Jump to content

Đokovići, svakodnevica jedne naše porodice


erwin

Recommended Posts

22 minutes ago, Cyber said:

 

Obrati paznju na "kada su mi pricali o najvecim licnostima iz svoje istorije - zvali svoje velikane samo po imenu, poput taksiste koji je ucenog Karadzica nazivao Vukom". Poenta, dakle, nije u Vuku nego u prisnom nacinu i pristupu koji ilustruje endemski nedostatak distance. Ne drvo nego cela suma. To ne iskljucuje ovo sto ti kazes, ali to nije relevantno u ovom kontekstu. 

Pa ja sada ne znam na koje "velikane" se konkretno misli i o kojim velikanima su mu pričali, ali ako je reč o vladarima, oni se i pamte po imenu - Car Dušan, Kralj Uroš, Knez Lazar. U kniuževnoti, umetnosti malo ko je poznat po imenu, evenutalno nadimku... Vuk je specifičan, zato što je to "istorijski" tako sačuvano u pamćenju. Recimo Nušić - naspram Zmaj (Jovan Jovanović), i slično. Dakle, kako je ko upamćen.

Edited by Don Juan
Link to comment
Share on other sites

58 minutes ago, Don Juan said:

Pa ja sada ne znam na koje "velikane" se konkretno misli i o kojim velikanima su mu pričali, ali ako je reč o vladarima, oni se i pamte po imenu - Car Dušan, Kralj Uroš, Knez Lazar. U kniuževnoti, umetnosti malo ko je poznat po imenu, evenutalno nadimku... Vuk je specifičan, zato što je to "istorijski" tako sačuvano u pamćenju. Recimo Nušić - naspram Zmaj (Jovan Jovanović), i slično. Dakle, kako je ko upamćen.

 

Posle nekoliko vekova državne praznine, turske vladavine, obnovljenom državom su vladali vođe sa nadimcima, Karađorđe, Glavaš, Loma, Đuša, kasnije su popularni Apis, Kursula, onda dolaze drugovi Marko, Bevc, Tito, Dugi. Ko bi znao ko je gospodin Petrović, pa i Đorđr Petrović, bilo ih je na stotine, sigurno, Karađorđe je jedan, ne vidim ništa loše u tome, društvo je stvaralo nove odnose, dvorske i državne protokole ali su glave mnogo brzo padale pa e ništa nije dovoljno ustalilo.

 

Link to comment
Share on other sites

12 minutes ago, Div said:

 

Posle nekoliko vekova državne praznine, turske vladavine, obnovljenom državom su vladali vođe sa nadimcima, Karađorđe, Glavaš, Loma, Đuša, kasnije su popularni Apis, Kursula, onda dolaze drugovi Marko, Bevc, Tito, Dugi. Ko bi znao ko je gospodin Petrović, pa i Đorđr Petrović, bilo ih je na stotine, sigurno, Karađorđe je jedan, ne vidim ništa loše u tome, društvo je stvaralo nove odnose, dvorske i državne protokole ali su glave mnogo brzo padale pa e ništa nije dovoljno ustalilo.

 

Dobro Karađorđe je specifičan, to jeste njegov nadimak, ali se ustalio kao ime (Crni Đorđe, Crni Đorđije), pa i cela dinastija je ime po nadimku 🙂 . TIto se i potpisivao svojim nadimkom :). Opet kažem, kako je ko istorijski zapamćen. Teško da tu ima neke familijarnosti. Drug Marko ili drug Leka, su za internu upotrebu među partijskim drugovima, kao konspiratorsko ime. Ipak je u narodu poznat kao Ranković, i retko drugačije.

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Don Juan said:

Pa ja sada ne znam na koje "velikane" se konkretno misli i o kojim velikanima su mu pričali, ali ako je reč o vladarima, oni se i pamte po imenu - Car Dušan, Kralj Uroš, Knez Lazar. U kniuževnoti, umetnosti malo ko je poznat po imenu, evenutalno nadimku... Vuk je specifičan, zato što je to "istorijski" tako sačuvano u pamćenju. Recimo Nušić - naspram Zmaj (Jovan Jovanović), i slično. Dakle, kako je ko upamćen.

 

Rekla bih da mesas dijametralno razlicite zanrove, koncepte i kontekste. Iako sam jasno napisala da se radi o knjizi eseja (i licnoj opservaciji koja je imanentna eseju), ti kao da komentarises neko strucno stivo koje podrazumeva sasvim drugi pristup. Ovo takodje ilustruje vaznost razlikovanja i nemesanja razlicitih stvari/pojmova jer tako nastaju cesto vidjeni nesporazumi u diskusijama, pa tema skrene, pa se razudi, pa nastane kakofonija do neprepoznatljivosti sve dok u jednom trenutku stvar ne mine do neke sledece teme koja se izoblici po istom prinicipu nekoherentnosti. Iz toga sto ti pises, a sto samo po sebi nije netacno, moze da se izvede jedna druga tema, koja nema veze sa onim na sta se odnosio moj komentar i moja (kulturna) referenca, koja je, btw, bila sasvim adekvatna adresiranom kontekstu. Kad je knjizevni esej u pitanju, pre bi se eventualno mogla razviti diskusija da li je socijalna stvarnost samostalna u odnosu na socijalne aktere koji je konstruisu. Tu bi onda moglo da se razmotri "istorijsko pamcenje" ali ne i da se vrsi upad u misli esejiste. Jos je ovaj (Gauss) bio dobronameran putnik namernik. Esejista. Ne istoricar, ne socio-lingvista pa da treba da vaga epistemoloski pristup, a da mi cetvorimo metateoretsku dlaku. Na temi o nekim primitivcima. 

Edited by Cyber
Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, Don Juan said:

Zavisi kako je koja ličnost istorijski upamćena. Vuk Karadžić je od 19. veka prepoznat kao Vuk i to je dovoljno. Ne radi se o nekoj "familijarnosti", nego o jednostavnom istorijskom pamćenju i nešto što se prenosi kao takvo sa generaciju na generaciju. Mislim da je i zvaničan naziv spomenika Vukov spomenik, kao što je i stanica pored "Stanica kod Vukovog spomenika." Vukov sabor postoji od 1933 sa tim nazivom, i tako dalje.

 

 

 

6 hours ago, Don Juan said:

Pa ja sada ne znam na koje "velikane" se konkretno misli i o kojim velikanima su mu pričali, ali ako je reč o vladarima, oni se i pamte po imenu - Car Dušan, Kralj Uroš, Knez Lazar. U kniuževnoti, umetnosti malo ko je poznat po imenu, evenutalno nadimku... Vuk je specifičan, zato što je to "istorijski" tako sačuvano u pamćenju. Recimo Nušić - naspram Zmaj (Jovan Jovanović), i slično. Dakle, kako je ko upamćen.

Kod monarha je već dugo tradicija da se kaže kralj/car/princ + ime, pa zato i u srpskom i u drugim jezicima kažemo npr. kralj Čarls, kraljica Elizabeta, car Dušan, princeza Dajana i slično. Zmaj je imao nom de plume, mada ga danas često navode i kao Jovana Jovanovića Zmaja, a Vuk Karadžić, Branko Radičević ili Bora (zapravo Borisav) Stanković i nisu imali toliko sreće. OK, Stanković se i sam potpisivao kao Bora, pa se može reći da je opet u pitanju nom de plume, ali se bar može videti i oblik Stankovićeva Koštana. Ipak, u ozbiljnijim tekstovima bi trebalo da bude prisutno nešto tipa Karadžićeva zbirka lirskih pesama, u delu Vuka Karadžića i slično. Nije sporno da je obraćanje u to vreme bilo drugačije, ali ovo je ipak 21. vek u kome postoje neke građanske norme. Jedno je kad se dve osobe znaju i mogu da se obraćaju jedna drugoj na 'ti', po imenu ili nadimku, ali drugo je kada se neka forma obraćanja koristi u javnom diskursu.

 

Nedavno sam čuo od koleginice koja je prevodila neke tekstove o Vuku Karadžiću na engleski da je jedva objasnila naručiocu da na engleskom ne ide da kaže nešto tipa 'Vuk's works' jer strani čitalac baš i nije pajtos sa Vukom Karadžićem, a u tekstu je čak i bilo navedeno da mu je dodeljen počasni doktorat. Praktično je ovo ista priča kao sa taksistom, u kojoj je stranac stekao utisak da su rođaci. Šteta je što naše školstvo i nauka i dalje neguju taj neotesani pristup. I ja sam u školi učio o Vukovom delu, spominjale su se Vukove zbirke i slično, ali ne sećam se da sam video da neko piše o npr. Karadžićevom rečniku.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

11 hours ago, DJ_Vasa said:

 

Kod monarha je već dugo tradicija da se kaže kralj/car/princ + ime, pa zato i u srpskom i u drugim jezicima kažemo npr. kralj Čarls, kraljica Elizabeta, car Dušan, princeza Dajana i slično. Zmaj je imao nom de plume, mada ga danas često navode i kao Jovana Jovanovića Zmaja, a Vuk Karadžić, Branko Radičević ili Bora (zapravo Borisav) Stanković i nisu imali toliko sreće. OK, Stanković se i sam potpisivao kao Bora, pa se može reći da je opet u pitanju nom de plume, ali se bar može videti i oblik Stankovićeva Koštana. Ipak, u ozbiljnijim tekstovima bi trebalo da bude prisutno nešto tipa Karadžićeva zbirka lirskih pesama, u delu Vuka Karadžića i slično. Nije sporno da je obraćanje u to vreme bilo drugačije, ali ovo je ipak 21. vek u kome postoje neke građanske norme. Jedno je kad se dve osobe znaju i mogu da se obraćaju jedna drugoj na 'ti', po imenu ili nadimku, ali drugo je kada se neka forma obraćanja koristi u javnom diskursu.

 

Nedavno sam čuo od koleginice koja je prevodila neke tekstove o Vuku Karadžiću na engleski da je jedva objasnila naručiocu da na engleskom ne ide da kaže nešto tipa 'Vuk's works' jer strani čitalac baš i nije pajtos sa Vukom Karadžićem, a u tekstu je čak i bilo navedeno da mu je dodeljen počasni doktorat. Praktično je ovo ista priča kao sa taksistom, u kojoj je stranac stekao utisak da su rođaci. Šteta je što naše školstvo i nauka i dalje neguju taj neotesani pristup. I ja sam u školi učio o Vukovom delu, spominjale su se Vukove zbirke i slično, ali ne sećam se da sam video da neko piše o npr. Karadžićevom rečniku.

Da ne odemo mnogo od teme 🙂

Moje neko razmišljanje je glavni razlog zašto mi sada (a i ranije), poznajemo njegov rad kao "Vukov rečnik" ili zašto je "Vukov sabor" leži i u njegovom poreklu. Naime, kada je izdat rečnik, nije baš najbolje prihvaćen od dobrog dela tadašnje malobrojne srpske intelektualne elite, ali i crkve. Vuk je uglavnom bio samouk, nije završio neke priznate škole, imao jako slabo, nazvaćemo ga, "osnovno" obrazovanje u manastiru, bio jako kratko u Sremskim Karlovcima, plus seljačko dete, i sve je to imalo kao posledicu da njegov rad baš i ne bude priznat (između ostalog, prevod Novog zaveta, recimo, na "narodni" jezik je nešto što je tada bilo revolucionarno, i što je crkva dočekala na nož). Mislim da su oni kao neki vid uvrede taj rečnik prozvali "vukov",  a ne recimo "srpski" ili slično, a da su kasnije njegovi sledbenici, pre svega Đorđe Popović, zadržali taj naziv u mini ratu koji su poveli protiv njih. Teško je sada tvrditi neke stvari, ali smatram da je Vuk Karadžić, pre svega njegovo delo, bilo nepoznato među običnim narodom na teritoriji tadašnje Srbije. Još ako uzmemo sve zabrane, proganjanja i slično, onda je verovatnije da je taj naziv "vukov" došao "odozgo",  a ne "odozdo" iz naroda, ali da se prihvatio i zadržao kao takav. 

To je neko moje razmišljanje, koje naravno ne mora da bude sto posto tačno :). 

Slažem se da je pogrešno, ali ima jedna izreka - "što se kuso rodi, vreme ne ispravi".

Link to comment
Share on other sites

24 minutes ago, Don Juan said:

Da ne odemo mnogo od teme 🙂

Moje neko razmišljanje je glavni razlog zašto mi sada (a i ranije), poznajemo njegov rad kao "Vukov rečnik" ili zašto je "Vukov sabor" leži i u njegovom poreklu. Naime, kada je izdat rečnik, nije baš najbolje prihvaćen od dobrog dela tadašnje malobrojne srpske intelektualne elite, ali i crkve. Vuk je uglavnom bio samouk, nije završio neke priznate škole, imao jako slabo, nazvaćemo ga, "osnovno" obrazovanje u manastiru, bio jako kratko u Sremskim Karlovcima, plus seljačko dete, i sve je to imalo kao posledicu da njegov rad baš i ne bude priznat (između ostalog, prevod Novog zaveta, recimo, na "narodni" jezik je nešto što je tada bilo revolucionarno, i što je crkva dočekala na nož). Mislim da su oni kao neki vid uvrede taj rečnik prozvali "vukov",  a ne recimo "srpski" ili slično, a da su kasnije njegovi sledbenici, pre svega Đorđe Popović, zadržali taj naziv u mini ratu koji su poveli protiv njih. Teško je sada tvrditi neke stvari, ali smatram da je Vuk Karadžić, pre svega njegovo delo, bilo nepoznato među običnim narodom na teritoriji tadašnje Srbije. Još ako uzmemo sve zabrane, proganjanja i slično, onda je verovatnije da je taj naziv "vukov" došao "odozgo",  a ne "odozdo" iz naroda, ali da se prihvatio i zadržao kao takav. 

To je neko moje razmišljanje, koje naravno ne mora da bude sto posto tačno :). 

Slažem se da je pogrešno, ali ima jedna izreka - "što se kuso rodi, vreme ne ispravi".

Obraćanje tog vremena je bilo zasnovano prvenstveno na imenu, često i na nadimku, a ne prezimenu, koje je kasnije uvedeno i služilo je za sekundarnu identifikaciju. O tome svedoči i narodna poezija, plus mnogi dugi primeri. U istoriji su poznati Kočina krajina, Tenkina zavera, sintagme koje se odnose na ličnosti ličnosti kao npr. vojvoda Milenko, vojvoda Stepa, Sima terdžuman (prezime Nešić, terdžuman = prevodilac, tumač) i slično. Tu su i mnoga imena anselja izvedena od ličnih imena, kao npr. Lazarevac, Obrenovac (Gornji i Donji Milanovac), Aranđelovac i slično. Čak se i danas u obraćanju koristi, mada relativno retko, oblik gospodin/gospođa + ime, pa imamo gospodine NIkola, gospođo Milena, što je nekada bilo popularno. Ima čak i u onoj seriji o padu dinastije Obrenovića nekoliko scena u kojima se Aleksandar obraća ministru Božidaru Maršićaninu sa gospodine Božo, što je već nadimak. Ne bih rekao da je Vuk Karadžić oslovljavan tako samo zbog prezira crkve, već da je samo u pitanju tadašnji način oslovljavanja.

Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...

Juce poceo Australian Open. Nikakva vest,priznajem.
Danas na teren izasao Novak. To vec jeste bio svojevrsni "dogadjaj" obzirom na desavanja pre godinu dana. I strani (sportski prevashodno) mediji su to pomnije propratili.

Medjutim,nesto drugo mi je privuklo paznju.
Naime,na tribinama su mu bili roditelji. Majka Dijana mi se inace tamo cini najnormalnijom osobom. I otac Srdjan. Srki..koji je prosle godine pozvao ljude na proteste protiv Australije..koji ih je vredjao i nipodistavao. Jer mu sinu nisu dozvolili da igra,pritvorili ga i na kraju deportovali..ok,neprijatno iskustvo za Novaka sigurno,ali Srdjanov "odgovor" na dogadjaje je bio preteran,neprimeren i nedostojanstven.

I sad,nakon godinu dana,taj isti Srdjan odlazi u tu istu Australiju da gleda sina i navija za njega.
Ne znam..mozda je do mene,ali nije li to pomalo licemerno,bezobrazno,pa i nemoralno? Pre 12.meseci si Australiju fakticki etiketirao kao fasisticku zemlju,a sad kao "puj pike ne vazi", nista se nije desilo..odoh ja malo tamo da uzivam u letu,gledam vrhunski tenis, rucavam u top restoranima..kakvih ovde ima primeraka,mi jos odlicno prolazimo u svetu. Odlicno!

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

Preteruješ.

 

Srđan je pristrasan čovek, blago rečeno, ali to je skroz druga tema. Tamo mue je sin, juri 10. AO, istoriju.

 

Zamisli da ljudima koji kritikuju ovu vlast zabraniš kako onda žive u Srbiji.

Edited by MilošVB
  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

Kako je isto?
Srdjan Djokovic ne mora da ode u Australiju..niti bilo koju drugu zemlju. Niko ga ne tera,niko ga ne primorava i sl. Ja,iako mogu da napustim svoju zemlju,ne mogu u drugoj legalno da boravim i radim bez potrebnih papira..dakle,otisao bih,ali fakticki ne mogu.

Plus,ja sam ovde rodjen..imam svu slobodu (jos uvek nismo postali S.Koreja) da kazem sta mislim..docim je on tudju drzavu fakticki predstavio fashistickom,ali eto..sad mu ta "cinjenica" ne smeta..jer -> bodri sina.

Nema u tom coveku dostojanstva.
(pre svega zbog nacina kako je prosle godine "hendlovao" situaciju)

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

Ne cudi preterano njegov postupak, ali mi je passe da ga preterano komentarisem. Covek je jednostavno vec puno puta dokazao da ga najblaze receno mozemo kvalifikovati kao seljacinu i moralnu nulu, tako da me od njega vise nista ne cudi.

  • Like 8
Link to comment
Share on other sites

Znam, Mek..usputno sam prokomentarisao..jer je u mojim ocima to jedno ogromno licemerje..bescasce gotovo..zamisli situaciju da ja godinama trujem o Hrvatskoj npr. Kako je danasnja Hrvatska moderna "en-de-hazija", kako je tamo sve "ustasha do ustashe"..kako su svi Hrvati "ustashe & nacisti", kako im je jedini cilj postojanja da istrebe Srbe itd.

I onda jednog dana - hop! U kola i pravac na letovanje na Hvar. I ti me pitas: Kako,bre,Crni,da ti odes tamo posle svega sto si o njima govorio? I ja ti odgovorim: Ortak ima stan tamo..dao mi kljuceve na 7 dana,nisam hteo da propustim..

Pa, ja bih sebi pao u ocima,a kamoli drugima.
Znam ja kakav je Srdjan,ali ovo mi je fujcina na2

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

13 minutes ago, Drug Crni said:

Kako je isto?
Srdjan Djokovic ne mora da ode u Australiju..niti bilo koju drugu zemlju. Niko ga ne tera,niko ga ne primorava i sl. Ja,iako mogu da napustim svoju zemlju,ne mogu u drugoj legalno da boravim i radim bez potrebnih papira..dakle,otisao bih,ali fakticki ne mogu.

Plus,ja sam ovde rodjen..imam svu slobodu (jos uvek nismo postali S.Koreja) da kazem sta mislim..docim je on tudju drzavu fakticki predstavio fashistickom,ali eto..sad mu ta "cinjenica" ne smeta..jer -> bodri sina.

Nema u tom coveku dostojanstva.
(pre svega zbog nacina kako je prosle godine "hendlovao" situaciju)

Čuj, "tuđa", "svoja". Smeš svaku državu da kritikuješ ako tako misliš tako. I potpuno je legitimno otići u istu.

 

Što se prvog pasusa tiče, ima mnogih koje poznajem i kritikuju ovu vlast, mogu vrlo lako da odu, ali ne žele. Zbog raznih faktora.

 

Ja  Srđana ne mogu 5 sekundi da slušam u medijima,alineću zbog toga odlaziti u tako nategnute konstrukcije, samo eto reda radi.

Link to comment
Share on other sites

5 minutes ago, MilošVB said:

Smeš svaku državu da kritikuješ ako tako misliš tako. I potpuno je legitimno otići u istu.

Smes da kritikujes,ali ako neku zemlju etiketiras kao "nacisticku" onda valjda tamo ne odlazis? Ili? Jer ja bih se,kao Srbin, bojao za svoj zivot u takvom okruzenju..kamoli za zivot svoje dece..to znaci da Srdjan Djokovic zna (i znao je i pre 12 meseci) da Australija nije takva drzava,ali je ipak mitingovao..klasicno licemerje i nedostojanstvo iz kategorije "dnevna doza prosecnog Srbende"

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Naravno da je Srđanova izjava o nacizmu užasno preterana. Mnogo uprošćavaš stvari i na osnovu ličnog besa SÐ u tim trenucima prošle godine(koji je rezultovao tom jako pogrešnom izjavom) praviš preterano ozbiljnu priču.

 

Sa sve onim tvojim pominjanjem tvog ličnog morala i inteligencije u onom postu gore, tu mi se uvek u životu pali lampica. Naravno, uz svest da si možda stvarno super lik 😀

Edited by MilošVB
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Nebitno je šta govori taj predstavnik polusveta jer u pitanju je opšta mantra. Bar pola gastarbajtera je za brata Putlera i smatra da taj zapad hoće da im uzme i srce i dušu, nema tamo prijatelja, sve se svodi za pare i tako to, ali niko ne ide u „bratsku” Rusiju, ne štedi u rubljama i ne vozi Lade, već to moraju da budu rasni primerci iz Volsfburga, Minhena, Štutgarta ili Ingolštata. Ne vidim po čemu se dotični razlikuje od prosečnog čistača ulica u Ženevi ili Beču, osim po tome što se u njegovim mošnicama mućkao slavni sin.

  • Like 7
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Drug Crni said:

zamisli situaciju da ja godinama trujem o Hrvatskoj npr. Kako je danasnja Hrvatska moderna "en-de-hazija", kako je tamo sve "ustasha do ustashe"..kako su svi Hrvati "ustashe & nacisti", kako im je jedini cilj postojanja da istrebe Srbe itd.

I onda jednog dana - hop! U kola i pravac na letovanje na Hvar. po domovnicu i putovnicu.

 

Evo sam ti popravio ovo 😉

  • Like 2
  • Thanks 2
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, Drug Crni said:

klasicno licemerje i nedostojanstvo iz kategorije "dnevna doza prosecnog Srbende"

 

Prva asocijacija na ovo^ mi je uvek Bora-Corba-Djordjevic (a.k.a.“E, moj druze zagrebački / eto nas kod vas u pljački”), i njegovi "becki konjusari" kod kojih je na kraju balade otisao da zivi. :evil:🤣

  • Like 6
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
5 minutes ago, DJ_Vasa said:

Nije problem u skandiranju zivjeli Rusi - evo i ja cu viknuti zivjeli Rusi - Rusi neka zive u sreci, miru  i blagostanju, nego u slikanju sa tipovima koji su drzali zastave sa Putinovim likom i u z-likovackim majicama....

  • Like 7
Link to comment
Share on other sites

Ruski igraci/ce cute..zato Srki Boy mora da izigrava pajaca..sad neki izgubi Nolo..jebi ga,karma je karma..to pisem kao veliki Novakov navijac..neka iskontrolise budaletinu od oca. Ocito neko mora da mu skrene paznju da je Putin masovni ubica..

(znam,uzaludna rabota..Srdjan je tipicni srborus)

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...