Psiho kauč

[Kinik]

...

 

Nisam imao nameru da pisem, niti cu pisati ovde.

 

Samo jedna primedba: 4um nije mesto za iznosenje licnih zdravstvenih problema, taman posla za davanje saveta oko tudjeg zdravlja. Zna se ko se time bavi i cija je to odgovornost. Ovo nije 4um strucnjaka, a postoji i PM.

Mozda bi Moderacija mogla da skrene paznju / posavetuje?

 

...

[Eddard]

Hvala na dobronamernom savetu, u suštini se slažem, tako se ova tema i prati i sve dok ne preraste u eventualno štetne savete je ok... Naravno, kad je psiha u pitanju, tu je stvar još osetljivija, ali držimo sve na oku. 

[vilhelmina]

13 hours ago, Eddard said:

Hvala na dobronamernom savetu, u suštini se slažem, tako se ova tema i prati i sve dok ne preraste u eventualno štetne savete je ok... Naravno, kad je psiha u pitanju, tu je stvar još osetljivija, ali držimo sve na oku. 

 

Da li je ovo bilo neophodno? Tim pre sto savet koji nazivas dobronamernim dolazi od coveka koji se nebrojano puta izjasnio kao neko koga ni najmanje ne zanimaju drugi ljudi, jer u sta god da se uvale, sami su krivi. Zato mi ova naprasna briga ne izgleda kao logican nastavak tog toliko puta iznesenog stava. A posto je taj isti savet usledio posle nekoliko mojih postova, nekako se osecam i prozvanom kao neko koga bi posebno trebalo drzati na oku. Iskreno, nije ni malo prijatan osecaj.

Mislim da se kiniku moglo odgovoriti i na pp. Ovako nekako zvuci kao moderatorsko upozorenje upuceno svima, posebno autorima zadnjih nekoliko postova. Nakon toga je uvek za ocekivati da diskusija zamre. Nebitno sto to nije bio cilj, ali moze da bude posledica.

Izvinjavam se za off i znam da postoji mesto za kritiku moderacije, ali ne bih ovo da sirim dalje. Mislim da je bolje da ostane ovde.

[ras kass]

Meni je ova tema bitna da razbijemo stigmu oko mentalnog zdravlja npr...Ljudima koji imaju psihicke probleme je jako bitno da znaju da nisu sami. Koliko god znacila podrska prijatelja, porodice, ipak te oni koji prolaze ili su prolazili kroz isto najbolje razumeju.

[Devil In My Pants]

On 5/1/2019 at 1:27 AM, Alen13ASC said:

Tema predviđena za olakšavanje duše, ako ste voljni podeliti neke loše momente ili iskustva, slobodno to uradite.

 

Saveti su dobrodošli.

 

Naravno ovde se mora strogo poštovati bonton. Tu smo da pomažemo jedni drugima a ne da režemo jedno na drugo!

@KinikVidis-kako-je-otvoreno.Tako-da-hvala-na-brizi.Ne-radi-space😂

[Eddard]

@vilhelmina sa moje strane i strane moderacije nemaš razloga da se osećaš prozvano, nema do sada niko od vas, tema se odvija sasvim dobro, slobodno nastavite.

 

S druge strane, ne želeći da ulazim u Kinikove motive, tema jeste osetljiva i treba da se drži na oku. 

[Džudi]

5 hours ago, Eddard said:

tema jeste osetljiva i treba da se drži na oku. 

 

Ova tema je potrebna forumašima koji žele negde da podele svoj problem. Takođe, @ras kass je u pravu jer se ljudi oslobađaju stigme koja je obavezna kada su i blaži i teži psihički poremećaji u pitanju.

 

Ovde niko nikoga ne vređa, vodi se diskusija, a što je najvažnije- niko ne daje savete tipa "Probaj ovaj lek, odličan je"...i mislim da to niko ovde neće napisati.   To je zabranjeno na opštim forumima na kojima nema psihijatra-psihologa, i na forumima posvećenim depresiji i ostalim psih.poremećajima.

 

Iskreno, meni je sada neprijatno da pišem dalje...i mislim da ću o svojim problemima koji su više psihosomatski nego psihički, pisati na drugom mestu. 

 

Izvinjavam se ukoliko sam bila preoštra.

[Eddard]

Pa @Džudi, apsolutno se slažemo, kada sam mislio "držati na oku" upravo na to sam mislio, što ti pišeš (uzmi ovaj/onaj lek i sl.).

 

Samo pišite dalje, sve je ok. 

[Džudi]

@Eddard to je onda ok. Preporučivanje ovog ili onog leka treba da bude zabranjeno...ali, pisanje o vrstama psihoanaliza npr ne bi trebalo da se zabrani.

 

Razumemo se sada i još jednom izvini ako sam bila preoštra.

[Mama_mia]

On 7/20/2019 at 12:30 PM, Džudi said:

 

I opet se vraćam na tu ex psih. Kada smo počele priču o PTSP-u i ostalom, rekla je da su moji roditelji napravili dve greške: morali su da pristanu na operaciju kada sam imala 13 godina i kada su se luksacije patele ponavljale na svaka dva meseca i druga greška je što me tada nisu vodili kod dečijeg psihologa.

 

Ne znam da li ove greške mogu sada da se isprave. Ne znam da li mi je potrebna psihoterapija ili samo operacija drugog kolena koja će me uveriti da mi se taj pakao više neće dešavati.

 

 

 

Ovakav pristup nije profesionalan. Psihijatar ne bi trebalo da umesto pacijenta locira trece osobe kao krivce,

ne bi trebalo ni da dozvoli da pacijent sam okrivljuje blisko okruzenje, time samo daje podrsku da se on i dalje oseca lose jer je neko u

pacijentovom detinjstvu pogresio i zbog te greske nikako da se oporavi.

A to uopste nije istina.

Samo te je stavila u procep da ne znas da li ce se tvoj problem resiti operacijom ili psihoterapijom...Ti sama moras da dodjes do tog zakljucka i sama da odlucis jer ako to sama uradis - krivac iz proslosti vise ne postoji i osecas se odgovornije zbog sopstvene odluke.

 

Nema krivca.

 

 

[Džudi]

Ja ne okrivljujem moje roditelje. Ta ex psih je poznata i priznata u svojoj profesiji i ona nije izričito naglasila da su moji roditelji krivci...reći nekome da greši ne znači da ga okrivljuješ.

 

Samo je primetila ono što sam i sama znala.

 

A što se tiče te dileme oko operacije i psihoterapije, brzo će biti razrešena- u septembru...Ali mislim da ću i posle te operacije ipak morati da odradim bar 10tak seansi -psihoterapija..

 

Ja sam u tom " paklu " vezanom usko za kolena od 1984. godine.  Punih 35 godina. 

 

Svi moji poznanici, drugovi koji imaju isti problem sa kolenima, leče se kod psih.

 

Taj "pakao" može da razume samo onaj ko je to doživeo...i niko više..ni rodbina, ni prijatelji, ni psihijatri, ni ortopedi.. 

[Mama_mia]

2dzudi

uopste nije bitno da li ti nekoga okrivljujes, ako psihijatar oznaci nekoga da je pogresio u tretiranju tebe - znaci da je taj neko lociran kao krivac.

Mozemo da ga nazovemo i gresnik. Ali to nije istina i nije dobar pristup. Tvoji roditelji nisu pogresili vec su doneli odluku za koju su mislili da je dobra.

Sada kada ti sama imas kontrolu - sama ces doneti odluku o svom zdravlju bez obrazlozenja da je neko drugi pogresio u toj odluci.

 

nadam se da sam bila jasnija

[vilhelmina]

7 hours ago, Mama_mia said:

 

Ovakav pristup nije profesionalan. Psihijatar ne bi trebalo da umesto pacijenta locira trece osobe kao krivce,

ne bi trebalo ni da dozvoli da pacijent sam okrivljuje blisko okruzenje, time samo daje podrsku da se on i dalje oseca lose jer je neko u

pacijentovom detinjstvu pogresio i zbog te greske nikako da se oporavi.

A to uopste nije istina.

Samo te je stavila u procep da ne znas da li ce se tvoj problem resiti operacijom ili psihoterapijom...Ti sama moras da dodjes do tog zakljucka i sama da odlucis jer ako to sama uradis - krivac iz proslosti vise ne postoji i osecas se odgovornije zbog sopstvene odluke.

 

Nema krivca.

 

 

 

I ja sam ovaj detalj primetila, i malo se zacudila. Nevezano za Dzudi jer ne znamo i ne treba da znamo sve detalje, nego vise onako opste, podelila bih jedno svoje iskustvo. Ne samo da ne bi bilo profesionalno oznacavati krivca, nego psihoterapeut i nije tu da bilo sta objasnjava, tumaci ili donosi nekakve zakljucke. On je tu da vodi osobu kroz njene sopstvene misli i osecanja, da joj pomogne da ih sortira, sredi, odbaci nepotrebno i usmeri u pravcu resenja problema. Naravno, uz stalno potvrdjivanje autenticnosti osecanja, ali ne obavezno i misli i tumacenja konkretnih dogadjaja. To je aktivno slusanje. I to jeste najveci izazov za psihoterapeuta, ne dopustiti sopstvenim mislima i osecanjima da izadju na povrsinu, a toga bude itekako, ljudi smo.

Secam se sopstvene frustracije na onoj mojoj psihoterapiji. S obzirom da je terapija bila u okviru obuke, kao sto rekoh gore, bila sam slobodna da sama izaberem temu o kojoj cemo pricati. I ja krenem s time kako sam uopste dosla tamo, dolazak u swe, naporan rad da se prehrani porodica, studiranje u kasnijim godinama i tako to. Ocekivala sam pohvale i tapsanje po ramenu, ali jok. Ispade sve to o cemu sam joj govorila nista posebno, a moglo je i mnogo bolje, da sam se ja vise potrudila i da se nisam plasila da preduzmem neke korake. Negde na drugoj seansi sam htela da joj opalim samar i izletim napolje. Sta ima ona da mi tu mrci, kad ja znam kako sam ja sebi kralj ? I sto je najgore od svega, nije mi ona rekla da ustvari nisam ostvarila sve svoje potencijale jer me strah u tome sprecio, nego ja sama sebi! Ona me samo vesto dovela do toga da samoj sebi priznam kako stoje stvari. Naravno da sam u tom trenutku bila ljuta kao ris, ali se ispostavilo da ljutnja nije bila na nju, vec na sebe. Ostatak terapije smo radili na tome kako da ja samoj sebi oprostim za propustene sanse, a to je bilo poslednja misao s kojom sam zapocela tu terapiju. Sve u svemu, izvozala me kao mladog majmuna, srusila mi sneska, i ni trenutka mi nije povladjivala. I tako me naucila svemu sto danas znam i o sebi, i o drugima. Imala sam ogromnu srecu da dospem bas kod nje, i beskrajno sam joj zahvalna za to.

 

[Džudi]

7 hours ago, vilhelmina said:

I ja sam ovaj detalj primetila, i malo se zacudila. Nevezano za Dzudi jer ne znamo i ne treba da znamo sve detalje

 

Najiskrenije i najotvorenije- nema u mojoj priči nekih skrivenih detalja. Ja imam taj spastični oblik cerebralne paralize i sve se vrti oko te dijagnoze- i ortopedski problemi i ovi sa psihom i cista na mozgu ( jedna ili dve, utvrdiće neka nova MR )...

 

Ta moja psihijatrica je zaista bila odlična, i sada je odlična ali ne radi više sa odraslima već sa decom.

 

Tokom jednog običnog razgovora, pričale smo o tome zašto je došlo do tog PTSP-a i gotovo u glas smo obe zaključile da tadašnji lekari- ošte prakse i ortopedi nisu edukovali moje roditelje i da možda do PTSP-a ne bi ni došlo da sam išla kod dečijeg psihologa ili psihijatra i da sam tada operisala oba kolena.

 

Da, branim je, jer me je spasla prave kliničke depresije, nastale opet zbog kolena...I sve vreme smo vodile razgovor, opušten. Radila sam sa njom KBT i REBT terapije.

 

Na kontrolama sam ostajala 20-30 minuta a individualne psihoterapije kod nje su trajale 60 minuta.

 

Imale smo divan odnos, pun poverenja..i bila je veoma korektna i žao mi je što sada nema privatnu ordinaciju..nastavila bih lečenje kod nje.

 

Ex psihijatar u drugoj ustanovi ( morala sam da menjam jer je psih koji je zamenio moju dr otišao u penziju ) takođe je u veoma opuštenom razgovoru primetio isto- šteta je što nisam išla kod dečijeg psihologa, trauma bi bila manja ili je ne bi bilo...a po njegovom mišljenju, operacija je najbolje rešenje, zatim psihoterapija i određeni vremenski period sa farmakologijom i to je to...

 

On je otišao na specijalizaciju, a nova dr koja me sada leči, ima takođe ok pristup. Još nismo počele ozbiljno da pričamo o flešbek fenomenima i o svemu šta prati taj stresni poremećaj usled traume..

 

Niko od ovih psihijatara nije direktno okrivio moje roditelje, više su spominjali lekare koji su me tada lečili.

Edited July 22, 2019 by Džudi
dopuna teksta

[Mama_mia]

On 7/22/2019 at 2:57 PM, Džudi said:

 

Najiskrenije i najotvorenije- nema u mojoj priči nekih skrivenih detalja. Ja imam taj spastični oblik cerebralne paralize i sve se vrti oko te dijagnoze- i ortopedski problemi i ovi sa psihom i cista na mozgu ( jedna ili dve, utvrdiće neka nova MR )...

 

 

 

ah, tek sada malo bolje razumem sve!

 

 

kod psihijatra si lecila posledice a ne uzrok

 

znaci neurolog to treba da razresi i da se vidi da li je moguca operacija na mozgu,

jer ciste na takvom mestu mogu da budu oni pravi krivci za psihicko stanje, psihijatar je potreban samo u slucaju da to ne moze da se operise

a i dalje ti pravi smetnje u svakodnevnom razmisljanju, delovanju i razumevanju.

[Džudi]

1 hour ago, Mama_mia said:

 

ah, tek sada malo bolje razumem sve!

 

 

kod psihijatra si lecila posledice a ne uzrok

 

 

Pa..da...Sve se vrti oko te CP.  

 

Zato je ex psih predložio da je najbolja opcija operacija kolena..i bilo mu je žao što nisam donela snimak MR ( bio je asistent profesora na neurologiji )....

 

A sadašnja psih je prepisala lek koji se obično daje za epi napade, i ona je u svom nalazu prvo stavila G dijagnoze, pa onda F...

 

Cista na mozgu je kriva za dijagnozu F 06.7- blage kognitivne smetnje..i tu mi nije jasno, logično b bilo da ta Dg bude pod G dijagnozama...I kriva je za još x stvari, da ne idem u detalje.

 

 

 

Edited July 23, 2019 by Džudi
dopuna teksta

[dzoneee]

Ne znam odakle da počnem. Možda od toga da sam krenuo da budem vrlo negativan po pitanju svega što se dešava u ovoj zemlji i sa ovim narodom koji živi ovde i da mi se to uopšte ne sviđa i da sam svestan toga, ali dođe tako neki trenutak kad jednostavno tu moju ogorčenost neku ne mogu da iskontrolišem i ne znam šta da radim?

Odmah da kažem da sam zaposlen i oženjen, dece nemam, ali radimo i na tome, tako da nije da nema šta da me okupira. Brak mi je odličan i vrlo sam zadovoljan s tom stranom života i trudim se da uživam i pružim isto takav osećaj kako mojoj supruzi tako i ostalim osobama oko mene.  

Problem je očigledno što više nisam klinac kao nekada i da sam postao svestan stvarnosti i svakodnevnice koja se odvija oko mene i moje porodice. Plašim se da bi me to vremenom i postepeno moglo promeniti i da ću nekim mojim postupkom povrediti nekog u mom životu koji mi je jako blizak i koji ne zalužuje to. 

 

Već neko vreme sam vrlo svestan da situaciju u zemlji u kojoj živim, a to je Srbija, ja ne mogu da promenim i pomirio sam se sa tim. Takođe sam svetan da je vlast samo refleksija na ono kakav je većinski narod u toj zemlji. Znači ako je vlast bezobrazna, korumpirana, bahata, nasilnička, lopovska, bezobzirna, sebična itd. takav je u stvari i narod u toj zemlji. Naravno uvek ima pojedinaca i takve stvari ne treba generalizovati, ali jasno je da je većinski deo jednostavno takav. I meni pre to nije smetalo, video sam dobro i pre te neke stvari oko sebe kako se ljudi ponašaju i šta se sve radi po raznim firmama i fabrikama ali me nije doticalo toliko. Prosto živeo sam svoj život, trudio se da ljudima oko sebe i meni bude lepo, trudio se da izgradim sebe na neki pohvalan način, da se obrazujem, da povučem prave poteze u pravom trenutku i pružim ljubavi ljudima koji su meni takođe to isto pružili i mislio sam da je to kraj i da me neće ništa doticati šta se dešava, piše i priča oko mene. Međutim prevario sam se. Došao je trenutak da se itekako nerviram oko situacije, da jednostavno ne mogu da izbegnem ovo sveopšte bombardovanje raznih senzacionalističkih medija, da ne mogu da pobegnem od svega kao pre i da je jednostavno to počelo mene da pogađa i da budem ogorčen na svoju zemlju, na narod koji u njoj živi, na prilike koje se dešavaju, ukratko pretvorio sam se u nekog džangrizavu dosadu kojoj sve smeta a nisam bio nekada takav. I da me neko ne shvati pogrešno, ja smtram da je sasvim normalan sled da prilike u ovakvoj zemlji mogu i trebaju da pretvore osobu u nezadovoljnu, razočaranu i ljutu jedinku, ali mi smeta to što ne mogu da sebe ogradim više kao pre od svega toga, da se isključim i ponašam se kao da živim u nekom drugom univerzumu. 

Razmišljao sam i o preselenju u inostranstvu ali moja finasijska situacija ne zahteva baš takve mere, a iskreno i ova sloboda koju osećam u Srbiji da mogu da šetam kad god hoću i gde hoću bez ikakavih pravila i bojazni mi se dopada i retko gde bih imaš takvo nešto na drugom mestu. Tako da na inostranstvo za sada još uvek gledam isključivo kao poslovnu ili turističku opciju.  

 

Ne znam šta da radim i kako da se ograničim od ovog sve opšteg političkog ludila koja zahvata moju zemlju i kako da se vratim na ono pređašnje stanje gde takve stvari nisu mogle da dopru do mene i da me pogađaju. A plašim se da bi vremenom ako se ovako nastavi ja mogao još više da se promenim i da bi to onda moglo i da utiče i na moj život i na ljude oko mene i ono što je najgore ja bih bio krivac za to. Možda bi trebao da potražim i pomoć nekog psihijatra?

[Plavi Golub]

Cestitam, normalan si. 

 

Vezano za ovo sto pises.

 

Sve je lako kad si mlad 😉, ali

 

1 hour ago, lajavi krelac said:

Došao je trenutak da se itekako nerviram oko situacije, da jednostavno ne mogu da izbegnem ovo sveopšte bombardovanje raznih senzacionalističkih medija, da ne mogu da pobegnem od svega kao pre i da je jednostavno to počelo mene da pogađa i da budem ogorčen na svoju zemlju, na narod koji u njoj živi, na prilike koje se dešavaju, ukratko pretvorio sam se u nekog džangrizavu dosadu kojoj sve smeta a nisam bio nekada takav. I da me neko ne shvati pogrešno, ja smtram da je sasvim normalan sled da prilike u ovakvoj zemlji mogu i trebaju da pretvore osobu u nezadovoljnu, razočaranu i ljutu jedinku, ali mi smeta to što ne mogu da sebe ogradim više kao pre od svega toga, da se isključim i ponašam se kao da živim u nekom drugom univerzumu. 

 

Do ovog trenutka svi dodju pre ili kasnije, kad tacno zavisi od licnih zivotnih okolnosti koje im omogucavaju ili ne da se privremeno enkapsuliraju. 

Koristi sve sto si koristio i pre da se zastitis, a ti znas sta je tacno radilo za tebe. Sto se tice situacija, pomiri se da ti to jednostavno ne gine na ovaj ili onaj nacin u nekoj meri, makar i minimalnoj. Cak i kad se odselis i izvadis sebe ostaju ti roditelji i susret sa sistemom zbog njihovih zdravstvenih tegoba, starenja, postavke u glavi koja pripada zemlji, vremenu i sistemu koji odavno ne postoji. Drzi se one izreke koja otprilike kaze, Boze pomozi mi da promenim ono sto se promeniti moze i da prihvatim ono sto se ne moze promeniti.

 

Za ljude u tvojoj situaciji i sa dilemom "should I stay or should I go" dobra je stvar da u poslovnom smislu (kontakti i CV sa medjunarodnim referencama) drze sve opcije otvorene i moguce za svaki slucaj. Odlaskom se resava jedna vrsta problema, ali se otvaraju neki drugi pa to onda postaje nekima izvor novih nezadovoljstava. Kako god okrenes bez nekog nerviranja ne ide. Ono sto je dobro iz drugih kultura da se prihvati je da na neke stvari gledamo kao izazove koji su deo zivota i koje moramo da resavamo, a ne iskljucivo kao na probleme. A deo ovoga o cemu pises je deo doba i trenutka u kome zivimo, nije iskljucivo vezano za te prostore nego se kao i uvek u nadrealnom obliku prelama na desavanja tu. 

 

Good luck! Keep calm and carry on!

 

 

Edited July 26, 2019 by Plavi Golub

[dzoneee]

7 hours ago, Plavi Golub said:

Koristi sve sto si koristio i pre da se zastitis, a ti znas sta je tacno radilo za tebe. Sto se tice situacija, pomiri se da ti to jednostavno ne gine na ovaj ili onaj nacin u nekoj meri, makar i minimalnoj. Cak i kad se odselis i izvadis sebe ostaju ti roditelji i susret sa sistemom zbog njihovih zdravstvenih tegoba, starenja, postavke u glavi koja pripada zemlji, vremenu i sistemu koji odavno ne postoji. Drzi se one izreke koja otprilike kaze, Boze pomozi mi da promenim ono sto se promeniti moze i da prihvatim ono sto se ne moze promeniti.

 

 

 

 

Ovo je dobar savet, problem je što ne mogu da se držim više po strani, poklekao sam da se nerviram oko raznih budala koji su najveće vucibatine i ološi u ovom društvu, ne mislim samo na vlast, političare, nego i na narod. Krivo mi je da vidim u šta se sve ovo pretvara i kako se ljudi oko mene prodaju za neku siću i koliko u stvari nemaju ni obraza ni karaktera i onda zbog svega toga ja se nerviram i psujem, i jedem u sebi. Nekolicinu puta sam se i suprotstavio tako nekim ljudima, ali sam video da od toga nema vajde i da samo meni škodim takvim ishitrenim reakcijama. I onda dođem tako kući nervozan, ali i dalje to nekako kontrolišem i trudim se da takvu energiju ne prenosim na voljene. Plašim se samo dokle ću moći tako. Jer ovo trenutno celokupno stanje u zemlji je izluđujuće i za svakog ko iole malo drži do sebe je poražavajuće. Da ne pominjem što treba razmišljati na budućnost i kad pomislim da ovde treba deca da mi odrastaju. 

Ovo ludilo osećam da je krenulo na najjače. Do sada sam se uspešno ograđivao od svih ispirajućih gluposti koji kruže ovde i kojim uporno pokušavaju da utiču na svest ovog polupanog naroda. Od skora osećam da je pritisak znatno ojačao i da više nema mere u tome šta se piše, priča, govori. Nije rešenje bataliti medije više kao pre i ne dozvoliti ispiranje mozgova. Ja sam siguran da sam sebe uspešno sačuvao od svega toga, problem je što imam utisak sada da su ljudi oko mene sluđeni i ne kapiraju ništa šta im se radi od života. Ja sa tim ljudima ovde živim, u ovoj zemlji, ne bitno da li je to prolaznik u gradskom ili kolega na poslu. Svaki dan kad vidim nekog na trafici da kupi neki od ovih tabloidnih dnevnih listova ja u sebi udarim plus jednu crticu ogorčenosti. Kaži mi supruga ne možeš tako, ne mogu svi isto da misle kao ti. Ok. slažem se sa tim, i ne treba, ali kako mogu da gledam ljude oko mene kao sležu ramenima na nešto što je odnelo živote u prošlosti, na neko zlo koje samo čeka pravi trenutak da nešto iskvari i uništi i posle okrene to u svoju korist i koristi za svoje zle ciljeve, za neke situacije koje su toliko providne šta se radi, ali se većina pravi blesava i ćuti? Ali itekako se zna da se laje kako je ovde loše, kao su prava nikakva, kako smo mi lenji, ne želimo da radimo, ne poštujemo zakone itd. Pa čekaj ti si bukvalno ljut na sebe što si takav, ali bi da okriviš neke druge ljude.. izgleda neke vanzemaljce, duhove, mitske ličnosti koga već?  I sve to kad se skupi i svakodnevno te nešto maltretira, da tako kažem, sitnica po sitnica i valjda onda više ne mogu da se pravim imun na sve to i počinjem da primećujem svašta nešto što sam pre odbijao da vidim.   

  

8 hours ago, Plavi Golub said:

Za ljude u tvojoj situaciji i sa dilemom "should I stay or should I go" dobra je stvar da u poslovnom smislu (kontakti i CV sa medjunarodnim referencama) drze sve opcije otvorene i moguce za svaki slucaj. Odlaskom se resava jedna vrsta problema, ali se otvaraju neki drugi pa to onda postaje nekima izvor novih nezadovoljstava. Kako god okrenes bez nekog nerviranja ne ide. Ono sto je dobro iz drugih kultura da se prihvati je da na neke stvari gledamo kao izazove koji su deo zivota i koje moramo da resavamo, a ne iskljucivo kao na probleme. A deo ovoga o cemu pises je deo doba i trenutka u kome zivimo, nije iskljucivo vezano za te prostore nego se kao i uvek u nadrealnom obliku prelama na desavanja tu. 

 

Good luck! Keep calm and carry on!

 

 

Hvala na lepim željama. 

 

Imao sam prilike ja da putujem do sada i slažem se upoznavanjem različitih kultura je i sam pojedinac pametniji, iskusniji, vidi da ima i bolje i gore od ovoga ovde kod nas. Ja kao što sam već rekao radim, kao i moja žena, i nismo do sada planirali da "bežimo". Naravno sve opcije su otvorene, ali deo i mene a i nje želi ovde da ostane. Videćemo kako će biti kad dođe dete, jer verujem da se tada dosta stvari menja. Nažalost ono što ne verujem da će se ikako promeniti je stanje u ovoj zemlji, to izgleda ostaje zakucano i potpisano nekim dekretom da ovde stanje nereda, bezzakonja i javašluka mora da bude. Ali opet ne bi tako bilo da većina istinski želi neku promenu, bar je moje mišljenje tako.

[Plavi Golub]

Ako je ovo vasa ideja vodilja.

 

25 minutes ago, lajavi krelac said:

Imao sam prilike ja da putujem do sada i slažem se upoznavanjem različitih kultura je i sam pojedinac pametniji, iskusniji, vidi da ima i bolje i gore od ovoga ovde kod nas. Ja kao što sam već rekao radim, kao i moja žena, i nismo do sada planirali da "bežimo". Naravno sve opcije su otvorene, ali deo i mene a i nje želi ovde da ostane. Videćemo kako će biti kad dođe dete, jer verujem da se tada dosta stvari menja. Nažalost ono što ne verujem da će se ikako promeniti je stanje u ovoj zemlji, to izgleda ostaje zakucano i potpisano nekim dekretom da ovde stanje nereda, bezzakonja i javašluka mora da bude. Ali opet ne bi tako bilo da većina istinski želi neku promenu, bar je moje mišljenje tako.

 

Onda, apsolutno poslusaj suprugu.

 

25 minutes ago, lajavi krelac said:

Kaži mi supruga ne možeš tako, ne mogu svi isto da misle kao ti. 

 

jer ces u protivnom upropastiti sebi zdravlje, a buducoj deci si potreban zdrav i zdrave pameti, gde god da zivite,  bar do punoletstva dok kako tako ne stanu na noge. 

 

Citam ono gore sto si napisao kao da sam ga ja pisala, a i dobar deo forumasa. Tog ludila je bilo i ranije, u necemu i goreg, kao sinusoida se dogadja od '90tih, pa i od ranije, nego ste vi bili mali da ga registrujete. Sta ce tu biti ne zavisi (samo) od tebe. To je deo mentaliteta, kako se on menja, pojma nemam.

 

Dakle "lud" nisi, ali si manjina. Secam se kako je neki nas psihijatar u polusali govorio za svoje pacijente. Nisu oni "ludi" samo su u manjini, da smo mi u manjini mi bismo bili "ludi".

 

Pazi na zdravlje, covek ni ne zna koliko mu vredi dok ga ne izgubi. I pisi ovde, gde god smes da se ispraznis, mani se politicarenja sa random rajom u slobodnom vremenu u realnom svetu.

Edited July 26, 2019 by Plavi Golub

[Džudi]

@lajavi krelac milion posto te razumem. Nažalost, nisam udata, pisala sam o tome na ovoj temi..i ne radim -iz zdravstvenih razloga..

 

Poslednjih meseci, od kada su u potpunosti razrovali grad, ja sam nervozna. Besnim i glasno i dođe mi ponekad da nekom dedi ili babi iscepam one novine koje čitaju u prevozu.

 

Ogorčena sam na ljude, ne mogu da shvatim bezobrazluk, primitivizam, odsustvo empatije..

 

Išla sam skoro na kontrolu kod psih i kada je čula da nisam depresivna, da sam hiper nervozna zbog ovog stanja u zemlji...gledala me je i ćutala...prepisala mi je veću dozu ansiolitika i rekla da će me oni malo smiriti i da ta nervoza nije deo depresije.

 

Skoro da je priznala da i njoj samoj sve ovo smeta što i meni..čak se i oseća blaga nervoza kod nje..

 

Imaš moju punu podršku ukoliko ti i tvoja supruga odlučite da odete odavde.

 

 

 

[Angelia]

On 7/26/2019 at 3:39 PM, Plavi Golub said:

 

Citam ono gore sto si napisao kao da sam ga ja pisala, a i dobar deo forumasa. Tog ludila je bilo i ranije, u necemu i goreg, kao sinusoida se dogadja od '90tih, pa i od ranije, nego ste vi bili mali da ga registrujete. Sta ce tu biti ne zavisi (samo) od tebe. To je deo mentaliteta, kako se on menja, pojma nemam.

 

Ja ono, povremeno upadnem na temu, ali citam vas.

Citam ovo sto je LK napisao, i mislim, da nisam otisla ovo bi danas bila ja (ili daleko ranije jer bih rekla da ja vise pripadam tvojoj prici o 90tim). Cesto ne mozes objasniti ljudima koji govore "otisao si zbog para", neki zato sto su izgradili dobre zidove oko sebe a neki zato sto jednostavno pripadaju tom mentalitetu, i nemaju pojma o cemu govoris.

Potpuno si u pravu da odlazak, otvara neki drugi set problema. Obicno se zezam pa kazem da me svaka poseta SR izleci od bilo kakve nostalgije. I svaki put kad se vratim iz SR, treba mi odmor - psihicki.

 

On 7/26/2019 at 3:14 PM, lajavi krelac said:

Ja sa tim ljudima ovde živim, u ovoj zemlji, ne bitno da li je to prolaznik u gradskom ili kolega na poslu.

Upravo to je argument koji sam ja isticala kad su mi govorili "pa nisi morala da ides", to i dete. 

Deca menjaju formulu.

Kako da se izboris sa time, Golubica lepo rece nisi ti "lud", ti si u manjini, nemam savet, ja sam otisla. I kad ovako citam sta pisas iako znam sve, vidim koliko sam bila u pravu. Znam neke ljude koji tvrde da se uspesno izoluju od tog okruzenja, kazem tvrde, posto nikad ne znas da li je to tacno, ili lazu sebe ili mene.

Ne vidim kako ce se stanje u SR promeniti, pa sad vise i ne koristim 30 godina, od kad sam ja otisla, ni za 50 od sada.

 

 

Edit: PS napisala sam i osetila se deprimirano za one ljude koji se osecaju kao ti u SR 

Edited July 28, 2019 by Angelia

[Devil In My Pants]

@lajavi krelac Vidi, ici kod psihijatra nije nikakva sramota. Kod psihijatra bi trebale da idu ''normalne'' osobe i tu ide ona bolje spreciti, nego leciti. Svakako bi svakome to preporucio i treba da uradi zbog sebe i svoje okoline. Sto se tebe tice, mislim da bi trebao da promenis sredinu ali ako ne mozes, onda uradi nesto novo u zivotu,npr dete ili ne znam sta, gde ces izaci iz monotonije u koju si upao.

 

Ne idu svi napolje zbog novca, neki zaradjuju veoma dobro u Srbiji. Jednostavno ljudi idu zbog glave, zbog vidika, zbog necega novog sto ce im se desiti u zivotu. Novac meni isto nikada tu ne bi bio primaran,a veoma sam ozbiljan da jednostavno krenem napolje, bez fixnog kad cu se vratiti i gde idem. Svakako moras dobro utvrditi gradivo u tvom slucaju, ozenjen si i to nije samo tvoja odluka. Takodje idi kod psihijatra, nadji, zavisno od godina..da budete priblizno genracijski i da se dobro ispricate i bice ti lakse i bolje. Jasnije ces videti slike i znakove pored puta.

 

Kazem, nije zivot novac i ne treba nikad tako gledati. Treba uzivati u zivotu svaki dan i ja to pokusavam da radim zadnjih godinu dana maximalno, bukvalno svaki dan da sebi ugadjam. Probaj i ti, step by step, day by day..

 

 

[Alen13ASC]

Sad malo mimo svega, možda je najbolje kad bi otvorio topic "snovi" ili sl.

 

Uglavnom, patim od hmm. nije ni dijagnoza a nije ni poremećaj.. mislim na "mokre snove".

 

Evo recimo jučer, sanjam da nešto rešavam s drugom. Preuzmem kontrolu nad snom (nešto tipa lucidnog sna, imam punu kontrolu nad snom i mogu stvoriti u snu šta god hoću i mogu ići gde hoću), odem u drugu prostoriju kad tamo neka devojka. Počnem s "odnosima" s njom i u tom momentu se probudim jer hmm ejakuiram ko budala. Posle me je sramota jer se u recimo 4 ujutru moram obrisati 😐 ...

 

Meni se zna to desiti 10 puta godišnje.

 

Najsmešnije u svemu ovome je što uopšte ne mogu kontrolisati to. Isto kao što mogu "izmisliti" devojku dok sanjam tako isto mogu "izleteti" iz noćne more. Tipa sanjam nešto strašno, preuzmem kontrolu nad tome i odlutam u neku drugu situaciju. Zahvaljujući mojoj kontroli sna, smanjio sam drastično noćne more u recimo prethodih 5 godina.

[Džudi]

5 hours ago, Alen13ASC said:

Najsmešnije u svemu ovome je što uopšte ne mogu kontrolisati to. Isto kao što mogu "izmisliti" devojku dok sanjam tako isto mogu "izleteti" iz noćne more. Tipa sanjam nešto strašno, preuzmem kontrolu nad tome i odlutam u neku drugu situaciju. Zahvaljujući mojoj kontroli sna, smanjio sam drastično noćne more u recimo prethodih 5 godina.

 

Kako uspevaš u tome? Mislim na kontrolu snova i to što si drastično smanjio noćne more..

 

A ja pamtim jedan san 10 godina...ej 10 godina i zapisala sam ga...Ali mi je glupo na ovoj temi da pišem...Ako otvoriš temu, postaviću taj san u postu..još uvek razmišljam šta se to zapravo desilo...