[USA] SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE - unutrašnja politika i uticaj na svetska kretanja

[djole]

Just now, Dzoni_m said:

Jel’ prati neko saslusanje pred kongresom u vezi Epstajn fajlova? Koji raspad, pa Bondi moze odmah da pakuje torbu za tvorza cim ova garntiura ode……ono je zicer. Watergate je mala maca za ovo zataskavanje. 
Naraandzasti se pominje toliko puta u svemu tome, neko lepo rece manje se Isus pominje u Bibliji……….ostatak sveta hapsi i istrazuje redom, samo Bondi ne moze da nadje nikakvu krivicu……..jbt……..na sta je spala ta Amerika………. 

Sad sam krenuo da pisem, da li je moguce da je ovo stvorenje, ne znam kako bih je nazvao, AG???

 

Maniri, gestikulacije, recnik - mislim da je ovo gore nego ekipa na pinku i informeru, ne zajebavam se ni najmanje. 

[Ludi za Poli]

Lutnick jucer priznaje da je bio na Epstein otoku nakon sto se vec znalo ko je i sta je iako je ranije tvrdio da je 2005. prestao sav kontakt s njim, Bondi danas nastavlja sa zataskavanjem. Vise od pola ove administracije je zrelo da lezi u zatvoru cim izgube vlast. 

[Angelia]

 

On 2/2/2026 at 11:28 PM, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

 

Btw mislila sam da nemas pojma nista o qanon... tako si pricala. Ah da, kako kad treba znas ili ne znas. 

Nisam znala u vreme kad si ih prvi put pomenula, nakon sto si mi skrenula paznju na njih pogledala sam sta je. Covek se uci doke je ziv, ali me cudi da ponavljas njihovu pricu.

On 2/3/2026 at 3:35 AM, Ludi za Poli said:

 

Trumpa se pominje u fajlovima svako malo.

 

 

On 2/3/2026 at 1:19 PM, MeanMachine said:

 

Ne postoji komunikacija barem za sad u fajlovima, a posto su fajlovi pre svega email komunikacija vrlo moguce da Trump bas i nije mnogo istu koristio.

Ali fajlovi pokazuju da je Tramp ustvari informisao policiju da je tu nesto sumnjivo, sherif je dao svedocenje. Pricaju o njemu fajlovima, kao sto mi pricamo, naravno da se pojavljuje milion puta ako svako prica o njemu, nakon sto je postao predsednik. Uglavnom Epstain prica sa saradnicima o Trampu.

 

Realno, moguce da je bio konflikt oko nekretnina, ali Virginia G. Je svedocila da se pozalila Trampu, I da je on izbacio Epstaina iz kluba nakon toga. I to je daleko pre nego sto je Epstain optuzen u prvkm slucaju.

 

On 2/4/2026 at 4:54 PM, ciao said:

Gde je to Epstajnovo ostrvo jel se zna tacno? U Nevadi je prostitucija dozvoljena cini mi se uostalom kao i u nekim zemljama EU (Nemacka, Austrija, Grcka...) Mozda u svemu tome i nema toliko zakonski nedozvoljenih "dogadjaja" 

Zna se tacno gde je, imas nekog youtubera koji je cak upao na ostrvo negde 2023ce. Dosta fajlova govore o devojkama koje imaju 19, 20 ili 20+ godina, nije lepo, ali je legalno. Tipa "upoznacu te, lepa devojka, I prijateljski nastrojena 20+godina".  Wink wink. Znaci neka vrsta prostitucije postoji, ali maloletnici se ne pominju direktno. Neki ljudi tvrde da pricaju u kodu, ali nema dokaza, to je subjektivno tumacenje.  

U svedocenju o Trampu, sherif kaze da je Tramp prijavio da je video tinejdzerke, I da se uklonio. Za ljude koji ne razumeju US zakone, ne mozes samo na osnovu sumnje da optuzis nekog. To je defamation sue. 

[melankolic]

On 2/8/2026 at 3:20 PM, Eddard said:

 

Imaju li u šaci i 77 miliona Amerikanaca koji su glasali za budalu?

Ne samo njih. Imaju u šaci sve one u Evropi što su glasali i što će tek glasati za “Patriote” u EP. Tek ćemo videti šta to znači kada zavladaju po evropskim zemljama.

[djura.net]

bbc

 

The US House of Representatives has voted to rescind US President Donald Trump's tariffs on Canadian goods.

 

In a 219 to 211 vote, six Republican lawmakers joined Democrats to back a resolution that seeks to end the tariffs Trump imposed on Canada last year.

 

The vote is largely symbolic as it will still need to be approved by the US Senate and then approved by Trump, who is very unlikely to sign it into law.

 

As the vote was taking place on the House floor, Trump posted on Truth Social: "Any Republican, in the House or the Senate, that votes against TARIFFS will seriously suffer the consequences come Election time."

[Nek grmi jako]

9 hours ago, Angelia said:

 

 

 

Nisam vas video na topiku poslednjih dana, a htedoh da vas podsetim na onu polemiku koju smo imali u vezi sa povećanjem nivoa građanskih sukoba u SAD, kada ste vi tvrdili da do eskalacije sukoba najverovatnije neće doći.

 

Gledajući, međutim, istupe američkih olimpijaca koji izjavljuju da se na ZOI ne bore za Ameriku, i povlačeći paralelu sa jugoslovenskim sportistima pred raspad Jugoslavije, da li i dalje smatrate da ljudi u SAD i danas ne žive u nekakvom hibridnom građanskom ratu, što je najava za nešto mnogo ozbiljnije? Pri tome, podsetiću vas da je i druga strana imala svoje sportiste koji bi tačdaun ili zakucavanje poslavili igrajući Tramp dens, što je neskriveni performans u službi kulturnog rata...

 

Jer, u Jugoslaviji su sportski tereni bili mesta gde se raspad prvo osetio, najpre na tribinama među navijačima, a zatim i među sportistima. Sećamo se odbijanja slovenačkih i hrvatskih sportista da nastupaju pod trobojkom, ili onog slučaja kada je Divac sklonio hrvatsku zastavu na SP u košarci 1990.

 

U SAD danas vidimo sličan scenario, samo što nije etnički nego - ideološki. 

 

Izjave sportista da se ne bore za sve sugrađane i državu već za sebe ili određenu društvenu grupu ukazuju na eroziju zajedničkog mita, a gubitkom kohezivnog narativa SAD više nisu autoritet već platforma koja se kritikuje ako se ne slaže sa ličnim vrednostima sportiste.

 

I upravo je to sklonost hibridnog građanskog rata, kao prilično precizno opisano trenutno stanje u Americi, jer za razliku od 19. veka gde su se linije vukle geografski na Sever protiv Juga, danas su linije psihološke i informatičke. Pa tako konzervativna i liberalna Amerika konzumiraju potpuno različite vesti, veruju u različite istine i različitim sportistima, i imaju suprotstavljene definicije "slobode", a baš kao u SFRJ pred kraj njenog života, poverenje u federalne institucije skoro kao i da ne postoji.

 

Naravno, sve je to spekulacija bazirana na istorijskim modelima koji imaju tendenciju ponavljanja, jer iako je paralela sa Jugoslavijom škakljiva, postoje bitne razlike koje za sada sprečavaju potpuni kolaps, pre svega dolar i ekonomija, pošto su SAD i dalje globalna ekonomska sila, što je jak lepak za opstanak sistema. A i struktura sukoba je drugačija, jer su u Jugoslaviji republike imale jasno definisane granice, dok u SAD crveni i plavi žive u istoj ulici, što otežava klasičan vojni sukob, ali istovremeno olakšava stalnu društvenu frikciju.

 

A kada olimpijac, koji je po definiciji jedan od simbola nacionalnog jedinstva, kaže - ovo nije moja zemlja, on zapravo potvrđuje da je ideja E Pluribus Unum, dakle iz mnogih - jedno, ozbiljno uzdrmana.

 

I kada na sve to dodamo činjenicu da živimo u vremenu gde se ratovi ne vode nužno puškama, već kroz kulturu, identitete i delegitimizaciju institucija, u tom smislu, Amerika je već izvesno vreme u stanju trajnog unutrašnjeg konflikta niskog intenziteta, samo što to očigledno nekima još nije javljeno, a nekima - jeste.

 

Pri tome, pomoć u raspadanju sistema stiže i od onih najgrlatijih, jer kad se minimum nekog zajedničkog narativa raspadne, mediji prestaju da budu izvor informacija i postaju oružarnice ideoloških koncepata.

 

Pa je tako, primera radi, u Jugoslaviji jedan od ključnih preokreta nastao kada su RTS i HTV, ili kako su se tada već zvali, prestali da koriste terminologiju jedinstva i počeli da koriste arhaične i emocionalno nabijene termine koji dehumanizuju drugu stranu. I odjednom više nismo imali "radne ljude i građane", već "separatiste", "hegemoniste", "ustaše" i "četnike", jer su reči poslužile da se komšija pretvori u istorijsku pretnju.

 

Na sličan kalup danas u SAD imamo sličnu polarizaciju u terminima na fašiste, rasiste i komuniste, a kada nekoga nazovete "egzistencijalnom pretnjom po demokratiju", što je stizalo u bliskoj prošlosti i od najvećih SAD zvaničnika kao definicija suprotne strane političkog spektra, vi zapravo poručujete da dijalog više nije moguć.

 

U Jugoslaviji su sportisti bili vezivno tkivo koje je pucalo onog trena kada su ih mediji primoravali da se izjasne, kao što sa kamerama i mikrofonima jure i ove Amerikance po Milanu ili one repere i pevačice na dodeli muzičkih nagrada. Ako bi ćutali, bili su sumnjivi, a ako bi govorili stavljajući se na bilo koju stranu, postajali su heroji jedne, a izdajnici druge strane.

 

Jer sportista više ne može samo da trči ili skače, pošto mediji direktnim pitanjima insistiraju da taj sportista zauzme stranu u kulturnom ratu, posledično i do izjava da se ne bore za državu i narod, već za svoju "stranu" ili vrednosni sistem.

 

U Jugoslaviji je autoritet bio Savez komunista, a kada je on oslabio, svaka republika je proglasila svoju "istinu". U SAD, autoritet je nekada bio takozvani ustavni patriotizam, dok danas, zavisno od toga koji kanal gledate, živite u dva različita univerzuma gde se čak i osnovne činjenice dovode u pitanje.

 

Takođe, u Jugoslaviji je medijski rat bio dirigovan direktno iz političko-republičkih centara moći, dok je u SAD ovaj hibridni rat više tržišno orijentisan. 

 

Polarizacija donosi barem kakvu-takvu gledanost, klikove i novac. Što taj koncept čini opasnijim od onog jugoslovenskog, jer nema jednog "dugmeta" kojim se može zaustaviti – mržnja. 

 

Naročito sada kada je mržnja postala profitabilan biznis model.

Edited 5 hours ago by Nek grmi jako

[Angelia]

3 hours ago, Nek grmi jako said:

 

Nisam vas video na topiku poslednjih dana, a htedoh da vas podsetim na onu polemiku koju smo imali u vezi sa povećanjem nivoa građanskih sukoba u SAD, kada ste vi tvrdili da do eskalacije sukoba najverovatnije neće doći.

Kaznjena za sarcasm 😀

 

 

3 hours ago, Nek grmi jako said:

Na sličan kalup danas u SAD imamo sličnu polarizaciju u terminima na fašiste, rasiste i komuniste, a kada nekoga nazovete "egzistencijalnom pretnjom po demokratiju", što je stizalo u bliskoj prošlosti i od najvećih SAD zvaničnika kao definicija suprotne strane političkog spektra, vi zapravo poručujete da dijalog više nije moguć.

Tu si u pravu, ali taj kulturni rat je izgubljen, MSM su marginalizovani I bore se jos manja grupa radikalizovanih levicara. Tu doprinose I Holivud I sportisti, jer nisu jos dobili memo, uglavnom ljudi koji nisu povezani sa realnoscu. Zato sam ti rekla da tu nece biti nista, nije da je US polarizovana 50-50. Uzmi uvek u obzir da imas ogromni blok nezavisnih koje zovemo normies. Koji nemaju ideolosku sklonost, I samo zele da zive svoj zivot najbolje. Brinu o cenama, ekonomiji, poslovima etc.

Rat je izgubljen, kad su izgubili kontrolu nad medijima, kljucnu ulogu je ima Musk sa kupovinom Twittera, jer sad mozemo da vidimo dva sveta I da biramo. Takodje ceo Covid debakl je imao ogromnu ulogu.

Naravno da je oduvek bila greska demonizacija protivnika. To sam ja oduvek ponavljala, cenzurisanje slobode govora takodje. Dems su napravili gresku, jer su napustili svoju bazu u korist koalicije manjina, zapostavili su normies.

Generalno, poznata cinjenica je da je vecina US, manje ili vise konzervativna. To ne znaci da su Reps, nego da su im zajednicke americke vrednosti. Bez obzira da li su centar levo ili centar desno. U prostor koji su Dems ostavili, usetao je Tramp sa uglavnom zdravim razumom, na svim 80-20 issues. Na stranu spoljna politika, ali to je manje bitno za average joe.

 

3 hours ago, Nek grmi jako said:

Polarizacija donosi barem kakvu-takvu gledanost, klikove i novac. Što taj koncept čini opasnijim od onog jugoslovenskog, jer nema jednog "dugmeta" kojim se može zaustaviti – mržnja. 

 

Naročito sada kada je mržnja postala profitabilan biznis model.

Da si to rekao pre dve-5 godina, bio bi potpuno u pravu, bio je opasan period polarizacije. Gde mrznja jeste bila profitabilna. Ja pratim I leve I desne, I ne racunajuci ideoloske echo chambers, I radikalne budale na obe strane, retorika se ublazila. Uglavnom iz poslovnih razloga, ne prodaje se dobro, bas zbog onih normies, kojima se smucilo prodavanje mrznje. Oluja nije prosla, ali polako jenjava. 

[Nek grmi jako]

22 minutes ago, Angelia said:

Kaznjena za sarcasm 😀

 

 

Tu si u pravu, ali taj kulturni rat je izgubljen, MSM su marginalizovani I bore se jos manja grupa radikalizovanih levicara. Tu doprinose I Holivud I sportisti, jer nisu jos dobili memo, uglavnom ljudi koji nisu povezani sa realnoscu. Zato sam ti rekla da tu nece biti nista, nije da je US polarizovana 50-50. Uzmi uvek u obzir da imas ogromni blok nezavisnih koje zovemo normies. Koji nemaju ideolosku sklonost, I samo zele da zive svoj zivot najbolje. Brinu o cenama, ekonomiji, poslovima etc.

Rat je izgubljen, kad su izgubili kontrolu nad medijima, kljucnu ulogu je ima Musk sa kupovinom Twittera, jer sad mozemo da vidimo dva sveta I da biramo. Takodje ceo Covid debakl je imao ogromnu ulogu.

Naravno da je oduvek bila greska demonizacija protivnika. To sam ja oduvek ponavljala, cenzurisanje slobode govora takodje. Dems su napravili gresku, jer su napustili svoju bazu u korist koalicije manjina, zapostavili su normies.

Generalno, poznata cinjenica je da je vecina US, manje ili vise konzervativna. To ne znaci da su Reps, nego da su im zajednicke americke vrednosti. Bez obzira da li su centar levo ili centar desno. U prostor koji su Dems ostavili, usetao je Tramp sa uglavnom zdravim razumom, na svim 80-20 issues. Na stranu spoljna politika, ali to je manje bitno za average joe.

 

Da si to rekao pre dve-5 godina, bio bi potpuno u pravu, bio je opasan period polarizacije. Gde mrznja jeste bila profitabilna. Ja pratim I leve I desne, I ne racunajuci ideoloske echo chambers, I radikalne budale na obe strane, retorika se ublazila. Uglavnom iz poslovnih razloga, ne prodaje se dobro, bas zbog onih normies, kojima se smucilo prodavanje mrznje. Oluja nije prosla, ali polako jenjava. 

 

Već sam vam pisao da je sam geografski položaj vas i mene dovoljan razlog da vam poverujem kada kažete da od eskalacije sukoba nema ništa, a i sam napominjem da je činjenica po kojoj su SAD globalna sila ozbiljna brana da te ideološke bujice odu u ćoravu stranu.

 

Ali ako već u tu čorbu kao neizostavni začin dodamo i ekonomiju, odnosno priče o velikom resetu jer je dug SAD nešto što samo raste i on ne može da bude podmiren, možemo mirne duše i čiste savesti da se zapitamo postoji li delotvorniji reset od građanskog rata?

 

I to je u stvari pravo pitanje od milion dolara ili, u ovom slučaju, od 38 hiljada milijardi dolara, koliko iznosi dug. Pa ako posmatramo istoriju, jasno nam je da se veliki dugovi retko vraćaju štednjom, a prečesto se rešavaju nekakvom katastrofom.

 

A građanski rat, u ekonomskom smislu, možemo da posmatramo i kao najbrutalniju formu stečaja jedne države. 

 

U Jugoslaviji je, recimo, dug bio inicijalna kapisla, ili barem jedna od takvih. Kada je ponestalo stranih kredita krajem 80-ih, republike su počele da se svađaju oko toga ko koga hrani i ko kome krade pare, a u SAD danas imamo sličnu dinamiku nečega što je u stvari borba za mrvice, ako se uporedi sa ukupnim dugom. Budžetske debate više nisu o razvoju, već o tome kome oduzeti da bi se dalo svojima, a to produbljuje jaz između saveznih država... 

 

Inflacija mu na sve to dođe kao neki tihi porez, jer kada država štampa novac da pokrije dug, ona zapravo uzima od običnog čoveka. To stvara ogorčenost koju političari lako preusmeravaju na "one druge", dakle na desnicu, levicu, gornje, donje, imigrante i elitu, kanališući bes prema unutrašnjem sukobu umesto ka reformama.

 

I tu dolazimo do teorije ekonomskih ciklusa, kao što je ona koju zastupa Rej Dalio (koga neretko ovde pominjem zato što nije ni političar ni medijski propagandista već biznismen), po kojoj je unutrašnji konflikt logična faza nakon što dug postane neodrživ. Jer, građanski rat, hibridni ili stvarni, omogućava nekoliko stvari koje mirnodopski sistem ne može, poput brisanja obaveza jer nova vlast ili fragmentisani entiteti jednostavno proglase stari dug nevažećim, kao i novi monetarni sistem, kada se stari dolar koji je opterećen dugom zamenjuje sa nečim novim. 

 

Znate kako, ratno stanje u stvari dozvoljava vladi mere koje su u demokratiji nezamislive, uključujući i potpunu kontrolu nad imovinom i resursima.

 

I Jugoslavija je, s tim u vezi, imala unutrašnji reset, ali Amerika je, međutim, centralni stub globalne ekonomije pa ako se ona resetuje kroz unutrašnji sukob, to neće biti samo lokalni rat, već globalni ekonomski tektonski poremećaj.

 

Iz svega toga proizilazi i moje skromno mišljenje da građanski rat jeste najekstremniji oblik reseta jer on fizički i pravno uništava "stari ugovor", odnosno dotadašnje obaveze na kojima počiva država.

 

Ipak, u SAD se taj rat trenutno vodi u novčanicima i na ekranima. 

 

Pravo je, međutim, pitanje da li će dug i inflacija biti razlozi koji će naterati ljude da izađu na ulice, ili će ih ideološka mržnja i detalji poput onih istupa sportista naterati da prestanu da veruju u vrednost zajedničkih ugovora i zajedničkog novca.

Edited 2 hours ago by Nek grmi jako

[Angelia]

@Nek grmi jako Neke stvari koje govoris imaju smisla, dug jeste problem i mora da se resava. Inflacija je definitivno porez za obicnog coveka, ako realna zarada ne raste. I da je gradjanski rat reset, ali samo kazem da ti je konacni zakljucak pogresan. Nismo ni blizu gradjanskog rata, taj gradjanski rat se samo vodi na drustvenim mrezama. Gde je manjina jako glasna. Ako bi doslo do ekonomskog kolapsa, tu realno imas sansu za tako nesto, kao sto se desilo u Jugoslaviji. Ali US je daleko od ekonomskog kolapsa. Ogromna steta je uradjena tokom Covida, tu smo bili u zestokoj opasnosti, ideoloski i ekonomski. Ukljucujuci suludu ilegalnu imigraciju koja je dosta napravila stete. Ali sad polako pokusavamo da te stvari vratimo unazad. Kazem polako, jer nisu svi efekti jasno vidljivi. Verujem da Tramp u nekim stvarima pravi greske, jer statisticki mora biti tako kad radis 100 poteza odjednom. Nije ni lako sve opraviti. 

[Nek grmi jako]

43 minutes ago, Angelia said:

@Nek grmi jako Neke stvari koje govoris imaju smisla, dug jeste problem i mora da se resava. Inflacija je definitivno porez za obicnog coveka, ako realna zarada ne raste. I da je gradjanski rat reset, ali samo kazem da ti je konacni zakljucak pogresan. Nismo ni blizu gradjanskog rata, taj gradjanski rat se samo vodi na drustvenim mrezama. Gde je manjina jako glasna. Ako bi doslo do ekonomskog kolapsa, tu realno imas sansu za tako nesto, kao sto se desilo u Jugoslaviji. Ali US je daleko od ekonomskog kolapsa. Ogromna steta je uradjena tokom Covida, tu smo bili u zestokoj opasnosti, ideoloski i ekonomski. Ukljucujuci suludu ilegalnu imigraciju koja je dosta napravila stete. Ali sad polako pokusavamo da te stvari vratimo unazad. Kazem polako, jer nisu svi efekti jasno vidljivi. Verujem da Tramp u nekim stvarima pravi greske, jer statisticki mora biti tako kad radis 100 poteza odjednom. Nije ni lako sve opraviti. 

 

Dopada mi se vaš optimizam, ali svesni ste da aktuelne momente treba staviti u perspektivu nekadašnjih istorijskih procesa, da bismo mogli da izvučemo neke zaključke i da nas neki novi momenat ne bi eventualno zatekao, figurativno rečeno, spuštenih gaća.

 

U tom smislu me interesuje i šta bi istorija mogla da okarakteriše kao Fort Samter nekog novog građanskog sukoba, da li je to šestojanuarski incident na Kapitolu, Russiagate, uvođenje Trampa u policijsku stanicu, atentat na njega ili nešto drugo. Jer pitanje modernog Fort Samtera je ključno za razumevanje kako se piše istorija.

 

Fort Samter, naime, 1861. godine nije bio početak neslaganja, već trenutak kada je simbolička tenzija postala fizička agresija, a ako gledamo današnju Ameriku, istoričari budućnosti verovatno neće tražiti jedan pucanj, već niz pređenih crvenih linija nakon kojih povratak na staro više nije bio moguć.

 

Recimo, Russiagate bi se kroz prizmu erozije legitimiteta mogao posmatrati kao intelektualni početak rata. To je, zapravo, bio trenutak kada je polovina zemlje poverovala da je vrhovni autoritet, dakle predsednik, strani agent, dok je druga polovina poverovala da su državne institucije duboko korumpirane i naoružane narativom protiv dela naroda.

 

Tada je, ispostaviće se, uništena ideja o zajedničkoj istini, a bez zajedničke istine, država je samo geografski pojam, ne i zajednica.

 

Takođe, Šesti januar kao simbolički juriš najviše liči na Fort Samter po vizuelnom i dramskom efektu, jer je prvi put u modernoj istoriji centar moći bio fizički ugrožen od strane sopstvenih građana. I kao što je Fort Samter bio napad na federalnu imovinu, 6. januar je bio direktan napad na proces prenosa vlasti. Za levo-liberale, to je dan izdaje, a za desnicu to je bio vapaj potlačenih pa čak i false flag...

 

Generalno gledano, to je tačka gde je kompromis postao - prljava i bezobrazna reč.

 

Imamo i svojevrsni pravni Rubikon koji je pređen, poput prelaska Rubikona koji je označio početak građanskog rata u Rimu, jer je uvođenje bivšeg predsednika u policijsku stanicu de fakto najstvarniji Fort Samter, budući da je to faktički prelazak iz političkog u kazneni sukob. A u istoriji propalih država, naime, trenutak kada pobednička strana počne da hapsi vođu opozicije obično označava kraj demokratije i početak otvorenog sukoba.

 

A kao direktni efekat, imali smo činjenicu da je Trampovo lice na policijskom dokumentu o privođenju zabetoniralo uverenje kod miliona Amerikanaca, koji su mu nešto kasnije na izborima predali po drugi put najviši politički položaj u državi, da sistem više nije fer sudija, već - učesnik u ratu.

 

Postoji, ipak, još jedna opcija koja mi pada na um, a koja je možda i najopasnija jer je prošla mnogo neprimetnije u odnosu na ostale događaje - teksaška granična kriza. Jer sukob između Nacionalne garde Teksasa i federalnih agenata oko granice sa Meksikom je nešto najbliže direktnoj vojnoj konfrontaciji dve vlasti, državne i federalne, još od Građanskog rata, i to je bio trenutak gde su se puške našle naspram pušaka zbog pitanja suvereniteta.

 

Bilo kako bilo, istorija bi mogla zaključiti da je Fort Samter novog rata bio proces, a ne događaj. Ako bih morao da biram, hapšenje Trampa ima najveći potencijal da u udžbenicima bude označeno kao tačka bez povratka, jer je to trenutak kada je pravni sistem u očima miliona Amerikanaca postao - bojište.

 

I ako je već prvom građanskom ratu povod bio ropstvo kroz prizmu ljudskih prava i ekonomije, ostaje nam da razmišljamo šta je to što je danas ta centralna moralna tema oko koje nema dogovora... 

 

Da li je to definicija slobode, ili jednostavno goli opstanak jedne od dve nepomirljive Amerike?

 

 

Edited 1 hour ago by Nek grmi jako

[Angelia]

35 minutes ago, Nek grmi jako said:

 

Dopada mi se vaš optimizam, ali svesni ste da aktuelne momente treba staviti u perspektivu nekadašnjih istorijskih procesa, da bismo mogli da izvučemo neke zaključke i da nas neki novi momenat ne bi eventualno zatekao, figurativno rečeno, spuštenih gaća.

Naravno, ali ja vise ne vidim red flags, bilo je touch and go, ali sad je prosto leva strana izgubila, I mora da se vrati na scenu.

 

35 minutes ago, Nek grmi jako said:

U tom smislu me interesuje i šta bi istorija mogla da okarakteriše kao Fort Samter nekog novog građanskog sukoba, da li je to šestojanuarski incident na Kapitolu, Russiagate, uvođenje Trampa u policijsku stanicu, atentat na njega ili nešto drugo. Jer pitanje modernog Fort Samtera je ključno za razumevanje kako se piše istorija.

Atentat na Trampa je to mogao da uradi, da je uspeo, tu smo bukvalno dodged the bullet.

 

 

35 minutes ago, Nek grmi jako said:

Recimo, Russiagate bi se kroz prizmu erozije legitimiteta mogao posmatrati kao intelektualni početak rata. To je, zapravo, bio trenutak kada je polovina zemlje poverovala da je vrhovni autoritet, dakle predsednik, strani agent, dok je druga polovina poverovala da su državne institucije duboko korumpirane i naoružane narativom protiv dela naroda.

Tu si upravu, ja sam tad govorila da su promenili mnoga vidjenja, I mnogi izgubili kredibilitet. Ali nije podela na pola-pola. Iskreno receno, veoma mali broj ljudi je poverovao u tu teoriju o stranom agentu. Cak I onima koji su politicki podrzavali ceo Russiagate, je bilo jasno da je u pitanju politicki cirkus.

 

35 minutes ago, Nek grmi jako said:

Tada je, ispostaviće se, uništena ideja o zajedničkoj istini, a bez zajedničke istine, država je samo geografski pojam, ne i zajednica.

 

Takođe, Šesti januar kao simbolički juriš najviše liči na Fort Samter po vizuelnom i dramskom efektu, jer je prvi put u modernoj istoriji centar moći bio fizički ugrožen od strane sopstvenih građana. I kao što je Fort Samter bio napad na federalnu imovinu, 6. januar je bio direktan napad na proces prenosa vlasti. Za levo-liberale, to je dan izdaje, a za desnicu to je bio vapaj potlačenih pa čak i false flag...

 

Generalno gledano, to je tačka gde je kompromis postao - prljava i bezobrazna reč.

Gresis, Jan6 iako dosta ljudi misli da je bio sramota, nije tako velika stvar za vecinu u USA. Vise kao riots gone wrong. Nije unistena ideja zajednicke istine, to je ustvari uradjeno sa BLM protestima. Ali amerikanci su se ujedinili ponovo oko zajednickih ideja. Vidimo da je podrska za SAVE act 83%, preko 70% kod dems. Podrska za deportacije, isto vecinska

Ne vidim ni da je hapsenje Trampa bio bitan dogadjaj, ustvari sve to sto navodis, se obilo o glavu za Dems.

 

35 minutes ago, Nek grmi jako said:

I ako je već prvom građanskom ratu povod bio ropstvo kroz prizmu ljudskih prava i ekonomije, ostaje nam da razmišljamo šta je to što je danas ta centralna moralna tema oko koje nema dogovora... 

 

Da li je to definicija slobode, ili jednostavno goli opstanak jedne od dve nepomirljive Amerike?

 

 

Definicija slobode, ali opet, I to je 80-20 pitanje. I odgovornosti ljudi u vlasti. Ja bukvalno ne vidim nijedno bitno pitanje gde je podela 50-50. Generalno imas sukob izmedju 20-20 na obe strane. 60% verovatno potpuno nezainteresovano za ideoloske gluposti. 

[Ludi za Poli]

Jan6 je bio od Trumpa inicirani pokusaj drzavnog udara i nasilne promjene rezultata izbora koje je dokazano izgubio. Uporno ponavljanje lazi na tvoju veliku zalost nikad nece postati istina koliko god se trudila. 

[Nek grmi jako]

15 minutes ago, Angelia said:

Naravno, ali ja vise ne vidim red flags, bilo je touch and go, ali sad je prosto leva strana izgubila, I mora da se vrati na scenu.

 

 

 

Pa kako je leva strana izgubila ako ošuri konze na međuizborima, impičuje Trampa i ponovo preokrene rezultat na semaforu kulturnih ratova? Jer u tom scenariju reč je o intermecu, a ne o ireverzibilnom gubitku političkog uticaja...

 

Vi, naravno, shvatate da je taj ishod u kome demsi uzimaju Zastupnički dom i Senat itekako moguć, naročito ako uzmemo u obzir tradicionalnu izduvanost pobednika posle trijumfa na velikim izborima i činjenicu da nisu ni svi Trampovi glasači zadovoljni ni kvantitativnom ni kvalitativnom izvedbom prenosa predizbornih obećanja u realnost, ni kad je reč o ilegalnim imigrantima, dakle broju i tempu njihove deportacije, a ni ako se radi o nekim ekonomskim parametrima.

 

I ako/kada do toga dođe, mogu da se kladim u hektar gibanice i bazen koka kole da ćete biti drugačijeg raspoloženja nego danas i kad je reč o nivou konflikta između dve Amerike, a i o krajnjim dometima tog konflikta.

 

 

Edited 20 minutes ago by Nek grmi jako