečima. Upravo zato i danas kažemo Šekspir umesto Šejkspir ili Elvis Prisli umesto Prezli. Iz istog razloga se i američka država Illiniois obično navodi kao Ilinois, iako ovo -s ne postoji u originalu. Da je engleski nekada bio poznatiji, možda bismo danas govorili Šikago, Su (umesto Sijuksi) ili Irokva (umesto Irokezi). Pretpostavljam da je upravo iz pomenutih razloga pisao Utah.

 

Ne znam zbog čega je pisao ma da umesto mada, ali moguće je da je u pitanju loša korektura, mada ne znam kako se u to doba to i pisalo. Đorđevićev prevod je objavljen odmah po završetku Drugog svetskog rata (1946), pa je moguće da je nastao dok još rat nije ni počeo ili dok su borbe i dalje trajale.

Ja imam izdanje iz 1980. koje sam isprosila od tetke i tu piše da je redakcija dr Aleksandra Anđelića.

Ne znam zašto nije to korigovano, pošto se koristilo i ma da i mada, čini mi se u drugom delu više mada.

Po meni, ako nije imao dovoljno formalnog obrazovanja, imao je fantastičan osećaj za jezik, jer inače takvog naslova ne bi ni bilo.

Plus, mislim da je izuzetno poznavanje jezika i osećaja za isti, omogućava prevod "sakatog engleskog" kojim su pričali robovi.

Takođe mislim da je namerno preveo oposuma kao zeca, jer ako je prevođen u to vreme, 99% čitalaca nije znalo šta je oposum (ne zna ni danas, istini za volju :classic_mellow:)

 

 

I pitanje, kako su prošli Kosta i Nada Carina i RTB koji su prevodili film-oni su koristili isti naslov?

I izeš ti izdavačku kuću koja ne zna za ove stvari, ja pre verujem da su mislili da će se provući.

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

28 minutes ago, Helena said:

Ja imam izdanje iz 1980. koje sam isprosila od tetke i tu piše da je redakcija dr Aleksandra Anđelića.

Ne znam zašto nije to korigovano, pošto se koristilo i ma da i mada, čini mi se u drugom delu više mada.

Po meni, ako nije imao dovoljno formalnog obrazovanja, imao je fantastičan osećaj za jezik, jer inače takvog naslova ne bi ni bilo.

Plus, mislim da je izuzetno poznavanje jezika i osećaja za isti, omogućava prevod "sakatog engleskog" kojim su pričali robovi.

Takođe mislim da je namerno preveo oposuma kao zeca, jer ako je prevođen u to vreme, 99% čitalaca nije znalo šta je oposum (ne zna ni danas, istini za volju :classic_mellow:)

 

 

I pitanje, kako su prošli Kosta i Nada Carina i RTB koji su prevodili film-oni su koristili isti naslov?

I izeš ti izdavačku kuću koja ne zna za ove stvari, ja pre verujem da su mislili da će se provući.

 

 

On svakako jeste imao odličan osećaj za jezik, ali mi se čini da nije poznavao izgovor nekih reči. Naravno, to treba oprostiti usled okolnosti koje sam naveo.

 

Što se tiče oposuma, mislim da si tačno odgovorila. Čitao sam pre godinu-dve neku kritiku prevoda srpskih narodnih priča na engleski, a prevodila je Elodi Loton Mijatović, kojoj je engleski bio maternji jezik. Sećam se da je reč aždaja (ili zmaj, što je praktično sinonim) prevela kao alligator. Ova reč je bila poznatija anglofonom čitaocu, a mislim da je iz SAD, gde aligatora ima podosta. Đorđević je po svoj prilici koristio isti postupak i upotrebio reč koja je bila poznatija tadašnjem čitaocu.

 

Ne znam da li bračni par Carina ima naslednike. Kosta Carina je umro pre 15-20 godina, ali ne znam da li mu je supruga i dalje živa. Rođen je negde krajem dvadesetih godina prošlog veka, a kao prevodilački tandem su ostavili za sobom neizbrisiv trag.

 

Ne znam da li je izdavačka kuća naprosto previdela ovaj zakon ili su mislili da može da im prođe, mada takođe ne znam ni da je do sada bilo problema oko prava na prevod naslova, što je zaista specifično. Izdavačke kuće generalno pitaju prevodioca ili naslednike za prava ukoliko žele da ponovo izdaju neki prevod, ali ovo sa naslovom je bio zaista redak slučaj.

Edited by DJ_Vasa
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Prohujalo s vihorom, te tri reči nemaju cenu: Reakcije prevodioca na sukob Srđana Karanovića i Dejana Papića

Ovaj članak sam pročitala bukvalno sat vremena pred diskusiju o romanu, tražeći ime hrvatskog prevodioca, čije ime sam znali i zaboravila.

 

https://www.danas.rs/kultura/prohujalo-s-vihorom-te-tri-reci-nemaju-cenu-reakcije-prevodioca-na-sukob-srdjana-karanovica-i-dejana-papica/

 

Link to comment
Share on other sites

9 hours ago, Helena said:

Ne, mislila sam kako su oni prošli, jer i oni su preveli film pod istim naslovom, jel to nisu iste kategorije, ili kako to ide?

 

Ne znam da li je tada važio ovaj zakon i da li se tumačio kao danas. Naslov je bio u opštoj upotrebi i moguće je da izdavač to nije ni očekivao. Ovaj slučaj je prvi za koji znam da je naslov promenjen zbog odluke suda i da je to pitanje uopšte i potegnuto. Ovako napamet znam i da knjiga Lovac u raži, odnosno Lovac u žitu (The Catcher in the Rye) ima dva naslova, ali ona nije postigla toliki uspeh. Ima još nekih sličnih slučajeva, ali nekada naslov ume da bude drugačiji jer se prevodiocu tako više sviđa.

Edited by DJ_Vasa
Link to comment
Share on other sites

11 hours ago, Helena said:

Ja imam izdanje iz 1980. koje sam isprosila od tetke i tu piše da je redakcija dr Aleksandra Anđelića.

Ne znam zašto nije to korigovano, pošto se koristilo i ma da i mada, čini mi se u drugom delu više mada.

Po meni, ako nije imao dovoljno formalnog obrazovanja, imao je fantastičan osećaj za jezik, jer inače takvog naslova ne bi ni bilo.

Plus, mislim da je izuzetno poznavanje jezika i osećaja za isti, omogućava prevod "sakatog engleskog" kojim su pričali robovi.

Takođe mislim da je namerno preveo oposuma kao zeca, jer ako je prevođen u to vreme, 99% čitalaca nije znalo šta je oposum (ne zna ni danas, istini za volju :classic_mellow:)

 

 

I pitanje, kako su prošli Kosta i Nada Carina i RTB koji su prevodili film-oni su koristili isti naslov?

I izeš ti izdavačku kuću koja ne zna za ove stvari, ja pre verujem da su mislili da će se provući.

 

Ne, nije u redu oposuma prevoditi kao zec. To sto ljudi nisu znali ( a ko pa danas zna sta je oposum) ne menja stvar.

Nisu znali ljudi ni sta je rakun pa se to uvek ostavlja kao rakun jer na srpskom druga rec za tu zivotinju i ne postoji.

Film "Prohujalo sa vihorom" jedno je vreme bio i zabranjen, sada moze ponovo da se gleda, ali pre filma 15 minuta

pametovanja neke Afroamerikanke koja publici objasnjava da je tada ( pre 150 godina) to sve bilo tako, ali da je to zlocin,

a i romantizovanje takvog zivota tada takodje je vrsta zlocina.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...