Kakvi smo to roditelji? Vaspitanje kroz generacije...

[mrd]

2 hours ago, Helena said:

U mojoj sredini i okolini se čita strahovito malo, praktično i ne čita.

Razumem ja da svaka generacija strepi od novog, mene su stalno opominjali da se maknem od TV-a, ne zbog programa, nego zbog zračenja i to je bilo ko Očenaš, svaki put "makni se od tog vraga, zrači".

Ali čitanje je o(p)stajalo i najslabiji đaci su čitali stripoteke i stripove makar.

Opstajalo je generacijama.

Sad je čitanju došao kraj. 

Tu roditelji malo šta mogu da učine pošto većina i sama ne čita.

Zaprepastila sam se kad mi je unuk, osam godina, pokazao na mobilnom igricu gde se poeni osvajaju tako što lik u igrici skače sa litice i što više se izlomi, više poena skupi.

Rekla sam ćerki, ona je rekla da ne mogu/ne znaju kako to da kontrolišu, jer kad kod bi je pobrisali, instalirao bi je ponovo.

Dalje nisam smjela ni da gledam.

Unuka je napunila 4 i ona već lista po mobilnom.

Rekla sam deci da kod nas ne koriste telefone, unuk je rekao, joooj baba, onda neću doći.

Naravno da je pobjedio.

 

 

 

Ne znam. Mojima sam oduzimao kompjuter, kad preteraju i oni su čitali. Sad su 24 i 20. Sad imamo više problema pošto, oni sada sve znaju. 

BTW, kad god su bili bez kompjutera, uvek su čitali. U stvari i sada čitaju. To je neka navika, koju su pokupili od nas. 

Ne može se pravilo nikako postaviti. Jednostavno, svako dete je drugačije. Moji su ko da su od različitih roditelja. 🙂

 

Edited October 24, 2022 by mrd

[Helena]

Ali oni nisu moji, mislim deca...To su mi unučići.Ja prva nisam davala da mi se neko petlja u vaspitavanje, pa ne mogu da radim to sad ja.Još ih tako retko viđam...

 

Ćerka je čitala, sad pored posla i dece ne znam.

[Amigo]

5 hours ago, Milenko Puzigaca said:

Gluposti jesu, ali svakako je bolje nego da budu anticivilizacijske rusofilčine kao kod nekih. Ovi bar misle da se zalažu za nešto pozitivno i normalno, a nisu na usta pustili krvavu penu od mržnje svega što je normalno.

 

OMG

[Milenko Puzigaca]

Slobodno se čudi, ama kod tebe ne nose majice sa putlerom i ne dogodinaše. Licno, cim su poceli to da rade (prvo naravno najgori ološ, bivsi robijasi i ostala bagra) iz momenta sam smatrao da sve to treba... a narocito njihove roditelje koji su ih tome naucili. Kakva li je pa tek to bagra...

[DejoLazaKalina]

Ja imam 23 godine i jos sam daleko od dobijanja deteta al vec sad me strah toga. Ove generacije odrastaju uz strahovito lose stvaari i nista im ne drzi paznju duze od 2 minuta. Najgore mi je kad dodje neko malo date i onda me roditelju teraju da pustim neku pesmu da vidim kako dete igra. Ne znam je l' mi neprijatnije sto uce dete da  se vrti kao Vendi na vasaru ili to sto moram u porodicnoj atmosferi pred ocem, majkom, dedom, sestrom, tetkom ili nebitno ko se nadje, da slusam pesme u kome se govori o seksu i parama i sta sve ne. Polugola Tea Tairovic igra na ekranu dok dete vrcka... Uzaludni su svi moji pokusaji da detetu pustimo Mandim album sa pesmama za decu, ,,naterao sam baku da zvacemo zvaku'', ,,zasto kuce arlauce'' i to.  Ne znam, da ne pominjem da je svaki pokusaj igranja drustvenih igara tipa ne ljuti se covece ili one igre za memoriju kad otvaras po 2 karte sa slikom, zavrsava tako sto dete izmisli svoje pravilo i pobaca sve to po podu.. Ulazimo polako ali sigurno u eru dekadencije i ludaka i vaspitanje deteta je vraski tezak posao. 

[DJ_Vasa]

3 hours ago, Redstar0356 said:

Ja imam 23 godine i jos sam daleko od dobijanja deteta al vec sad me strah toga. Ove generacije odrastaju uz strahovito lose stvaari i nista im ne drzi paznju duze od 2 minuta. Najgore mi je kad dodje neko malo date i onda me roditelju teraju da pustim neku pesmu da vidim kako dete igra. Ne znam je l' mi neprijatnije sto uce dete da  se vrti kao Vendi na vasaru ili to sto moram u porodicnoj atmosferi pred ocem, majkom, dedom, sestrom, tetkom ili nebitno ko se nadje, da slusam pesme u kome se govori o seksu i parama i sta sve ne. Polugola Tea Tairovic igra na ekranu dok dete vrcka... Uzaludni su svi moji pokusaji da detetu pustimo Mandim album sa pesmama za decu, ,,naterao sam baku da zvacemo zvaku'', ,,zasto kuce arlauce'' i to.  Ne znam, da ne pominjem da je svaki pokusaj igranja drustvenih igara tipa ne ljuti se covece ili one igre za memoriju kad otvaras po 2 karte sa slikom, zavrsava tako sto dete izmisli svoje pravilo i pobaca sve to po podu.. Ulazimo polako ali sigurno u eru dekadencije i ludaka i vaspitanje deteta je vraski tezak posao. 

 

Polako...

 

Koncentracija kod dece traje manje nego kod odraslih, što znam iz struke jer sam završio engleski i učili smo o tome, a jedno vreme sam radio i u osnovnoj školi. Detetu svakako ne možeš dati neku aktivnost koja će mu držati pažnju koliko i tinejdžeru, studentu ili nekome od tridesetak godina, ali možeš ga zabaviti sa više kratkih aktivnosti. Poenta je da te aktivnosti razvijaju nešto, bilo da je u pitanju motorika, bilo nešto drugo. Čak i ako detetu daš tablet, možeš da kontrolišeš sadržaj i da mu daš nešto što će mu biti od koristi. Za razliku od društvenih igara u fizičkom smislu, tj. gde dete može da otvori karte, kod igre za pamćenje na tabletu to ne može. Ne umem da preporučim neku konkretnu igru, ali bitan je princip.

 

Druga bitna stvar je da dete često oponaša roditelje i gradi ukus na osnovu roditeljskog ukusa, pa ako je izloženo trash muzici od detinjstva, lako se može desiti da je zavoli. Ako detetu daš obrazac ponašanja sopstvenim primeom, velika je šansa da će te kopirati. Kao primer mogu da navedem svog druga sa studija i njegovu suprugu, koji su dete navukli da čita jer i sami čitaju. Naravno, detetu daju primerenu literaturu, a kada su nedavno bili kod mene, dete je videlo dve knjige koje čuvam od detinjstva - Hiljadu zašto, hiljadu zato i Svet i naša čula. Ne znam da li se ove knjige i danas štampaju, ali se mogu nači kao polovne. Dete je kulturno zamolilo da ih pogleda dok su bili kod nas, a kada je došlo vreme da odu, pitalo je da li može da ih pozajmi. Naravno, pozajmio sam knjige i dobio sam ih oko mesec dana kasnije uz zahvalnicu: u pitanju je bio crtež na kome su bile knjige, neki pojmovi iz njih i veliko HVALA napisano dečjim rukopisom.

 

Najveći uzrok za usvajanje loših vrednosti jeste popustljivost u stilu 'svi tako rade' i 'da se dete ne muči', odnosno držanje deteta pod staklenim zvonom. To što 'svi' gledaju kojekakve zadruge i ostale gluposti nije razlog da ti na svom televizoru jednostavno ne zaključaš Pink i slično smeće, pa samim tim dete neće imati pristupa takvim sadržajima. Isto tako, to što neki idioti voze decu u školu koja je na samo nekoliko stotina metara od kuće i nema potrebe da se prelazi ulica je medveđa usluga detetu. Noge služe za hodanje, a ne za nošenje pantalona. Čitao sam negde da su  roditelji kmečali što idu na neki izlet na Divčibare sa instruktorima planinarenja i da su tražili 'čvrste garancije' da se deca neće povrediti, nastradati i da ih neće napasti životinje (???). Pošto Divčibare nisu Himalaji i nije poznato da tamo lutaju vukovi, medvedi, tigrovi ili bar nilski konji, jasno je da roditelji idioti od dece prave nesposobne idiote. Budući da se geografija Divčibara nije promenila otkako sam poslednji put tamo bio pre 3-4 godine, pretpostavljam da im se na blago zatalasanim travnatim brdima neće desiti da ih pojure gladni lavovi ili pobesneli nosorozi.

 

Supruga mi je ispričala i jednu anegdotu koju je čula od prijateljice - dotična prijateljica ima dete u školi, u to doba četvrti razred, i učiteljica joj je jednom prilikom rekla da dete 'mnogo trči' po dvorištu, naročito kad igra fudbal, i da je mnogo fizički aktivno, pa mora da ga opomene da se smiri da se ne bi povredilo. Prijateljica je pitala učiteljicu u čemu je problem ako trči dok igra fudbal jer je igra takva da zahteva trčanje, na šta je učiteljica rekla da joj je neki drugi učenik pao i razbio koleno dok je igrao fudbal. Naravno, u pitanju je obična mala oderotina kakve smo svi imali kao deca. Prijateljica i dalje ne shvata, kaže da je i sama imala odrana kolena kao klinka, a učiteljica odgovara da zbog povrede može da odgovara, da ima posla sa socijalnim službama ili sa direktorom. Prijateljica je pitala otprilike ovako: „Izvinite, da li ste vi kreten ili vam je direktor kreten? Naravno da deca mogu da malo oderu koleno ili lakat kada igraju fudbal, da mogu da dobiju udarac ili neku sličnu povredu, što je deo odrastanja.” Učiteljica je nešto promrmljala, odgovora se ne sećam, ali je suprugina prijateljica ostala u čudu sa kim ima posla. Inače, njen sin je pametno dete, odličan đak, i bavi se sportovima, a uprkos tome što igra i fudbal i košarku, živ je i zdrav iako ima poneku modricu ili oderotinu.

 

Što se tiče slušanja najprizemnijih vrsta muzike, ne možeš da utičeš na roditelje, ali možeš da utičeš na to šta se sluša u tvojoj kući. Možeš lepo da kažeš da se u tvojoj kući ne sluša smeće, a ako su u pitanju pravi prijatelji, onda će to i poštovati. Ako nisu, bolje je da se lepo pozdravite. U tvojoj kući važe tvoja pravila i možeš da ukloniš krš-kanale ili bar da kažeš da si ih uklonio jer ako je kuća tvoja, pravila za goste su tvoja i tu je kraj svake priče. Imam sreće da se družim sa normalnim svetom koji mi takve stvari nikada ne bi ni tražio, a decu umeju da vaspitavaju. Upravo zahvaljujući njihovoj deci, koja su neiskvarena i pametna, smatram da dobar potencijal postoji čak i kod nas, a sa tom decom uživam da se igram i da ih naučim nečemu. Nemam svoju decu, ali volim kada imam dobar odnos sa decom svojih prijatelja, a do sada nije bilo problema.

 

Vidim da lepo razmišljaš za svoje godine, da bi tvoje razmišlanje po ovom pitanju mnogi stariji trebalo da preuzmu, tako da ne sumnjam da ćeš biti dobar roditelj kada za to dođe vreme. Naučićeš i ti do tog trenutka i mnoge druge stvari, a pošto imaš dobra zapažanja, verujem da ćeš deci uspeti da preneseš prave vrednosti. Pisala je nedavno Pletilja o tome kako je unučetu objašnjavala neke stvari, a dokle god ima takvih ljudi, ima i nade.

Edited October 24, 2022 by DJ_Vasa

[Milenko Puzigaca]

Ne znam da li još ima da se kupi onaj CD Bukvar. To je bilo super za predškolsku decu. Inace, podrzavam Redstar0356. Zato sto ocigledno ozbiljno shvata sve to sa decom a ne kao vecina buzdovančina koji jedino sto znaju je da prde o nekakvom "radovanju". Eto kao to, da uče decu da budu cirkuski majmuni i "igraju" dok se oni klibere, i pretpostavljam lupaju šakama. O dobro. I meni to ide na živce. Zato što po meni takvi ne tretiraju decu kao osobe nego kao majmune. Odvratno.

 

Plus, evo ih takvi kojima je glavno bilo (i njihovom nakotu će) "radovanje", otpadnici od sveta koji se rajcaju na anticivilizaciju, odbačeni i prezreni od svih. Vidim, mnogo im je to pomoglo što su se "radovali".

[Helena]

1 hour ago, DJ_Vasa said:

 

Polako...

 

Koncentracija kod dece traje manje nego kod odraslih, što znam iz struke jer sam završio engleski i učili smo o tome, a jedno vreme sam radio i u osnovnoj školi. Detetu svakako ne možeš dati neku aktivnost koja će mu držati pažnju koliko i tinejdžeru, studentu ili nekome od tridesetak godina, ali možeš ga zabaviti sa više kratkih aktivnosti. Poenta je da te aktivnosti razvijaju nešto, bilo da je u pitanju motorika, bilo nešto drugo. Čak i ako detetu daš tablet, možeš da kontrolišeš sadržaj i da mu daš nešto što će mu biti od koristi. Za razliku od društvenih igara u fizičkom smislu, tj. gde dete može da otvori karte, kod igre za pamćenje na tabletu to ne može. Ne umem da preporučim neku konkretnu igru, ali bitan je princip.

 

Druga bitna stvar je da dete često oponaša roditelje i gradi ukus na osnovu roditeljskog ukusa, pa ako je izloženo trash muzici od detinjstva, lako se može desiti da je zavoli. Ako detetu daš obrazac ponašanja sopstvenim primeom, velika je šansa da će te kopirati. Kao primer mogu da navedem svog druga sa studija i njegovu suprugu, koji su dete navukli da čita jer i sami čitaju. Naravno, detetu daju primerenu literaturu, a kada su nedavno bili kod mene, dete je videlo dve knjige koje čuvam od detinjstva - Hiljadu zašto, hiljadu zato i Svet i naša čula. Ne znam da li se ove knjige i danas štampaju, ali se mogu nači kao polovne. Dete je kulturno zamolilo da ih pogleda dok su bili kod nas, a kada je došlo vreme da odu, pitalo je da li može da ih pozajmi. Naravno, pozajmio sam knjige i dobio sam ih oko mesec dana kasnije uz zahvalnicu: u pitanju je bio crtež na kome su bile knjige, neki pojmovi iz njih i veliko HVALA napisano dečjim rukopisom.

 

Najveći uzrok za usvajanje loših vrednosti jeste popustljivost u stilu 'svi tako rade' i 'da se dete ne muči', odnosno držanje deteta pod staklenim zvonom. To što 'svi' gdedaju kojekakve zadruge i ostale gluposti nije razlog da ti na svom televizoru jednostavno ne zaključaš Pink i slično smeće, pa samim tim dete neće imati pristupa takvim sadržajima. Isto tako, to što neki idioti voze decu u školu koja je na samo nekoliko stotina metara od kuće i nema potrebe da se prelazi ulica je medveđa usluga detetu. Noge služe za hodanje, a ne za nošenje pantalona. Čitao sam negde da su  roditelji kmečali što idu na neki izlet na Divčibare sa instruktorima planinarenja i da su tražili 'čvrste garancije' da se deca neće povrediti, nastradati i da ih neće napasti životinje (???). Pošto Divčibare nisu Himalaji i nije poznato da tamo lutaju vukovi, medvedi, tigrovi ili bar nilski konji, jasno je da roditelji idioti od dece prave nesposobne idiote. Budući da se geografija Divčibara nije promenila otkako sam poslednji put tamo bio pre 3-4 godine, pretpostavljam da im se na blago zatalasanim travnatim brdima neće desiti da ih pojure gladni lavovi ili pobesneli nosorozi.

 

Supruga mi je ispričala i jednu anegdotu koju je čula od prijateljice - dotična prijateljica ima dete u školi, u to doba četvrti razred, i učiteljica joj je jednom prilikom rekla da dete 'mnogo trči' po dvorištu, naročito kad igra fudbal, i da je mnogo fizički aktivno, pa mora da ga opomene da se smiri da se ne bi povredilo. Prijateljica je pitala učiteljicu u čemu je problem ako trči dok igra fudbal jer je igra takva da zahteva trčanje, na šta je učiteljica rekla da joj je neki drugi učenik pao i razbio koleno dok je igrao fudbal. Naravno, u pitanju je obična mala oderotina kakve smo svi imali kao deca. Prijateljica i dalje ne shvata, kaže da je i sama imala odrana kolena kao klinka, a učiteljica odgovara da zbog povrede može da odgovara, da ima posla sa socijalnim službama ili sa direktorom. Prijateljica je pitala otprilike ovako: „Izvinite, da li ste vi kreten ili vam je direktor kreten? Naravno da deca mogu da malo oderu koleno ili lakat kada igraju fudbal, da mogu da dobiju udarac ili neku sličnu povredu, što je deo odrastanja.” Učiteljica je nešto promrmljala, odgovora se ne sećam, ali je suprugina prijateljica ostala u čudu sa kim ima posla. Inače, njen sin je pametno dete, odličan đak, i bavi se sportovima, a uprkos tome što igra i fudbal i košarku, živ je i zdrav iako ima poneku modricu ili oderotinu.

 

 

Učiteljica je nije slagala-zaista može da ima posla sa nadležnima, najčešće je to direktor, a vrlo često su to roditelji koji su u stanju i fizički da nasrnu na prosvetnog radnika zbog odranog kolena....

 

Spominje se često ta zadruga, muzika i slično...meni su recimo, grozne te dečije televizije, pretpostavljam da to ipak rade i neki pedagozi, ali ceo taj program mi deluje kao uvod u video igrice i ništa više.

[DJ_Vasa]

Just now, Helena said:

Učiteljica je nije slagala-zaista može da ima posla sa nadležnima, najčešće je to direktor, a vrlo često su to roditelji koji su u stanju i fizički da nasrnu na prosvetnog radnika zbog odranog kolena....

 

Spominje se često ta zadruga, muzika i slično...meni su recimo, grozne te dečije televizije, pretpostavljam da to ipak rade i neki pedagozi, ali ceo taj program mi deluje kao uvod u video igrice i ništa više.

Ne kažem da je učiteljica lagala, a mislim i da je suprugina prijateljica imala predugačak jezik u ovom slučaju. Nije učiteljica kriva što joj budale vise nad glavom, bilo da je u pitanju direktor, bilo kreteni od roditelja. Naravno da ne sme da dozvoli da joj dete ispadne kroz prozor, kao što se nedavno desilo u nekakvom vrtiću, ali modrica ili odrano koleno tokom fudbala su sastavni deo odrastanja.

 

Ne znam šta da kažem po pitanju tih televizija jer ih ne pratim, ali evidentno je da im nedostaje edukativni sadržaj. Možda Kockica danas deluje zastarelo, ali uz mogućnosti koje pruža savremena tehnika, ne vidim problem da se napravi još bolja emisija o tome zbog čega je važno ići kod zubara, kako se prenosi zvuk ili kako leti avion.

[DejoLazaKalina]

Ma sto se tice zadruge i trash kanala, po meni je to totalna glupost. Nema to nikakav uticaj na odrastanje deteta, cak je i pozeljno tako nesto. 

Evo, kolega @DJ_Vasa me nahvalio u prethodnom postu, a sta bi mislio da nisi cuo moj nacin razmisljanja a da znas da sam ja odrastao na rijalitiju? Od prvog Velikog Brata, preko Farme i Dvora. Jedino nisam gledao Parove. Svaka emisiju ,,Zvezde Granda" sam propratio kao mali, kraj tv-a. 

Pa sam i pored toga u periodu od neke 16 do 19-te godine aktivao svirao u rok-metal bendovima. Posle toga sam slusao dosta klasike, bluza i dzeza.  U isto vreme znajuci sve tres pesme. Tako da se kod mene kuci slusaj Čajkovski, Ceca, Jala Brat, Dzoni Keš, Željko Samardžic, Ela Fizgerald.. bez ikakvih predrasuda.  S' tim da ja i treš zanr odvajam na kvalitetne i nekvalitetne stvari, koliko je to moguce. 

 

Meni nije problem da gledam They Shoot Horses, Don't They (melodrama iz 60-ih, vredi pogledati) i onda udjem na internet da vidim kako se Dejan udara u glavu jer ga je Dalila prevarila sa Filipom Carem. 

 

E sad, s druge strane, drug iz osnovne koji je zivot proveo sa zakljucanim kanalima Pinka i cija je majka, profesorka, strogo vodila racuna o njemu i njegovom obrazovanju je sad zavrsio kao apsolutni... ne znam pravu rec. Nesposoban je da zivi bez majke, neurotivan, anskiozan, antisocijalan.. Ljudi se uplase kad ga vide jer svojim gestikulacijama i pokretima podseca na ubice i silovatelje. Zavrsio je kao mizogena osoba, rasista, fasista, fan Hitlera i Musolinija, smatra da je zemlja ravna ploca i da su jevreji sekstasi koji upravljaju svetom. Da ne pominjem da odbija da nadje posao jer ga zanima iskljucivo rad u biblioteci a zanima se skidanjem i prevodjenjem filmova jer ocekuje da ce u nekom trenutku svet ostati bez interneta na globalnom nivou. I sada, ja sam gledao nasilje na Pinku i najgore moguce ophodjenje prema zenama i predstavljanje istih samo kao objekte i izrastao sam u osobu koja postuje zene i zalaze se za ravnopravnost. A on smatra da zene ne treba da rade  vec samo da sede kuci i ne izlaze nikuda. Osim ako rade   bolnici ili kao uciteljice. 

 

Poenta price je, nije cilj detetu zabranjivati nesto, vec prilagoditi to detetovom uzrastu i najbitnije, sa puno paznje mu objasniti da to  sto vidi na tvu ili internetu, nije nikako dobro.   Ja sam gledao lose primere i budale i (nadam se), nisam postao takav. Jer su me roditelji usmeravali ka tome da mogu da radim i gledam sve ALI su me ucili da razaznam sta je dobro i normalno ponasanje a sta ne. 

 

Malo dete prihvata kad mu npr za takve pesme kazes ,,Jooj, gledaj  sram je biloo  sta to radii, sramotaaa" i onda automatski pustis nesto prigodnije i sa detetom slusas tu pesmu, automatski ce mu se svideti. Problem je  sto danasnji roditelji puste dete da samo istrazuje i ne zanima ih sta gleda. Konkretno, poznajem i u srodstvu sam sa ocem troje dece koji se svakodnevno snima za Tik tok a najstarijoj cerki od 12 godina je napravio nalog i onda mu ona komentarise snimke..  Da ne pominjem koliko deci fali osnovne motorike i koliko ne znaju da sastave prosto prosirene recenice. Al eto  otac je resio da bude tiktoker i nema vremena da ih nauci.  

[Brian Setzer]

On 10/23/2022 at 11:25 PM, Helena said:

U mojoj sredini i okolini se čita strahovito malo, praktično i ne čita.

Razumem ja da svaka generacija strepi od novog, mene su stalno opominjali da se maknem od TV-a, ne zbog programa, nego zbog zračenja i to je bilo ko Očenaš, svaki put "makni se od tog vraga, zrači".

Ali čitanje je o(p)stajalo i najslabiji đaci su čitali stripoteke i stripove makar.

Opstajalo je generacijama.

Sad je čitanju došao kraj. 

Tu roditelji malo šta mogu da učine pošto većina i sama ne čita.

Zaprepastila sam se kad mi je unuk, osam godina, pokazao na mobilnom igricu gde se poeni osvajaju tako što lik u igrici skače sa litice i što više se izlomi, više poena skupi.

Rekla sam ćerki, ona je rekla da ne mogu/ne znaju kako to da kontrolišu, jer kad kod bi je pobrisali, instalirao bi je ponovo.

Dalje nisam smjela ni da gledam.

Unuka je napunila 4 i ona već lista po mobilnom.

Rekla sam deci da kod nas ne koriste telefone, unuk je rekao, joooj baba, onda neću doći.

Naravno da je pobjedio.

 

 

 

 

Ja rešio da poslušam Ilona Maska: može mobilni koliko god hoćeš, ali da se vodi evidencija i isto toliko vremena da se čita.

[Azazelkg]

On 10/23/2022 at 10:29 PM, Amigo said:

Isprani mladi mozgovi 

 

 

Novi pravac u umetnosti: debilizam i renesansa.... 

[DJ_Vasa]

18 hours ago, Redstar0356 said:

Evo, kolega @DJ_Vasa me nahvalio u prethodnom postu, a sta bi mislio da nisi cuo moj nacin razmisljanja a da znas da sam ja odrastao na rijalitiju? Od prvog Velikog Brata, preko Farme i Dvora. Jedino nisam gledao Parove. Svaka emisiju ,,Zvezde Granda" sam propratio kao mali, kraj tv-a. 

 

Sada ću da te još više nahvalim, i to zbog odlične primedbe:

 

18 hours ago, Redstar0356 said:

Poenta price je, nije cilj detetu zabranjivati nesto, vec prilagoditi to detetovom uzrastu i najbitnije, sa puno paznje mu objasniti da to  sto vidi na tvu ili internetu, nije nikako dobro.   Ja sam gledao lose primere i budale i (nadam se), nisam postao takav. Jer su me roditelji usmeravali ka tome da mogu da radim i gledam sve ALI su me ucili da razaznam sta je dobro i normalno ponasanje a sta ne. 

 

Ukratko, ovde si majstorski opisao suštinu. Svako od nas može biti izložen nečemu negativnom - čućemo komšiju kako pijan arlauče, videćemo huliganje kako demoliraju trafiku, ljude kako se svađaju na ulici, ekipu koja kočijaški psuje ispred podruma pića i ko zna šta sve još. Tu nema pomoći, pa makar u kući nemao TV i internet. S druge strane, dete treba što više izlagati pozitivnim uticajima i podsticati pozitivne obrasce ponašanja. Na primer, ako dete voli da čita, treba mu kupovati knjige i slično. Isto tako, bitno je paziti i na sopstveno ponašanje pred detetom, jer ako dete primeti da lažemo, krademo ili psujemo smatraće da tako i ono treba da radi. Dete će svakako čuti psovke, ali ne treba da ih čuje svakoga dana u porodici. Isto važi i za mnoge druge negativne stvari. Sve ovo si opisao ovde:

 

18 hours ago, Redstar0356 said:

Problem je  sto danasnji roditelji puste dete da samo istrazuje i ne zanima ih sta gleda. Konkretno, poznajem i u srodstvu sam sa ocem troje dece koji se svakodnevno snima za Tik tok a najstarijoj cerki od 12 godina je napravio nalog i onda mu ona komentarise snimke..  Da ne pominjem koliko deci fali osnovne motorike i koliko ne znaju da sastave prosto prosirene recenice. Al eto  otac je resio da bude tiktoker i nema vremena da ih nauci.  

 

Danas je svakome teško, a ne samo detetu, da samostalno istražuje razne sadržaje jer smo prezasićeni informacijama. Opisaću ti kako je bilo u vreme kada su odrastali mnogi forumaši, uključujući i sebe, pa da uporedimo sa današnjicom.

 

Ako si hteo da gledaš neki film, mogao si da upališ TV, odeš u bioskop ili da iznajmiš kasetu u video klubu. Televizija je imala dva kanala (TV Beograd 1 i 2), eventualno tri ukoliko uhvatiš i Novi Sad, bar kad govorimo o Beogradu. Treći kanal se pojavio tek kasnije. Filmovi se nisu emitovali svakodnevno, do bioskopa je trebalo otići i platiti kartu, a isto je važilo i za video kasete. Naravno, mogao si da snimiš nešto na kasetu i da to gledaš ponovo, ali to dosadi. Slično je bilo i sa muzikom - mogao si da slušaš kasete ili ploče, na koje staje ograničena količina muzike, da slušaš muziku na TV ili da uključiš radio, odakle si mogao da snimiš muziku na kasetu. Najjednostavnije rečeno, ponuda je bila ograničena. TV nije imao treš kao danas, bilo da govorimo o filmovima ili muzici, a ako si hteo da imaš nešto izvan toga, morao si ili da kupiš ili da iznajmiš, eventualno odeš u bioskop, za šta je bio potreban novac od roditelja koji su samim tim imali i više kontrole. Mali brojTV kanala je značio i oskudniji sadržaj. Tokom radnog vremena, na prvom su prikazivali školski program, ali tako da su ga emitovali dvokratno zbog dece koja su išla u školu po smenama. Ono što si zbog škole propustio ujutro, reprizirali su negde iza podneva. Ostatak programa je počinjao negde u vreme kada se roditelji vrate sa posla, pa su išli Dnevnik 1, neke druge emisije, zatim Dnevnik 2 u 19.30, pa onda filmovi, emisije i slično. Drugi program je počinjao da se emituje tek negde popodne. Danas svemu ovome možeš sa nekoliko klikova kad god hoćeš, a TV kanala ima na tone.

 

Bilo je kompjutera na kojima si mogao da igraš igrice i predaka današnjih konzola kao i njihovih džepnih varijanti sa samo jednom igricom (klikni ovde ili ovde), ali to se pojavilo tek osamdesetih. Naravno, interneta nije bilo, pa si sve ove igrice morao da kupuješ, a za to je opet bio potreban novac od roditelja.

 

Ako si hteo da nešto saznaš, izvori informacija su bile knjige. Knjige si ili imao kod kuće, ili si morao da ih pozajmiš iz biblioteke ili od nekog drugog. Ponuda je bila kvalitetna, a nije svaka budala mogla da izda knjigu. Ako te danas zanima bilo šta, možeš da to saznaš posle nekoliko klikova, ali nije isto da li o nečemu čitaš iz Britanike ili sa bloga nekog nepismenjakovića. Oni stariji su mogli da nešto saznaju i iz novina, koje su se danas uglavnom pretvorile u internet portale. I novine su imale kvalitetnije tekstove, pa se nije dešavalo kao na današnjim portalima da na portalu XY danas pročitaš kako je kafa dobra za zdravlje, a za mesec dana kako je štetna.

 

Pošto je izbor zanimacija bio manji nego danas, deca su mnogo vremena provodila napolju, pa su glavne razonode bile igranje fudbala, košarke ili danas gotovo nepoznate igre - žmurke, šuge, ledeni čikica, klikeri, školice, između dve vatre, dečaci su igrali fudbal ili košarku, igrali se rata, devojčice su preskakale lastiš, igrale se lutkicama i slično. U mnogim mestima su često bili gostovali i cirkusi, a bilo je i dosta luna parkova, kao npr. na Tašmajdanu ili Kalemegdanu, gde se najviše išlo vikendom.

 

I roditelji su bili manje navučeni na TV i nisu imali internet, pa su česte bile i posete prijateljima i rodbini, ili su oni dolazili u goste, a išlo se i na izlete van grada. Može se reći i da su roditelji imali više vremena za decu jer su najčešće radili do 15-16h, a često je kući moglo da se zbriše i nešto pre kraja radnog vremena. Podrazumevalo se da se posao ne nosi kući i da nisu morali da prođu kroz kojekakve izveštaje, ugovore, projekte i slično od trenutka kad izađu iz firme.

 

Socijalne razlike su postojale, nisu bile toliko velike, ali nisu ni potencirane kao danas. Odrastao sam u kraju gde je bilo sasvim uobičajeno da se dete pilota u JAT-u i dete radnika u IMT-u najnormalnije druže, iako je ovaj prvi bio mnogo bogatiji. Ovde govorim o dva školska druga koji su inače danas kumovi, ali nisu izuzetak. Iz današnje perspektive mi se čini i da su se ljudi manje hvalili materijalnim. Naravno, bilo je onih koji nose skupe patike ili jakne, ali to nisu drugima nabijali na nos.

 

Ne kažem da je vreme u kome sam odrastao bilo idealno jer tako nešto ne postoji, već samo poredim aspekte o kojima smo počeli da pričamo.

Edited October 25, 2022 by DJ_Vasa

[DejoLazaKalina]

Slazemo se od reci do reci @DJ_Vasa , e sada, sto se tice poslednjeg.. 

Ok, slazem se da je tada bilo lakse kontrolisati. ALI, postoji sad tu jedna bitna stvar, internet i sama dostupnost svega je mac sa 2 ostrice. Ukoliko ga koristis dobro, to je najbolje ljudsko otkrice u pogledu tehnologija a i sire, ukoliko ga koristis lose, najgore je. Ja tu pravim paralelu sa npr. razvijanjem auto-moto industrije,  kao kad bi rekli ,,Nekad smo se vozili cezama koje vuku konji i nije bilo saobracajki sa smrtnim ishodom''. Pa da, nije bilo, u tom smislu je bilo bolje, al' to sto postoje ljudi koji divljaju autima i dovode sebe i druge u opasnost, za to nisu krivi sami automobili koji nam omogucuju da mnogo komfornije i brze stignemo od tacke A do tacke B. 

Evo, npr, koliko je u vasem vremenu bilo teze svirati neki instrument? Moja majka je htela da svira gitaru, jedva su je nasli, na nekom vasaru i to gitaru sa 7 zica. Niti je imala gde da se raspita, niti je imala izbor a posebno nije mogla da nauci da je svira ukoliko ne postoji neko ko ce je uciti. Znaci, prvo treba jedva da nadjes instrument, onda imas smanjem izbor i onda imas poteskoca jer moras naci nekog ko ce ti pokazati to..  

A moj slucaj je isao ovako, imao sam gomilu mogucnosti da se informisem o tome i to sam uradio mnogo lakse i brze nego sto bih u to vreme, morao da jurim knjige pa ovo, pa ono. Znaci imao sam nepresusan izvor informacija, posle toga sam imao gomilu mogucnosti za kupovinu zbog oglasa na internetu i na kraju, naucio sam sve sa interneta jer postoje ljudi koji snimaju besplatno, postoje tablature, lekcije, sve zivo. I tako je moja majka, mozda mnogo talentovanija od mene ostala uskracena i ne zna da svira nijedan instrument a ja eto znam. 

E tu se vidi koliko je zapravo internet koristan, ako ga koristis na dobar nacin. I to je samo jedan od primera, meni je iskreno mnogo bolje sto ja na 2 klika mogu da pogledam svaki film koji je ikada snimljen nego da moram da idem do bioskopa. Ja sam ljubitelj bioskopa, volim da pogledam premijere filmova, ali, postoje neki filmovi koji se u bioskopima vise ne prikazuju i smatram nije bolje da budem uskracen za to.  

 

Naravno, sve to ima i dobrih strana, kad je nesto teze, vise ga zelis, vise cenis kad dobijes to i manje  su sanse da ces odustati. Al' opet, i to je do vaspitanje i zavisi od coveka do coveka.   

Svako vreme ima svoje dobre i lose strane, mislim da je glavni problem, bar sam stekao takav utisak, da su te vase generacija iz tog vremena izvlacili najbolje sto mogu i fokusirali se na pozitivne stvari a mi se danas fokusiramo iskljucivo na negativne. 

 

 

 

 

[Kronostime]

Gitare i ostale instrumente si mogao da kupis u specijalizovanim radnjama, a i u robnim kucama je postojalo odeljenje sa muzickim instrumentima, plocama, tablaturama....

[DejoLazaKalina]

6 hours ago, Kronostime said:

Gitare i ostale instrumente si mogao da kupis u specijalizovanim radnjama, a i u robnim kucama je postojalo odeljenje sa muzickim instrumentima, plocama, tablaturama....

A gde da nadje specijalizovanu radnju neko ko zivi na selu a nije blizu Nisa ili Beograda?

[Kronostime]

40 minutes ago, Redstar0356 said:

A gde da nadje specijalizovanu radnju neko ko zivi na selu a nije blizu Nisa ili Beograda?

U tom slucaju,

 

Fender Guslocaster limited ediion ili gajde.

[DJ_Vasa]

20 hours ago, Redstar0356 said:

Slazemo se od reci do reci @DJ_Vasa , e sada, sto se tice poslednjeg.. 

 

Da ne citiram ostalo, ponovo si dobro primetio. Sve ovo što si gledao, ja gledam kao običan nož - njime se može iseći hleb, šnicla ili pršuta, ali se može i ubiti čovek. Poređenja su ti sasvim na mestu, a na pojedincu je da koristi taj nož da bi sekao šnicle, da se autom pažljivo preveze od tačke A do tačke B ili da iskoristi internet na pravi način, a na roditelju da tog pojedinca, tj. dete, valjano usmeri.

 

Što se tiče instrumenata, u BG je moglo da se kupi šta hoćeš, ali je i u drugim gradovima bilo bendova, svirki i slično. Kod mene u kraju je bila popularna gitara jer se mogla kupiti u svakoj robnoj kući, mogle su da se kupe knjižice za početnike, a mogla je da se nauči i od drugara iz kraja. U početku vežbaš akorde, skale, kreću lakše pesme koje naučiš od društva (npr. House of the Rising Sun, Animals, ima jednostavne akorde) ili ono što se može odsvirati na 2-3 žice, onda kreće 'skidanje' pesama uz radio ili kasetu... Uz gitare se išlo na ekskurzije, a gitariste su svi voleli. Nastavnici su obožavali kad im neko ponese gitaru na ekskurziju jer su znali da će klinci biti na okupu i da neće praviti gluposti. Drugar iz kraja se tako dobro najeo sladoleda i napio sokova iz nastavničkih džepova jer je super svirao, uglavnom samouk, a koliko znam sa FB, i danas svira gitaru za svoju dušu. Mogli su se i uzeti časove gitare od nekog entuzijaste, a bilo je i muzičkih škola. Bilo je i dece koja su učila da sviraju klavir, harmoniku ili violinu, mada ne toliko koliko i gitarista.

 

Ipak, što se tiče kupovine, nije bilo jednostavno kao danas. Imaš nešto o tome na temi o SFRJ, ali nije bilo robe na dva klika niti pretraživanja šta se gde može kupiti, već si morao da ideš po prodavnicama. Zapadna roba je bila uvek tražena, ali i skuplja jer se mogla kupiti u državnim prodavnicama uz visoke carine, u komisionima (Komision - državni lanac prodavnica u kome se prodavala roba koju su uglavnom donosili šverceri, jeftinija nego legalno uvezena, eventualno nešto polovno, ali bez garancije), preko malobrojnih oglasa ili ako neko donese iz inostranstva. Neki uređaji, kao npr. TV, video rikorder, kasetofon i sl. mogli su se kupiti na konsignaciji - prodavnici koja je primala devize, ali morao si da platiš robu u devizama, plus carinu u dinarima. Na robu se nekad i čekalo, ali je stizala. Doduše, i domaće firme su nekada pravile stranu robu po licenci, pa su se tako u Varaždinu pravile Levi's farmerke, mada i mnogi naši prozvodi nisu bili loši. Kad već spominješ Niš, imao sam TV Ei, a Gorenje i cetinjski Obod su pravili dobre frižidere, mašine za veš i tome slično. Odlične skije je pravio slovenački Elan, a koje su se tada mogle kupiti i u zapadnim zemljama. Onaj ko je želeo da mu na patikama piše Nike, All Star ili neku drugu brendiranu robu morao je da ih kupuje u pomenutim komisionima, od švercera, mada je bilo i nešto uvoza. Država je carinama štitila domaće proizvode, zbog čega ponuda nije bila kao u zapadnim zemljama, ali smo se nekako snalazili. Izuzetak su bile kompjuterske igrice - dok je jedna kaseta sa samo jednom igrom u inostranstvu bila skupa, domaći pirati su presnimavali tonu igrica na kasete, a te kasete su bile jeftine i mogle su se naručiti pouzećem, a pirati su ih rado slali. Ipak, mnogi su se snalazili, ali kupovina bilo čega nije bila tako jednostavna kao danas. Mnogi su voleli da idu u šoping u Trst, Slovenci u Klagenfurt ili Grac, a tu je bio i Solun. Povremeno je bilo i nestašica pa se neko vreme benzin kupovao na bonove, a bio je tu i zakon po kome parnim danima možeš da voziš auto ukoliko se tablica završava parnim brojem, a neparnim danima ako je poslednja brojka neparna. Bilo je i nestašica kafe i još nekih proizvoda za koje se morao čekati red, a osamdesetih se čak i govorilo za veliki red u pošti ili banci da je kao red za kafu. Osim nestašica, bilo je i perioda sa jačom inflacijom, pa je standard oscilirao. Možda jedan deo ovog odeljka deluje veselo, ali nije sve bilo ružičasto. I tada je bilo siromašnih ljudi, bilo je onih koji su teško živeli, a bilo je i kriminala, krađi i sličnog.

 

Ne znam koliko je zahvalno porediti doba interneta, televizije sa 100-200 kanala, pametnih telefona i kompjutera i vreme sa 2-3 kanala, kompjutera kojima je RAM bio jednak jednoj SMS poruci jer tu nije bilo istih mogućnosti niti problema. Pre 150-200 godina je vazduh bio čistiji jer nije bilo automobila ili aviona, ali su npr. u viktorijanskom Londonu ulicama tekle fekalije koje bi iz kuća izbacivali kofom ('poslovi' su se obavljali tako što napuniš kofu i njen sadržaj zatim leti kroz prozor), veliki zagovornik kupanja Čarls Dikens je ulazio u kadu jednom nedeljno, a voda se pila iz bunara napravljenih pored septičkih jama ili iz Temze u koju su bacali sve i svašta. Francuski kralj Luj se nikada nije kupao, već samo zalivao parfemima i puderom, a dvorske dame su strugale štroku sa ruku nekim pljosnatim štapićima, dok su i sa i bez parfema svi smrdeli k'o tvorovi.

 

Namerno sam otišao ovoliko u prošlost da bi se videlo koliko se društvo menjalo, a tu su bili nauka i tehnologija koje su ta društva iznedrila. Svaka epoha i svako društvo imaju svoje dobre i loše strane. Neka savremena društva imaju bolje sisteme vrednosti, a neka lošije. Vožnja dece u školu je možda prisutna ovde, ali nisam siguran koliko je prisutna u Skandinaviji, naročito ako je škola na nekoliko stotina metara od kuće. U nekim društvima te gledaju kao seljačinu ako voziš Porsche, a u nekim si u takvom automobilu veliki baja. Negde se BMW, Audi ili Mercedes asociraju sa višom srednjom kasom, sa onima koji rade u raznim kompanijama ili bankama, a negde sa džulovom čije je bogatstvo stečeno na sumnjiv način. Negde će te gledati kao da si pao s marsa ukoliko u kafić uđeš u skupoj trenerci i pitati se iz koje si teretane došao, a negde si u toj trenerci cool. A sve ove sisteme vrednosti uređuju i porodica i društvo.

Edited October 26, 2022 by DJ_Vasa

[vilhelmina]

11 hours ago, DJ_Vasa said:

 

Vožnja dece u školu je možda prisutna ovde, ali nisam siguran koliko je prisutna u Skandinaviji, naročito ako je škola na nekoliko stotina metara od kuće. U nekim društvima te gledaju kao seljačinu ako voziš Porsche, a u nekim si u takvom automobilu veliki baja. Negde se BMW, Audi ili Mercedes asociraju sa višom srednjom kasom, sa onima koji rade u raznim kompanijama ili bankama, a negde sa džulovom čije je bogatstvo stečeno na sumnjiv način. Negde će te gledati kao da si pao s marsa ukoliko u kafić uđeš u skupoj trenerci i pitati se iz koje si teretane došao, a negde si u toj trenerci cool. A sve ove sisteme vrednosti uređuju i porodica i društvo.

O da, u Skandinaviji se deca voze u skolu, bar dok ne pocnu da idu sopstvenim biciklima i trotinetima, ali i to samo ako je skola vrlo blizu. Razlog nije samo bezbednost u saobracaju, nego i opsta bezbednost, takva su vremena. I naravno, zavisno od lokacije skole. Pre toga ih negde do pete godine voze u decjim kolicima, a i pelene se nose znatno duze nego na Balkanu. Ne bih ulazila u vrednosni sud sta je sad tu bolje, a sta gore, prosto je tako i sve ima svoje objasnjenje. Generalno, ovde ljudi slabo hodaju, pa zasto bi deca to radila?

S druge strane, poznato je da se ovde deca rano osamostaljuju, vecinom odmah nakon gimnazije. Ali i to podrazumeva aktivnu ulogu roditelja, pre svega oko kupovine i opremanja stana, zatim oko nalazenja dobrog prvog zaposlenja s kojim moze da se krene u otplatu kredita (za koji su roditelji dali ucesce), pa polaganje vozackog sto je isto roditeljska obaveza, you name it. Citav taj proces osamostaljivanja je roditeljska investicija u decu, koja traje bukvalno od prvog dana, preko svih razvozenja u skolu i na razne aktivnosti, do selidbe od kuce, i ne zavrsava prakticno nikad. Ali rezultat je svakako pozitivan, jer osecaj da su samostalna ucvrscuje samopouzdanje kod dece i kasnije mladih ljudi, stvara osecaj odgovornosti prema tome cime se raspolaze, potice na dalje unapredivanje svega toga (veci stan, gde onaj prvi predstavlja ucesce, bolji posao, napredovanje svake vrste….).

Hocu da kazem da je sve to dobro i lepo, ali nije dostupno onim porodicama gde ne postoje resursi za pocetno investiranje u decu. Na kraju imas mnogo vise mladih ljudi koji zive s roditeljima medju imigrantima nego medju etnickim svedjanima. U nekim slucajevima to jeste iz kulturoloskih i slicnih razloga, ali najcesce su cisto ekonomski.

Da sumiram, rano osamostaljivanje dece u Skandinaviji podrazumeva vrlo aktivnu ulogu roditelja, i to u svakom pogledu. Gore sam dotakla samo neke od aspekata, a ima ih jos mnogo.

 

Edit: Moze i ovako: Selidba od kuce je samo jedan, iako vrlo vazan, korak u osamostaljivanju dece u swe. Ali nije poslednji, jer proces traje i dalje, zavisno od uslova i raspolozivih resursa, dok god deca ne ”prerastu” roditelje i pocnu njima da pomazu. Ali to ne biva onako rano kao sto se na Balkanu obicno misli, nego znatno kasnije. Sve do tada je to neka formalna samostalnost, a u mnogim aspektima i dalje ovisnost o roditeljima.

Edited October 27, 2022 by vilhelmina

[Eddard]

1 hour ago, vilhelmina said:

O da, u Skandinaviji se deca voze u skolu, bar dok ne pocnu da idu sopstvenim biciklima i trotinetima, ali i to samo ako je skola vrlo blizu. Razlog nije samo bezbednost u saobracaju, nego i opsta bezbednost, takva su vremena.
 

 

Well, nisu. Bolja su.

 

https://reason.com/2017/10/26/the-fragile-generation/

 

 

1 hour ago, vilhelmina said:

Citav taj proces osamostaljivanja je roditeljska investicija u decu, koja traje bukvalno od prvog dana

Što bi rekao moj kolega i drug (ima dvoje dece), u nespretnom pokušaju da nasmeje i uteši moju suprugu nakon pobačaja - deca, to ti je propala investicija, Nemci su izračunali, potrebno je oko 300.000 eura da uložiš u dete dok se ne osamostali, a ti nemaš nikakvu dobit od toga. Bačene pare u bunar 😁. Ova moja popizdela 🙈

[Koca Popovic]

Pa @vilhelmina posto smo susjedi, nisam znao da su ovolike razlike izmedju SWE i NOR. Ogromna vecina  djece ide sama u skolu sto pjeske sto autobusima. Isto tako ogromna vecina mladih se osamostaljuje poaslije zsvrsene skole (srednje, vise ili visoke). Isto tako ogromna vecina se sama finansiraju kao studenti..Jedina pomoc mojim sinovima u tom periodu je bila to sto smo im bili garanti za studentski kredit i nesto hrane da ponesu kad dodju u posjetu. Uz kredit vecina studenata radi u slobdno vrijeme. A poslije kad su osnaovali porodice bili smo garanti stambenog kredita i cuvamo naravno nase unuke. Tako roditelji pomazu djecu ali ne bih rekao bas toliko kako si ti navela. Ne barem ovdje kod mene.

[DJ_Vasa]

Ne mogu da komentarišem zemlje koje dobro ne poznajem, ali primetio sam da kod nas i u naseljima gde nema saobraćaja i nisu velika ljudi masovno dovoze decu.

 

Pošto mi roditelji žive u starom stanu, tj. gde sam išao u osnovnu školu, imao sam prilike da vidim kako roditelji iz te zgrade voze decu u školu. Zgrada ima takav položaj da se iz nje izlazi na pešačku stazu, odnosno igrališta za decu i iz njih se ulazi u školsko dvorište. Ako gledamo praktično, potrebno je više vremena da bi se do škole stiglo automobilom jer automobil mora da izađe na ulicu i da se kreće trasom u obliku potkovice. Ne vidim svrhu da dete ne izađe iz zgrade i prođe kroz igralište koje se naslanja na školsko dvorište.

 

Slično sam video i kada sam išao u Blok 70 kod prijatelja koji žive blizu škole. U vreme kada učenici počinju ili završavaju školu, nemoguće je naći parking mesto, plus se neki roditelji kreteni parkiraju tako da blokiraju ceo parking. Ko poznaje blokove, zna da ima ogromnih pešačkih površina.

 

Doduše, ne znam ni zašto se sada saobraćaj smatra tolikim problemom kao da je svaka ulica magistralni put.

[Stiletto]

Dosta dece u školama na Bežanijskoj kosi i u Blokovima je iz Surčina, sa Ledina i ostalih prigradskih naselja sa te strane. Mnogi roditelji koji žive tamo ne žele da im deca idu u "seoske" škole, pa preko raznih veza decu ubacuju tu. A onda ih dovoze pred prvi čas i kupe posle škole.

[Amigo]

On 10/26/2022 at 5:31 AM, Redstar0356 said:

A gde da nadje specijalizovanu radnju neko ko zivi na selu a nije blizu Nisa ili Beograda?

 

Isto kao i sada. Odes u Beograd ili Nis.

Koliko sam vidio tvoji roditelji su odprilike moja generacija.

Akusticnu gitaru je bilo lako kupiti, cak nije to bilo nesto ni skupo, pa i elektricne domace proizvodnje, dok su Fenderi i Gibsoni bili skoro nedostizni za obicnu raju.

Takodje se cak nije moglo ni uvesti, ako nisi clan republickog muzickog udruzenja, zaboravo sam kako se to zvalo.

Krajem osamdesetih su se pojavili Casio sintisajzeri u redovnoj prodaji, ja sam kupio ovaj model i platio sam ga tada u knjizari Svjetlost 800 maraka, onih pravih.

Ostao je u stanu, neko ga je klapio od komsija, kao i sve ostalo od elektronike, a bilo je dosta, ali i garderobu, sto sam halalio. Moj prvi komsija mi poslije rat nije smio da kaze ko je sta uzeo. Sta bih svakako mogao, nego eto bio sam radoznao.

 

 

 

Edited October 27, 2022 by Amigo

[DejoLazaKalina]

6 minutes ago, Amigo said:

 

Isto kao i sada. Odes u Beograd ili Nis.

Koliko sam vidio tvoji roditelji su odprilike moja generacija.

Akusticnu gitaru je bilo lako kupiti, cak nije to bilo nesto ni skupo, pa i elektricne domace proizvodnje, dok su Fenderi i Gibsoni bili skoro nedostizni za obicnu raju.

Takodje se cak nije moglo ni uvesti, ako nisi clan republickog muzickog udruzenja, zaboravo sam kako se to zvalo.

Krajem osamdesetih su se pojavili Casio sintisajzeri u redovnoj prodaji, ja sam kupio ovaj model i platio sam ga tada u knjizari Svjetlost 800 maraka, onih pravih.

Ostao je u stanu, neko ga je klapio od komsija, kao i sve ostalo od elektronike, a bilo je dosta, ali i garderobu, sto sam halalio. Moj prvi komsija mi poslije rat nije smio da kaze ko je sta uzeo. Sta bih svakako mogao, nego eto bio sam radoznao.

 

 

 

Pa dobro al ici u Beograd ili Nis za instrument a udaljen si 140km nije bas  kao dobar dan u to vreme. Doduse, deda i baba su cesto isli za Tursku i Bugarsku i donosili sve i svasta  odatle al opet je to bila garderoba, gume za auto i tako to. Da ne pominjem da  je tad bilo takvo vreme da devojcice nisu bile ,,podobne'' za gitaru. 77 godiste je u pitanju