[USA] SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE - unutrašnja politika i uticaj na svetska kretanja

[djura.net]

CNN

 

President Donald Trump “would not recommend” a special prosecutor to investigate the Jeffrey Epstein case, White House press secretary Karoline Leavitt said Thursday — despite some GOP calls to do so.

 

“The president would not recommend a special prosecutor in the Epstein case. That’s how he feels,” Leavitt told reporters at a White House briefing, adding that she was “not sure” if Trump had discussed appointing a special counsel with Attorney General Pam Bondi.

[Nicklord]

On brani žene od Epstina. Sram vas bilo šta pišete ovde

[Rex]

Otpuštena je i savezna tužiteljka. Ćerka Komija, koji je jurio Trampa, ali i tužiteljka protiv Epstina i Maksvelove. 

 

Quote

Maurene Comey, a Manhattan federal prosecutor who worked on the criminal cases against Jeffrey Epstein and Ghislaine Maxwell, was abruptly fired on Wednesday by the Trump administration, according to six people with knowledge of the matter.

 

Kakva gamad, kakvi odvratni primeri ljudskih bića.

 

Edit: Da dodam čisto Trampov komentar kada su nju uhapsili, kad je on bio predsednik: 

 

Quote

"I just wish her well, frankly. I've met her numerous times over the years... I just wish her well, whatever it is."

 

Edited Friday at 11:33 AM by Rex

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

2 hours ago, Rex said:

WSJ je ekskluzivno objavio da je došao u posed knjige u kojoj 50 ljudi Epstinu čestitaju 50. rođendan. Među njima je i Tramp. On negira da je to uradio, preti da će tužiti WSJ. FBI nije komentarisao, DOJ nije komentarisao. Ova knjiga se nije pominjala ranije. Prenosim u spojleru deo kako je izgledao Trampov deo i stavljam u spojler jer je užasno.

 

 

  Hide contents

It isn’t clear how the letter with Trump’s signature was prepared. Inside the outline of the naked woman was a typewritten note styled as an imaginary conversation between Trump and Epstein, written in the third person.

 

“Voice Over: There must be more to life than having everything,” the note began.

Donald: Yes, there is, but I won’t tell you what it is.

Jeffrey: Nor will I, since I also know what it is. 

Donald: We have certain things in common, Jeffrey. 

Jeffrey: Yes, we do, come to think of it. 

Donald: Enigmas never age, have you noticed that? 

Jeffrey: As a matter of fact, it was clear to me the last time I saw you. 

Trump: A pal is a wonderful thing. Happy Birthday — and may every day be another wonderful secret.

 

 

 

Arhivirana verzija. 

 

Pedofilčina odvratna, od sada, MAGA=pedo. Svaki put kad se Tramp pojavi, uz njega treba da ide potpis: A pal is a wonderful thing. Happy Birthday — and may every day be another wonderful secret.

 

Nisam sigurna da ce ovo pomoci celoj situaciji u otkrivanju neke istine. 

 

Ovo vise deluje kao ljubavno pismo izmedju njih. Drugo, suvise je koherentno za traparu. 

 

Na kraju ce ispasti 'fake news' i sve ostalo sto se pojavi istinito ce biti obelezeno kao fake news (decak koji je vikao vuk)

 

Cela ova situacija sa fajlovima moze da bude dve stvari. Da nece da objave jer je tramp zaista u njima (verujem da ga ima, ali ne da je ovo pismo tacno i mozda nije bas toliko diskriminirajuce kako mi to ocekujemo), ili je tramp svo vreme lagao da postoji i to mu pomoglo da pobedi jer su svi magasi ocekivali da vide Obamino, Bajdenovo, Klintonovo i ostalih demokrata imena u njima... i napokon imaju dokaz da kako su demokrati pedofili. 

 

I kako tramp kaze, demokrate su izmislile nesto sto ne postoji... Po trampu, demokrate su u fajlovima, fajlovi samo sto nisu objavljeni, ipak ih necemo objaviti jer ne postoji... 🥴

 

Nesto postoji, a ocito da mi to vise necemo videti jer su demontirali ceo sistem i verovatno fajlove unistili. 

[DameTime]

3 hours ago, Rex said:

Pedofilčina odvratna, od sada, MAGA=pedo. Svaki put kad se Tramp pojavi, uz njega treba da ide potpis: A pal is a wonderful thing. Happy Birthday — and may every day be another wonderful secret.

 

Kristen Anderson
E. Jean Carroll
Rachel Crooks
Katie Johnson
Jessica Drake
Jill Harth
Cathy Heller
Ninni Laaksonen
Jessica Leeds
Mindy McGillvray
Jennifer Murphy
Cassandra Searles
Natasha Stoynoff
Temple Taggart McDowell
Karena Virginia
Summer Zervos

 

Ovo su imena žena, devojčica koje je seksualno napastvovao. Katie Johnson je podnela tužbu 2016. godine tvrdeći da ju je silovao u Epsteinovoj vili. Da ju je vezao za krevet, udario kad je molila da prestane i pretio da će joj ubiti celu porodicu ako bude progovorila.

 

Takođe joj je pričao o drugoj dvanaestogodišnjakinji koja je silovala a potom nestala. Katie ga je prijavila, a posle pretnji smrću povukla tužbu i nestala. 

 

Sve ove informacije su dostupne javnosti godinama, i šta su uradili sa njima? Izabrali ga za predsednika SAD. Dva puta. 

[Rex]

20 minutes ago, DameTime said:

 

Kristen Anderson
E. Jean Carroll
Rachel Crooks
Katie Johnson
Jessica Drake
Jill Harth
Cathy Heller
Ninni Laaksonen
Jessica Leeds
Mindy McGillvray
Jennifer Murphy
Cassandra Searles
Natasha Stoynoff
Temple Taggart McDowell
Karena Virginia
Summer Zervos

 

Ovo su imena žena, devojčica koje je seksualno napastvovao. Katie Johnson je podnela tužbu 2016. godine tvrdeći da ju je silovao u Epsteinovoj vili. Da ju je vezao za krevet, udario kad je molila da prestane i pretio da će joj ubiti celu porodicu ako bude progovorila.

 

Takođe joj je pričao o drugoj dvanaestogodišnjakinji koja je silovala a potom nestala. Katie ga je prijavila, a posle pretnji smrću povukla tužbu i nestala. 

 

Sve ove informacije su dostupne javnosti godinama, i šta su uradili sa njima? Izabrali ga za predsednika SAD. Dva puta. 

 

"Are you still talking about Jeffrey Epstein? This guy's been talked about for years. Are people still talking about this guy? This creep? That is unbelievable. I can't believe you're asking a question on Epstein at a time like this, when we're having some of the greatest success, and also tragedy with what happened in Texas. It just seems like a desecration."

[Dragan]

Ono sto sam vec najvaljivao odmah nakon izbora stabilne budale - kao i Milosevic, on zeli da stavi sape na FED

i da na osnovu licnih preferenci stampa pare i deli svojim gangsterskim pomagacima.

 

Tramp želi da se reši šefa Feda – i rizikuje globalni ekonomski potres

Donald Tramp poziva na smenu predsednika Federalnih rezervi Džerouma Pauela.

Stručnjaci upozoravaju da bi smena mogla da potrese globalna finansijska tržišta i masovno potkopa poverenje u američku ekonomiju.

 

Spoiler

Donald Tramp mesecima negoduje protiv politike kamatnih stopa Džerouma Pauela, predsednika američkih Federalnih rezervi (Fed). Američki predsednik zahteva brzo i značajno smanjenje kamatnih stopa. Međutim, Pauel okleva jer, kako kaže, strahuje da bi Trampova carinska politika mogla dovesti do stalno visoke inflacije. Tramp je više puta pokrenuo mogućnost smene Pauela, čak ga nazivajući „kretenom“ ili „idiotom“. Pauelov mandat traje do proleća sledeće godine. On je najavio da neće podneti ostavku i izjavio je da centralna banka nikada neće biti pod uticajem političkog pritiska.

 

Pauel je trn u Trampovom oku. Ali da bi ga se rešio, Trampu bi bio potreban pravno valjan razlog – i on tvrdi da ga je pronašao: renoviranje dve zgrade Federalnih rezervi u Vašingtonu vredno 2,5 milijardi dolara.

„Ako potrošite 2,5 milijardi dolara na renoviranje, mislim da je to zaista sramotno“, rekao je Tramp. Predsedniku Federalnih rezervi nije potrebna palata. Projekat renoviranja je u toku od Trampovog prvog mandata, ali ga je američki predsednik tek nedavno pogledao.

 

Sedište Federalnih rezervi, zgrada Mariner S. Ekls, imalo je očajničku potrebu za modernizacijom jer su, između ostalog, električni sistemi, vodovod, ventilacija i grejanje bili potpuno zastareli. Neki delovi datiraju još iz 1930-ih. Renoviranjem će biti uklonjeni i azbest, olovo i druge štetne građevinske komponente i zgrada će biti opremljena modernim električnim i komunikacionim sistemima. Zgrada u obliku slova H, nazvana po bivšem predsedniku Federalnih rezervi iz 1930-ih i 40-ih, nalazi se u centru Vašingtona, nedaleko od Linkolnovog spomenika. Centralna banka takođe renovira zgradu pored, koju je stekla 2018. godine.

Troškovi su 600 miliona dolara veći nego što je prvobitno procenjeno. Razlozi za to – kao što je često slučaj sa građevinskim projektima – su složeni: na primer, viši troškovi materijala zbog inflacije ili više azbesta nego što se očekivalo. Štaviše, lokalna ograničenja Vašingtona u pogledu visine zgrada primorala su rukovodioce projekata da grade pod zemljom, što je skuplje. Ras Vout, glavni savetnik administracije za budžet, napisao je pismo Pauelu u kojem je naveo da je Tramp „izuzetno zabrinut“ zbog „raskošne“ renovacije. „Planirane su krovne bašte, privatne VIP trpezarije i liftovi, vodeni elementi, luksuzni mermer i još mnogo toga“. Pauel je negirao sve optužbe i izjavio da ništa od toga nije planirano.

 

Pauelova smena pre kraja njegovog mandata u maju 2026. godine bi potkopala dugogodišnju nezavisnost centralne banke. Ovo bi moglo da potrese finansijska tržišta, dovede do pada berze i natera investitore da zahtevaju premiju prilikom pozajmljivanja novca američkoj ekonomiji. Fed često mora da donosi politički nepopularne odluke zbog svog mandata da obezbedi najveću moguću zaposlenost i održi stabilne cene. Kada je Fed osnovan pre više od 100 godina, sa dobrim razlogom je trebalo da bude zaštićen od političkog pritiska. Prepreke za smenjivanje predsednika centralne banke su stoga veće nego za većinu drugih političkih zvaničnika. Potreban je „dobar razlog“. To bi moglo da uključuje nedolično ponašanje ili kršenje službenih dužnosti od strane predsednika Feda. Prema Trampu, to se dogodilo sa projektom renoviranja.

 

Tržišta su odmah reagovala na Trampove planove za otpuštanje: dolar je oslabio, prinosi trezorskih obveznica su porasli, a akcije su pale na najniži nivo u poslednje dve nedelje. Tramp se potom povukao: „Ne isključujem ništa, ali je veoma malo verovatno da ću ga otpustiti – osim ako ne bude morao da se suoči sa prevarom“, rekao je novinarima u sredu. U međuvremenu, stručnjaci upozoravaju na Trampovu intervenciju. Otpuštanje Pauela moglo bi dovesti do „koleba tržišta valuta i obveznica“, piše Džordž Saravelos, globalni šef istraživanja deviznog tržišta u Dojče banci, u internoj proceni koju je objavio časopis Fortune. „Pauelovo uklanjanje smatramo jednim od najvećih potcenjenih rizika od događaja“, rekao je Saravelos. Reakcija tržišta bi bila „snažna“. Empirijski i akademski dokazi o efektima gubitka nezavisnosti centralne banke su jasni: „U ekstremnim slučajevima, i valuta i tržište obveznica mogu se srušiti ako inflaciona očekivanja porastu, realni prinosi padnu, a premije rizika porastu“, citira Saravelosa časopis Fortune.

 

Otpor Trampovim planovima se formira u američkom Senatu – čak i unutar njegove sopstvene stranke. Republikanski senator Tom Tilis je rekao: „Ako neko misli da bi bila dobra ideja da Fed postane samo još jedna agencija u vladi koja izveštava predsednika, pravi veliku grešku.“ Tilis je rekao Asošijejted presu da bi otpuštanje Pauela prvenstveno naštetilo običnim ljudima. Pauel ne donosi svoje odluke o kamatnim stopama sam, već ga nadgleda odbor od 12 članova. Njegov republikanski kolega, Majk Raunds, rekao je da tržišta očekuju da će američke Federalne rezerve delovati nezavisno. „A ako bi i na minut pomislili da Pauel nije nezavisan, to bi dovelo u pitanje prognoze i integritet odluka koje banka donosi“, dodao je. Mnogi drugi republikanci su, međutim, pozvali na Pauelovu ostavku. „Najnesposobniji i najgori predsednik Federalnih rezervi u američkoj istoriji trebalo bi da podnese ostavku“, rekao je senator Berni Moreno iz Ohaja. Međutim, savetovao je da se Pauel ne otpusti. Sam Tramp je rekao da je bio ohrabren da otpusti Pauela na sastanku sa oko desetak desničarskih republikanaca u utorak uveče. Republikanski senator Džon Kenedi upozorio je na dugotrajnu pravnu bitku ako Tramp otpusti Pauela. „To bi podrazumevalo sudski spor i ne vidim razlog da ga otpustim, ni sa razlogom ni sa nečim drugim“, rekao je.

 

Edited Friday at 12:15 PM by Dragan

[Don Dusko]

7 hours ago, Nicklord said:

On brani žene od Epstina. Sram vas bilo šta pišete ovde

A od sebe da li brani?

[Dragan]

Win Bigly. Ili da ipak sacekamo rezultate.

 

Spoiler

 

 

 

 

 

Edited Friday at 06:32 PM by Dragan

[ters]

Intersantna pozicija za MAGA - kao u onoj prici o zlom seljaku iz okoline Bregane 1941.  Naostrio se na zlo, navukao crnu kosulju I onda cekao kojim crnokosuljasima se pridruziti zavisno od toga gdje bude granica izmedju Njemacke, Italije I NDH da se osveti selu koje ga izopstilo jer je svima krao stoku i potkazivao ih zandarima… 

 

Sada biraju izmedju Trampa, Muska, MGT, Alexa Jonesa I Nick Fuentesa, i jednostavno cekaju da vide “gdje ce biti granica” pa da nastave sa pogromom immigranata- jer su za to glasali i manje im je bitno ko ce ga provoditi. Crnu kosulju su navukli- samo je pitanje insignije i povika koji ce ispustati uz podignutu ruku- kada kai Muskolini daju srce…

 

 

Edited Friday at 06:51 PM by ters

[Nicklord]

2 hours ago, Don Dusko said:

A od sebe da li brani?

U tebi se bore dva vuka...

[HAMMER]

8 hours ago, Nicklord said:

U tebi se bore dva vuka...

Vuk Branković i vuk Drašković.

[Dragan]

Srecan Rekordni US Nacionalni Dug, svima koji slave !

 

20.1.2025. - 36,372,000,000,000 $

20.7.2025. - 37,125,000,000,000 $

[Maharaja]

1 hour ago, Dragan said:

Srecan Rekordni US Nacionalni Dug, svima koji slave !

 

20.1.2025. - 36,372,000,000,000 $

20.7.2025. - 37,125,000,000,000 $

 

To je Bajdenov dug. Tramp je hteo da smanji, ali ne može to zbog Bajdena....

(to će ti sad biti narativ)

[nonick]

Skoro pola gllasaca USA uziva u mizeriji I patnji slabijih, bas za ovo su glasali.

 

 

 

[Dragan]

11 hours ago, Maharaja said:

 

To je Bajdenov dug. Tramp je hteo da smanji, ali ne može to zbog Bajdena....

(to će ti sad biti narativ)

Za one kojima nije jasno o cemu se radi (video je napravljen jos pre BBB - brain burn bill).

 

 

Nesto novije.

Spoiler

 

 

Edited yesterday at 12:01 PM by Dragan

[Dragan]

Noam Chomsky doduse koristi svaku priliku da opljune US i njen imperijalizam,

ali mi se ovo cini dobra analiza kako i zasto je stabilna budala mogla postati predsednik.

Neki delovi mogu se dobro primeniti i na stanje u Srbiji.

Spoiler

Dugo tvrdim da je američka politika i kultura osmišljena ne da informiše, već da odvlači pažnju kako bi usadila odgovarajuće stavove kojima bi se preneo određeni pogled na svet. Kao što sam napisao u delu „Razumevanje moći“, ono što je upečatljivo u ovom slučaju nije to što se Donald Tramp ponaša na načine koje bi bilo koji etički okvir prepoznao kao moralno razmatrane, već to što milioni ljudi to ne vide tako. A pitanje je, zašto to čine? Da li mnogi ljudi misle da je Tramp dobar?

 

To ima manje veze sa samim Trampom nego sa dugim raspadom moralnih i društvenih institucija u kapitalističkim demokratijama. Često i glasno nam se govori da živimo u slobodnom društvu gde pojedinci imaju pravo da sami konstruišu svoje vrednosti. Ali kakva je to sloboda? U knjizi „Rekvium za američki san“, opisao sam namerno demontiranje kolektivnih institucija, sindikata, javnih škola, društvene solidarnosti i drugih, zamenjujući ih onim što elite preferiraju, atomizovanim potrošačima, dokumentarcima, pogrešno informisanim i nesposobnim da deluju zajedno.

Rezultat nije sloboda, već društvo koje je takvo fragmentirano da moralna koherentnost postaje nemoguća. To je ono što je i Alister Mekintajer primetio, mada iz tradicionalističke perspektive. Njegova ideja emotivizma, kulture gde je svaki moral lične preferencije, nije daleko od onoga što sam opisao kao sistem proizvedenog pristanka.

Kada je javni diskurs kolonizovan logikom tržišta i oglašavanja, kada se istina svede na ono što se može prodati, da li je čudo što ljudi nisu u stanju da razlikuju okrutnost od snage ili korupciju od autentičnosti? Tramp nije aberacija u ovom sistemu. On je njegov destilovani izraz. On otelotvoruje šta se dešava kada društvo napusti ideju zajedničkog moralnog dobra i zameni je performativnim ličnim interesom. Kao što je Mekintajer napisao: „Varvari ne čekaju iza granica. Oni nama već vladaju dosta dugo, a Tramp je samo najglasniji među njima.“

Ono što najviše uznemirava je Čomskijev pogled: Zašto je demokratija već slomljena, ne Trampova patologija, već društveni uslovi koji je čine privlačnom. građanstvo izloženo decenijama neoliberalne ideologije deregulacije, privatizacije i dogme da ne postoji tako nešto kao društvo. Kako je Tačer rekla, predodređeno je da izgubi svoj moralni rečnik. U zemlji u kojoj je jezik etike zamenjen sloganima, a javni život spektaklom, Trampova teatralna okrutnost postaje oblik prepoznavanja. On govori jedini jezik, koji je mnogim ljudima ostao. Pa ipak, ništa od ovoga se ne dešava slučajno. Erozija javnog morala nije samo kulturni trend. To je politički projekat. Kao što sam često govorio, pametan način da se ljudi drže pasivnim i poslušnim jeste da se striktno ograniči spektar prihvatljivog mišljenja, ali da se dozvoli veoma živa debata unutar tog spektra. Mediji ne osporavaju premisu da je moral stvar ličnog ukusa, država ga pojačava. Zato Tramp može izgledati i groteskno i legitimno, jer su institucije koje bi mogle da mu se suprotstave odavno izgubile svoju sposobnost ili volju da to učine.

Da bismo razumeli kako je trampizam postao moralno tolerantan ili čak divljen u očima miliona, moramo pogledati dalje od samog čoveka. Tramp nije samo politička figura. On je kulturni artefakt koji je proizveo sistem koji je ispraznio građanski život i pretvorio politiku u pozorište. Kao što sam više puta pomenuo, kada se javna arena suzi na ulogu gledalaca, a ne učesnika, onda moć podrazumevano pripada koncentrisanim ekonomskim snagama. Razmotrite Juval Levenovo zapažanje citirano u članku: „Tramp ne ulazi u institucije da bi ga one oblikovale. On ih koristi kao pozornice na kojima će nastupati.“ Ovo odražava suprotnu istinu modernog američkog političkog života. Degradacija institucija u platforme za izgradnju ličnog brenda. Predsedništvo, nekada zamišljeno kao javno poverenje, postaje lična imovina koju treba monetizovati. Vlada više nije instrument za opšte dobro. To je marketinški alat za vas same. Ovo je kulminacija onoga što sam nazvao neoliberalnom kontrarevolucijom i organizovanim napadom na javnu sferu koji se sprovodi tokom proteklih 40 godina. Nije stvar samo u tome da su institucije oslabljene, već u tome da su transformisane da služe privatnim ciljevima. Uloga obrazovanja, na primer, pomera se sa negovanja demokratskih građana na stvaranje poslušnih radnika.

 

Kao što je Makintajer primetio, vrline nekada ugrađene u društvene uloge iskrenost, izvrsnost, vernost se uklanjaju i zamenjuju instrumentalnom racionalnošću. Šta funkcioniše? Šta se prodaje? Šta pobeđuje? I u ovom vakuumu, identitet postaje performans. Politika postaje estetika. Kao što je filozof Alan Blum žalio, moralni relativista kaže: „Ti radiš sebe, ja ću radim sebe.“ Ali pod naprednim kapitalizmom, ovo se pretvara u nešto još pogubnije, komodifikaciju identiteta.

Tramp ne predstavlja koherentan pogled na svet. On nudi performans moći, stav pobune, emocionalno rezonantnu vatru. Njegova privlačnost nije ideološka, već je visceralna. Često sam govorio o spektaklu izbora, pažljivo koreografisanim dramama koje, zamenjuju Izdaju elite i bes radničke klase za smisleno demokratsko angažovanje. U proizvodnji saglasnosti, pokazali smo kako inženjeri masovnih medija pristaju definisanjem parametara debate.

Ali u Trampovoj eri, spektakl konzumira strukturu. Nije stvar samo u tome da je debata uokvirena. Radi se o tome da je spektakl zamenio promišljanje uopšte. Politika postaje emocionalno oslobađanje, plemenska afirmacija, moralna zamena. I tako dalje, pitanje, zašto ljudi misle da je Tramp dobar? Pokazuje se kao loše formiran. Nije stvar u tome da misle da je dobar u aristolovskom smislu ili čak u konvencionalnom etičkom okviru. Umesto toga, njegove pristalice misle da je on autentičan, stvaran, sa jakim kvalitetima lišen moralnog sadržaja, ali pun emotivne moći u društvu gde se moralna koherentnost raspala. To je ono što je Makintajer nazvao emotivizmom. To je takođe ono što ja nazivam internalizacijom propagande. Ovo nije ograničeno na politiku desnice. Liberali takođe deluju unutar istog slomljenog okvira. Oni cene svoje estetske gestove, virtuelnu signalizaciju, institucionalni brending, retoričku inkluziju, dok često održavaju same sisteme koji stvaraju nejednakost i fragmentaciju. Kao što sam davno upozorio, ne morate kontrolisati šta ljudi misle ako možete kontrolisati o čemu pričaju. Kulturni rat postaje zamena za strukturne promene. Simbolika zamenjuje suštinu.

Kada se odreknete morala života, uklonite zajedničke narative o pravdi i smanjite građansko obrazovanje za obuku za karijeru. Ne stvarate samo konfuziju. Stvarate savršeno okruženje za autoritarne oportuniste. Ovo nije spekulacija. To je istorijski presedan. Kao što sam napisao u ko vlada svetom, kada ljudi izgube veru u institucije, u elite i samu demokratiju, oni ne nestaju samo. Okreću se ka svakome ko obeća da će uspostaviti red čak i ako je to obećanje prevara. Razočarani nisu apatični. Ljuti su, anksiozni i traže jasnoću u magli moralnog relativizma. Pa, i to je to gde demagog cveta. Makintajer je tvrdio da smo u tragu prosvetiteljskog racionalizma zadržali fragmente moralnog jezika, ali smo izgubili koherentne prakse koje su im dale značenje. Ja bih išao dalje. U društvu kojim upravlja maksimizacija profita, ti fragmenti se prenamenjuju kao alati manipulacije. Reči poput slobode, patriotizma, pa čak i Boga, lišene su istorijskog sadržaja i koriste se kao emocionalno oružje u službi moći. Tramp ne konstruiše argument. On izvodi preferenciju. Želim, uzimam, pobeđujem. Ovo nije odstupanje od logike kapitalističke demokratije. To je njen najčistiji izraz. Kao što sam mnogo puta objasnio, kultura potrošnje, koju namerno negovaju reklame i političke elite, uči ljude da ne dovode u pitanje moć, već da je žele.

 

Kako je Tramp postao simbol, a ne političar koristi.

Zato, kao što sam napisao u knjizi „Reququum for the American Dream“, sistem nije slomljen. On funkcioniše tačno kako je zamišljeno. Postoji i dublja opasnost. Kada ljudi više nisu u stanju da rešavaju moralne nesuglasice kroz zajedničke principe, okreću se sili, prisili ili manipulaciji. To su dva stuba modernog političkog života. Nasilno policijsko delovanje za neposlušne siromašne i sofisticirana propaganda za obrazovanu srednju klasu. Kao što članak s pravom primećuje, naš politički jezik je prestao da ubeđuje i sada teži da preplavi, intimizira ili zavede. Ovo nije samo domaći problem. Moralna nekoherentnost američkog života proširuje se i na spoljnu politiku gde se retorika demokratije koristi za maskiranje imperijalnog nasilja. Kada živite u društvu koje predsedništvo tretira kao brend, a politiku kao pozornicu, rat takođe postaje spektakl. nešto što se prodaje, a ne opravdava. Upozorio sam da je cilj medijskog sistema da ne informiše javnost. To je da usadi verovanja koja će održavati korporativnu državu u funkciji.

Isto može se reći i za naše moralne institucije. Oni ne uče ljude kako da žive samo u zajednici. Oni ih uče kako da pobede. A Tramp, uprkos svojoj vulgarnosti, to razume bolje od većine. On se ne trudi da se pretvara da moć treba da služi javnom dobru. Jednostavno je osvaja, hvali se osvajanjem kao dokazom snage. Za društvo koje je izgubilo svoj etički kompas, ta vrsta dominacije izgleda privlačno, čak i divno. Ali divljenje nije isto što i značenje, a značenje je ono što smo izgubili.

Postoji jedna značajna rečenica pred kraj članka koju sam smatrao posebno otkrivajućom. Citira Teda Klejtona, politikologa koji sumira Makintajerovo upozorenje da živimo u fragmentiranom društvu sastavljenom od pojedinaca koji nemaju predstavu o opštem dobru. Nema načina da ubedimo jedni druge šta bi opšte dobro moglo biti. I zaista, većina nas veruje da opšte dobro ne postoji i ne može postojati. Dodao bih samo da ovo nije slučajnost. To je posledica moći koja deluje kroz ideološki dizajn. U proizvodnji saglasnosti, dokumentovali smo kako je propaganda najefikasnija kada erodira samu mogućnost neslaganja ne kroz represiju već kroz fragmentaciju. Kada je svaki pojedinac izolovan, nesiguran u ono za šta se zalaže, nepovezan sa bilo kojom tradicijom kolektivne borbe, onda je polje širom otvoreno uglavnom za drsko pozivanje na autoritet i strah. Zato je demokratija na Zapadu, posebno u Sjedinjenim Državama, sve više počela da liči na tržište na kojem se politička lojalnost kupuje i prodaje kao i svaka druga roba. Ne možemo prevideti duboke istorijske korene ovog propadanja. U klasičnoj republikanskoj tradiciji koja seže do Aristotela i oživljena u ranoj američkoj građanskoj misli, državljanstvo nije bilo samo pravni status. To je bio moralni poziv. Građanin je bio neko ko je posvećen javnom dobru, raspravljanju, negovanju vrline. Ali u neoliberalnom dobu, taj koncept je sve samo ne nestao. Kao što sam napisao u knjizi „Reququum for the American Dream“, ideal je imati pojedince koji su potpuno disocirani jedni od drugih, koji su poslušni, koji su izolovani, koji ne učestvuju ni u čemu.

Ono što je Makintajer nazvao gubitkom zajedničkog moralnog jezika, ja bih opisao kao uspeh sistema osmišljenog da privatizuje sve, uključujući i značenje. I kada se moralni diskurs uruši, kada vrlina više nije socijalno konstruisana i kolektivno težina, dobijate upravo ono što sada imamo, društvo u kojem jak čovek ne izgleda kao aberacija, Moć medijske polarizacije i politike identiteta već kao prirodni ishod sistema koji meša moć sa svrhom. Ovo pomaže da se objasni zašto Tramp ne odbija javnost, već rezonira sa njom. To naravno personifikuje iskrivljenu verziju snage u moralnom vakuumu. Kao što članak ispravno primećuje, Tramp ne ispunjava nijedan standard izvrsnosti, niti čak ni pokušava. On potpuno odbacuje standarde. I za mnoge ljude, posebno one koji su odrasli u kulturi radikalnog individualizma i estetizovane politike koja napuštanje oseća oslobađajućim. Ali naravno, to nije ništa slično. To je, zamena građanske slobode potčinjavanjem spektaklu.

 

Kao što sam dugo upozoravao, pametan način da se ljudi drže pasivnim i poslušnim jeste da se strogo ograniči spektar prihvatljivog mišljenja, ali dozvoli veoma živu debatu unutar tog spektra. Tramp pomera granice performansi, ali nikada logiku same moći. On nije pretnja za sistem. On je njegov simptom. Makintajer je to shvatio kada je sa proročkom jasnoćom napisao da varvari ne čekaju iza granica. Oni već vladaju nama prilično dugo. Taj stih, tako često citiran, ne ukazuje samo na Trampa ili njemu slične, već na institucionalno propadanje koje im omogućava da se uzdignu. Ne suočavamo se sa usponom nečeg novog. Svedoci smo raspada onoga malo što je ostalo.

Centralna opasnost sa kojom se suočavamo nije samo uspon jedne autoritarne ličnosti ili čak političkog pokreta zasnovanog na negodovanju i performansama. To su površinske manifestacije. Dublja pretnja je to što smo kao društvo prestali da verujemo da istina, karakter ili solidarnost imaju značaj. Prihvatili smo da ne postoji koherentan, već samo konkurentne preferencije, pojačane algoritmima koje monetizuju demagozi, a koje masovna zabava čini beneficijalnim. Ono što je možda najjezivije, a ja tu reč ne koristim olako, jeste da je u ovoj praznini jezik vrline toliko erodiran da ljudi više ne prepoznaju njeno odsustvo. Kao što sam napisao u delu „Razumevanje moći“, stanovništvo bi trebalo da bude pasivno, apatično i da skreće pažnju na nešto drugo, poput profesionalnog sporta, seks skandala ili nečeg sličnog. Bilo šta, sve dok nije ozbiljno.

Trampizam u svom najuspešnijem obliku nije ideologija. To je zabava kao dominacija. Ona napreduje ne u raspravi, već u praznini koja je ostala kada rasprava više nije moguća. Ali, još uvek postoji tračak mogućnosti. Članak se završava pozivom na pluralizam, što nije loš instinkt ako pod tim podrazumevamo nešto ozbiljnije od koegzistencije preferencija.

Ako mislimo na negovanje građanske vrline, oživljavanje javnog razuma i Zašto logika ne uspeva u političkoj lojalnosti obnovu zajednica koje održavaju etički život, onda da, možda je to put napred. Ne bi trebalo da se zavaravamo. Nema garancija. Eh, kao što sam često govorio, optimizam je strategija za stvaranje bolje budućnosti jer osim ako ne verujete da budućnost može biti bolja, malo je verovatno da ćete istupiti i preuzeti odgovornost da je učinite takvom. Ali optimizam odvojen od svesti postaje saučesništvo.

Ako želimo da se odupremo dubokim autoritarnim tendencijama sadašnjosti, moramo početi ne samo sa protestom ili politikom već sa moralnom rekonstrukcijom. Ta rekonstrukcija nas mora još jednom naučiti kako da prepoznamo integritet kada vidimo da sam sklon korupciji kada se paradira pred očima. Mora vratiti sposobnost da se govori o dobrom i lošem ne kao o preferencijama, već kao o temelju života u kome se može živeti. Mi nismo, kako neki zamišljaju, poraženi od haosa drugih. Živimo kroz posledice sopstvenog institucionalnog i moralnog kolapsa. I ako odbijemo da ga imenujemo, bićemo vladani njime. Postoji vrsta istorijske amnezije koja omogućava društvima da više puta čine iste zločine, dok sebe ubeđuju da deluju u virtuelnom svetu. Tek kada ljudi počnu da se sećaju da se pitaju ko su i kako su stigli ovde, bilo šta poput oslobođenja postaje moguće. Patuljak Čski koji vlada svetom.

 

Noam Chomsky: Why Do So Many Americans Admire Trump?