Rat u Ukrajini

[analiticar pripravnik]

niko na planeti ne moze dobiti licencu pilota a da ne zna engleski.

[Kronostime]

8 minutes ago, analiticar pripravnik said:

niko na planeti ne moze dobiti licencu pilota a da ne zna engleski.

Prica je o vojnom vazduhoplovstvu, ne o civilnom.

 

[analiticar pripravnik]

8 minutes ago, Kronostime said:

Prica je o vojnom vazduhoplovstvu, ne o civilnom.

 

 

ne bitno... pilot prvo mora da prodje najosnovniju kategoriju.  osnovna komunikacija sa tornjevima bilo gde u svetu je na engleskom jeziku.   
 
  I vojni pilot prvo leti na nekoj osnovnoj Cesni  utvi 75 ili slicno , pa tek onda prelazi na naprednije vojne letelice

Edited November 15, 2023 by analiticar pripravnik

[Dzoni_m]

Opet vojno vazduhoplovstvo. Vojni piloti komuniciraju na maternjem jeziku. 

[DJ_Vasa]

56 minutes ago, Kronostime said:

Prica je o vojnom vazduhoplovstvu, ne o civilnom.

 

 

Zemlje koje u ratnom vazduhoplovstvu koriste američke avione, ali i druge zapadne, najčešće zahtevaju da piloti i ostalo osoblje znaju engleski. Ima mnogo standarda koje treba ispuniti, a nivo znanja jezika je regulisan pod STANAG 6001.

 

48 minutes ago, analiticar pripravnik said:

 

ne bitno... pilot prvo mora da prodje najosnovniju kategoriju.  osnovna komunikacija sa tornjevima bilo gde u svetu je na engleskom jeziku.   
 
  I vojni pilot prvo leti na nekoj osnovnoj Cesni  utvi 75 ili slicno , pa tek onda prelazi na naprednije vojne letelice

 

Može da se koristi i drugi jezik, što kaže i sam ICAO:

 

Quote

According to Annex 10, Volume II, Chapter 5, the air-ground radiotelephony communications shall be conducted in the language normally used by the station on the ground or in the English language. The English language shall be available, on request from any aircraft station, at all stations on the ground serving designated airports and routes used by international air services. When proper names, service abbreviations and words of which the spelling is doubtful are spelled out in radiotelephony, the International Radiotelephony Spelling Alphabet is used. In most instances, all numbers shall be transmitted by pronouncing each digit separately.

 

Ukrajinski vojni piloti su se uglavnom školovali na lokalnom vojnom univeriztetu „Ivan Kožedub” u Harkovu, možda ranije čak i u Rusiji, a pošto su im avioni uglavnom MiG i Suhoj, engleski im uglavnom nije bio potreban. Vojno vazduhoplovstvo po pravilu koristi lokalni jezik, a još ako avioni nisu američke proizvodnje, nije potreban ni mehaničarima ni pilotima. Čak i ukoliko mogu da na engleskom vode osnovnu komunikaciju sa tornjem, to nije dovoljno za tehnička uputstva, delove i slično. Čak i oni koji pristojno znaju engleski, moraju na časove jezika, o čemu ima malo više ovde. Ukrajinska vojska za inicijalnu letačku obuku koristi HAZ-30, koji je domaće proizvodnje, a za obuku na mlaznom koristi češki L-39.

Edited November 15, 2023 by DJ_Vasa

[Beonegro]

Po San Antonio Express News, 29. septembra su u program učenja specijalizovanog engleskog jezika ušla 3 pilota i nekoliko desetina mehaničara.

 

Najava, u kojoj se pominje tačan broj: The group will include three pilots and dozens of maintenance personnel.

 

Potvrda da su stigli, u kojoj se ne precizira broj: An Air Force spokeswoman, Christa D’Andrea, said the institute “began training a small number of Ukrainian pilots” in general and specialized English this week.

 

Za forumaše sa manjkom znanja i proističućim viškom samopouzdanja, a.k.a. Dunning-Kruger sekciju, u drugom članku piše i sledeće:

Quote

The Defense Language Institute is a hub of international students who go there to learn enough English to operate the weapons systems the United States has supplied to their countries. It’s the first military training stop in the U.S. for many international allies and partners and draws students from more than 80 countries. 

 

[Dzoni_m]

2 hours ago, analiticar pripravnik said:

niko na planeti ne moze dobiti licencu pilota a da ne zna engleski.

 

Da ne ide prica u nekom 10-tom pravcu: ovo gore je problem i NIJE TACNO za vojno vazduhoplovstvo.

 

To da li zemlje traze znanje stranog jezika (Ruskog ako koriste rusku opremu, Engleskog ako je USA proizvodnje itd) za osoblje koje odrzava avione i sl je potpuno druga prica. Opet i za pilote je druga prica.....Ovde je neko uleteo sa netacnom tvrdnjom da bi uopste imali dozvolu moraju da znaju engleski. Nije tacno i tu je tacka. 

Edited November 15, 2023 by Dzoni_m

[Selina]

2 minutes ago, Dzoni_m said:

 

Da ne ide prica u nekom 10-tom pravcu: ovo gore je problem i NIJE TACNO za vojno vazduhoplovstvo.

 

To da li zemlje traze znanje stranog jezika (Ruskog ako koriste rusku opremu, Engleskog ako je USA proizvodnje itd) za osoblje koje odrzava avione i sl je potpuno druga prica. Opet i za pilote je druga prica.....Ovde je neko uleteo sa netacnom tvrdnjom da bi uopste imali dozvolu moraju da znaju engleski. Nije tacno i tu je tacka. 

Ma ne sme ni Airbus pilot da pilotise Boing mashinu. Engleski tu nema veze.

[analiticar pripravnik]

4 minutes ago, Dzoni_m said:

 

Da ne ide prica u nekom 10-tom pravcu: ovo gore je problem i NIJE TACNO za vojno vazduhoplovstvo.

 

To da li zemlje traze znanje stranog jezika (Ruskog ako koriste rusku opremu, Engleskog ako je USA proizvodnje itd) za osoblje koje odrzava avione i sl je potpuno druga prica. Opet i za pilote je druga prica.....Ovde je neko uleteo sa netacnom tvrdnjom da bi uopste imali dozvolu moraju da znaju engleski. Nije tacno i tu je tacka. 

 

komunikacija sa civilnim tornjevima se odvija iskljucivo na engleskom.  I vojni piloti kadkad moraju sleteti na civilni aerodrom.. voditi se nacelom civilnog saobracaja ( preleti iznad drugih zemalja itd )

  Da se vratimo na F16.   Kao sto verujem da mnogi znaju da je F16 nezan avion i trazi dugacku i cistu pistu.  za Ukrajinski front je mnogo adekvatniji Gripen nego F16 - kratko poletanje i sletanje sa malo sirih obicnih puteva ( ne mora cak ni autoput )  .  ali kao sto sam naveo F16ica ima ogroman broj.  obuka pilota i osoblja na taj jedan avion.  snabdevanje cak i polovnim delovima ( kanibalizacija ) postojecih aviona sa americkih depoa itd...  to je ono cega se Rus plasi.  velike kolicine.  mnogo vece nego sveukupnog ruskog RV
 Gripen je bolji avion za ukrajinske potrebe zbog lakog sakrivanja (  ovo je jedan od glavnih razloga sto nama ne daju da kupimo taj avion)  ali Gripena nema mnogo. F16tica ima.

[Kronostime]

1 minute ago, analiticar pripravnik said:

 

komunikacija sa civilnim tornjevima se odvija iskljucivo na engleskom.  I vojni piloti kadkad moraju sleteti na civilni aerodrom.. voditi se nacelom civilnog saobracaja ( preleti iznad drugih zemalja itd )

  Da se vratimo na F16.   Kao sto verujem da mnogi znaju da je F16 nezan avion i trazi dugacku i cistu pistu.  za Ukrajinski front je mnogo adekvatniji Gripen nego F16 - kratko poletanje i sletanje sa malo sirih obicnih puteva ( ne mora cak ni autoput )  .  ali kao sto sam naveo F16ica ima ogroman broj.  obuka pilota i osoblja na taj jedan avion.  snabdevanje cak i polovnim delovima ( kanibalizacija ) postojecih aviona sa americkih depoa itd...  to je ono cega se Rus plasi.  velike kolicine.  mnogo vece nego sveukupnog ruskog RV
 Gripen je bolji avion za ukrajinske potrebe zbog lakog sakrivanja (  ovo je jedan od glavnih razloga sto nama ne daju da kupimo taj avion)  ali Gripena nema mnogo. F16tica ima.

Ne funkcionise to bas tako jednostavno - nije to majstor Zile da ubudzi Flojdu "djuntu sa sitnim nutom" na ficu.

Kanibalizaciji delova se pristupa samo u krajnjim slucajevima i za to moras da imas veoma iskusne mehanicare koji to umeju da odrade zato sto postoje razlike medju avionima cak iako su istog tipa - razne modifikacije i sl.

 

[Klotzen]

Engleski je potreban zbog obuke, kako da ga obuče kada ne znaju engleski. No ovde će biti problem i samog upravljanja avionom jer čisto sumnjam da će ga prepravljati pa da sve piše na ukrajinskom, to možda tek posle rata.

 

Vojni pilot ne mora da zna engleski jer većina njih nikada ne leti izvan svoje zemlje. Jedino ako idu na neke mitinge,vežbe ili ratne operacije ali tada se proberu oni koji znaju engleski.

[DJ_Vasa]

19 minutes ago, analiticar pripravnik said:

 

komunikacija sa civilnim tornjevima se odvija iskljucivo na engleskom.  I vojni piloti kadkad moraju sleteti na civilni aerodrom.. voditi se nacelom civilnog saobracaja ( preleti iznad drugih zemalja itd )

  Da se vratimo na F16.   Kao sto verujem da mnogi znaju da je F16 nezan avion i trazi dugacku i cistu pistu.  za Ukrajinski front je mnogo adekvatniji Gripen nego F16 - kratko poletanje i sletanje sa malo sirih obicnih puteva ( ne mora cak ni autoput )  .  ali kao sto sam naveo F16ica ima ogroman broj.  obuka pilota i osoblja na taj jedan avion.  snabdevanje cak i polovnim delovima ( kanibalizacija ) postojecih aviona sa americkih depoa itd...  to je ono cega se Rus plasi.  velike kolicine.  mnogo vece nego sveukupnog ruskog RV
 Gripen je bolji avion za ukrajinske potrebe zbog lakog sakrivanja (  ovo je jedan od glavnih razloga sto nama ne daju da kupimo taj avion)  ali Gripena nema mnogo. F16tica ima.

 

Da, al' u Engleskoj. Internacionalni aerodromi koji imaju internacionalne letove moraju da ga koriste, ali mogu da koriste i lokalni jezik ukoliko trenutno na frekvenciji nema letova iz inostranstva. Lokalni jezici se često koriste u Francuskoj, Nemačkoj i ex-SSSR, čak i kada ne treba, a sve ovo važi za civilnu, tj. komercijalnu avijaciju. O malim aerodromima nema potrebe trošiti reči, a sve ovo dozvoljava ICAO.

 

Ukoliko civilni aerodrom mora da prihvati vojni avion, obično ukoliko je neki hitan slučaj, za njega se raščisti koridor i nema mnogo blebetanja, a komunikacija je na lokalnom jeziku.

 

[Klotzen]

Wow. Sad sam gledao ruski klip kako biju svoje vojnike koji su se drogirali na liniji i zbog kojih su neki njihovi poginuli. Trojicu tuku a četvorica kopaju rupu koja liči na one za streljanje. Moral je na dnu ako je ovakva brutalnost potrebna na liniji fronta.

 

Drugi video je snimak ruskog napada, nisam uhvatio odakle je snimak, koji se završio katastrofalno. Transporter koji ih je dovezao pregazio čoveka kada se vraćao, ovaj jadan pokušao da uđe u vozilo ali posle par koraka pada jer su mu izgleda noge izlomljene. Sledeći kadar transporter se vratio neki vojnici ulaze u njega i u tom momentu ga nešto pogađa i vidimo kako izlaze zapaljeni vojnici i valjaju se.

 

Mnogo što šta sam video ali ova dva videa jedan do drugog su me baš dobro uzdrmala. Užas.

 

Iz Nemačke su stigli prvi Leo 1 tenkovi prošle nedelje, navodno su raspoređeni u 44. brigadu. Do sada je obezbeđeno 195 Leo 1 tenkova koji čekaju remont nakon čege će biti isporučeni Ukrajini. Ovo su nažalost oni tenkovi o kojima se pričalo još u februaru + 25 koje je Rajnmetal sklopio ugovor sa UKR prošle nedelje, ovo je moralo ranije da se isporuči, ali ok sada tokom zime će verovatno da ih završavaju i šalju tako da do proleća završe taj posao.

 

Danska razmišlja da zatvori svoje vode za ruske brodove, ovo bi pratkično zatvorilo njihove luke na baltiku.

 

Ruska 810. marinska brigada je objavila snimak borbi u nekoj šumi. To je geolocirano južno od Krinkija pa se sada taj video uzima kao dokaz da UKR drže jedan deo sela severno od te šume. UKR danas javljaju da su napali u pravcu Kozači Laheri. Neki ruski mediji su objavili da su se rusi povukli na rezervne položaje kod magistralnog puta međutim ubrzo su povukli te vesti. O ovome nema potvrde ni sa UKR strane, verovatno unapred pripremljene "loše vesti" greškom objavljene.

 

Jedan od najpoznatijih nemačkih novinara "stručnjak za rusiju" koji je i knjigu o Putinu pisao i non stop gostovao i branio rusiju po televizijama na platnom spisku Kremlja. Dobio od njih oko 600k evra preko firmi na Kipru da bi pričao ono što njima odgovara. To su ti čuveni novinari na zapadu koji su "slobodni" po rečima naših rusofila 🙂 To je inače onaj što je intervjuisao eksluzivno Snoudena koji je danas takođe u Rusiji.

 

Edited November 15, 2023 by Klotzen

[momohyoideus]

10 hours ago, analiticar pripravnik said:

 

komunikacija sa civilnim tornjevima se odvija iskljucivo na engleskom.  I vojni piloti kadkad moraju sleteti na civilni aerodrom.. voditi se nacelom civilnog saobracaja ( preleti iznad drugih zemalja itd )
 

Kakvi te tornjevi zaboga spopali? Zapravo u vecini sveta ti za civilno letenje ne treba znanje engleskog jezika, vec ti je 10 ljudi pre mene to napisalo i ti i dalje nastavljas. Vojna avijacija je tek sasvim deseta prica. U okviru svoje drzave moze da radi manje vise sta god hoce (naravno ovlascenja variraju od zemlje do zemlje). 

[Beonegro]

15 hours ago, Klotzen said:

Jedan od najpoznatijih nemačkih novinara "stručnjak za rusiju" koji je i knjigu o Putinu pisao i non stop gostovao i branio rusiju po televizijama na platnom spisku Kremlja. Dobio od njih oko 600k evra preko firmi na Kipru da bi pričao ono što njima odgovara. To su ti čuveni novinari na zapadu koji su "slobodni" po rečima naših rusofila 🙂 To je inače onaj što je intervjuisao eksluzivno Snoudena koji je danas takođe u Rusiji.

 

Što se tiče Kipra, istraživački novinari su ovih dana objavili jedan po njih vrlo gadan izvještaj o pomaganju ruskim oligarsima da izbjegnu sankcije EU, cijenim da će račun koji će dobiti za ovu zajebanciju biti vrlo zabiberen.

 

U tekstu se direktno navodi da se time bavila i lokalna filijala PricewaterhouseCoopers-a, moguće da i njih čeka nekoliko interesantnih dana.

[Klotzen]

 

 

Evo jednog snimka i kako sovjetska verzija prage obara dronove. Čudi me da ih ovako koriste a ne na kamionima. Ili je ovo neka pozicija gde stalno prolaze dronovi. Tu mogu da im pomognu Česi, oni verovatno imaju praga na bacanje a i Poljaci su proizvodili neke tipove.

 

 

[ras kass]

https://x.com/NOELreports/status/1725155012077027502?s=20

 

Gori skladiste municije kod Volgograda, opasan pogodak Ukrajinaca 

[Dragan]

Taurus ili ne Taurus i cena premalo pomoći

 

Spoiler

Od napada na Ukrajinu krajem februara 2022. godine najkasnije od februara 2022. godine, veliki delovi zapadnog sveta rusiju više ne doživljavaju jednostavno kao sistemskog rivala, već kao ozbiljnu pretnju miru u Evropi i liberalnom načinu života. Kao rezultat toga, mnoge zemlje – uključujući Nemačku – odlučile su da podrže Ukrajinu u njenim odbrambenim naporima i od tada snabdevaju sisteme naoružanja i municiju kako bi ukrajinske oružane snage ponovo mogla da se bore za teritoriju koju zauzima Rusija. Ovde se ne postavlja pitanje koliko zemlja isporučuje, već da li su isporuke dovoljne da se postigne cilj kojem se nada – da li je to "Rusija ne sme da pobedi i Ukrajina ne sme da izgubi" ili "Ukrajina mora da pobedi". Na kraju svega, cena nedovoljne pomoći mogla bi da bude fatalna za Zapad u dva smisla, ili bar dovede do dileme, što se može dobro videti na primeru Nemačke.

Nakon što je ruska strategija "Specijalne vojne operacije" (MSO) očigledno propala posle nekoliko dana, Moskva je nastavila da verbalno vijori zastavu MSO, ali je zapravo postavila put ka dugotrajnom ratu visokog intenziteta. Rezervisti su mobilisani, materijal iz depoa je ponovo aktiviran, a veliki delovi ekonomije pretvoreni su u ratnu proizvodnju. Pored toga, pokrenuti su mehanizmi za zaobilaženje zapadnih sankcija, uz istovremeno dobijanje pristupa tehnologijama i posredničkim proizvodima koji su od suštinskog značaja za rat. Pored toga, saveznici su traženi i pronađeni, snabdevajući Rusiju oružjem ili municijom. Istovremeno, veliki gubici koje je Ukrajina nanela Ruskim oružanim snagama doveli su do promena u načinu borbe. Nasuprot imidžu ruskih oružanih snaga koje preovlađuju u mnogim zapadnim mehurićima, njih ne vode i ne vode isključivo diletanti. Ruska vojska je u stanju da izvuče važne pouke iz borbe i prilagodi se u skladu sa tim, što se može videti iz brojnih analiza RUSI, CNA ili čak nedavnog intervjua generala Valerija Zalužnija u Ekonomistu.

Svakako, bilo je potrebno vreme da se potpuni uticaj ovih mera odvija. Analitičari rata u Ukrajini veruju da će 2024. biti godina u kojoj bi odabrani put Rusije mogao sve više da se materijalizuje.

 

S druge strane, zapadne isporuke oružja i podrška obuci značile su da je Ukrajina polako ali sigurno uspela da stekne prednost od druge polovine 2022. godine i takođe je pretvori u vojne pobede na bojnom polju. Uspesi postignuti pomoću tehnički superiorne tehnologije naoružanja osuli su se 2023. godine nakon što je Rusija uspela da se prilagodi novim sistemima delovanja Ukrajinaca. Pored toga, dugo očekivana ukrajinska ofanziva u leto 2023. godine razvijala se sporije nego što su mnogi optimisti na Zapadu očekivali. Razlozi za to svakako nisu samo da se naiрu na dobro razvijenim i pripremljenim odbrambenim pozicijama ruskih kopnenih snaga. Ukrajina, kao mnogo manje naseljena nacija i istovremeno demokratska zemlja, ne može sebi da priušti praktično nikakve gubitke, jer strategija mobilizacije koja se oslanja na dobrovoljnost, dostiže svoje granice mnogo brže nego u Rusiji, gde sa mnogo većim brojem stanovnika, pored prinudnih mera, finansijski podsticaji za službu u vojsci – posebno u mnogim siromašnim regionima zemlje – imaju mnogo veći efekat nego u Ukrajini. Stoga nije malo verovatno da bi ratno istrošenost praćena gubicima mogla brže da se postavi u Ukrajini nego u Rusiji. Naročito kada uzmete u obzir da prednosti i spremnost da se vojna pomoć na Zapadu uruši iz raznih razloga – ključne reči ovde su obećane artiljerijske granate iz EU ili smene u političkim većima posle izbora, kao u Sloveniji, na primer.

 

Zapadni svet – posebno evropske države – nije uspeo da se na vreme pripremi za dugo trajanje rata i prateću bitku materijala, uprkos brojnim upozorenjima stručnjaka. Nije bilo dovoljno ulaganja u proširenje kapaciteta industrije, tako da se nestašica municije u Ukrajini ne može ponovo isključiti za 2024. godinu.

Pored toga, taktika salame samo postepenog isporučivanja sistema naoružanja i sposobnosti od suštinskog značaja za uspeh rata i u "dozamašnih" količina dovela je do toga da se zamajac Ukrajine 2022. godine ne može dodatno potkopati vremenom i u dovoljnoj meri. Na kraju, ruska vojska je kao rezultat toga imala previše i predugih "predaha", tako da je bila u stanju da brzo povrati pribranost i stabilizuje se posle svakog uspeha Ukrajinaca.

Dok su Rusija i celo rusko društvo gotovo potpuno posvećeni ratu u Ukrajini, Zapad je želeo da nastavi da podržava Ukrajinu – a ovde Evropa i posebno Nemačka moraju biti istaknuti kao posebno loš primer – u mirnodopsko vreme. Rezultat ove "strategije" je činjenica da situacija koja je posebno štetna za Zapad uopšte i posebno Evropu postaje sve verovatnija.

S jedne strane, Zapadu preti činjenica da Rusija ne samo da bi mogla da izađe iz rata kao "pobednik" – što bi bio posebno fatalan politički signal za mirovna evropska društva. Ruska vojska bi mogla da izadje iz rata jača nego što je ušla. Bila bi potpuno modernizovana u smislu i doktrine i opreme, a vojnici bi bili iskusni u ratu. Sve navodne slabosti bi bile eliminisane i beskorisne pletene bi bile odsečene, a fokus bi bio na onome što se pokazalo na bojnom polju. "Tople" proizvodne linije ruske industrije oružja takođe bi imale kapacitet da brzo dopune prazna skladišta ili da pokriju dalju potražnju. S druge strane, zapadne oružane snage – fokus ovde je na Evropi – bukvalno bi bile "ispražnjene" zbog nasipa na Ukrajinu. Nivo obuke i organizacije evropskih vojski je takođe slab, jer se mnogi objekti za obuku ne koriste za sopstvene vojnike, već za ukrajinske vojnike, a adaptacija vojnih struktura i tehnologije naoružanja na zahteve modernog bojnog polja napreduje samo puževim tempom.

S tim što je reizbor Donalda Trampa postajao sve verovatniji, postoji i scenario u kojem bi Evropa mogla da ostane bez svog vojnog zaštitnika, Sjedinjenih Država, od sredine 2020-ih pa nadalje. Američka pomoć Ukrajini takođe bi bila smanjena, ako ne i potpuno zaustavljena, pod određenim okolnostima. Evropa – a posebno Nemačka, kao ekonomski najjača zemlja EU – tada bi bila suočena sa dilemom da još više oslabi sopstvenu odbrambenu sposobnost prenaglašavanjem dodatne vojne opreme iz Bundeswehra, u nadi da će to biti dovoljno da spreči Rusiju da iz rata izađe kao pobednik. Ili se pomoć takođe može zaustaviti, u nadi da će i dalje imati dovoljno mogućnosti odvraćanja u svom arsenalu čak i bez Sjedinjenih Država kako Rusija ne bi dobila ideju da proživi svoje velike fantazije o moći u Baltičkim Državama ili drugim evropskim oblastima.

Kakve to veze ima sa Taurus oružjem, pitate se. Odgovor je jednostavan: Bik je primer dileme sa kojom se Evropa, ili posebno Nemačka, trenutno suočava. Zbog svog dometa i efekta, Bik je ubedljivo najmoćnije "oružje za odvraćanje" koje Bundeswehr ima u svom arsenalu. Međutim, nemačke oružane snage imaju samo nekoliko stotina ovakvih sistema, od kojih dobrih desetak mora da bude ispaljeno na dobro zaštićenu metu u isto vreme kako bi se garantovao uspeh, što pokazuje iskustvo sa uporedivim sistemima tipa Skalp ili Stormšadow u Ukrajini. Istovremeno, Nemačka – a pre svega političari – nije uspela da naruči neophodne budžetske resurse za razvoj i izgradnju potencijalnih sistema naslednika ili da značajno poveća akcije Bundeswehra. Čak i sada, pošto je diskusija o Biku sada stara nekoliko meseci, proizvođaču nije naloženo da počne da gradi dodatne sisteme.

Dakle, Nemačka je suočena sa pitanjem: da li rizikujete i odustajete od njenog poslednjeg aduta ili ne? S jedne strane, znamo da bi svakako bile potrebne godine da se sistemi reprodukuju u dovoljnom broju, ali istovremeno nema garancija da će navedeni broj biti dovoljan da se izbegne pobeda Rusije. S druge strane, svaki donosilac odluka u Berlinu do sada bi trebalo da bude svestan da se prozor mogućnosti da Ukrajina izađe kao pobednik sa terena svakim danom sve više zatvara. Ako je ovo potpuno zatvoreno, postoji rizik da bi sva prethodno pružena pomoć bila praktično uzaludna. U ovom slučaju, situacija koja je detaljno opisana vrlo verovatno bi se pojavila da bi Rusiji bilo bolje posle rata nego pre 2022. godine, dok bi evropske oružane snage bile oslabljene i verovatno bez zaštite sile.

Da bi se ovaj scenario izbegao – ako je to još uvek moguće – evropske nacije moraju odmah da predaju sve isporučene sisteme naoružanja što je pre moguće. Čak i ako ne postoji garancija uspeha, postoji bar mogućnost da se dobije na vremenu dok mere koje su pokrenute i tek treba da budu uvedene kako bi se povećala sopstvena vojna sposobnost stupi na snagu i zapadne oružane snage mogu da se modernizuju u skladu sa tim i domaća industrija naoružanja može da poveća svoje kapacitete. U oba slučaja, međutim, stvar je u tome da se napravi haos i da se ne prospe. I isporuke i investicije u proizvodnju i modernizaciju moraju da se pojačaju odmah i u sveobuhvatnom obimu. Ako se to ne desi ili se desi previše neodlučno, najgori scenario opisan iznad preti.

 

[analiticar pripravnik]

od svih analiticara , mislim da je onaj Robert Baric koji povremeno gostuje na Hrvatskom N1 jedan od najrealnijih..

 Po njemu se ovaj rat pretvorio u teski rovovski rat.  Da je Ukrajinska ofanziva propala jer su je na nacin ofanzive nagovarale zapadne zemlje a koji je u ovom trenutno rovovskom ratu neprimenjiv.   Baric navodi da su ukrajinci presli na neku staru taktiku iz 1sv rata  "bite and hold"  zagrizi parce i zadrzi. koja je dala nekih uspeha.  Medjutim ratiste je ogromno i to grickanje moze trajati u nedogled.
  Da ...  Rusija je nakon prvobitnih shokova  uspela da se prilagodi.  Nakon uspesnih ukrajinskih upotreba jeftinih dronova sa Amazona kako za izvidjanje i artiljerijsko navodjenje , tako i za one male bombice, kao i kamikaza napade , su i Rusi presli na isto. Pa smo svedoci snimaka "dog fighta" dronova  😃 .
  Rusija iako se prilagodjava, i uspeva pomalo da odgovori na savremena oruzja zapada , jos uvek muci muku sa logistikom.  Logistika im je boljka jos od 2sv rata naovamo.  A ono u cemu su rusi dobri jos od upravo 2sv rata jeste odbrana. A to je ono sto je Ukrajincima slomilo ofanzivu.  Po meni je bilo bolje da su , posto su znali za ruske odbrambene mere, da su odpocetka isli sa tim " bite and hold" taktikom. Cuvajuci zapadne tenkove i oklopnjake.
  Robert Baric takodje tvrdi da u principu nijedna od zaracenih strana ne moze da napravi ozbiljniji korak napred.  Niti da rusi zauzmu celu Ukrajinu niti da Ukrajinci vrade Donbas , a pogotovo ne Krim.  Na zalost ratiste ce da se pomera levo desno po ovim trenutacnim linijama jako jako dugo.  Dok obe strane  ne shvate besmisao toga.

   Povratkom Trampa , pomoc nece izostati , ali ce ON insistirati na tome da i drugi saveznici vise daju  .  Setimo se onih 2% BDPa, koji je samo Poljska ispunila ( i prekoracila cak na 4% )..  No Poljska ima debelih istorijskih razloga za to.  Tramp mozda i moze podici tu ratnu industrijsku proizvodnju, ali ce insistirati da i saveznici ucine isto.
  Povratkom Trampa bi se mozda i moglo stici do toga da se sukob u Ukrajini zamrzne ( jer nekog trajnog resenja nece biti sigurno jako dugo ) na neki duzi period.   Ali opet je i to dobro jer barem ne ginu ljudi.

[Beonegro]

33 minutes ago, analiticar pripravnik said:

od svih analiticara , mislim da je onaj Robert Baric koji povremeno gostuje na Hrvatskom N1 jedan od najrealnijih..

Barić je u prvih nekoliko sedmica agresije neskriveno masturbirao na moć ruskog oružja, dok ga Ukrajinci i Bajraktari nisu otrijeznili.

[MeanMachine]

On 11/16/2023 at 8:20 PM, Klotzen said:

 

 

Evo jednog snimka i kako sovjetska verzija prage obara dronove. Čudi me da ih ovako koriste a ne na kamionima. Ili je ovo neka pozicija gde stalno prolaze dronovi. Tu mogu da im pomognu Česi, oni verovatno imaju praga na bacanje a i Poljaci su proizvodili neke tipove.

 

 

 

Znatno je precizniji kad ovako gadja nego da ga nabudze na kamion ko sto rade gerilci po Africi i bliskom istoku. Tad nema sanse da pogodi dron.

 

Pogoditi dron je vrlo zajebano. Npr americka mornarica je ulozila dosta u razvoj blizinskog upaljaca tokom drugog svetskog rata jer je trebao veliki broj granata da se obori meta dron:

 

Dakle pvo topovi na brdovima koji su tad imali radar pa opet su ovakve mete bile teske za obaranje. Pa su usavršili britanski blizinski radarski upaljač.

 

Problem je sto je radarski upaljac skup i komplikovan za ugradnju u granate manjeg kalibra. Verovatno ni nemas za 23mm granate radarski upaljac dok za 35mm imas (municiju koju koristi Gepard) inace Gepard ima i tempiranje vremenskog upaljaca na ustima cevi sto znatno povecava preciznost pa potreba za radarskim blizinskim upaljacem je znatno manja.

Edited November 17, 2023 by MeanMachine

[40Wins]

 

 

Lik primio više para od Gazproma nego Bajatović...

[MeanMachine]

4 hours ago, 40Wins said:

 

 

Lik primio više para od Gazproma nego Bajatović...

 

Amer je pa bi imao status stranog agenta da prima pare, inace on slicno prica jos dok je CCCP bio ziv, samo je sad postao vrlo aktuelan zbog rata u Ukrajini pogotovo sad ofanziva nije dala zeljene rezultate.

[Bul-Kathos]

17 minutes ago, MeanMachine said:

 

Amer je pa bi imao status stranog agenta da prima pare, inace on slicno prica jos dok je CCCP bio ziv, samo je sad postao vrlo aktuelan zbog rata u Ukrajini pogotovo sad ofanziva nije dala zeljene rezultate.

Čovek je ikona nauke o međunarodnim odnosima zato što je arhitekta posebnog pravca u nauci (poput Edwarda Halletta Carra, Kennetha Waltza i da ne nabrajam dalje), ali eto, neki forum u Srbiji (koji sebe smatra za višu intelektualnu klasu u odnosu na većinu stanovnika Srbije) smatra da radi za Rusiju (pri tom, ne mislim samo na ovaj post iznad tvog, bilo je i snishodljivih reči odmah na početku rata). Dovoljno je pogledati njegov citatni indeks na google scholar-u. Tu se može naći i njegov rad o Ukrajini još iz 1993. godine gde tvrdi da je jedini način da Ukrajina ''preživi u međunarodnom sistemu'' njeno nuklearno naoružavanje (politika velikih sila u oblasti nuklearnog naoružanja je inače druga oblast njegovog naučnog rada). Da ne pričamo o tome da Miršajmer u zapadnom javnom prostoru od 2008. godine upozoravajuće govori o opasnosti mogućeg ruskog napada na Ukrajinu. Do sada nisam video da ga je neko relevantan opovrgnuo, ne samo u Americi nego i šire. Jedini koji mu se suprotstavljaju jesu razni foreign policy analitičari ali ne iz naučne branše već iz privatnog sektora. Što je i razumljivo, jer da bi se opovrgnuo njegov stav, mora se preorati™ čitava naučna oblast realizma u IR, neorealizma, čiji je on proponent, kao i najnovija oblast neoklasičnog realizma. A takvih eksperata je malo u javnosti, ne zato što ih nema, nego zato što bi i oni na tragu takvih naučnih analiza došli do sličnih ili istih zaključaka kao i Džon Miršajmer. Mnogi na forumu greše u pogledu američke politike prema ratu u Ukrajini. Američki cilj, kao i uvek od kada su SAD postale deo sistema svetske politike od 1899. godine, a pogotovu od Svetskog rata, jeste balancing u odnosima velikih sila. Posebno kada u sistemu postoji više od dve svetske sile. Samim tim, američki cilj nije ponižavanje Rusije, već stvaranje ravnoteže snaga u trouglu sa Kinom i ne dozvoliti jače vezivanje Rusije i Kine. Rusiji se otvara prostor baš onako kako je i računala, s obzirom da sada sve intenzivniji faktor u Americi na temu spoljne politike postaju Predstavnički dom Kongresa, Senat, kao i javno mnjenje, koje se umorilo od rata u Ukrajini. Krajnji cilj Amerike jeste što bolja geopolitička pozicija na terenu kako bi se za zelenim stolom stvorio odgovarajući poredak.

 

https://www.foreignaffairs.com/ukraine/redefining-success-ukraine

Da li su i ova dvojica na platnom spisku Gazproma? Richard Haas je direktor vodećeg think tanka u Njujorku.

 

https://time.com/6329188/ukraine-volodymyr-zelensky-interview/

 

[Dragan]

Nagrađivani novinar prihvatio tajnu naknadu od Putinovog prijatelja

Hubert Seipel je medijska ličnost u Nemačkoj i Švajcarskoj – i verovatno prvi svetski slučaj da uticajni zapadni ekspert bude plaćen iz Rusije.

 

Ruskom ekspertu Hubertu Sejpelu je 2021. godine postavljeno odlučujuće pitanje posle 17 minuta u emisiji uživo na radiju "SWR Leute". Moderator pita da li je Seipel ikada dobio honorar od Rusije. Seipel, vidno ogorčen, pita: "Honorar iz Rusije?"

Moderator: "Novac."

Seipel: "Znači misliš direktno iz..."

Moderator: "Direktno ili indirektno..."

Seipel: "Da li je još uvek moguće?"

Moderator: "Znači, ne veruješ? Pa ne?"

Seipel: "Ne!"

Seipel je novinarski teškaš: reditelj dokumentarnog filma, Putinov biograf, dobitnik nagrade Nemačke televizije i Švajcarske medijske nagrade za finansijske novinare. Seipel, koji je do 2018. bio honorarni pisac za NDR, takođe je nekoliko puta objavljivao u Švajcarskoj. Sada, tajni dokumenti iz novog curenja podataka dokazuju da je Seipel na kraju uopšte plaćen iz Rusije – i verovatno nekoliko godina.

 

Spoiler

Seipel je zapadni novinar koji ima najbolju vezu sa ruskim predsednikom. Posle prvog intervjua sa Putinom 2009. godine, proveo je noć u svojoj rezidenciji i igrao bilijar sa njim do kasno u noć – ovako ga je Sejpel kasnije opisao u jednoj od svojih knjiga. Za svoj dokumentarni film "Ja, Putin – A Portret" iz 2012. godine, koji je emitovan na ARD-u, pratio ga je u potrazi za crvenim jelenima u Sibiru, šofer je kroz Moskvu u limuzini gledao kako pliva u zatvorenom bazenu. Kritike na račun Putina? Kao na stranu.

"Šta Putina tera da otkucava": Pojavljivanje u švajcarskim medijima

Seipelov uvid u Putinovu Rusiju takođe mu je doneo ekspertski status u Švajcarskoj. Tokom 2013. i 2014. godine, njegov ARD dokumentarac o Putinu prikazan je na RTS-u u Švajcarskoj koja govori francuski. Poslednji put se pojavio na švajcarskom radiju koji govori francuski u februaru 2022. godine – tri nedelje pre Putinovog rata agresije na Ukrajinu. U skoro desetominutnom prilogu, Sejpel je govorio o provokativnoj "geopolitici SAD i NATO-a", koju je Ukrajina "već delimično integrisala".

U intervjuima, posebno švajcarskim medijima koji govore francuski, on već godinama objašnjava šta čini "Putina krpeljom". Morali bismo da "poslušamo" ruskog predsednika. On je rekao da će dozvoliti novo protivljenje. "Nema ničega što bi ukazivalo da će je on sprečiti u tome" (Le Temps, 2016). Putin je "emotivan i brzouman". Kao i "nije nesimpatičan" ("Švajcarska u nedelju", 2015). Putin je "direktan, ima šarm. Nekad je ironično, nekad osetljivo" (L'Hebdo, 2015).

Ove reči se sada pojavljuju u drugačijem svetlu. Hubert Seipel je verovatno prvi slučaj na svetu u kojem se može dokazati kako uticajni zapadni novinar dobija novac od Rusije.

 

U novom curenju podataka pod nazivom Kiparski poverljivi, pojavio se prethodno tajni ugovor Seipel-a. To je "Delo sponzorstva". Obezbeđena su sredstva za "razvoj projekta knjige o Rusiji". Cilj je da se "učini pristupačnim većoj publici". Seipel će za to dobiti 600.000 evra.

Nemac je potpisao u martu 2018. Knjiga je konačno objavljena 2021. godine pod naslovom: "Putinova moć. Zašto je Evropi potrebna Rusija". Izdavač je poznati izdavač hofman und Kampe sa sedištem u Hamburgu. Za to autor obično dobija pristojnu naknadu. Međutim, ni čitaoci ni izdavač ne saznaju za sponzorski ugovor koji stoji iza toga. Kada su ih pitali, Hofman i Kampe su rekli da do sada nisu imali "nikakva saznanja" o dodatnim "sponzorskim ugovorima".

Ali ko toliko novca isplaćuje nemačkom ekspertu za Rusiju?

Dokumenti iz curenja podataka pokazuju da se "sponzor" krije iza kompanije za proizvodnju školjki "De Vere Worldwide Corporation", koja je smeštena na Britanskim Devičanskim ostrvima na Karibima. Vlasnik ove kompanije u poreskom raju je, na papiru, visoko rangirani menadžer u "Severstal" zabrinutosti, a pripada ruskom oligarhu Alekseju Mordaševu.

Mordašev, 21-godišnji milijarder prema Forbsu, sankcionisan je od strane Švajcarske od početka 2022. godine. To je zato što, prema državnom Sekretarijatu za ekonomske poslove, ima "bliske veze sa ruskom vladom". Mordašov je takođe bio partner u Banci Rosija, koju je vlada SAD u svom saopštenju o sankcijama opisala kao ličnu banku Putina i šefa njegove države.

Aleksej Mordašov nije komentarisao Huberta Seipela kada su ga pitali. Kao ni ruski predsednik Vladimir Putin. 

 

Dva naloga za plaćanje, jedna rukom napisana beleška

Postoje dokazi u podacima da je novac za Sejpel očigledno došao od samog Mordašova, ne samo iz njegove kompanije. Prema izveštaju, 205.000 evra otišlo je De Veru iz mordašovljeve kompanije u jednom danu 2018. Samo nekoliko dana kasnije naložila je svojoj banci da prebaci 200.000 evra u Seipel. U 2019. godini, prema ovim dokumentima, desila se ista stvar: 405.000 evra otišlo je De Veri iz druge mordašove kompanije, od čega je 400.000 evra otišlo Sejpelu. Ova druga uplata karipskoj ofšor kompaniji čak je stigla od kompanije Mordašov sa računom u Švajcarskoj.

Seipel je već neko vreme na ruskom platnom spisku: Na drugom dokumentu postoji rukom napisana napomena da je ranije postojao "sličan" sporazum, "slično delo", sa Hubertom Seipelom, 2013. godine. U tom smislu, neko je rukom precizirao čemu je ovaj stariji sporazum bio namenjen: "Putinova biografija". Ostaje nejasno koliko je novca već teklo u to vreme. Seipel je od tada priznao NDR-u da je novac dobio od Alekseja Mordašova kroz dva "sponzorska ugovora" 2013. i 2018. godine.

Naime, Seipel je 2015. godine objavio biografiju Putina, koja je plasirana kao bestseler, od strane istog izdavača, Hofmana i Kampa. Francuski prevod knjige je čak objavljen u Švajcarskoj 2016. godine – od strane ženevskog izdavača Éditions des Syrtes.

Ubrzo nakon toga, odlomci iz knjige pojavili su se na dvosedmičnu rasprostranjenost u onome što je tada bio "Šveiz am Zontag". Nemac zna "Putina bolje od bilo kog drugog novinara", oglasio se list. Knjiga je takođe detaljno predstavljena na švajcarskoj televiziji koja govori francuski. Pominje se i u "Bilanu", koji pripada izdavačkoj kući Tamedia, koja takođe objavljuje ovaj list.

I biografija iz 2015. i njegova knjiga "Putinova moć" za 2021. godinu saosećaju sa Rusijom, istakli su kritičari. Na stotinama strana, na jednoj se čita mnogo saosećanja za Rusiju i oštre kritike NATO-a i SAD.

Imajući u obzir tajno sponzorstvo oligarha koje se sada pojavilo, postavlja se pitanje koliko su na presudu i nezavisnost novinara uticali.

 

Konkretno, kakvu je ulogu imao novac u širenju pro-Putinovog narativa?

Na papiru, Seipel je očigledno bio slobodan. U svakom slučaju, u sadašnjem ugovoru piše: "Autor nema nikakve obaveze prema sponzoru u vezi sa projektom. Ni u pogledu sadržaja ni sastava knjige, niti u bilo kom drugom pogledu, niti u njenom završetku."

To je upravo ono na čemu Hubert Seipel insistira u pisanoj izjavi o ovom istraživanju. On ne poriče ugovor i ubrizgavanje novca od Mordašova. Međutim, citirani pasus pokazao je "jasno definisane granice vršenja uticaja".

Iako mu je izdavač već platio knjige, on je očigledno dodatnih 600.000 evra video kao opravdane: radio je na knjigama dobrih osam godina, piše on. "To je vremenski period koji izdavači ne moraju dosledno da izračunavaju." Štaviše, plaćen je samo za knjige. On "ni u jednom trenutku nije dobio novac za filmove ili televizijske intervjue od trećih lica".

 

Pojavljuju se pitanja

A zašto su stotine hiljada evra protekle kroz skrivenu ljušturu oligarha bliskog Putinu? Mordašov je "preduzetnik" koji je "javno izneo svoju kritičnu distancu od rata", objašnjava Seipel. On je "neko od koga i preko koga možete mnogo da naučite".

I zašto nije obelodanio svoj sponzorski ugovor u svojim knjigama? Zašto je, kao odgovor na direktno pitanje na radiju, to prikrio, a kamoli demantovao, ako je bilo neproblematično? Seipel ne odgovara na ova pitanja.

NDR, za koji je Seipel radio više od deset godina, nije znao ništa o tajnoj naknadi. Reagujući na istragu, on je napisao da je Hubert Seipel trebalo da ga obavesti "o mogućem sukobu interesa". "Ako bi isplata uticaja na autora bila prihvaćena, NDR ne bi sprovodila takve produkcije, jer bi NDR videla sebe i svoju publiku prevarenu."

eipel je 2015. održao predavanje na Švajcarskom medijskom forumu u Lucernu o ulozi novinara. Naslov njegovog predavanja: "Dobri, zli i mi novinari". On je govorio o državnom udaru koji je uspeo da izvede nekoliko meseci ranije i koji je izazvao žestoke kritike: Seipel je intervjuisao Vladimira Putina na ARD-u u nedelju uveče u udarnom terminu. Odmah nakon ruske aneksije Krima u kršenju međunarodnog prava, šef Kremlja je trideset minuta mogao da iznese svoje viđenje stvari, a da pri tom ne mora da strahuje od kritičnih pitanja od Sejpela. Emisija je imala skoro šest miliona gledalaca, rekao je Seipel na forumu.

On je u svom predavanju objasnio da su novinari "sujetni" i "napolju zbog povratnih informacija". On ih je kritikovao da imaju "sklonost ka misionarstvu" i da "nisu baš tako nezavisni" kao što bi rekli – ali je mislio na broj klikova. Nakon njegovog izlaganja, novinarka SRF Suzana Vil pitala ga je na bini o njegovom pitomom Putinovom intervjuu.

Vile: "Da li žalite što niste tražili dokaze posle Putinovih izjava o fašističkoj infiltraciji Ukrajine?"

Seipel: "Ne. Pokajanje je besmislica."

Vile: "Zar nije trebalo da ukažete Putinu na očiglednu propagandu pred publikom?"

Seipel: "Da li moram? Ljudi su relativno dobri u razlikovanju PR-a i propagande."