Jump to content

[USA] SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE - unutrašnja politika i uticaj na svetska kretanja


McCarthy

Recommended Posts

Ako kupovinu akcija posmatramo kao investiciju, što taj čin svakako i jeste, onda dolazimo na klizav teren oporezivanja investicije, a ne dobiti, budući da prilikom investicije nema garancije da li će ona biti u konačnom bilansu isplativa ili će investitor pretrpeti gubitak.

 

Mi, u tom kontekstu i predmetnom slučaju, zapravo polemišemo da li bi trebalo da bude oporezovan ulagač koji je investirao u akcije...

 

Jer niko ne zna šta će biti sa tim akcijama i kakva će biti njihova vrednost danas, za nedelju dana, pola godine ili u periodu dužem od redovnog poreskog izveštaja. Danas vrede ovoliko, posle onoliko, a boga pitaj koliko će vredeti kada ulagač odluči da ih proda.

 

Okej, razumemo da fali novca i da se od prvog uvođenja poreza do danas neprekidno razmišlja o ideji kako povećati poreski obim i svakojake namete poreskim obveznicima, ali zaista prvi put čujem da neko čak i hipotetički razmišlja o oporezivanju gubitka.

Edited by Nek grmi jako
Link to comment
Share on other sites

11 minutes ago, Kronostime said:

Hm, imas neku dobit od akcija i to se oporezuje sa 25% ako ga zadrzis na racunu?

 

GWfMikTWUAAeiv0?format=jpg&name=small

 

To mu dodje kao neka soft nacionalizacija?

:default_coffee:

To mu dodje kao "trla baba lan da jos prodje dan"

Americki gradjani i americke instuitucije ( penzioni fondovi na primer) zive sa akcijama ( za razliku od nas iz Evrope kojima je sve

nesto sumnjivo i nismo skloni rizicima) i nije dobro da im neko tako preti ovakvim glupostima.

Link to comment
Share on other sites

Samo nemojte ekstremne bogatase da dirate.

Oni su svoje pare posteno (po zakonu) zaradili i bez njih ne bi bilo USA (a bogami ni siromaha, jer su oni siromasi samo u odnosu na bogatase).

 

Bauk komunizma (jos uvek) kruzi USA i plasi postene gradjane.

  • Like 2
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Just now, Dragan said:

Samo nemojte ekstremne bogatase da dirate.

Oni su svoje pare posteno (po zakonu) zaradili i bez njih ne bi bilo USA (a bogami ni siromaha, jer su oni siromasi samo u odnosu na bogatase).

 

Bauk komunizma (jos uvek) kruzi USA i plasi postene gradjane.

Ne radi se ovde o ekstremnim bogatasima nego i ljudima kao sto sam ja, koji imaju recimo neki kapital od 100.000 dolara,

rizikuju da ga ulazu u akcije, nadaju se da ce za starost imati neku paru i sad im lupas neke poreze na tu jedinu njihovu

ustedjevinu. Za ove ekstremne bogatase ima ona druge gudacke instrumente, povecava porez na dobit korporacija, ali ova

nerealizovana dobit i portez na nju nema veze s tim.

Nego kako je to sa tim indivudalnim ekstremno bogatih u Svajcarskoj?

Nix bauk komunizma?

Link to comment
Share on other sites

Čujem da Kamala dovodi komunizam u USA. Kako glasati za gospođetinu, pomozite? 

 

Naravno, Trampovci bi rezali vene na ovakve predloge jer vrlo dobro znaju koliki je prevarant i lopov njihov ljubimac. No :classic_laugh:

 

 

Edited by DameTime
Link to comment
Share on other sites

činjenice

 

Činjenice i brojke

U 2022. godini 1353 mirovinska fonda isplatila su mirovine u ukupnom iznosu od 31,5 milijardi CHF.

Na kraju 2022. fondovi su upravljali imovinom od 1.066 milijardi CHF, što je povećanje od 8 posto u usporedbi s prethodnom godinom.

 

Ukupna vrijednost ulaganja na kraju 2022. iznosila je 1066 milijardi CHF. Glavne kategorije ulaganja su dionice (27,1 posto), nekretnine (23,6 posto) i alternativna ulaganja (8,8 posto). Mirovinski fondovi smanjili su svoju kvotu obveznica zbog okruženja niskih kamatnih stopa u posljednjih nekoliko godina.

 

Poresko opterećenje i porezi (na prihod)

 

Edited by Dragan
Link to comment
Share on other sites

22 minutes ago, Selina said:

a u Nemackoj ( zivim tu je, imam pare, placam raznorazne poreze i na dobit pa znam)

ne postoji porez na neku apstraktnu dobit,

 

Imas.

 

Aj sad kad sam naceo: ja savake godine mogu da kupim odredjen broj deonica firme u kojoj radim. Jedan broj deonica mogu da kupim za 60% trzisne vrednosti na dan kada je firma to dogovorila sa regulatorom. 40% (razlika izmedju trizne vrednosti i onoga sto mi zaposleni placamo) placa firma kao neku vrstu bonus seme. Zato nije problem prema regulatoru. E onda ja lepo platim tih 60% a onda se pojavi cika iz poreske i kaze ti imas capital gain jer si zaradio, platio si manje a vredi vise. I to moram odmah da platim. Ja imam zabranu da prodajem te deonice kojie sam kupio sledece 2 godine. Znaci, oni su meni naplatili nesto sto sam ja "mogao da prodam i ostvarim dobit" ali niti sam niti mogu.

 

I da ovo" Ne radi se ovde o ekstremnim bogatasima nego i ljudima kao sto sam ja, koji imaju recimo neki kapital od 100.000 dolara," upravo se radi o extermnim bogatasima jer predlog se odnosio na > 100Mil

Edited by Dzoni_m
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

2 minutes ago, Selina said:

Tih 25% placam i ja ( u Nemackoj) na dobit iz akcija, stednje, ali samo ako mi pare stvarno legnu na racun,

za akcije znaci samo za pare koje dobijam iz dividendi nikako na vrednost akcija koja se svakodnevno menja.

Ti si u Nemackoj, ne u USA i to je drugi par opanaka.

Ovde govorimo o USA, izborima u istoj i reperkusijama istih na ekonomiju i socijalne prilike u USA, a posredno i na ostatak sveta.

Da li je Kamala nesto najbolje st DP moze da ponudi u ovom trenutku?

Ne, biografija joj je puna kontroverznih stvari koje mogu mnogim americkim glasacima da zasmetaju pocev od nacina kako je ostvarila svoju karijeru, laznog igranja na rasnu kartu, gafova kao DA, kao i to da nema neki jasan stav sta i kako dalje, vec je to mesavina stavova svih, pa i politickih protivnika.

O kliberenju i izbacivanju floskula u javnim nastupma da ne pricamo....

Sa druge strane, Tramp je Devil We know - takav je kroz celu svoju karijeru, bar ono sto je u javnosti poznato: u poslovnim prilikama beskrupulozni dripac koi ce iskoristiti sve ono sto mu Zakon omogucava, Hedonista koji uziva u svemu tome sto ga prati kao javnu licnost i brizljivo neguje taj svoj imidz.

Da li je to njegova mana ili prednost  - pokazace izbori. Samo, on vrlo vesto igra na emocijama dosta Amerikanaca sto se tice domace ekonomije, imigranata i ucesca u ratovima i to mu daje ne malu prednost, posebno u uslovima krize gde se poslovi, a samim tim i sigurnost u stanovanju i prezivljavanju dovodi u pitanje.

Da li je dobar izbor?

Ne!

Zalosno je da je izbor u najvecoj  tzv. Demokratiji na svetu sveden na tako nicim dostojne kandidate za vodjstvo iste.

Ja im, licno, ne bih dao ni 2 nacrtane ovce da cuvaju - jedan bi ih prodao, a druga bi ih pogubila i kliberila se objasnjavajuci kako se to desilo.

Uz takav kvalitativni izbor za POTUS - svet je mnogo losije mesto za zivot, a i diktatori sa druge strane zvuce smislenije i privlacnije.

Nije do tih diktatora vec do onoga sta je referentna tacka u odnosu na njihove sisteme, a ta tacka se, zahvaljujuci ovakvom izboru, poprilicno srozala.

 

Link to comment
Share on other sites

12 minutes ago, Dzoni_m said:

 

Imas.

placa firma kao neku vrstu bonus seme. Zato nije problem prema regulatoru. E onda ja lepo platim tih 60% a onda se pojavi cika iz poreske i kaze ti imas capital gain jer si zaradio, platio si manje a vredi vise. I to moram odmah da platim. Ja imam zabranu da prodajem te deonice kojie sam kupio sledece 2 godine. Znaci, oni su meni naplatili nesto sto sam ja "mogao da prodam i ostvarim dobit" ali niti sam niti mogu.

 

I da ovo" Ne radi se ovde o ekstremnim bogatasima nego i ljudima kao sto sam ja, koji imaju recimo neki kapital od 100.000 dolara," upravo se radi o extermnim bogatasima jer predlog se odnosio na > 100Mil

Bonusi i ekstra placanja idu u poreze, to znas i kada ti i poklanjaju ili prodaju po  snizenoj cen i te akcije,nije to tema,

tema je porez na dobit koja ne postoji jer u tvom slucaju dobit postoji.

Link to comment
Share on other sites

Ne. Gresis. Bas tako se zove stavka na resenju. Porez na dobit 25%. Ovo sto sam ja nazvao "bonus semom" pricam sa stanovnistva motivacije tj razloga zasto to poslodavac radi. Kako oni to resavaju knjigovodstveno, ne znam. 

Edited by Dzoni_m
Link to comment
Share on other sites

Spoiler

Promena poreske politike koju najavljuje Kamala Haris nije nova, ona je samo potvrdila da podržava svih skoro 5 biliona dolara povećanja poreza uključenih u predlog budžeta predsednika Bajdena za 2025. godinu. 

 

I, dakle, budući da se neki delovi iz tog Bajdenovog paketa koje pominjemo odnose samo na one čija imovina vredi minimum 100 miliona dolara, neki od tih poreza svakako nisu za sirotinju, ali u dugačkoj listi povećanja svakolikih poreza je i taj predlog da se oporezuju neostvareni dobici bogatih Amerikanaca, koji bukvalno mogu da se ispostave i kao gubici, pa da dođemo do neobičnog slučaja - oporezivanja gubitaka. 

 

I kao što su neki od nas ovde primetili, takav porez bi bio ekonomski destruktivan, ali frka oko ove jedne loše ideje odvratila je zapravo pažnju od drugih, širih i još ekonomski štetnijih predloga.

 

Na primer, Haris zahteva stopu federalnog poreza na dobit preduzeća od 28 procenata i stopu poreza na kapitalnu dobit i dividende od 44,6 procenata, što bi automatski Sjedinjenim Državama donelo ubedljivo prvo mesto na listi najvećih ukupnih poreskih stopa na korporativni prihod u razvijenom svetu, kada se kombinuju sa državnim porezima. 

 

I onaj ko pomisli - super, nanu li im bogatašku, sad će naša Mamala da ih ojadi, mora da zna da tu ne trpe samo bogati, jer radnici na kraju snose većinu troškova poreza na dobit preduzeća kroz niže plate, manje bonuse i stimulanse, manje mogućnosti za zapošljavanje, pa čak i otkaze.

 

Sećam se da sam pre izvesnog vremena video koliko opterećenje privrede te vrste doprinosi promenama na tržištu rade i gubitku radnih mesta, ali budući da sam zaboravio te brojke, neću ih ni pominjati. Ali da su dobre - vala nisu. S druge strane, neki posebni brojevi nam i ne trebaju u domenu onoga što valjda svi znamo - da je porez na dobit preduzeća u princpipu jedan od ekonomski najdestruktivnijih načina za povećanje prihoda u budžetu, te da bi ukupni ekonomski trošak predloženog povećanja poreza verovatno bio višestruko veći od poreskih prihoda koji se prikupe na taj način.

 

Njen plan bi takođe povećao najviše federalne stope poreza na dohodak tako da bi kombinovane državne, lokalne i savezne poreske stope bile na pogrešnoj strani Laferove krive, to jest odnosa između moguće stope oporezivanja i rezultujućeg nivoa prihoda. u 36 država i Vašingtonu DC. Sa izgledima da vizuelno zaliče na one posleratne udbaše u kožnim mantilima, koji otimajući od bogatijih nisu učinili život boljim za one siromašne...

 

Kumulativni ekonomski gubici od takvog povećanja poreza predstavljaju smrt od hiljadu raznih umanjenja... Iako svaki predlog može izgledati kao usmeren na samo nekoliko Amerikanaca, određenu industriju ili samo profitabilne kompanije, međutim, zajedno uzevši, Haris predlaže najveće povećanje poreza u više od 40 godina, podižući poreske stope na neke od najviših u svetu i rezultirajući nižim platama američkih radnika i sporijim ekonomskim rastom.

 

Neki od ostalih više od 90 predloga uključuju veći porez na otkup akcija, nove globalne minimalne poreze, veće poreze na prenete kamate, nova ograničenja odbitka plata za dobro plaćene zaposlene, veće poreze na proizvodnju nafte, gasa i uglja, ograničenja doprinosa za penziju, novu akcizu od 30 odsto na troškove električne energije za digitalno rudarenje... 

 

Pa iako izgleda kao kap u moru grešaka koje je načinila Bajdenova adinistracija, čiji je Kamala Haris bila deo,, ovaj Kamalin plan uključuje novi porez na tradicionalni prihod i nerealizovanu kapitalnu dobit za poreske obveznike sa više od 100 miliona dolara ukupnog bogatstva. I mada je naizgled ograničen visokim pragom neto vrednosti, takav porez bi bio ekonomski destruktivan i administrativno neizvodljiv, a da ne pominjemo da je i neustavan ako neko oporezuje nečiji eventualni gubitak.

 

U stvari, prevedeno na način koji razume i učenik šestog razreda, osnovni problem sa oporezivanjem nerealizovanih dobitaka je u tome što se zapravo ne može ništa oporezovati dok se imovina ne proda radi profita. Ne znam koliko je to teško nekome da shvati... 

 

I ne samo to, već nametanje poreza na nečiji projektovani budući prihod pre nego što obveznik dobije pravo na prihod takođe postavlja dublja pitanja o individualnim imovinskim pravima, finansijskoj privatnosti i, ako već istražujemo krajnje konsenkvence, čak i u dužničkom postupku.

 

Potraga za porezima na nerealizovane dobitke dovodi do suštinskog neslaganja oko toga šta čini - prihod. Jer, nerealizovani kapitalni dobici nisu komponenta nijedne od 11 različitih mera prihoda koje trenutno koriste razne savezne agencije, a nerealizovani dobici su isključeni iz prihoda od prvog modernog zakona o porezu na dohodak iz 1913. godine.

 

Što nas dovodi do toga da je Kamala Haris ili najveći poreski znalac i najpametniji političar i zakonodavac u istoriji američke politike, ili joj svi ostali zakonodavci, predsednici i poreski eksperti iz američke istorije jednostavno nisu ni do kolena zbog njihovog neznanja i propusta dužeg od jednog veka,,, 

 

Treba reći i to da ta batina kojom vitla Kamala ima dva kraja, jer oporezivanje nerealizovanih dobitaka podiže i efektivne poreske stope za štediše u SAD tako što ih tera da unapred plate svoje poreze na dobitke koji još nisu realizovani. A porez na nerealizovanu dobit plaćen godišnje iz gotovine, logično, povećava poreze plaćene za više od 12 procenata. 

 

A budući da sam u prethodnom postu pomenuo da zapravo polemišemo o oporezivanju ulaganja, a ne dobiti, takvo povećanje poreza na povraćaj investicija lagano bi destimulisalo preduzetništvo, otvaranje novih preduzeća i sveukupno ulaganje u vodeće industrije... Obaška to što bi novi porez takođe domaće investitore gurnuo u nepovoljan položaj u odnosu na inostrane investitore u sličnoj situaciji, koji ne podležu porezu, a nisam suguran da je takva nesrazmerna konkurencija baš po slovu zakona...

 

Koliko je to u stvari administrativno neizvodljivo i o kakvoj je finansijskoj papazjaniji reč, svedoči i to što je nemoguće adekvatno obračunavanje gubitaka kada vrednost imovine opada. Odnosno, ako se dobici na papiru oporezuju, onda i gubici na papiru zahtevaju rabat za unapred plaćene poreze, jel da? 

 

A to znači da bi 2022. godine, kada je neto vrednost Ilona Maska opala za 182 milijarde dolara, vlada njemu dugovala 45 milijardi dolara na ime povraćaja nekih od poreza koje je platio prethodnih godina na dobitke, jer su dobici bili - prolazni. a ispisivanje velikih čekova najbogatijim Amerikancima kada ekonomija posustane stvorilo bi značajna budžetska pitanja... Plus da i ne pominjemo teške političke percepcije.

 

I neko će sad odbaciti sve te neverovatne propuste u predlogu novog seta poreskih zakona jer se oni ne bi odnosili na većinu ljudi... Ali oslobađanje većine ljudi od loših poreza ne čini tu poresku politikom boljom. Jer, možda se čini da je Kamalin predlog o oporezovanju nerealizovanih dobitaka usmeren samo na najbogatije Amerikance, ali postavlja opasan presedan koji bi otvorio put za još agresivnija i ekonomski štetnija povećanja poreza.

 

Ovaj porez nije samo napad na bogate - to je napad na investicije, inovacije i ekonomski rast. 


 

Edited by Nek grmi jako
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

U svemu ovome postavlja se samo jedno pitanje - Sta sprecava Bajdenovu administraciju i Kamalu kao deo iste i VP  da sprovedu sve to za sta se zalazu odmah u delo?

Ili je to samo lepa predizborna prica i obecanje koje se nece ispuniti?

:default_coffee:

Link to comment
Share on other sites

29 minutes ago, Kronostime said:

U svemu ovome postavlja se samo jedno pitanje - Sta sprecava Bajdenovu administraciju i Kamalu kao deo iste i VP  da sprovedu sve to za sta se zalazu odmah u delo?

Ili je to samo lepa predizborna prica i obecanje koje se nece ispuniti?

:default_coffee:

U USA ( kao uostalom i svuda barem po Zapadnoj Evropi) nakupili su se silni problemi. Srednja klasa propada, nema stanova,

cene su otisle u nebo i to za neke osnovne zivotne potrebstine i sad gledaju kako da to nekako "neutralisu", a za to je potrebno

da se nekome drugom oduzimaju pare i bogatstvo. Svakako da to treba nekako dovesti u neki balans, ali su to teske muke.

Svakako da ovim bezobrazno bogatima treba povecati poreze, ali ni te silne milijarde koje bi se od njih uzimale ne bi nikako

bile dovoljne da namire sve potrebe koje ima mozda i 100 miliona ljudi u USA.

Link to comment
Share on other sites

Just now, Selina said:

U USA ( kao uostalom i svuda barem po Zapadnoj Evropi) nakupili su se silni problemi. Srednja klasa propada, nema stanova,

cene su otisle u nebo i to za neke osnovne zivotne potrebstine i sad gledaju kako da to nekako "neutralisu", a za to je potrebno

da se nekome drugom oduzimaju pare i bogatstvo. Svakako da to treba nekako dovesti u neki balans, ali su to teske muke.

Svakako da ovim bezobrazno bogatima treba povecati poreze, ali ni te silne milijarde koje bi se od njih uzimale ne bi nikako

bile dovoljne da namire sve potrebe koje ima mozda i 100 miliona ljudi u USA.

Povecati poreze je lako - naterati ih da uloze u nova radna mesta u US je vec tezi problem.

Secas li se sta je odgovorio Stiv Jobs prepodobnom Baraku kad ga je ovaj pitao zasto se Apple proizvodi sklapaju u Sangaju i jos na par mesta u PRC?

"Kako da proizvedem nesto u US za 15$ i prodam ga za 600$?"

E, to je najveci problem, a ne nove takse na  dobit akcija - otvaranje fabrika i zaposljavanje srednje klase u istima pod konkurentnim uslovima u odnosu na proizvodnju u PRC i ostatku sveta niko ne pominje.

Za to vreme, ostale grane privrede trpe zbog carina kojima se stiti nepostojeca domaca proizvodnja i dizu se cene do tog nivoa da je otpustanje domace radne snage najbrzi nacin da se smanje gubici poslovanja?

Da li to doprinosi US na duze staze ili je vodi na jos vecu spiralu siromastva, frustracija i nasilja zbog toga?

Da li iko od kandidata predlaze nesto da se to resi u narednih nekoliko godina koliko treba da se to postavi kako treba?

I don`t think so - only that matters is Right here and right now....

Da li to donosi nesto pozitivno - sumnjam, ma ko pobedio na izborima.

:default_coffee:

Link to comment
Share on other sites

Just now, Selina said:

Nisu problem radna mesta, nezaposlenost je jako niska, 4,3%.

Sta je sa radnim mestima iz oblasti industrije koje su se preselile u Kinu?

Hoce li neko otvarati ta mesta sa ciljem da se sve to proizvodi u US, makar i po vecim dnevnicama za radnike, ili ce se i dalje uvoziti direktno ili preko proxyja?

Ili je lakse prepusiti proizvodnju i uvoziti samo finalni proizvod?

Da li Nemacka mnogo bolje funkcionise bez sopstvenih resursa od kada je trziste poremeceno nedostatkom sirovina usled rata ili se pokrenula domaca industrija da to nadomesti i sacuva standard stanovnistva u razumnoj meri gde se to stanovnistvo nece buniti zbog snizavanja uslova za zivot?

Link to comment
Share on other sites

6 hours ago, Selina said:

 

Ja vec danima pokusavam da realizujem u svojoj glavi sta znaci ova "nerealizovana dobit", meni dostupni mediji cude se i krste,

a najbolje mi je objasnjeno s nekog tvitera:

 

Kamala is proposing an *INSANE* 25% tax on unrealized capital gains. Imagine buying shares for $100,000, and their value rises to $150,000. Under Kamala's plan, you'd owe taxes on the $50,000 gain, even though you haven't sold the shares or made any actual profit. Now, imagine the stock's value drops back to $100,000 the following year.

 

 

Da, na 100 miliona pa navise. 

https://www.nbcnews.com/business/taxes/harris-plans-tax-unrealized-stock-gains-only-people-100-million-rcna168819

Link to comment
Share on other sites

Kad vec pricate o ekonomiji, ovo sam vec jednom postavio, ali nema ni jednog komentara od strane navijaca za stabilnog,

sto je veoma simptomaticno - kada se postavi neko pitanje o njegovim namerama/izjavama, onda se to ignorise, ili se iz

petnih zila pokusavaju opravdati, ili cak prikazati genijalnim, njegove bedatoce i lazi. Bez izuzetka.

To je ujedno razlika izmedju kultista i ostalih.

 

Trump’s 10 Percent Tariffs: Projected Impacts on U.S. Households and Allies

 

* Former president and presidential candidate Donald Trump has proposed a 10 percent tariff on all imports into the United States, which would result in average estimated additional costs per U.S. household of between $1,700 and $2,350 annually.

 

*The top 10 U.S. import partners, which represent nearly 70 percent of all imports, would be hit with tariffs up to 3 percent of their gross domestic product (GDP); retaliatory tariffs against the United States could amount to $200 billion in the event of a tit-for-tat trade war, with the aggregate impact of tariff hikes reaching up to 5 percent of GDP for the country’s largest trade partner.

 

* A targeted 60 percent tariff on China, as candidate Trump also proposed, would balloon additional U.S. consumer costs from $300 billion to over $500 billion and on its own increase household costs by $1,950 annually.

Link to comment
Share on other sites

12 minutes ago, Dragan said:

Kad vec pricate o ekonomiji, ovo sam vec jednom postavio, ali nema ni jednog komentara od strane navijaca za stabilnog,

sto je veoma simptomaticno - kada se postavi neko pitanje o njegovim namerama/izjavama, onda se to ignorise, ili se iz

petnih zila pokusavaju opravdati, ili cak prikazati genijalnim, njegove bedatoce i lazi. Bez izuzetka.

To je ujedno razlika izmedju kultista i ostalih.

 

Trump’s 10 Percent Tariffs: Projected Impacts on U.S. Households and Allies

 

* Former president and presidential candidate Donald Trump has proposed a 10 percent tariff on all imports into the United States, which would result in average estimated additional costs per U.S. household of between $1,700 and $2,350 annually.

 

*The top 10 U.S. import partners, which represent nearly 70 percent of all imports, would be hit with tariffs up to 3 percent of their gross domestic product (GDP); retaliatory tariffs against the United States could amount to $200 billion in the event of a tit-for-tat trade war, with the aggregate impact of tariff hikes reaching up to 5 percent of GDP for the country’s largest trade partner.

 

* A targeted 60 percent tariff on China, as candidate Trump also proposed, would balloon additional U.S. consumer costs from $300 billion to over $500 billion and on its own increase household costs by $1,950 annually.

 

Feudalizam

5 hours ago, Selina said:

To mu dodje kao "trla baba lan da jos prodje dan"

Americki gradjani i americke instuitucije ( penzioni fondovi na primer) zive sa akcijama ( za razliku od nas iz Evrope kojima je sve

nesto sumnjivo i nismo skloni rizicima) i nije dobro da im neko tako preti ovakvim glupostima.

 

U sustini ona je ciljala na one koji kupuju ogroman broj nekretnina i diktiraju cene koje se placaju za rentiranje.

Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Dragan said:

Samo nemojte ekstremne bogatase da dirate.

Oni su svoje pare posteno (po zakonu) zaradili i bez njih ne bi bilo USA (a bogami ni siromaha, jer su oni siromasi samo u odnosu na bogatase).

 

Bauk komunizma (jos uvek) kruzi USA i plasi postene gradjane.

 

Sigurno mislis na ovo:

 

Pelosi wants ‘American dream’ for illegal immigrants

 

Pelosi je prebogata, ne mozes je dirati, ali ako mislis da podrzavajaci Kamalu, Pelosi siri `Bauk komunizma` tek sada, to nije tacno. Niko se ne plasi `bauka komunizma` jer vise nece biti mesta zastrasivanju. Demokrate ce morati da se dovedu u red. 

 

 

Link to comment
Share on other sites

53 minutes ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

I da je za ljude sa preko milijardu, ovo je jedna od najdebilnijih levicarskih mera koje sam skorije cuo. Ovo moze znacajno ugroziti trgovanje na berzi i samu poentu berze kao mesta za dokapitalizaciju dobrih ideja, sto je ono sto gura Ameriku unapred sve ove godine. Bukvalno moze od Wall Streeta da napravi usrani Belex.

 

 

*Ne poricem da u berzanskom trgovanju ima i spekulanata i da kao i svaka grana poslovanja ima i svoje mane, ali otvoreno i transparentno trziste kapitala ima kljucnu ulogu u razvoju, rastu, inovacijama i sveukupnom napretku. 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

1 minute ago, 40Wins said:

 

I da je za ljude sa preko milijardu, ovo je jedna od najdebilnijih levicarskih mera koje sam skorije cuo. Ovo moze znacajno ugroziti trgovanje na berzi i samu poentu berze kao mesta za dokapitalizaciju dobrih ideja, sto je ono sto gura Ameriku unapred sve ove godine. Bukvalno moze od Wall Streeta da napravi usrani Belex.

 

 

*Ne poricem da u berzanskom trgovanju ima i spekulanata i da kao i svaka grana poslovanja ima i svoje mane, ali otvoreno i transparentno trziste kapitala ima kljucnu ulogu u razvoju, rastu, inovacijama i sveukupnom napretku. 

 

To nikada nece proci na odobrenju u house. 

 

Ali mislim da gresis da to gura Ameriku unapred, gura je polako unazad. Kapitalizam je jak koliko je jaka srednja klasa. Neko mora da kupuje proizvedeno. Kada uguras pare u 1%, a ostetis 80% (potrosaca), vremenom dolazi do smanjenja potrebe proizvodnje. Spor je proces ali ide u tom pravcu i sam taj proces se ubrzava sve vise. 

Link to comment
Share on other sites

32 minutes ago, Mama_mia said:

 

Sigurno mislis na ovo:

 

Pelosi wants ‘American dream’ for illegal immigrants

 

Pelosi je prebogata, ne mozes je dirati, ali ako mislis da podrzavajaci Kamalu, Pelosi siri `Bauk komunizma` tek sada, to nije tacno. Niko se ne plasi `bauka komunizma` jer vise nece biti mesta zastrasivanju. Demokrate ce morati da se dovedu u red. 

 

 

Tesko, Pelosi i kompanija su najuspesniji trgovci na berzi. Pelosi je uvecala svoje bogatstvo za 66%, samo prosle godine,

godina pre toga bilo je 44%, a to ne uspeva ni Warren Buffett. Ne znam da li ce ona biti izuzeta iz ovog zakona o oporezivanju,

i ne samo ona, nego su svi ti politicari lazovi i lopovi.

Link to comment
Share on other sites

33 minutes ago, 40Wins said:

 

I da je za ljude sa preko milijardu, ovo je jedna od najdebilnijih levicarskih mera koje sam skorije cuo. Ovo moze znacajno ugroziti trgovanje na berzi i samu poentu berze kao mesta za dokapitalizaciju dobrih ideja, sto je ono sto gura Ameriku unapred sve ove godine. Bukvalno moze od Wall Streeta da napravi usrani Belex.

 

 

*Ne poricem da u berzanskom trgovanju ima i spekulanata i da kao i svaka grana poslovanja ima i svoje mane, ali otvoreno i transparentno trziste kapitala ima kljucnu ulogu u razvoju, rastu, inovacijama i sveukupnom napretku. 

Mislis na ovo - Finance capitalism

 

Izmedju ostalog.

In Casino Capitalism (Blackwells, 1986), Susan Strange problemizes the nonsystem that the international monetary system has become. She compares it with a casino whereon the foreign exchange plays as snakes and ladders. She sets the stakes that international finance has become stronger than states and has been deregularized. The Smithsonian Agreement has been weak leading further to benign neglect from the US, the Eurodollar market and OPEC has been strong undermining the Bretton Woods system. There is no state or actor governing the international monetary system and the international financial markets. American banks are made free to pursue their interests since the 1980s strengthened by the possibility to finance American bonds in the world, making a carousel of bond trading with the OPEC and the Eurodollar market. The forces of market integration set by the Bretton Woods system was going through.

Mad Money (University of Manchester Press, 1998) updated the analysis of Casino Capitalism to the late 1990s. At the time of her death, she was working on an exposition of her theory of the international money system. Strange argued in Mad Money that complex derivatives, such as credit default swaps, had increased systemic risk in the global financial system.

She has been described as a prescient thinker who "foresaw multiple aspects of the global financial crisis of 2008 and its aftermath".

Link to comment
Share on other sites

11 minutes ago, Selina said:

Tesko, Pelosi i kompanija su najuspesniji trgovci na berzi. Pelosi je uvecala svoje bogatstvo za 66%, samo prosle godine,

godina pre toga bilo je 44%, a to ne uspeva ni Warren Buffett. Ne znam da li ce ona biti izuzeta iz ovog zakona o oporezivanju,

i ne samo ona, nego su svi ti politicari lazovi i lopovi.

 

Upravo. Niko nije predlozio ukidanje lobiranja sto njima direktno ide u dzep, nego predlazu takve mere da ustvari im lobisti uguraju vise para u dzep. Svakako ce biti kako veliki kapital zeli. 

 

Kako god okrenes ili obrnes, kogod da pobedi ce se samo nastaviti ista prica o bogacenju politicara. 

 

Dobra stvar koju demokrate predlazu i koja naravno nece proci je da zabrane politicarima da se igraju na berzi jer direktno mogu da uticu na nju. Tako se Nensi i obogatila, Buffett nema te interne dojave, on radi po znanju i osecaju. Koliko se ja secam to je bilo pravilo nekada, nisu mogli ni oni ni njihovi clanovi porodica da kupuju akcije. Obama je potpisao stocks act da ne mogu da kupuju akcije iz izvora koji nisu javno dostupni, ali opet to bas nije puno sprecilo bogacenje, jer glasaju za nesto i prevrnu cenu. 

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...