Jump to content

Rat u Ukrajini


Doc Holiday
Message added by Lobotomija,

Ovim disclaimerom označavamo temu o Ukrajini kao "ozbiljnu". Sve što se od forumaša traži je da joj tako pristupaju. Zabranjeno je:

 

- Kačenje lažnih informacija.

- Relativizacije.

- Negiranje ukrajinske nacije.

- Izvrtanje činjenica.

- Floodovanje linkovima i tvitovima.

- Zabranjeno je kačenje uznemirujućih fotografija i videa.

 

Moderacija će zauzeti neutralni stav, što znači da su sva pisanja dozvoljena ako su u skladu sa tačkama iznad. Stavovi moderatora koji učestvuju u diskusijama se smatraju kao "lični" i nemaju veze sa obavljanjem moderatorskog posla. Potrudite se da vesti budu istinite i iz relevantnih izvora. Ako se desi da nešto imate neprovereno, samo naglasite to u postu. Zadržaćemo mogućnost nekih izmena ako bude bilo neophodno.

 

Moderacija Politike

Recommended Posts

Iako zvanično nema informacija o ofanzivi dosta izvora, među kojim i par ruskih izveštava da su Ukrajinci iz mostobrana kod Davidovog Brida probili Ruski front i zauzeli selo Suhi Stavok. Nema nikakvih videa niti mislim da ćemo ih dobiti jer obe strane prilično dobro kontrolišu informacije. Zato i postoji moguićnost da se ovog puta nešto stvarno dešava. Na mreži ima svega par videa sa ovih sektora i svi su takvi da je nemoguće utvrditi ni gde su snimani ni da li su uopšte od danas, osim jednog gde vojnik spominje današnji datum, ali taj bi mogao biti i montiran.

 

Postoji mogućnost i da Ukrajinci samo dižu nivo aktivnosti na frontu kako bi Rusi trošili zalihe koje sada moraju da stižu skelama. Posle par dana će biti nemoguće snadbevati u dovoljnoj meri toliki broj ljudi koji su angažovani u borbama i možda je to pravi plan Ukrajinaca. Rusima ostaje da pokušaju onaj ponton da završe što pre i da se mole da ga Ukrajinci ne mogu uništiti. U ovom scenariju sve zavisi koliko Rusi imaju zaliha u ovom trenutku na desnoj obali reke i kako će funkcionisati buduće snadbevanje. Primećeni su helikopteri koji lete sa Krima ka Hersonu što znači da će verovatno i njih da upregnu da se snadbevaju trupe tamo.

 

Pogledao sam ukrajinski MOD šta je rekao, nisu spominjali ofanzivu ali isto tako su izostavili taj deo fronta iz dnevnog izveštaja. Rusi navode da su odbili sve napade Ukrajinaca što u neku ruku potvrđuje da se tamo nešto dešava.

 

Edited by Klotzen
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Ne treba sad krenuti glavom u zid, prvo ih prckati da istrose svu municiju, onda gadjati skele i pontone pa krenuti u pun napad. Jednom kad zafali municije bice opsta bezanija i redovne vojske i ovih mucenika sto su navatani sa ulice i gurnuti u rat. 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

2 minutes ago, Devil In My Pants said:

Slazem se sa Agro, samo te dnr ili lnr ratnike treba odvesti na bezbedno. Dok prema Vagnerovcima i Cecenima treba biti surov. Izopacene ubice, takvi su nepotrebni svetu i suludo ih je davati u razmenama. 

 

 

 

Nadam se da do toga nece doci, jer surovost nije rjesenje - svi zarobljenici zasluzuju postupanje u skladu sa konvencijama. Ja sam  na strani obicnog ukrajinskog covjeka koji je morao obuci uniformu i boriti se za svoj zivot - da bi ta zemlja imala buducnost, neophodno je da ti obicni Ukrajinci ostanu ljudi prije svega i da se ne izjednace sa z-likovcima.

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

Ova kontraofanziva je mnogo bitna za Ukrajinu. Posle par nedelja, rat je ponovo na svim medijima i od jutros se samo o toj ofanzivi prica. Nadam se da ce uspeti. To je veoma bitno jer je delovalo da je zapadu ( javnosti) dosadila ukrajinsko ruska prica, cak su i ukrajinski rukovodioci bili svesni toga. Neki veliki uspeh Ukrajine je neophodan, pogotovo pred zimu. 

 

Naravno, Ukrajinci pricaju da je odbrana Rusa pukla za par sati a Rusi da je napad odbijen. Gotovo sigurno da nista od toga nije tacno i da je pakao tamo. Videcemo, trajace to.

 

 

Link to comment
Share on other sites

13 minutes ago, McLeod said:

Treba nuditi sigurnost ovima sto su prisilno dovedeni da budu topovsko meso, Rusi verovatno imaju na hiljade potencijalnih dezertera

Павел Филатев је био на фронту два месеца.

(u tekstu ima link na pdf tekst ZOV u originalu)

 

У 4 сата ујутро 24. фебруара Павел Филатев и његов пук прешли су границу са Украјином. За њега је рат трајао два месеца. Два месеца пуна прљавштине, глади, хладноће, зноја и страха од смрти. Сада записује шта је доживео. 

„Нисам се плашио смрти. Али ми је било жао што сам дао свој живот на тако смешан начин. Било ми је жао свих оних који су умрли због овог срања. За шта? За кога? Боли ме што наше руководство не Не заболе за нас и на све начине демонстрира да ми нисмо људи за њих: ми смо стока Заболело ме је што су пре рата све чинили да заштите наше да униште војску.И сваки пут током гранатирање, стално сам себи говорио, Боже, учинићу све да ово променим ако преживим."

Овим речима Павел Филатев подсећа на мрачан дан у марту 2022. У то време руски падобранац је лежао у јарку испред украјинског града Николајева, док су украјинске снаге покривале освајаче тешком артиљеријском ватром.

И Филатејев је одржао обећање које је себи дао. 45 дана након повратка са фронта бацио је бомбу. На 141 страници записао је шта је Украјини доживео Има 141 страница пуна очаја, страха од смрти, стида, беса, глади, хладноће - и неразумевања.

 

Манифест носи назив "ЗОВ" , што значи "позив". Уместо ћириличких слова, на првој страници су исписана латиница – наговештај симбола овог рата, који су настали чисто случајно: З и В. апсурдна пропаганда З кампања – како је писмо постало симбол Путиновог рата у Украјини

Павел Филатев отворио је Пандорину кутију. „Разумем да ће систем помазати моје име за оно што сам написао и заувек ме стрпати у најудаљенији затвор. Али не могу да ћутим. Нисам кукавица и никада нисам био. (... ) Ако ја, долазим из рата, немају право, 'Не у рат!' да кажем, ко га онда има?", пише он на последњим страницама свог манифеста. "Толико сам уморан од гледања растућег лудила у својој земљи да пљујем на то. Дајте ми доживотну казну, не желим више да видим ово."

 

Филатев је тек по повратку са фронта сазнао да рат који је водио не треба називати ратом код куће. Када је Путин издао наређење за инвазију, његов 56. ваздушно-јуришни гардијски пук стајао је на граници између анектираног Крима и Украјине. У овом тренутку, група је у пустом стању.

До тада су војници провели више од месец дана на полигону на Криму. „И тада су сви били прљави и исцрпљени“, присећа се Филатев. "Сви су били на ивици, поготово што је атмосфера постајала све опаснија и недокучивија. Већина нас више није имала везе са спољним светом. Сви су живели од гласина, које су само додатно подгревале расположење."

Када је 20. фебруара одмах стигло наређење за одлазак, нико међу редовима није знао где ће бити премештени у изношеној летњој одећи и без теренских чорба. "Већина је мислила да ће овај присилни марш значити крај вежби. Неки су се шалили да ћемо сада напасти Украјину и освојити Кијев за три дана. Али чак ни тада нисам могао да се смејем таквим шалама", пише Филатев о нелагодном осећају. то га задеси. Па ипак не може да верује до самог краја да је циљ његових трупа Украјина: „Након што су муниција, гранате и промедол (лекови против болова) подељени, прошириле су се гласине да идемо на јуриш на Херсон. То је изгледало као апсолутна бесмислица ја."

 

Рат за Филатејева почиње 24. фебруара у 4 сата ујутру. Експлозије и оштар мирис барута буде га у једном од транспортних вагона. „Нисам могао баш да разумем шта се дешава. Да ли се ми бранимо од надолазећих Украјинаца? Или можда НАТО? Или нападамо? Коме је усмерено ово паклено гранатирање? Одакле долази ракетна артиљерија?“

Много питања а ни један одговор.

„Изнад су летели ратни авиони, а за нама су ишли јуришни хеликоптери. Пред нама су се чуле експлозије, ваздух је мирисао на барут. (...) Већ је падао мрак. Сунце је сијало као пролеће и почело је да тера хладноћа одвратне, хладне ноћи.Истовремено сам видео десет хеликоптера, десетак авиона,(...) тенкова како се појављују однекуд, стотине техничких јединица са вијоре заставама Ваздушно-десантних трупа и Руске Федерације И то је само оно што сам могао да видим мојим крвавим очима из држача проклетог Урала (врста транспортног возила, прим. уредника ) могао да видим без кочница." Приликом укрцавања у транспорт, Филатев је пао и поцепао капак на термосу који је лежао у складишту, а који је био натрпан минама и минобацачем.

Првих дана рата његов пук је бесциљно лутао по украјинској равници. Некад иде напред, некад уназад, некад се возила заглаве у блату. „Борци нашег конвоја немају појма ни куда идемо ни зашто. То се види на њиховим уморним и збуњеним лицима. Али шта да радите? Искочите из кола, баците митраљез и реците: Ја сам. не мрда, док ми се све ово не објасни?!“

 

За Филатејева, који је већ служио у Чеченији и до краја је војник, и његове другове, то није опција. Зато сви ћуте - у нади да ће руководство имати план. У међувремену, руске трупе се крећу кроз украјинска села, мештани у препуним групама прате дешавања - и такође ћуте. Само неколико стараца долази крај пута и држе транспаренте са крстовима у ваздуху: „Мучни осећај, или се опраштају од онога света, или нас благосиљају“. Филатев не зна.

„Схватио сам да се дешава нешто глобално. Али нисам знао шта. Свакакве мисли су ми се вртеле у глави. Нисмо могли тек тако да напалимо Украјину. Можда се НАТО заиста умешао и ми смо интервенисали. Можда ћемо се борити. у Русији. Украјинци су напали заједно са НАТО-ом. Можда ће се нешто десити и на Далеком истоку. Ако Америка уђе у рат са нама, онда ће размере бити огромне. Онда ће неко сигурно прибећи нуклеарном оружју", каже војник збрка у његовој глави.

 

Ни други дан рата није донео одговоре.

"Страшне улице, неке даче, пластеници, села. У насељеним местима људи су нас ретко сретали и опраштали се суморним погледом. Над неким кућама су се вијориле украјинске заставе, што је истовремено изазивало поштовање према храбром патриотизму ових људи, али такође осећај да ове Боје сада припадају непријатељу. Из ових кућа је избијала претња. И схватио сам да ако видим опасност, пуцаћу без размишљања. Непажња или оклевање би значило смрт за мене и моје другове. (.. . ) Али у исто време нисам желео никога да убијем“.

У овој атмосфери страха и неизвесности, трупе Филатејева наставиле су да напредују ка Херсону. „Још нисам разумео шта нас даље чека, у каквој смо ситуацији. Шта се дешава у свету? Ко је кога напао? Зашто нам треба Херсон?“

На путу пука су стрељани оклопни транспортери, напуштени камиони са хаубицама и изгорела војна возила. Мирис крви виси над свиме. На бочним зидовима уништене технике виде се слова З. Али зашто изгледа да су кренули у супротном смеру? Прича се да је руска војска уништила сопствену јединицу.

 

Пук је ноћ 26. фебруара провео у малој шуми, у коју су трупе морале да побегну 50 километара уназад јер су уочени положаји украјинске војске. „Јако је хладно. Хоћу да спавам. Умиј се. Једи нешто топло. (...) Негде у даљини се пуца. Зашто нема везе? Можда је коришћено нуклеарно оружје... Где је сав наш Ваздух Присилу? Хоћу дим, али цигарете су одавно нестале“, са тим мислима држи будним Филатејев да не заспи на свом месту. Увек се плашите напада својих људи јер нико не зна које су трупе где.

Али опет је добро. Поподне настављамо за Херсон. Док колона прелази реку Дњепар, лешеви плутају у води. "Пут је разбијен, мрак је, колона почиње да пузи. (...) Како мора бити срање са Оружаним снагама Украјине да нас још нису зајебали? Овај огромни стуб који полако закрчи улицу гмиже према Херсону је идеална мета за Луфтвафе и артиљерију“, каже Филатев, описујући ситуацију.

Неки војници пљачкају продавнице које се налазе поред пута. Украдите цигарете, чипс, соду. „Нико више није имао цигарете. Хтео сам и ја да трчим тамо, баш сам хтео да пушим. Адреналин, умор, хладноћа, глад, жеђ. Нисам мислио да је крађа. Није ме било брига. Али нисам могао да нађем. погодан тренутак“, признаје војник ветеран.

Око 1 сат после поноћи, Филатејев види Херсона како лежи испред њега. Његов пук се ископао на територији аеродрома и чекао наређење за напад. "Било је нечег необичног у свачијим очима. Чинило се да су сви у исто време они сами, а не они сами. Те очи се не виде код људи у цивилном животу. Вероватно зато што су сви мислили да је то вероватно последњи дан наших дана", рекао је. извештава вечерас.

 

Напетост је избила када су Херсон заузеле руске трупе 1. марта увече. „Да ли сте видели слике „Варвари у Риму“? Оне најбоље илуструју шта се догодило“, пише Филатејев. „Сви су изгледали исцрпљено и дивље. Сви су почели да претражују зграде у потрази за храном, водом, тушем или местом за спавање. Неки су почели да скупљају компјутере и све што је било вредно што су нашли. Нисам био изузетак. Ја сам нашао капу у поломљеном -спустио камион и понео га са собом. Једноставно ми је било превише хладно у балаклави. Али од пљачке кућних апарата ми је постало мучно."

Војници пљачкају фрижидере и кухиње. „Све смо јели као дивљаци, све што је било: мусли, овсена каша, џем, мед, кафа... Све је било преврнуто и јели смо све што смо нашли... Није нас било брига, стигли смо наша граница."

"Сви су насумично тражили преноћиште, свађали се око наредбе за туширање. Гадило ми се све ово, иако сам схватио да сам део свега. Колико су наши команданти морали да сере по нама?"

Филатев легне на сто да спава. „Осећао сам се као да сам у хотелу са пет звездица ако одбаците повремено пуцање.

 

Филатејев пук је сутрадан напустио град Херсон. Неколико дана су руске трупе лутале између Николајевска и аеродрома опљачканог града. „Не знам зашто, или у бунилу или уморан или у потрази за надом, али ми је пала на памет мисао да је можда ово крај рата“, пише падобранац. Али греши. Његове трупе заузимају положаје између области Херсон и Николајев. И остао тамо више од месец дана.

„Имали смо дуге браде и били смо прекривени прљавштином. Униформе су нам биле изношене. Гласине су се шириле. Нисмо видели врховну команду. Гласине су биле различите: да многи људи одбијају да иду у рат, да ће по повратку добити пет. милиона рубаља; да смо скоро победили; да су наши губици огромни и да НАТО шаље своје борце; да долар кошта 150 рубаља и да је цена шећера утростручена“.

Нема шта да се једе осим сувих оброка. Неки војници су почели да пуцају себи у удове како би прикупили три милиона рубаља које је Путин обећао и „побегли из овог пакла“. Филатев описује ужасне услове: „Једном од наших затвореника одсечени су прсти и гениталије. На једном месту мртви Украјинци су почели да се стављају на седишта, давали су им имена и шта да пуше. (...) Због артиљеријским гранатирањем, нека села су практично нестала са лица земље у близини. Сви око нас су постајали све злобнији. Нека старица нас је тровала кнедлама. Скоро сви су добили гљивице, неки су изгубили зубе и огулила им се кожа."

Понекад су руски војници успели да пресретну талас украјинског радија „где су нас увукли у земљу и звали орке, што нас је само још више огорчило“.

Средином априла Филатејево око се упалило након што је контаминирано током артиљеријске ватре. Када запрети да ће изгубити око, евакуисан је. „За мене је ово срање готово, али не могу да се ослободим горчине што се људи тамо убијају и мржња расте сваким даном.

„Не знам како да пренесем милионима људи са пасошима држављана Руске Федерације да смо ми сами криви за све што се дешава. То смо ми“, самокритично пише Филатев о себи и својим сународницима на крај његовог манифеста . „Или нисмо сви ми криви за погибију држављана Руске Федерације и Украјине? Зар нисте држављанин Русије? Зар нисте рекли да од вас ништа не зависи на изборима? Нисте гласали, Да ли сте саобраћајни полицајци давали мито?

Сви ми, милиони грађана, годинама смо равнодушно гледали како се наша земља распада. Али ако то не разумете, онда је боље да скочите кроз прозор“, његове су радикалне речи.

 

Његов манифест је већ неколико недеља познат јавности. Недеље у којима је Филатев путовао по Русији и никада није остао ни једну ноћ на истом месту – надајући се да ће остати корак испред ФСБ-а. Али коначно је морао да схвати да мора да напусти земљу. Уз помоћ организације за људска права Гулагу.нет побегао је у иностранство. Куда, за сада остаје неизвесно. Он покушава да прикрије трагове, рекао је шеф мреже за људска права Владимир Осечкин.

Филатев је први руски војник за кога се зна да је побегао из Русије због свог става о рату.

 

Edited by Dragan
  • Like 2
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

15 minutes ago, ters said:

 

Nadam se da do toga nece doci, jer surovost nije rjesenje - svi zarobljenici zasluzuju postupanje u skladu sa konvencijama. Ja sam  na strani obicnog ukrajinskog covjeka koji je morao obuci uniformu i boriti se za svoj zivot - da bi ta zemlja imala buducnost, neophodno je da ti obicni Ukrajinci ostanu ljudi prije svega i da se ne izjednace sa z-likovcima.

Ubicama, silovateljima nije mesto na slobodi, sto nuzno ne znaci ubijanje istih vec slanje u dozivotne zatvore 

Link to comment
Share on other sites

Nema potvrdjenih informacija, Ukrajinci tvrde da su probili prvu liniju odbrane severoistocno od Hersona i da su okruzili Ruse u tom delu gde nema vecih naseljenih mesta, Rusi tvrde da su odbili napad i da Ukrajinci imaju "znacajne gubitke" i to je to.

 

Imajuci u vidu istoriju ovog sukoba, sta god kazu Rusi sigurno je suprotno, tako da su verovatno imali nekog uspeha Ukrajinci, ali sad kolikog obima videce se za nekoliko dana verovatno.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

14 minutes ago, McLeod said:

Nema potvrdjenih informacija, Ukrajinci tvrde da su probili prvu liniju odbrane severoistocno od Hersona i da su okruzili Ruse u tom delu gde nema vecih naseljenih mesta, Rusi tvrde da su odbili napad i da Ukrajinci imaju "znacajne gubitke" i to je to.

 

Imajuci u vidu istoriju ovog sukoba, sta god kazu Rusi sigurno je suprotno, tako da su verovatno imali nekog uspeha Ukrajinci, ali sad kolikog obima videce se za nekoliko dana verovatno.

 

Brate u ovoj fazi je kljucno da ne dajes prejake ocene sta ce se desiti. 😄 

  • Thanks 1
  • Ha-ha 8
Link to comment
Share on other sites

22 minutes ago, McLeod said:

Nema potvrdjenih informacija, Ukrajinci tvrde da su probili prvu liniju odbrane severoistocno od Hersona i da su okruzili Ruse u tom delu gde nema vecih naseljenih mesta, Rusi tvrde da su odbili napad i da Ukrajinci imaju "znacajne gubitke" i to je to.

 

Imajuci u vidu istoriju ovog sukoba, sta god kazu Rusi sigurno je suprotno, tako da su verovatno imali nekog uspeha Ukrajinci, ali sad kolikog obima videce se za nekoliko dana verovatno.

eXApohD.gif

Link to comment
Share on other sites

54 minutes ago, Devil In My Pants said:

HIMARS ne staje..tuku sve moguce polozaje ruske vojske u Hersonu. Mostovi vise ne rade, barza unistena..intezitet je jaci nego juce, prica se i o velikoj kolicini naoruzanja za kontraofanzivu...

 

Neka im je Bog u pomoci veceras, u kotlu su..

 

Jel se ovaj sjurio krastavci u teglu da spašava ?

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...