Psiho kauč

[mmajstor]

Tako je, kantarion ima isto dejstvo kao i antidepresiv (samo bez ijednog nezeljenog dejstva) pa ako se istovremeno koriste mogu dovesti do serotoninskog sindroma. Takodje se ne preporucuje ukoliko se uzimaju neki lekovi za kardioloske probleme jer moze umanjiti njihov efekat. To je jedini biljni preparat za koga se stvarno treba konsultovati sa lekarom, za ostale nisam bas siguran. Trebalo bi izbegavati i suncenje ako se uzima jer moze dovesti do fotosenzibilnosti koze. Inace je najmocniji prirodni preparat. 

 

A problem nije nastao zbog iscasenja kolena vec zbog tvog odnosa na situaciju kada se to desi, tako da nisam siguran da se sve to ne bi desilo da nije bilo iscasenja kolena. Problem je samo delimicno resen operacijom, jer ukoliko je nacin rezonovanja ostao isti on podrazumeva da budemo full pa i delimicno fizicki zdravi da bi imali osecaj srece, sto kako idu godine ce sve manje biti slucaj. Promena zivothih okolnosti podrazumeva generalno poboljsanje kvaliteta zivota, operacija jeste delimicno to ali se ne bi trebalo na tome zaustaviti.

[40Wins]

On 5/10/2021 at 3:15 AM, Devojka Luke Razića said:

 

Nisam lekar, ali pamtim reči moje ex lekarke- kantarion ne sme da se koristi kada se uzima antidepresiv. Pored kantariona, za sve biljne preparate treba konsultovati lekara, zbog antidepresiva.

 

 U vezi ovog boldovanog: imam PTSP zbog dugotrajne fizičke traume, luksacije patela -iščašenja kolena koja mi se  dešavaju od 1984.godine, i ta Dg PTSP trajala je neko vreme, pa zatim prešla u trajni poremećaj ličnosti, pa je onda opet promenjena u PTSP..

 

Jedan jedini psihijatar-psihoterapeut u Beogradu koji se bavi isključivo i samo PTSP-om odbio je dva puta da me primi, jer ima mnogo pacijenata, radi i u državnoj ambulanti i popodne privatno.

 

Životne okolnosti sam delimično promenila-operisala sam jedno koleno. Drugo koleno ortopedi neće da operišu jer nije dovoljno oštećeno ( a bilo je povređeno više od 10 puta ).

 

Ukratko, imam psihosomatske probleme, ne klasične psih poremećaje.

 

Sanval za nesanicu sam koristila 7 dana i to mi je bilo dovoljno.

 

Antidepresiv koji je za lečenje epilepsije i koji je stabilizator raspoloženja moraću u minimalnim dozama da pijem do kraja života. Imam cerebralnu paralizu i po rečima neurologa i psih, nikada se ne zna da li ću dobiti neki epi napad. 

 

Doživotno, uz prekide moraću da pijem i suplemente-kalcijum, magnezijum, selen. 

 

Eto, to je moje iskustvo. Anksioznosti, depre i PTSP-a ne bi bilo da nemam povrede kolena, a kolena bi bila ok da nemam CP. Začarani krug 🙂 

 

Inače, ne volim hemiju, i videću sa dr da smanjim i ako mogu u potpunosti da prekinem sa Lorazepamom, ili da ga pijem samo po potrebi.  

 

Btw, depra je u remisiji, jedino sam malo anksiozna...inače sam OK.  

 

 

 

 

Hmmm, ja sam 5 puta iscasio desno rame i 2 puta levo, oba sam ih operisao, tako da znam koliki je stres za mozak i telo kad se tako nesto desava konstantno. Najvecu gresku sam napravio sto nisam prvo rame operisao jos sa 16 godina, mozda bih postedeo sebe stresova vise puta. 

Steta sto nisu hteli da ti operisu i drugo koleno, delovalo bi na psihu sigurno. 

Naravno, ni operacija ne garantuje da se ista stvar nece desiti ponovo, ne daj boze, ali sigurno je da dovodi do odredjene stabilnosti zgloba, a samim tim se i covek oseca mnogo mnogo bolje.

 

[Džudi]

@AgroLaki Onda me razumeš 100 posto. Ja sam od 1984. do operacije desnog kolena imala više od 20 gipseva na kolenima, što na levoj, što na desnoj nozi.

 

Moji roditelji su tražili da me dr ortoped kod koga sam bila pacijent operiše, ali on nije pristao ( ima 15 godina, devojka je, ožiljci su veliki )...a da je to tada urađeno, sada ne bih imala problema.

 

Operacija desnog kolena je bila kao uspešna..pišem kao jer mi je cela noga pod otokom, iako sam išla na fizikalne terapije ( 2014.godine ).

 

U pravu si da su ove povrede stres ne samo za psihu već i za telo.

 

Zbog čestih padova usled iščašenja kolena imam problem i sa kukovima, a o ubrzanom pulsu da i ne pričam.

 

[Doc Holiday]

On 4/30/2021 at 11:31 PM, Neme said:

U poslednje vreme imam nesanice i to je tek komadić clusterfucka koji mi se dešava. Ako nekog interesuje neka pročita post na Imunoterapiji, da se ne ponavljam ovde... 

 

Razgovarao sam sa doktorkom koja mi je prepisala Ksalol 0,5mg, ali sam kupio Xanax u apoteci preko puta. Shvatio sam da neće da zajebavaju ako tražiš, mada gledaju da ispoštuju ono što je receptom prepisano. Jeste 2-3x skuplji ali nije ni to neka kinta, oko 300 din. Ono što meni radi posao kod Xanaxa je izuzetno brzo dejstvo, za razliku od Ksalola kod koga mi se desi da zaspim u 4 ujutro a popio pola tablete u ponoć. Što je još gore, trebaju mi makaze da bih slomio glupavu tabletu na pola. Primetio sam i da je teži-za-podneti day after, jer sam znao da kunjam i po sat vremena pošto se gistro probudim. 

 

 

Jok, štovani Pavaroti...

Jonathan Edwards od Ksalola brate Racenštate. Fajzer i napaćena duša u raj. 

 

 

vidi... ispratio sam bio od ranije tvoje u imunoterapiji.....  i mislim da , ukoliko ranije nisi imao problema psihickih problema, da ne bi trebalo da se hvatas za te lekove...  ja sam imao vise puta slomove u zivotu  ali nikad nisam u zivotu popio takav lek..  i radije sam uzeo uvece pred spavanje , casicu dve ili tri  ( nikad ne vise ) dobre kvalitetne rakije, ili nekoliko kvalitetnih piva  koje bi me opustile i pomogle da zaspim lakse..  takodje sam mnogo praktikovao odlazak na Dunav... u prirodu...  Ali ne na reku uz grad gde ima gomila ljudi , pa se desi da se zbog njih i dodatno iznerviras, nego pravi odlazak u prirodu, van grada...  meni kad je umrla jedna od najblizih osoba, sutradan, usred februara ( tad je bio minus, i mraz )  peske sam otisao na pecanje  varalicom 5-6 km tamo pa uz obalu gore dole pa tolko nazad...  i nisam ni nesto zabacivao pecao... nije bila ta poenta , nego opustanje, sredjivanje misli i dusevni oporavak...

[Lobotomija]

4 hours ago, Doc Holiday said:

takodje sam mnogo praktikovao odlazak na Dunav... u prirodu...

 

I ja sam... Imao sam splav na Savi preko 20 godina, apatinca^tm za vožnju i Johnsona od 15 konja. Trošio kao đavo ali me je taj motor pratio otkad sam se rodio. Imao sam i manjeg, od 6ks, na kome smo burazer i ja "položili" ispit kad smo uspeli da ga kresnemo. Tek tada nam je dao da se zezamo sami. Imam i kuću na moru, bavio sam se godinama mrežama i parangalima. Znam šta su voda, priroda i zdrav život, rado ih se sećam i opet ću se organizovati da bude tako. >>

 

Quote

i mislim da , ukoliko ranije nisi imao problema psihickih problema, da ne bi trebalo da se hvatas za te lekove...

 

>> To će se, nažalost, desiti drugačije što je bilo dogovoreno. U nedelju mi je umro mlađi brat od raka pluća. Sahrana je sutra i već u petak idem na more da budem uz (takođe bolesnu) majku. Zato sam se privremeno uhvatio za lekove. 

 

Ne mogu ni da duvam, ne prija mi. Ustvari, ne prija mi generalno smeće koje se preskupo prodaje i polusvet od kojeg se to završava. Inače, protiv dobre biljke i derivata nemam apsolutno ništa.

 

Tako.... jebeno....

 

 

 

 

Edited May 12, 2021 by Neme
typo

[ras kass]

Ne znam koliko su benzodiazepines opasni jer svuda napominju da stvaraju zavisnost i da skidanje moze biti opasno po zivot. Juce sam popio dva xanaxa jer sam imao tezak panic attack. Hteo sam i danas jedan da bih se smirio.

[Džudi]

@ras kass Ako ti je psihijatar prepisao Xanax ili Ksalol i ako ga piješ po potrebi, a teži panični napad je potreba, mislim da onda nije problem da popiješ.

 

Ali- zovi psih i posavetuj se..

 

Ja ovo pišem iz nekog iskustva..Ne savetujem te da piješ lekić samo kažem šta bih ja uradila. 

[ras kass]

Ma ok, pio sam po njenom savetu, Pre juce nisam uzimao bas dugo, Danas sam popio jedan 0.5, uznemirila me koleginica aka prijateljica. Definitivno deluje.

[Džudi]

22 minutes ago, ras kass said:

Ma ok, pio sam po njenom savetu, Pre juce nisam uzimao bas dugo, Danas sam popio jedan 0.5, uznemirila me koleginica aka prijateljica. Definitivno deluje.

 

Onda je sve ok i nemoj da brineš. Važno je da lek deluje. 

[Džudi]

Sutra idem kod psih u Dom zdravlja. Konačno..nisam išla dugo..

 

Zanima me da li će ostati status F 32 IN REM, i da li ću dobiti drugu terapiju i šta od lekova smanjujem.

 

Nadam se da će mi dati Xanax jer sam nervozna i anksiozna ( a nisam depresivna ). 

[Džudi]

Išla u DZ po najvećoj vrućini. Ista terapija, dodala je samo još jedan lek da se brže uspavam ( rekla sam da neću više da budem "noćna ptica" i da hoću da spavam kad i svi ostali ). 

 

I napisala mi da sam blago depresivna, možda zbog nervoze i anksioznosti..

 

Sve u svemu, ok sam. 

[Devil In My Pants]

On 5/27/2021 at 7:55 PM, Devojka Luke Razića said:

Išla u DZ po najvećoj vrućini. Ista terapija, dodala je samo još jedan lek da se brže uspavam ( rekla sam da neću više da budem "noćna ptica" i da hoću da spavam kad i svi ostali ). 

 

I napisala mi da sam blago depresivna, možda zbog nervoze i anksioznosti..

 

Sve u svemu, ok sam. 

Svima napisu blago depresivna kad im nije nista :)) elem, koje lekove si dobila?

[Mama_mia]

 

sve vas smatram izlecenima jer znate tacno sta nije u redu,

menjate terapiju ako nije ok, saradjujete, imate uvid u svoj problem

 

mislim da ne bi trebalo da brinete previse jer samo zamislite postoje ljudi koji imaju slicne probleme ali nisu ih svesni,

ne lece se, pojma nemaju da im nesto fali i niko ne moze da ih na silu leci osim ako ne naprave neko cudo koje je nedvosmileno za lecenje

 

...evo ja npr. i da mi kazu da bi trebalo da idem na neku psiho seansu i dijagnostiku ja bih mislila da je lud taj sto me savetuje, ako razumete sta zelim da kazem, znaci ne bih verovala da imam smetnje

 

priznajem da sam ovo manje-vise pausalno napisala, ali ono sto sam htela da kazem to je da ste na pravom putu zbog pomenutog uvida u stvar, bravo za vas i svaka cast

 

[40Wins]

Slažem se, mnogo je bitno što bukvalno u detalje znate sve šta fali, ima mnogo ljudi, pogotovo u ruralnim sredinama koje nema čak niko ni da usmeri kod odgovarajućih doktora.

Ne bih da se gadjam floskulama Glavu gore, samo napred, ali želim vam sve najjače i najbolje. 

[40Wins]

Molim ucesnike da na ovoj temi ne bude humora ove vrste.

I alkoholozam je ozbiljna bolest koja unistava zivot, i sopstveni i porodicni. 

[ras kass]

Rekao sam prijateljici da sam imao napad panike na poslu, njena reakcija je bila ne znam nista vezano za to I prebacila na drug team. Pala mi u ocima od tada. Znam da ljudi ne znaju kako da reaguju u tim situacijama, ali pomislih imas gugl pa saznaj. Umesto ne znam kako da ti pomognem, ljudi neka porade na edukaciji, jer sutra nekom tvom najblizem moze biti potrebna pomoc.

[Angelia]

2 hours ago, ras kass said:

Rekao sam prijateljici da sam imao napad panike na poslu, njena reakcija je bila ne znam nista vezano za to I prebacila na drug team. Pala mi u ocima od tada. Znam da ljudi ne znaju kako da reaguju u tim situacijama, ali pomislih imas gugl pa saznaj. Umesto ne znam kako da ti pomognem, ljudi neka porade na edukaciji, jer sutra nekom tvom najblizem moze biti potrebna pomoc.

Malo mi je neobicno da u danasnje vreme informacija neko ne zna za to, ali mozda ne bas sta je, a moguce je da u SR to nosi neku stigmu pa je ljudima neprijatno da pricaju o tome. Meni je rodjak pre jedno 15 godina poceo da dobija napade (moja generacija), pa su svi krenuli da pricaju kako je eto bolestan, mozda srce, lekari....odslusam sve simptome i kazem on ima napade panike, iako u to vreme nisam znala nikog ko je imao. Naravno svi starije generacije krenu da me ubedjuje kako nije, onako sa uzasom kao da sam rekla da je barem postao psihotican. Par godina sam objasnjavala da dokle god ne prihvate on nece dobiti pomoc, dzaba ide kod kardiologa. Na kraju je bilo bas to. 

Sad vec znam vise ljudi, interesatno da je ljudima lakse da pricaju o tome kad znaju da razumes o cemu se radi. i mislim da razumevanje okoline pomaze. Meni se desilo jednom, i to je godinama nakon ovog mog rodjaka, i bilo je posledica ogromnog stresa, tako da nije hronicno. Ali mi je pomoglo da jos bolje razumem one koji stalno pate od toga, i da mogu malo bolje da pomognem.

Mozda si trebao da probas da joj objasnis o cemu se radi, jer mi reakcija deluje kao neko ko se plasi price o tome. 

[mrd]

Najvažnije je saslušati čoveka i shvatiti da život nije ono kako ga mi doživljavamo, već kako ga onaj ko doživljava shvaža.
To što neko ne oseća bol, ne znači da ne postoji.
Ne treba srozavati mišljenje o onima koji nas ne razumeju, pošto oni to ni ne shvataju. Treba uvek objasniti stvari. Na taj način smo uradili sve što možemo.

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[Angelia]

1 hour ago, mrd said:

Najvažnije je saslušati čoveka i shvatiti da život nije ono kako ga mi doživljavamo, već kako ga onaj ko doživljava shvaža.
 

Samo nemoj da mi prodajes "licnu istinu" 😀

 

Ova danasnja mladez ima neku licnu istinu, kako je oni vide, iako nema veze sa realnoscu. Panic attack je panic attack, deluje realno, osoba koja ga ima oseca sve realno, ali uglavnom nije realna stvar.

 

U trenutku kad se desava, definitivno treba da razumemo da je to stvarno za osobu koja prolazi kroz to. U svakom slucaju mislim da treba objasniti nekom ko ne razume.

 

Nije niko tu lud, I ljudi koji pate od toga, ako dobiju adekvatnu pomoc mogu da kontrolisu problem. Imam blisku osobu sa kojom sam prosla dosta slicnih situacija.

 

Prosli smo kroz: disi, hodaj, istusiraj se, sagni glavu, tu sam, pricam....

[Cyber]

13 hours ago, ras kass said:

Rekao sam prijateljici da sam imao napad panike na poslu, njena reakcija je bila ne znam nista vezano za to I prebacila na drug team. Pala mi u ocima od tada. Znam da ljudi ne znaju kako da reaguju u tim situacijama, ali pomislih imas gugl pa saznaj. Umesto ne znam kako da ti pomognem, ljudi neka porade na edukaciji, jer sutra nekom tvom najblizem moze biti potrebna pomoc.

 

Ti pre svega moras sebe da zastitis i mislim da ti je u datom kontekstu reakcija sasvim na mestu. Tim pre sto je u pitanju prijateljica a ne neko periferan. Istina, mnogi ljudi ne znaju kako da reaguju ali … jedno je neznanje a drugo je nezainteresovanost, na sta svako ima pravo. Isto kao sto ti imas pravo da ne dozvolis da ti necija uskogrudost krnji dostojanstvo i da ga pustis da se surva niz liticu sopstvenog neznanja. Ne ide da vuces nekog nespremnog za rukav da bi nesto naucio; nema ucenja bez radoznalosti i motivacije. Nalazite u razlicitim fazama. Vreme ce pokazati. Kad i ako bude spremna da nauci ona ce sigurno znati da nadje put. Nema ljutis. Procitao si ti  nju a ne ona tebe (kome tu zapravo treba pomoc?). Barem znas sta (ne) mozes da ocekujes od doticne, a to je odlican recept za redefinisanje odnosa medju ljudima. Gledaj na to kao vazan iskorak i rewarding experience. 

[Džudi]

18 hours ago, ras kass said:

Rekao sam prijateljici da sam imao napad panike na poslu, njena reakcija je bila ne znam nista vezano za to I prebacila na drug team. Pala mi u ocima od tada. Znam da ljudi ne znaju kako da reaguju u tim situacijama, ali pomislih imas gugl pa saznaj. Umesto ne znam kako da ti pomognem, ljudi neka porade na edukaciji, jer sutra nekom tvom najblizem moze biti potrebna pomoc.

 

U potpunosti te razumem. Podrška porodice i bliskih osoba mnogo znači.

 

Ljudi su različiti i različito reaguju kada čuju nešto što im je nepoznato, ili što ih to ne zanima.

 

Nekih davnih, davnih godina kada sam imala teži oblik depresije i crne misli, pozvala sam prijatelja koji je bio psiholog i koji je nažalost preminuo pre 2-3 godine.

 

Rekla sam mu da se loše osećam. Ne sećam se da sam pozvala i drugaricu sa kojom sam se tada družila.

 

Prijatelj je iz Novog Sada došao u Beograd prvim autobusom, došao je istovremeno kada i moja drugarica. 

 

Mnogo, beskrajno mnogo mi je tada značila njihova podrška.

 

 

 

 

[Pletilja]

18 hours ago, ras kass said:

Rekao sam prijateljici da sam imao napad panike na poslu, njena reakcija je bila ne znam nista vezano za to I prebacila na drug team. Pala mi u ocima od tada. Znam da ljudi ne znaju kako da reaguju u tim situacijama, ali pomislih imas gugl pa saznaj. Umesto ne znam kako da ti pomognem, ljudi neka porade na edukaciji, jer sutra nekom tvom najblizem moze biti potrebna pomoc.

Osamdesetih, uletela sam u fazu panic attack, desavalo se da prolazim kroz krizu 2 puta u toku dana, prva 2 meseca svi su u porodici bili zabrinuti, pratili su me na silne lekarske preglede i istrazivanja u tadasnjim vrhunskim klinikama i kada su sve eminecije interne medicine izjavile da sam zdrava kao dren, oko mene se formirao brisani prostor, cak mi je i rodjena majka rekla da sam uobrazeni bolesnik, hipohondar. Godinama sam funkcionisala savrseno i kod kuce i na poslu, ni 5 minuta me niko i nikad nije morao da pokriva u obavezama, nikome nisam bila na teretu, kako - to samo ja znam.  Jedan blagi, jedva primetan otklon od mene, mojih problema, je ostap do kraja zivota i mojih roditelja i bivseg supruga, kao da sam ih izneverila, kao da su vecito bili na oprezu sta god da je bilo u pitanju a pominjanje te faze je bilo tabu tema, nesto kao porodicna bruka. Naucila sam da faze disfunkcije krijem, na pitanje "sta ti je" odgovarala sam da me boli glava, stomak, da me muci ishijas, bilo sta sto je tada bilo drustveno prihvatljivo. 

Pisem vam ovo da razumete i vasu prijateljicu i da joj ne zamerate gest, mene ni njarodjeniji nisu prihvatali sa tim problemom.

Na kraju krajeva, vama je potrebna strucna pomoc i svest da je problem, ipak, samo vas.

Ne kazem da je lako, da ne remeti osecaj pripadanja, prolazeci sama sa mojim psihologom kroz problem, moram da priznam da je izvestan stepen nepoverenja u ljudsku vrstu ostao i do danas. Ja nisam umela drugacije da se sacuvam od stigme neuroticara osim da podignem zidove oko sebe, poslednja stvar koju sam ikad dozvoljavala sebi je (samo)sazaljenje. Ne treba vam to, zivi ste, fizicki zdravi, imate problem i na vama je da ga resavate u drustvenoj klimi koja je daleko benevolentnija nego pre 30, 40 godina. 

[Mama_mia]

On 6/15/2021 at 11:29 PM, ras kass said:

Rekao sam prijateljici da sam imao napad panike na poslu, njena reakcija je bila ne znam nista vezano za to I prebacila na drug team. Pala mi u ocima od tada. Znam da ljudi ne znaju kako da reaguju u tim situacijama, ali pomislih imas gugl pa saznaj. Umesto ne znam kako da ti pomognem, ljudi neka porade na edukaciji, jer sutra nekom tvom najblizem moze biti potrebna pomoc.

 

tvoja prijateljica se ponela kao necivilizovana budala

jer trebalo je da te pita kako si se tada osecao i kako taj napad izgleda, da li ti je potrebna i tako to...ali ljudi ponekad reaguju neocekivano,

mozda je htela da ti skrene misli nekom drugom temom...opet, neki se plase da cuju uznemirujuce stvari pa se pretvaraju da

te stvari ne postoje

[Cyber]

24 minutes ago, Mama_mia said:

tvoja prijateljica se ponela kao necivilizovana budala

 

Da je civilizovana, zahvalila bi mu se na ukazanom poverenju da sa njom podeli to sto mu se desilo.

A onda bi se tu prirodno otvorio dvosmeran komunikacioni kanal pa ... dokle se stigne. 

[Angelia]

On 6/16/2021 at 12:25 PM, Pletilja said:

 Jedan blagi, jedva primetan otklon od mene, mojih problema, je ostap do kraja zivota i mojih roditelja i bivseg supruga, kao da sam ih izneverila, kao da su vecito bili na oprezu sta god da je bilo u pitanju a pominjanje te faze je bilo tabu tema, nesto kao porodicna bruka. Naucila sam da faze disfunkcije krijem, na pitanje "sta ti je" odgovarala sam da me boli glava, stomak, da me muci ishijas, bilo sta sto je tada bilo drustveno prihvatljivo. 

 

To je ta stigma koju sam pominjala u SR, mogu samo da zamislim kako je bilo osamdesetih. Ljudi se plase nepoznatog, pa sve to gledaju kao da je greska do osobe koja pati, ili slabost. Mislim da tu nedostaje kolektivno obrazovanje. Nazalost cesto zbog toga ljudi ne dobijaju pomoc, jer se porodice plase da priznaju sta se desava, pa se izmisljaju svakakva objasnjenja. Kad bi se o tome vise pricalo, sa medicinskim objasnjenjima, mozda bi vise ljudi dobilo pomoc, ne samo medicinsku, nego i od okoline. Umesto sto se ljudi osecaju izolovano.