Vox Populi - Vox Dei

[Drug Crni]

El gled'o neko jutros srpske Barbi i Kena na Pinku?

[Constantin]

Jelena Karleuša dobiće miliona i po evra od "Telekoma". Dobiće 350 hiljada evra za svoj album, 150 hiljada za druge troškove i milion evra za emisiju koju će imati na Televiziji "Prva". To će biti neki pandam neke bivše emisije koju je držao Ivan Ivanović na toj televiziji, neke emisije zabavnog karaktera koju u ovom momentu političkog, zabavnog karaktera ima Zoran Kesić

 

Lejdi Gaga sa Ali Ekspresa: Gledali smo novi spot Jelene Karleuše da vi ne biste morali i ovo su prvi utisci

 

Quote

„Kažu neukus i kič je, sine Karli Božiji bič je, bolje reci kakvog ukusa je sok od moje pi*ke“, izgovara Karleuša dok igra, između ostalog, u staklenom kavezu.

 

Biće hit, nema šta....već zamišljam devojke na žurkama, kao vrište uz navedene reči....

[DameTime]

Ja ne smem da napišem svoje mišljenje na temu huehue 

[Constantin]

9 minutes ago, DameTime said:

Ja ne smem da napišem svoje mišljenje na temu huehue 

Što ? Misliš da smo pojedinci "zaostali"....

Edited August 14, 2023 by Constantin

[DameTime]

Just now, Constantin said:

Što ? Misliš da smo pojedinci "zaostali"....

 

Ma jok, nego imaćemo raspravu koja će trajati 3 dana  a moram i da odmorim malo 

[Constantin]

Just now, DameTime said:

 

Ma jok, nego imaćemo raspravu koja će trajati 3 dana  a moram i da odmorim malo 

 

Kakva crna rasprava. Za ovo pare daje Vlada, vlast, kako god je zvali, a znamo da jedan čovek aminuje sve. A o ovim tekstovima, ponašanju JK samo mogu da pljunem bez imalo stida....

Za izgled, tu nema šta da se raspravlja, nekom jeste, nekom nije to OK...ja se ne bih usudio...mada, iskreno, ne bih ni odbio. Eto...iskreno.

[bohumilo]

Ćuta&Muta u 21. veku još nisu odmakli od marksističke "radne teorije vrednosti", deplasirane još u 19. veku, po kojoj je ekonomska vrednost dobara dolazi od vrednosti rada - koja ne pravi razliku između sata kopanja lopatom i bagerom, i ultimativno između kilograma Ajfona i kolograma krompira.

 

Sada imaju priliku da nešto nauče i iz novina:

 

https://www.danas.rs/kolumna/misa-brkic/dostojanstven-ili-produktivan-rad/

 

...

Uz poziv, predlagači posete osudili su kao netačnu izjavu, koju sam izrekao u jutarnjem programu televizije N1, „da radnici u Srbiji ne rade mnogo i da su slabo produktivni“.

 

....

Na primer, učinak radnika u Hrvatskoj po radnom satu je 37,9 dolara (više nego duplo od radnika iz Srbije), u Slovačkoj – 35,8 dolara, u Bugarskoj – 25,6 dolara, u BiH – 25,3, u Crnoj Gori – 26,1, u Severnoj Makedoniji – 20,6 dolara, u Albaniji – 15,6, u Rumuniji – 36,9, u Mađarskoj – 36,7 dolara, u Grčkoj – 41,2, u Češkoj – 40,8 a u Irskoj – 122 dolara.

Svetski prosek učinka radnika po radnom satu je 19 dolara, u jugoističnoj Evropi taj prosek je 37,9 a u Evropskoj uniji je 52,5 dolara. Dakle, radnik u Srbiji ima učinak po satu ispod svetskog a tri puta manji od proseka EU.

 

Zahvaljujući političarima, i u vlasti i u opoziciji, javnost u Srbiji robuje mnogim i raznovrsnim zabludama i stereotipima.

 

...

 

 

Članak je odgovor na ovu objavu zajedničkih zelenih, preporučujem u celost...

 

Treba, možda, naglasiti jednu stvar. Radnici u Srbiji nisu slabo produktivni zato što su prirodno lenji, već zato što je srbijanska ekonomija radno a ne kapitalno intenzivna. Institucionalni uslovi u Srbiji ne dozvoljovaju viši nivo akumulacije kapitala i investicija, koje su ključna stvar koja određuje da li neko, da kažemo slikovito, kopa bagerom ili kopa rukama (ili, možda, dizajnira bager) - tj. da li je više ili niže produktivan radnik, odnosno kolika mu je plata.

Edited August 14, 2023 by bohumilo

[DameTime]

4 minutes ago, Constantin said:

 

Kakva crna rasprava. Za ovo pare daje Vlada, vlast, kako god je zvali, a znamo da jedan čovek aminuje sve. A o ovim tekstovima, ponašanju JK samo mogu da pljunem bez imalo stida....

Za izgled, tu nema šta da se raspravlja, nekom jeste, nekom nije to OK...ja se ne bih usudio...mada, iskreno, ne bih ni odbio. Eto...iskreno.

 

Mislim konkretno na ovu tvoju priču o tekstovima, imala bih šta da kažem na temu ali zato i rekoh da neću 

[Smrtokapa]

@bohumilo

 

Gospodin Šomi jeste izrekao neistine.

 

Izneo je, kako sam kaže, tvrdnju da radnici u Srbiji ne rade mnogo i da su slabo produktivni. Tu je prvi deo tvrdnje neistinit, što kažu pominjani podaci Eurostata.

U istom smislu, Brkić ni ovde ne govori istinu:

Quote

Dve velike zablude su da smo ekonomski tigar u regionu a i šire (što tvrdi vlast) i da mnogo radimo, najviše u Evropi, a malo zarađujemo (zbog čega lije suze deo opozicije).

Opet je samo pola tačno, a pola netačno.

 

Za razliku od tebe, koji lepo kažeš:

21 minutes ago, bohumilo said:

Radnici u Srbiji nisu slabo produktivni zato što su prirodno lenji, već zato što je srbijanska ekonomija radno a ne kapitalno intenzivna.

Miša Brkić stalno pokušava da provuče jednakost između nerada i neproduktivnosti, pa u tom smislu koristi i ovo "radio, ne radio, svira ti radio", što jeste implicitno bezobrazno. Mogao bi malo da sjaše sa radnika i da se fokusira na to kako se preduzećima upravlja.

[Constantin]

25 minutes ago, Smrtokapa said:

@bohumilo

 

Gospodin Šomi jeste izrekao neistine.

 

Izneo je, kako sam kaže, tvrdnju da radnici u Srbiji ne rade mnogo i da su slabo produktivni. Tu je prvi deo tvrdnje neistinit, što kažu pominjani podaci Eurostata.

U istom smislu, Brkić ni ovde ne govori istinu:

Opet je samo pola tačno, a pola netačno.

 

Za razliku od tebe, koji lepo kažeš:

Miša Brkić stalno pokušava da provuče jednakost između nerada i neproduktivnosti, pa u tom smislu koristi i ovo "radio, ne radio, svira ti radio", što jeste implicitno bezobrazno. Mogao bi malo da sjaše sa radnika i da se fokusira na to kako se preduzećima upravlja.

 

Slično je i onaj samoživnik govorio, a nepsoredno pre toga pozivao strane investitore da ulože lovu, jer ovde je jeftina radna snaga.

[shonke]

Ćuta&Muta u 21. veku još nisu odmakli od marksističke "radne teorije vrednosti", deplasirane još u 19. veku, po kojoj je ekonomska vrednost dobara dolazi od vrednosti rada - koja ne pravi razliku između sata kopanja lopatom i bagerom, i ultimativno između kilograma Ajfona i kolograma krompira.
 
Sada imaju priliku da nešto nauče i iz novina:
 
https://www.danas.rs/kolumna/misa-brkic/dostojanstven-ili-produktivan-rad/
 
...
Uz poziv, predlagači posete osudili su kao netačnu izjavu, koju sam izrekao u jutarnjem programu televizije N1, „da radnici u Srbiji ne rade mnogo i da su slabo produktivni“.
 
....
Na primer, učinak radnika u Hrvatskoj po radnom satu je 37,9 dolara (više nego duplo od radnika iz Srbije), u Slovačkoj – 35,8 dolara, u Bugarskoj – 25,6 dolara, u BiH – 25,3, u Crnoj Gori – 26,1, u Severnoj Makedoniji – 20,6 dolara, u Albaniji – 15,6, u Rumuniji – 36,9, u Mađarskoj – 36,7 dolara, u Grčkoj – 41,2, u Češkoj – 40,8 a u Irskoj – 122 dolara.
Svetski prosek učinka radnika po radnom satu je 19 dolara, u jugoističnoj Evropi taj prosek je 37,9 a u Evropskoj uniji je 52,5 dolara. Dakle, radnik u Srbiji ima učinak po satu ispod svetskog a tri puta manji od proseka EU.
 
Zahvaljujući političarima, i u vlasti i u opoziciji, javnost u Srbiji robuje mnogim i raznovrsnim zabludama i stereotipima.
 
...
 
 
Članak je odgovor na ovu objavu zajedničkih zelenih, preporučujem u celost...
 
Treba, možda, naglasiti jednu stvar. Radnici u Srbiji nisu slabo produktivni zato što su prirodno lenji, već zato što je srbijanska ekonomija radno a ne kapitalno intenzivna. Institucionalni uslovi u Srbiji ne dozvoljovaju viši nivo akumulacije kapitala i investicija, koje su ključna stvar koja određuje da li neko, da kažemo slikovito, kopa bagerom ili kopa rukama (ili, možda, dizajnira bager) - tj. da li je više ili niže produktivan radnik, odnosno kolika mu je plata.

Lepo si konstatovao da radnici u Srbiji većinom nisu krivi za slavu produktivnost. Većinom nisu ako ne uzimamo u obzir kako su glasali jer iz toga mnogo lošeg je proizašlo pa i ekonomske prilike i na kraju i ta produktivnost.
Ono što bih dodao je da dostojanstva rad nije glupost već kod nas očigledno nešto što često nedostaje. Imamo veoma mnogo primera poslodavca koji pristojne (ili dostojanstvene) uslove rada smatraju nužnim zlom. Najčešće samo zlom, bez nužnosti.

Sent from my SM-A525F using Tapatalk

[bohumilo]

7 hours ago, Smrtokapa said:

Miša Brkić stalno pokušava da provuče jednakost između nerada i neproduktivnosti, pa u tom smislu koristi i ovo "radio, ne radio, svira ti radio", što jeste implicitno bezobrazno.

Od toga je mnogo pogrešnije izjednačavati vremensku dužinu rada (ili težinu posla, količinu prolivenog znoja) i visinu plate. Jer plate zaista zavise od tržišne vrednosti nečijeg rada, tj. od njegove (marginalne) produktivnosti - i to jeste poenta članka i jedini smisao u kome, u ovom kontekstu, treba koristiti termin "vrednog rada" (ili "nerada") - a ne od toga koliko neko dugo i naporno radi (najsiromašnini ljudi na svetu rade najduže sate i najteže poslove). I štetnije, budući da te suprotne koncepcije impliciraju različite politike, od kojih jedna (ova koja afirmiše zaista produktivan rad) gura zemlju u pravcu Slovenije a druga u pravcu Sudana.

 

 

5 hours ago, shonke said:

Ono što bih dodao je da dostojanstva rad nije glupost već kod nas očigledno nešto što često nedostaje. Imamo veoma mnogo primera poslodavca koji pristojne (ili dostojanstvene) uslove rada smatraju nužnim zlom. Najčešće samo zlom, bez nužnosti.

Ali "pristojni uslovi rada" (osim što su relativan pojam) nisu neki meta-domen ili etar koji postoji nezavisno od realne ekonomske konjunktire, koji samo treba zaželeti ili narediti, pa će on da se stvori takav i takav. Oni koštaju - šta god neko pod njima podrazumevao - predstavljaju trošak zaposlenja, pa ih treba gledati kao deo plate ili kompenzacije. Deo plate dolazi u novcu, ali deo i u klima uređaju i grejanju u kancelariji, pauzi za ručak, čistom toaletu, tuš kabini ili Sony konzoli, zdravstvenom ili životnom osiguranju, slobodnom petku, masaži, fleksibilnom vremenu...ili bilo čemu drugom što neko podrazumeva pod terminom "uslovi rada". Drugim rečima "uslovi rada" direktno zavise od produktivnosti radnika: nečija plata + uslovi rada nikada neće biti veći od njegove marginalne produktivnosti (uključujući, naravno, i eventualno povećanje produktivnosti zbog boljih uslova rada). Programeri nemaju bolje uslove rada od žena koje šiju u malim manufskturama po Srbiji zato što su im poslodavci blagorodniji, već zato što su produktivniji radnici...

 

 

Kolega je iznad napisao da Brkić "jaše radnike", ali tu nema ništa protiv radnika, ovo su činjenice koje je dobro i svaki radnik da zna. Kao građanin, kao glasač (gde uvek treba da razmišlja ne kako će neka politika povećati njemu platu, nego da pita kako će mu povećati produktivnost, bez toga se radi o prevari), kao radnik, kao čovek koji planira budućnost svoju i svoje dece, itd...

[RatzenStadt]

10 hours ago, Constantin said:

Jelena Karleuša dobiće miliona i po evra od "Telekoma". Dobiće 350 hiljada evra za svoj album, 150 hiljada za druge troškove i milion evra za emisiju koju će imati na Televiziji "Prva". To će biti neki pandam neke bivše emisije koju je držao Ivan Ivanović na toj televiziji, neke emisije zabavnog karaktera koju u ovom momentu političkog, zabavnog karaktera ima Zoran Kesić

 

Lejdi Gaga sa Ali Ekspresa: Gledali smo novi spot Jelene Karleuše da vi ne biste morali i ovo su prvi utisci

 

 

Biće hit, nema šta....već zamišljam devojke na žurkama, kao vrište uz navedene reči....

 

Da si samo ovo postavio pre nego li sam sinoc preslusao album 😞 

 

Nema besplatne vecere besplatnog botovanja. Bilo je vise nego ocigledno kada se JK pobratila sa Vesicem i opalila rafal po glumcima na protestima protiv nasilja. Ista prica, cuo sam cak i da KGBovi ljudi bukvalno u prostorijama HappyTV dele u kesu 200-500 EUR kojekakvim politickim analiticarima za botovanje. Naravno, uzeti pricu s dozom rezerve.

JK mu na kraju dodje kao "Ansambl Aleksandrov", samo sa estetikom 21-og veka, bot. Samo zato sto je jedinstvena i specificna, naravno da ne znaci i da je vredna, pa cak ni bitna, a sto je najgore, nije ni unikatna 😞

 

Mislim da nema grdje kakofonije od pesme u izvedbi neke porno-reperke, ili "ekscentricne pop dive", kada cujem u stihu "my pussy/moja p*cka", u zavisnosti od govornog podrucja na kom je plasirana pesma. MC Sajsi je izuzetak ❤️ . Ona to dobro iznese  🤣

[RatzenStadt]

On 8/9/2023 at 11:05 PM, bohumilo said:

Kada god imaš nestašicu to je znak da imaš negde neku kontrolu cena. Nestašica nije prirodna pojava, "nema dovoljno nečega", jer to koliko je nekome nečega "dovoljno", koliko će neko nečega konzumirati, zavisi od toga koliko to košta po jedinici. Nestašica prosto znači da je cena niža od tačke u kojoj bi se izjednačile ponuda i tražnja.

 

Au bre tebra, ovo mi vec deluje kao scapegoating drzave kao entiteta.

Nestasica je jednostavnija pojava IMHO, sa cesto ociglednim uzrocima nastanka koji nisu posledica drzavnih regulativa, pogotovo kada su u pitanju fizicka ogranicenja, nedostatak resursa i sl.

 

Kada zafali doktora, mehanicara za auto-klimu, obradive zemlje, uglja (bilo koje rude/minerala), vode, itd...

[40Wins]

14 minutes ago, RatzenStadt said:

Ista prica, cuo sam cak i da KGBovi ljudi bukvalno u prostorijama HappyTV dele u kesu 200-500 EUR kojekakvim politickim analiticarima za botovanje. Naravno, uzeti pricu s dozom rezerve.

 

Toliko je nerealno, a opet jednostavno, da verujem da se bas tako nekako izvodi finansiranje boljsevicke propagande.

[boxcube]

36 minutes ago, RatzenStadt said:

 

Au bre tebra, ovo mi vec deluje kao scapegoating drzave kao entiteta.

Nestasica je jednostavnija pojava IMHO, sa cesto ociglednim uzrocima nastanka koji nisu posledica drzavnih regulativa, pogotovo kada su u pitanju fizicka ogranicenja, nedostatak resursa i sl.

 

Kada zafali doktora, mehanicara za auto-klimu, obradive zemlje, uglja (bilo koje rude/minerala), vode, itd...

 

 Mislio je na savremeno doba gde je industrija apgrejdovana sa slojem informatickih tehnologija gde je bukvalno informacija poslednji i najvredniji proizvod a cenom faktorisana potraga za informacijama vrlo lako moze da otrkije gde ima novih resursa/proizvoda  ili da iznadje nova resenja a veoma cesto da otkrije nove potrebe kojih buduci potrosaci jos nisu ni svesni.

[shonke]

Ali "pristojni uslovi rada" (osim što su relativan pojam) nisu neki meta-domen ili etar koji postoji nezavisno od realne ekonomske konjunktire, koji samo treba zaželeti ili narediti, pa će on da se stvori takav i takav. Oni koštaju - šta god neko pod njima podrazumevao - predstavljaju trošak zaposlenja, pa ih treba gledati kao deo plate ili kompenzacije. Deo plate dolazi u novcu, ali deo i u klima uređaju i grejanju u kancelariji, pauzi za ručak, čistom toaletu, tuš kabini ili Sony konzoli, zdravstvenom ili životnom osiguranju, slobodnom petku, masaži, fleksibilnom vremenu...ili bilo čemu drugom što neko podrazumeva pod terminom "uslovi rada". Drugim rečima "uslovi rada" direktno zavise od produktivnosti radnika: nečija plata + uslovi rada nikada neće biti veći od njegove marginalne produktivnosti (uključujući, naravno, i eventualno povećanje produktivnosti zbog boljih uslova rada). Programeri nemaju bolje uslove rada od žena koje šiju u malim manufskturama po Srbiji zato što su im poslodavci blagorodniji, već zato što su produktivniji radnici...
 
 
Kolega je iznad napisao da Brkić "jaše radnike", ali tu nema ništa protiv radnika, ovo su činjenice koje je dobro i svaki radnik da zna. Kao građanin, kao glasač (gde uvek treba da razmišlja ne kako će neka politika povećati njemu platu, nego da pita kako će mu povećati produktivnost, bez toga se radi o prevari), kao radnik, kao čovek koji planira budućnost svoju i svoje dece, itd...

Ne slažem se u potpunosti. Trošak proizvodnje je i plata i ostalo što je potrebno da se nešto proizvede.
Radnik isto kao i mašina u fabrici može da radi za platu (ok mašini ne treba plata) i bez klime i bez pauze za wc samo je problem kad zariba jer se uštedelo na potrošnjom materijalu (bilo da je mazivo ili pelena za radnika).
Produktivnost retko zavisi od radnika. Mnogo više od onoga ko organizuje proizvodnju kao i od grane i industrije o kojoj se radi.
Uslovi rada n mogu da se posmatraju kao plata jer to ne ide radniku u džep, samo kao trošak proizvodnje. Da li će radnici da se izbore za bolje uslove je na njima. Kao što mašina prestane da radi bez održavanja tako i radnici mogu da prestanu da rade (štrajk). Poslodavac mašinu može da zameni sto puta (ako ima para za tako nešto) a radnike bas i ne, kad prestane da postoji dovoljan broj jadnika koji pristaju da nose pelene.

Sent from my SM-A525F using Tapatalk

[Smrtokapa]

17 hours ago, bohumilo said:

Kolega je iznad napisao da Brkić "jaše radnike", ali tu nema ništa protiv radnika, ovo su činjenice koje je dobro i svaki radnik da zna.

Meni je, čini mi se, jasno šta je Brkić hteo da kaže, njegov tekst je bio usmeren ne protiv radnika, već protiv ljudi sa kojima se on ideološki ne slaže i čije parole su ga trigerovale.

 

Imam, međutim, dve primedbe, koje su u vezi jedna sa drugom.

 

Quote

Ne postoji dostojanstven rad, postoji samo dostojanstven život koji je moguć jedino produktivnim radom. Što produktivnihi rad, to dostojanstveniji život. Onaj ko to ne može sebi da priušti jer mu je mala zarada od jednog posla naravno da će raditi dva posla ako želi da živi dostojanstveno.

Ovo možda u teoriji. U praksi, imamo primer slučaja koji je i shonke pomenuo, gde su u fabrici korejskog investitora radnici terani da nose pelene kako bi se sprečilo da odlaze do toaleta u toku radnog vremena. Prema Brkićevoj "formuli", radnici koji su na ovo primorani su učinili mali korak ka dostojanstvenom životu s obzirom na to da su im pelene omogućile minorno i kratkoročno povećanje produktivnosti. Nadam se da ne moram da objašnjavam zašto smatram da je to pogrešno gledanje na stvari. U stvari, ajde jedan komentar vezan za to:

 

17 hours ago, bohumilo said:

Ali "pristojni uslovi rada" (osim što su relativan pojam) nisu neki meta-domen ili etar koji postoji nezavisno od realne ekonomske konjunktire, koji samo treba zaželeti ili narediti, pa će on da se stvori takav i takav.

Pristojni uslovi rada jesu relativan pojam, ali rekao bih da se negde može povući jedna granica ispod koje ti uslovi postaju nepristojni, odnosno nedostojanstveni, u nekom apsolutnom smislu (iako je sama granica relativna). Što se mene tiče, primoravanje radnika da vrši nuždu u pelene je ispod te granice.

 

Verujem da ni sam Miša Brkić, da je kojom nesrećom primoran na tako nešto, ne bi tek tako izrekao tvrdnju da ne postoji dostojanstven / nedostojanstven rad.

 

17 hours ago, bohumilo said:

Drugim rečima "uslovi rada" direktno zavise od produktivnosti radnika: nečija plata + uslovi rada nikada neće biti veći od njegove marginalne produktivnosti (uključujući, naravno, i eventualno povećanje produktivnosti zbog boljih uslova rada).

Ovo je druga stvar, koju naši poslodavci i privrednici često vole da zanemare. Shonke je u pravu kada kaže da produktivnost radnika ne zavisi toliko od radnika koliko od onoga ko organizuje proizvodnju (menadžera, poslodavca itd.). Radnik koji je zadovoljan i koji oseća da je njegov rad cenjen (ovo opet ima veze sa pomenutim dostojanstvom) je najčešće produktivniji od nezadovoljnog radnika, a odmoran radnik je sigurno produktivniji od istog takvog radnika iscrpljenog napornim poslom i prekovremenim radom. Prosečan domaći gazda vidi platu radnika i uslove koje bi trebalo da mu obezbedi isključivo kao trošak, umesto da to vidi i kao ulaganje. Imam i sam x primera iz ličnog iskustva gde sam video kako želja poslodavca da na kratke staze poveća profit na račun zaposlenih rezultuje smanjenjem efikasnosti na samo malo duži rok, npr. odbijanje da se podeli znanje ("ovaj je nešto malo naučio ali neću da ga obučim da bude efikasniji jer će mi onda tražiti veću platu ili će samo da ode" - epilog, svakako je otišao zarad bolje plate i mogućnosti za napredak, pa si onda primio novog pripravnika i jovo nanovo) ili neka minorna i glupa zakidanja čiji je glavni efekat da zaposlenog iznervira (banalan primer - firma u kojoj sam zaposlen je napravila zaista silnu uštedu novom merom da svaki zaposleni koji hoće da popije kafu na pauzi treba sam da je nabavi i donese, umesto da firma ima trošak od cirka 500 rsd nedeljno) ili čak uvredi (neke "mere štednje" zaista mogu korisnog i potrebnog radnika da navedu da se ozbiljnije potrudi oko pronalaženja boljeg posla).

 

Izvinjenje zbog rant-a, podsetio sam se nekih iskustava iz prethodne firme 😄

 

Tangenta: što se produktivnosti tiče, naš predsednik je, kao i u dosta drugih stvari, ogledalo ove zemlje - čovek koji vredno i predano radi (i voli da se time preterano hvali), a čija produktivnost je, na nivou opšte koristi, u minusu - svima bi nam bilo bolje da ne radi ništa i da umesto toga samo noću ostavlja upaljeno svetlo u kancelariji, kao Musolini kada je hteo da na Rimljane utisak vrednog vođe.

Edited August 15, 2023 by Smrtokapa

[033zero330]

 

Ne verujem, jel ovo istina?

 

 

[erwin]

"Nalazimo se na teritoriji Ukrajine, koja je pod agresijom Ruske Federacije od februara prošle godine..."

 

 

 

Edited August 16, 2023 by erwin

[Constantin]

Perestrojka [emoji28]

Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока

[Perkos2]

Da nije veštačka inteligencija😜

[bohumilo]

On 8/15/2023 at 12:53 AM, RatzenStadt said:

 

Au bre tebra, ovo mi vec deluje kao scapegoating drzave kao entiteta.

Nestasica je jednostavnija pojava IMHO, sa cesto ociglednim uzrocima nastanka koji nisu posledica drzavnih regulativa, pogotovo kada su u pitanju fizicka ogranicenja, nedostatak resursa i sl.

 

Kada zafali doktora, mehanicara za auto-klimu, obradive zemlje, uglja (bilo koje rude/minerala), vode, itd...

Prvo da skroz razjasnimo terminologiju. "Nestašica" znači da nečeg nema da se kupi u regularnoj i legalnoj prodaji, a ne "ima da se kupi, ali mi je skupo" (recimo obradiva zemlja). Čim mi kažeš da je nečega nestalo u prodaji, moje pitanje je odmah "zašto cene nisu bile veće?". Dovoljno veće da toga NE nestane.

 

Ti tvrdiš da je nestašica nečega, recimo nema bakra da se kupi. To znači da su po nekoj ceni po kojoj se NE isplati proizvesti dodatnu tonu (recimo mesečno) bakra kupci kupili sve, i da ima još kupaca koji bi ga kupili po toj ceni - recimo neko traži još tonu bakra po toj ceni. Tada proizvođači mogu da malo povećaju cenu, tj mogu da povećavaju cenu sve dok ili, i) nekome ne postane isplativo da po novoj ceni proizvede dodatnu tonu, ii) ljudi, zbog veće cene, smanje potrošnju bakra za jednu tonu. U oba slučaja imamo, novu, veću cenu bakra, ali opet svako ko želi da ga kupi ili proda to novoj ceni to može da uradi, dakle nema nestašice.

 

Nestašica može da nastane samo ako se ova "igra" ne odigra, ako cene ne porastu kada se pojavi više ljudi nego što ima robe i obrnuto. Kada se to desi najčešći uzrok je državna kontrole cena (ili odbijanja da podigne cenu dobra koje ona isporučuje, kao npr struja ili voda u Srbiji), ali ne nužno. To može biti greška proizvođača koji nije dobro procenio tražnju - frizer postavio jednu cenu pa sada ne može da je podigne da ne uvredi mušterije, iako ne diže glavu od posla, ili muzičar koji je procenio da su mu mušterije, recimo, studentarija čije vreme nije skupo pa bi rađe plaćali deo ulaznice u novcu a deo u čekanju u redu za kartu, nego sve u novcu (kada bi podigao cenu) itd, isl...

 

 

Sve je fizički ograničeno, ne postoji ama baš ni jedna stvar koja je u beskonačnoj ponudi, ali su u pretežno tržišnim ekonomijama nestašice retka pojava (u komandnim ekonomijama su svakodnevnica). Dijamanata ima mnogo manje nego vode, ali nikada nemate nestašicu dijamanata dok su nestašice vode relativno česta pojava i u Srbiji (recimo leti). 

 

 

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

On 8/15/2023 at 12:40 PM, shonke said:

Radnik isto kao i mašina u fabrici može da radi za platu (ok mašini ne treba plata) i bez klime i bez pauze za wc samo je problem kad zariba jer se uštedelo na potrošnjom materijalu (bilo da je mazivo ili pelena za radnika).

 

On 8/15/2023 at 5:35 PM, Smrtokapa said:

Radnik koji je zadovoljan i koji oseća da je njegov rad cenjen (ovo opet ima veze sa pomenutim dostojanstvom) je najčešće produktivniji od nezadovoljnog radnika, a odmoran radnik je sigurno produktivniji od istog takvog radnika iscrpljenog napornim poslom i prekovremenim radom. Prosečan domaći gazda vidi platu radnika i uslove koje bi trebalo da mu obezbedi isključivo kao trošak, umesto da to vidi i kao ulaganje.

To nije sporno, jedino je pitanje da li je dodatni dobitak u produktivnosti veći od dodatnog troška na poboljšanje uslova. Svaka takva mogućnost obično i rezultira poboljšanjem radnih uslova (to je jedini način kako uopšte do njih ikada dolazi), budući da su firme gde poslodavci i menadžeri uviđaju takve prilike uspešnije od onih koji ih propuštaju. Ove druge, prosto rečeno, ostavljaju novac da leži na podu, a ako neko misli da ima takvih on treba da napravi biznis i pokupi deo tog novca - tako što će, npr, ukazivati menadžmentu firmi na takve propuste, ili kupovati, unapređivati (popravkom uslova) i prodavati firme koje propuštaju da na taj način povećaju svoju produktivnost, itd...

 

 

On 8/15/2023 at 12:40 PM, shonke said:

Uslovi rada n mogu da se posmatraju kao plata jer to ne ide radniku u džep, samo kao trošak proizvodnje. 

Da li mu ide u džep ili na račun ili na karticu ili u klima uređaj da se hladi u kancu ili anatomsku stolicu ili dobar monitor na poslu je potpuno svejedno. Kada se svi ti troškovi po radniku saberu, oni neće biti veći od njegovog marginalnog proizvoda, jer bi to značilo da firma gubi novac time što ga je zaposlila - a takve firme ne traju dugo i nema ih mnogo. Ako ti je produktivnost 1000 evra mesečno sasvim sigurno nećeš na poslu sedeti u fotelji koja košta hiljadu evra mesečno - ili možda hoćeš ako ćeš da ti plata bude 0 (tj. da malo još i doplatiš za klimu, struju, voće, kafu i druge troškove koje firma ima oko tebe). S druge strane, ako ti je produktivnost 20 000 evra mesečno, tada imaš šanse da dobiješ takvu stolicu i druge uslove (i naravno, na račun mnogo manje od 20 000).

 

On 8/15/2023 at 12:40 PM, shonke said:

Produktivnost retko zavisi od radnika. Mnogo više od onoga ko organizuje proizvodnju kao i od grane i industrije o kojoj se radi.

 

On 8/15/2023 at 5:35 PM, Smrtokapa said:

Shonke je u pravu kada kaže da produktivnost radnika ne zavisi toliko od radnika koliko od onoga ko organizuje proizvodnju (menadžera, poslodavca itd.).

Well...ako uzmete fiksiranog radnika na fiksiran dan u fiksiranim ekonomskim uslovima - onda njegova produktivnost zaista ne zavisi mnogo od njega, u smisli da on ne može tu mnogo stvari da promeni. Ali to što je radnik u Hrvatskoj duplo produktivniji od radnika u Srbiji, a radnik u Sloveniji duplo produktivniji od ovoga u Hrvatskoj nije odlučeno žrebanjem, izvlačenjem šorkova ili bacanjem kockica - već je posledica dugog niza odluka koje su donosili neki LJUDI (među njima i radnici) u različitim svojstvima i na raznim planovima (od ličnog, preko lokalnog i građanskog do političkog). Odluke imaju posledice.

 

Ako je nekome posao (koji je dakle on sam izabrao kao najbolji posao za njega, svaki drugi mu je još teži i manje plaćen) da provlači 4 žice kroz rupu u mašini ili da ručno prošiva cipelu na mestu koje mu je mu je neko drugi obeležio njegova produktivnost je nužno mala, on je tek malo produktivniji od svoje brojne konkurencije u Bangladešu ili Vijetnamu (zato je i dobio posao ispred njih). S druge strane, onaj ko je dizajnirao tu mašini ili cipelu, ili je programirao, ili radio, recimo, na njenoj udobnosti i sigurnosti, ili je prokljuvio da bi možda njena proizvodnja mogla biti profitabilna ili je pronašao način kako bi njena masovna proizvodnja mogla biti organizovana i finansirana i slično...je mnogo produktivniji radnik i mnogo bolje plaćen. A to što negde ima više poslova iz jedne a negde iz druge kategorije nije slučajno, to je, da kažemo, društveni proizvod tih ljudi i njihovih odluka - ekonomskih, kulturnih, političkih institucija koje su uspostavili, ali i ličnih odluka u tom okviru. Ne želim uopšte da govorim u moralnim ili religijskim terminima "kazne" i "zasluge", ali ću samo ponoviti činjenicu da odluke imaju posledice. Uključujući posledice po produktivnost ljudi.

[Constantin]

 

[Constantin]