Latinska Amerika

[djura.net]

cnn

 

Gunfire and anti-aircraft fire were seen over Caracas overnight as the Venezuelan capital remains on edge following the US capture of President Nicolás Maduro. A Venezuelan ministry said police fired at drones “flying without permission” and that “no confrontation occurred.”

[berti]

Respekt za Trampa. Bataljuje se palamuđenje o borbi za ljudska prava u drugim drzavama, o razvoju demokratije kao razlogu intervenisanja i slicne budalastine. Covek praktično kaze "može nam se i tačka jer su to naši interesi". Gleda šta je najbolje za USA i to je to.

[djura.net]

 

bbc

 

Photos posted by the Venezuelan interior minister on Monday night show armed police deployed on the streets of Caracas, as part of security arrangements in the city.

Interior Minister Diosdado Cabello is shown right-of-centre wearing a black cap with red writing on it.

[Nek grmi jako]

Disekcija nekih mojih razmišljanja, koju je cenjeni forumski kolega objavio na drugom topiku, otvorila mi je oči u smislu da sada znam da te moje redove neko zapravo čita i savršeno ih, i ljudski i intelektualno, zatim analitički razmatra. Što mi daje forcu da pustim sebi na volju kako bih nekome, koga to eventualno zanima, obrazložio na koji način posmatram i ono što se sada dešava u Venecueli.

 

Tramp, to nam je svima jasno kao dan, uopšte nije tajio da je energija, posebno nafta, ključna za misiju i da će SAD sada voditi tu zemlju. I on nije samo signalizirao promenu režima, već je najavio operativno oživljavanje nove Monroove doktrine, dokazujući tako ono što smo ovde napominjali u smislu njegovih ciljeva još pre nego što je po drugi put postao predsednik. 

 

Naravno, i tada smo napominjali da on tu ništa novo nije izmislio kada je reč o američkom hemisferijskom primatu, što datira iz 19. veka i periodično je potvrđivano tokom Hladnog rata, kao što nije izmislio ni pokušaj da razvrgne koaliciju Rusije i Kine. 

 

Međutim, njegov upad u Venecuelu zapravo je deklaracija koja sa sobom nosi posledice daleko izvan zapadne hemisfere. Upad je, pre svega, direktan izazov Kinorusiji, tom aktuelnom geopolitičkom formatu sa najdubljom ekonomskom, strateškom i tehnološkom isprepletenošću u Venecueli. I da li će Vašington uspeti da preoblikuje Venecuelu zavisiće koliko od upravljanja venecuelanskom politikom, toliko i od snalaženja u dugotrajnoj, visokooktanskoj konfrontaciji sa Kinorusijom na zapadnoj hemisferi.

 

Trenutno je u Vašingtonu na snazi euforija... A zašto i ne bi, kada je prvi put posle milion godina neko snažno i ireverzibilno zveknuo po ustima i čaviste i kinoruske interese. Ipak, odvođenje diktatora u noć je jedna stvar, a upravljanje posledicama kolapsa petro-države - uz istovremeno upravljanje njenim duboko ukorenjenim strateškim vezama sa Kinorusijom - predstavlja potpuno drugačiji nivo složenosti.

 

Jer Venecuela danas nije samo zemlja u političkoj tranziciji, to je institucionalna ruina i čađava mehana ne samo Latinske Amerike, nego i celog sveta. Decenije čavizma stvorile su duboko ukorenjen sistem koji spaja stranku, vojsku, državna preduzeća i neformalne oružane grupe, što nad dovodi do toga da čak i bez Madura, mreže režima ostaju ugrađene u oružane snage, obaveštajne službe, državne kompanije i mehanizme društvene kontrole.

 

I sad se, potpuno opravdano, mnogi pitaju - a šta će biti sutra...

 

Sutra će se svaka prelazna vlast koju podržavaju SAD suočiti sa neposrednom krizom legitimiteta, fragmentiranim opozicionim snagama i mogućnošću asimetričnog otpora. Vašington neće biti samo babica koja je porodila politički tranziciju - funkcionisaće, barem privremeno, kao administrator za vanredne situacije za društvo koje je gotovo u sistemskom kolapsu, sa inflacijom, propadanjem infrastrukture i masovnom emigracijom.

 

Okej, to je ugao Amerike, a kako njeni rivali sada gledaju na situaciju?

 

Za Kinorusiju, Venecuela nije partner koji se može olako potrošiti. Ne, ne, to je najskuplja strateška opklada koju je Kinorusija ikada napravila na zapadnoj hemisferi.

 

Rusi su, kao što smo već potanko opisali, imali u Venecueli ne samo dilove za naftu, nego i vojno prisustvo i naoružanje koje su prodavali Venecueli, što je rezultiralo ne milionima, ne desetinama i stotinama miliona, pa čak ni milijardama, nego desetinama milijardi dolara čistog ćara. Ali Kina je u toj simbiozi otišla i korak dalje: od početka 2000-ih, negovala je Venecuelu kao svog vodećeg latinoameričkog partnera, izdvojivši 50–60 milijardi dolara finansiranja - što je kineska najveća izloženost bilo kojoj pojedinačnoj zemlji na svetu - u vreme kada je Peking nastojao da diverzifikuje snabdevanje energijom, rasporedi višak kapitala i izgradi geopolitičke protivteže uticaju SAD.

 

To ukupno kinorusko finansiranje omogućilo je Čavezu da proširi ekonomsku aktivnost i izvan nafte i rudarstva, što je pomoglo njegovom režimu da toliko dugo ostane nedodirljiv za nekolicinu američkih predsednika. Recimo, prema Centru za strateške i međunarodne studije, samo je Kina obezbedila oko 62 milijarde dolara kredita za više od 600 projekata pre nego što su se američke sankcije pojačale 2019. godine, što je činilo više od polovine ukupnih kineskih kredita Latinskoj Americi tokom tog perioda.

 

I sad će neko reči: nafta, infrastruktura, cvrc Milojka, pa šta je tu baš toliko važno da može da isprovocira rat?

 

Zapravo, arhitektura ovog angažmana je važna. I kineski i ruski jedinstveni model kredita za venecuelansku naftu (dakle kinoruski) ne samo da obezbeđuje energiju - on čvrsto kodira zavisnost zemlje koja je u zadnjem dvorištu SAD. Otplata se vrši kroz isporuke sirove nafte, a ne kroz transfere valuta, osiguravajući da nafta teče  bez obzira na tržišne uslove, sankcije ili političke promene. Svaki barel je založen pre nego što napusti zemlju, što je dokumentovano analizama Instituta Brukings i  Međuameričkog dijaloga.

 

I to što je skoro 90 procenata izvoza nafte iz Venecuele bilo namenjeno Kini, direktno ili putem transfera sa broda na brod osmišljenog da izbegne otkrivanje, nije bilo privremeno rešenje... Naprotiv, to je bila strukturna integracija, a za neke i oblik kolaboracije.

 

Zato je i najlogičnije to što su se i u Pekingu i u Moskvi sada bukvalno zacenili od plakanja nad Madurovom sudbinom, ali kako kažu oni u Telešopu - to nije sve...

 

Venecuela je služila kao ideološko sidro za kinorusko strateško planiranje u Latinskoj Americi ne samo zbog svoje nafte, već i zato što je Pekingu i Moskvi nudila politički usklađen, antiamerički i antizapadni režim spreman da eksperimentiše sa alternativnim modelom razvoja i upravljanja. Pod Čavezom i Madurom, Venecuela je postala poligon za integrisani pristup. A to znači kombinovanje finansiranja energetike, izgradnje infrastrukture, digitalnog upravljanja i političke lojalnosti, čak i mnogo pre nego što je inicijativa Pojas i put formalno proširena na region 2018. godine. 

 

Uspeh Kinorusije u Venecueli trebalo je da i pokaže da velika latinoamerička država može da se odvoji i od uticaja SAD i od uticaja zapadnog sveta, izdrži sankcije i preorijentiše svoju ekonomiju ka Kinorusiji bez kolapsa režima. Taj primer je zatim retorički i diplomatski iskorišćen za normalizaciju dubljeg kinoruskog angažovanja širom hemisfere, od Argentine do Brazila, predstavljajući Peking i Moskvu ne kao spoljnog uljeza već kao dugoročnog partnera sposobnog da garantuje suverenitet pod zapadnim pritiskom.

 

Kao odgovor na pitanje - a zašto je baš moralo tako sa Madurom, imamo činjenicu po kojoj su sekundarne tarife Vašingtona, koje su imale za cilj da odvoje Venecuelu od globalnih tržišta kažnjavanjem svake zemlje koja kupuje njenu sirovu naftu, zapravo pogrešno protumačile promenljivo globalno okruženje. Svet više ne funkcioniše pod jednim ekonomskim polom, a SAD više ne monopolišu pristup tržištima ili energetskoj infrastrukturi. 

 

I onda će neko, logično, zapitati: okej, ali zašto baš sada?

 

Prekretnica se, smatram, dogodila u septembru 2025. godine, kada je Kina instalirala Alulu, samopodižuću ofšornu naftnu platformu u jezeru Marakaibo, u okviru 20-godišnjeg sporazuma o proizvodnji o kome sam već pisao. Kineske firme su preuzele operativnu kontrolu nad više od 500 bušotina i poslale inženjerske timove da ožive dugo zanemarena polja. Proizvodnja, koja je pala na oko 12.000 barela dnevno, prema projekcijama će do 2026. godine dostići 60.000 barela dnevno.

 

I sada se, logično, sa Trampovim potezom kao prethodnicom direktne kontrole u Venecueli, kineski portfolio suočava sa neviđenom neizvesnošću. Jer, pomenuti kinesko-venecuelanski sporazumi o proizvodnji nafte sada su taoci administrativnih odluka SAD.

 

Još osetljivija je tehnološka dimenzija, jer su nedavno Venecuela i Kina potpisale sporazume o saradnji razvoja suverene veštačke inteligencije, raspoređivanja kineskog satelitskog navigacionog sistema BeiDou kao alternative GPS-u i integracije platformi digitalnog upravljanja. Za Vašington, ovi sistemi predstavljaju infrastrukturu dvostruke namene sa nadzorom i vojnim primenama. 

 

Sada je njihovo demontiranje izvesno pod upravom SAD, posebno imajući u vidu dugogodišnju zabrinutost SAD zbog sveukupne kinoruske tehnologije na zapadnoj hemisferi.

 

Međutim, ono što se možda i najmanje pominje su strateški minerali, koji dodaju još jedan sloj složenosti problemu. Preko državnih firmi, Kina naime drži velike koncesije za zlato, boksit, gvozdenu rudu i koltan, a to su materijali neophodni za elektroniku i lance snabdevanja energijom.  I SAD se sada suočavaju sa dilemom koju apsolutno niko ne pominje: da li da poštuju ove ugovore kako bi sprečile ekonomski kolaps ili da ih zaplene kao nezakoniti prihod kriminalnog režima.

 

Iz navedenog, potpuno je jasno da Kinorusija ne može da se povuče iz Venecuele, a da ne plati visoku cenu za svoju reputaciju. Niti može direktno da se suoči sa Vašingtonom, a da ne rizikuje velike gubitke.  Takođe, američka operacija u Venecueli je više od regionalne intervencije. To je deklaracija o namerama, to jest kako Vašington gleda na moć, energiju i sfere uticaja u postunipolarnom svetu.

 

Kinoruski odgovor će testirati da li se ta deklaracija može održati.

 

Ako Vašington uspe da stabilizuje Venecuelu, a istovremeno neutrališe ukorenjeni uticaj Kinorusije, to će biti odlučujuća potvrda američke hemisferijske dominacije. Ako ne uspe, dakle ako Venecuela postane dugotrajno takmičenje u sabotaži, dužničkim sporovima i geopolitičkom kupleraju, to će potvrditi da se čak i u sopstvenom dvorištu američka moć sada suočava sa odlučnim i sposobnim otporom.

 

U svakom slučaju, Venecuela je postala poligon za novonastajući svetski poredak, a moje skromne simpatije u tom su sukobu na strani SAD i zapadnog sveta.

Edited 22 hours ago by Nek grmi jako

[Helena]

Zapadni svet je protiv USA.

Najveće evropske zemlje su izdale zajedničko saopštenje protiv otimanja Grenlanda, pridružila se i Kanada.

[Perkos2]

Premijerka Danske  poziva na poštovanje međunarodnog prava i nepovredivost granica

[nonick]

Usakinorusija

 

 

[berti]

EU uvodi sankcije Amerima

[nemanjaol]

18 hours ago, Nek grmi jako said:

 

 

Dobra analiza. Slažem se da je ovo početak daljeg uklanjanja kineskog uticaja sa zapadne hemisfere. To je Trampov prioritet i to makar vrlo jasno od početka i komunicira.

 

Nisam previše upućen u situaciju u Latinskoj Americi, ali rekao bih da je ključna država za ovu priču zapravo Brazil, i očekujem da SAD tu krene vrlo ogoljeno da podržava nekog brazilskog Mileia u susret izborima 2026. koji će obećati da zemlju mnogo više veže za SAD.

 

Međutim problem za njih je što Brazil nije ni Venecuela ni Argentina. I SAD će morati da pripremi ozibljan eknomski i razvojni paket za ceo kontinent, gola sila, a ni čisti keš, neće biti dovoljni. Naravno kada gledamo na neki duži vremenski rok.

 

Što se tiče ovoga što se sada dešava.

 

Mislim da namera Amerike nije da uskrati Kinu za snabdevanje naftom. Niti da će ići na to da momentalno poništavaju sve postojeće ugovore. Pritom mislim da to ne bi ni mogli, pošto bi to ugrozilo ovaj krhki trgovinski dogovor koji je postignut pre par meseci.

 

Ovo je zapravo pribavljanje boljih čipova za sledeću rudnu pregovora kada će nekih promena sigurno biti, i to na štetu Kine, ali mislim da će do tog trenutka stvari nastaviti da se odvijaju bez većih promena.

 

Mada na kraju rezultat ovoga može biti i da se Kina još snažnije okrene Rusiji kada je u pitanju snabdevanje naftom, što se oni trude da izbegnu.  A to je upravo pozicija u koju SAD hoće da ih dovedu i da onda kroz dil sa Rusima rade na obuzdavanju Kineza.

 

Dugoročno, dok god u trgovinskim dogovorima Amerikanci od Kineza zahtevaju magnete i retke minerale potrebne za robotiku, automatiku i elektrifikaciju, a sa druge strane nude soju i kukuruz mislim im se ne piše dobro.

 

 

[deez nuts.]

21 hours ago, djura.net said:

 

bbc

 

Photos posted by the Venezuelan interior minister on Monday night show armed police deployed on the streets of Caracas, as part of security arrangements in the city.

Interior Minister Diosdado Cabello is shown right-of-centre wearing a black cap with red writing on it.

E za ovog kazu da je gori od Madura. 

[Tex_Willer]

Jel istina da je Maduro tokom svog govora spomenuo povezanost sa 3 Evropska lidera?

[Drug Crni]

Rado bih primio Venecuelanke izbeglice, ako ih bude. 

[MeanMachine]

Očekivano optužnica protiv Madura je već revidirana. Više nije vođa verovatno izmišljenog kartela a to je da kažemo najveći greh u optužnici. Moguće i naredne izmene i pitanje za šta će na kraju biti osuđen.

[nonick]

Pa na kraju ce Tramp da mu da posao kao manager Venecuele. Jbg, treba neko da run the country.