Jump to content

BiH - opterecenja proslosti i vizije buducnosti


Doorn

Recommended Posts

Podrzavaoci ratka mladica i slicnih nakaza nisu ni za Uniju Ljudozdera a kamoli za EU. 
Ko podržava Ratka Mladića ? Mene si optužio da negiram genocid u Srebrenici. Pošto ne reaguje moderacija, ja te pitam....gde si to video i postavi link ovde da vidimo, da me javno osramotiš, inače ako to ne uradiš to ti je kao da si svaki minut pojeo po kilo govana. Pa ko bude brži...ti ili moderacija.

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Sećam se da je pre nekog vremena vođena diskusija u kojoj je zaključeno da se termin Republika "Šumska" neće tolerisati na forumu. Takva odluka verovatno ima smisla ako se taj termin koristi s namerom da se neko uvredi, ali ova nesrećna dešavanje oko obeležavanja godišnjice "događanja u Srebrenici" kao da, kao svoj odgovarajući ekološki habitus, forsiraju asocijaciju na "šumu" ili "krošnju" ili "pećinu".

 

Jer paradigma "Baš neka smo vas klali, to je dobra stvar" (što znači i "klaćemo vas opet čim se ukaže prva prilika") - a koju je socijalistički pacov odmah ubacio u prijemnu ispit za budžet, dom i menzu - je upravo linija koja razdvaja pećinu od civilizacije, budući da u pećini nisu shvaćene blagodeti univerzalnih moralnih i pravnih normi*, već se one svode na onu čuvenu tribalnu definiciju da je "dobro kada MI ubijamo, pljačkamo i silujemo NJIHOVA sela, a loše je kada oni to rade nama".

 

A na njoj je nemoguće graditi civilizaciju, koja je sinonim za "nisku vremensku preferenciju" - tj. za uzimanje u obzir i sutrašnjeg dana, budućnosti, vremena, postavljanje u ozbiljnom smislu stalnog pitanja "šta ćemo sutra, i šta ćemo za 10, za 100, za 1000 godina?" - koja je srce svih institucija i simbola civilizacije (od arhitekture do, da kažemo, društvene norme biranja "lojalne" uloge u zatvorenikovoj dilemi (u interakcijama sa drugim ljudima) koja je, kod dugoročnog ponavljanja ove igre (što se samo u civilizaciji dešava) obostrano benefitna i pobednička strategija). 

 

Pisao sam ranije i detaljnije o dve istorijske slike kao dobre alegorije ovoga o čemu govorim. Jedna slika su holandske hartije od vrednosti s početka 17. veka kojma se finansirao sistem kanala i nasipa koji je omogućio život i prosperitet toj zajednice, a koje i dan danas, 400 godina posle kupovine, uredno plaćaju prinos. Druga je slika nesrećnog Ali-paše Mujezinzadea, otomanskog admirala, sultanovog zeta i jednog od najbogatijih ljudi u državi kojeg su hrišćani zarobili nakon Bitke kod Lepenta, zajedno sa njegovim kovčezima punim zlata. Zašto Ali-paša nije imao ništa pametnije da uradi sa svojim bigatstvom, zašto nije imao gde da uloži svoj novac, nego ga je stalno vukao sa sobom? Zašto građani Srbije i RS nemaju šta da rade sa svojim novcem osim da kupe stan (drugi, treći, deseti, pedeseti - stan je uglavnom jedino u šta ljudi "ulažu" koliko god novca da imaju)? Zašto i država mora da se zadužuje kod stranih građana, a domaći imaju 0% kamate na štednju u banci i ne mogu da kupe državne obveznice sopstvene zemlje?

 

Značajan deo odgovora na ova pitanja leži u paradigmi "Baš neka smo vas!". Ko će da uloži slamaricu u akcije firme koja upravlja lokalnim vodama, ko da prestane da loži gume i baca smeće u reku (tj. da prestane da koristi "nelojalnu" strategiju u zatvorenikovoj...) kada prvom prilikom može doći neko da ga ubije, protera, opljačka, spali katastar i proglasi ugovore nevažećim u nekoj opštenarodnoj revoluciji, itd, isl - i to mu obećava, otvoreno i javno, kad god ima priliku?

 

Rečju, kada se sledeći put budete pitali zašto je tolika razlika između kamatne stope kada podižete kredit za stan i one kada vi hoćete da oročite novac - setite se reči "Ma neka smo vas pobili", u njima je odgovor. U šumi se može živeti, ali tamo nema jeftinih kredita i investicionih mogućnosti...

 

 

 

* kao, ustalom, ni drugih univerzalnih koncepata (poput koncepta apstraktong broja ili fizičkog zakona)

  • Like 5
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

U Gradaccu jedan sterioidaski idiot prebio zenu na mrtvo ime i onda na instagramu snimao live kako joj s pola metra puca pistoljem u glavu. Po nezvanicnim informacijama nakon toga je divljao po gradu i pucao, navodno ima jos mrtvih. Od ranije je poznat policiji i zena ga je prijavljivala za maltretiranje. 
 

Iskreno, jebem li im majku drotovsku svima redom. Policija je ovo dopustila, nisu mu nista smjeli dok se na obicnim ljudima izivljavaju za sitnice. Kompletna uprava policije Tuzlanskog kantona treba letit za ovo, a idiota treba udarat dok mu se svaka kost u tijelu ne smrvi i izdahne u najgorim bolovima. 

  • Like 2
  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

11 hours ago, alpaka Bereta Sida said:

Smrad se ubio na kraju. 

Balkanska govna. Svugdje su isti. Pogledaj koliko je zena ubijeno u Srbiji samo ove godine. Kako je moguce da je toliko debila na Balkanu. Ali da ne solim pamet iz inostranstva sto mi je rekao jedan uvazeni forumas.

Link to comment
Share on other sites

On 8/11/2023 at 1:11 PM, alpaka Bereta Sida said:

U Gradaccu jedan sterioidaski idiot prebio zenu na mrtvo ime i onda na instagramu snimao live kako joj s pola metra puca pistoljem u glavu. Po nezvanicnim informacijama nakon toga je divljao po gradu i pucao, navodno ima jos mrtvih. Od ranije je poznat policiji i zena ga je prijavljivala za maltretiranje. 
 

Iskreno, jebem li im majku drotovsku svima redom. Policija je ovo dopustila, nisu mu nista smjeli dok se na obicnim ljudima izivljavaju za sitnice. Kompletna uprava policije Tuzlanskog kantona treba letit za ovo, a idiota treba udarat dok mu se svaka kost u tijelu ne smrvi i izdahne u najgorim bolovima. 

Zasto policija?
Koliko cujem policija je zatrazila da mu se zabrani pristup zeni ali je sud to odbio

Link to comment
Share on other sites

4 minutes ago, Zvezdarac said:

Zasto policija?
Koliko cujem policija je zatrazila da mu se zabrani pristup zeni ali je sud to odbio


Jer je ona vec prijavljivala ovog monstruma, a policija mu nije smjela nista jer je lokalni kabadahija. Za zadnji prijavu nakog cega ju je bolesnik oteo iz kuce gdje se sakrivala pa polomio i na kraju ubio mu je dojavio neko iz policije. 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Pa policija u principu ne moze nista da uradi,oni su tu da privedu,sprovedu istragu i sl a o ostalom odlicuju sud i tuzilastvo.

Kod na ovde smo imali slucajeve gde lica sa 20 krivicnih prijava pocine neko tesko delo a na slobodi su zato sto neka dela zastarela,negde dobili uslovnu,negde im se sudi sa slobode i to traje godinama...

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Policija mu je pustala da divlja godinama na razne nacine jer su bili uvezani s njim. Nisu ga smjeli zaustaviti na ulici i slicne stvari. Uostalom njemu su iz policije dojavili da ga je zena prijavila zbog zlostavljanja nakon cega ju je ovaj oteo iz kuce gdje se sakrivala, isprebijao i ubio. 

 

Inace po informacijama lokalaca, on se nije ubio nego su ga specovi solidno izresetali. 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Nenad Nesic i Stasa Kosarac, ministri iz reda srpskog naroda u Vijecu Ministara BiH odbili dati saglasnost da se proglasi dan zalosti na nivou citave drzave povodom ubistava u Gradaccu. U medjuvremenu vlada RS proglasila dan zalosti na nivou RS. Doista je nevjerovatno da postoji ovakav moralni i ljudski otpad koji i ovakve tragedije koriste za svoje bolesne politike. 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

  • 3 weeks later...
Quote

Na Jahorini je održana velika panel diskusija mladih iz Republike Srpske na kojem je učestvovao predsjednik tog entiteta Milorad Dodik. On im je davao savjete za budućnost, kao i razloge zašto je važno ostati ovdje. Međutim, nije mogao bez dezinformisanja i dezavuisanja publike.

 

Dodik je umjesto realne slike i obećanja mladima šta će uraditi kako bi im život u BiH bio bolji, govorio o blagostanju ovdje u odnosu na druge zemlje i dijasporu.

"Nema boljeg mjesta za uspjeh i za život nego ovdje", poručio im je objašnjavajući da "u Njemačkoj nije sjajno", da vam odmah isključe struju ukoliko ne platite račun, da se auti kupuju na lizing, da su sadržaji jeftiniji u RS-u te da se u tom entitetu voze i bolji automobili nego u Njemačkoj.

 

Istaknuo je i kako je stopa kriminaliteta veća u Njemačkoj nego u RS-u.

U svom naumu da mlade odvrati od odlaska van države, prepričavao im je iskustva ljudi koji su otišli, a sa kojima je razgovarao, tvrdeći da mnogi žele nazad. Kaže da su problemi sa kojima se susreću ljudi iz RS-a u Njemačkoj - mnogo posla, skupi kulturni i sportski sadržaji, nedostatak porodice, poteškoće u vaspitanju djeteta.

"Kako ćete naći kulturu tamo gdje odete? Imate samo dva izbora. Jedan je da se uključite u male klubove, djeca vam neće imati priliku da pohađaju matične škole, ako hoćete da uče maternji jezik, morate tražiti specijalne škole ili večernje nastave. Drugi izbor je da se prepustite procesu potpune asimilacije, a tada shvatite da i niste dobrodošli, da ste poltron. U kasnijim godinama nakon asimilacije svi požele da se vrate", kazao je.


Njemacka propo vol. 2

  • Like 1
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

21 minutes ago, alpaka Bereta Sida said:

Njemacka propo vol. 2

 

Verujem da je sasvim „slučajno” zaboravio da ima nekretnine u Beogradu, a ne znam da li te mlade zaista smatra toliko glupim i neinformisanim ili je to samo priča za one sa veoma niskim IQ.

Link to comment
Share on other sites

2 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Verujem da je sasvim „slučajno” zaboravio da ima nekretnine u Beogradu, a ne znam da li te mlade zaista smatra toliko glupim i neinformisanim ili je to samo priča za one sa veoma niskim IQ.

 

Za one koji glasaju za njega i ucestvuju u najnovijem cirkusu koji je odlucio praviti. Dakle za retarde. 

Link to comment
Share on other sites

POTPIS

Trčim s kćerkicom kući –
granate su nas, opet, iznenadile na ulici.
Granate, već stoljećima, svaki dan padaju,
i vazda iznenade.
Požurujem je ljutitom galamom:
srdžbu s tobdžija srpskih
prenosim na dijete čekano deset godina.

 

Da se potpišem, veli mi, dok prolazimo
kraj plohe snijega, netaknutog, u parku.
Umjesto da je izgrdim,
dopustih – ko zna zašto – da njezin kažiprst
nježnu bjelinu načne,
a potom oko ćirilične IVANE VEŠOVIĆ
moj kažiprst je kružnicu opisao
neprobojnu
kao u bajkama

 

Preminuo je Marko Vešović. Dete iz Papa, sa severa Crne Gore - sin narodnog neprijatelja, partizana, kojeg su "drugovi", kad je Revolucija to zatražila, izveli iz kuće i likvidirali u jarku - uteklo od palanačkog krša i totalitarizma u Sarajevo da tu, tiho gradeći umetničku i akademsku karijeru, sačeka da bude po meni najvredniji hroničar novog terora nad tim gradom i njegovim žiteljima. Njegova knjiga ratnih tekstova pod nazivom Smrt je majstor iz Srbije, i naročito knjiga poezije Poljska konjica su među najvrednijim dokumentima i artefaktima toga vremena i tih događaja. Eve jedne karakteristične majstorije iz ove knjige:

 

ĆERAĆEMO SE JOŠ

Spoiler

“Prorok sa kandžama“. Čati narodu, vječito
nesrećnom, kao da svake je sedme
godine razbijao po jedno ogledalo.


Čati mu stihove. Väs u crnom, kao službenik
pogrebnog poduzeća. Ili kao dželati.
Iz kose, skroz bijele, bije arktička stud.


Čati, uz osmijeh, koji je pozajmio
sa lica alpiniste, smrznutog na Monblanu.
Zaludu gori Sarajevo. Neće ga odmrznuti.


Čati poemu dulju nego polarna noć.
Poruke Srpstvu kao poruge Ljudstvu.
Te oči, što slamom biju cvijeće u saksijama!


A lice glatko. Mladoliko.
U ledu tolikome
traje se sto godina.


Survava, uz osmijeh, usove koji, ko planinare,
poguše u tebi sve što je snijevalo
da baci, prije smrti, pogled sa vrha Meru.


Kad snježni zapusi stadoše, sav se naježih:
To, ledno kao zmija, kao samica, to dakle vodi Srbe?!
Kuda, pobogu, ako ne – u srpski raj s kandžama.


U zemlju gdje se cvokoće vjekovječno.
Od samog sebe. Od sopstvenoga leda.
Od ledenoga sopstva. Zaludu gori Sarajevo.


Neće ih ugrijati.

 

Iza svakog masovnog zločina stoji relativizacija koncepata dobra i zla, koja služi opravdanju banalnog ubistva i pljačke nekoga za koga je i detetu jasno da je nevin čovek. U jednom intervjuu iz '92, brdski režiser Emir K. je francuskom novinaru to ovako formulisao: “Francuska je zemlja najdraža mom srcu, ali vi imate jednu grupu intelektualaca neverovatne taštine. Toliko spremnih da brane moral. Ali, u ovo naše vreme, moral je relativna stvar”. Život i delo Marka Vešovića predstavljaju uporno opovrgavanje ove teze. Abdulah Sidran je negde zapisao da je Marko u hladnoći, tmini, gladi i žeđi, pod granatama i snajperima, Sarajevu vredeo kao 2 bataljona vojske.

 

Iako najčešće predstavljan kao pesnik (a bez sumnje je bio veliki majstor), po meni njegovo najjače oružje je bio esej - o književnosti, poeziji i jeziku. U tom duhu deluje primereno da završim jednom od najboljih pesama moga najdražeg pesnika kojeg sam otkrio preko Markovih knjiga:

 

 

Kada zadobuje ovo iz ovoga mira u poslednjoj strofi, svaki put mi zatitraju u stomaku neke univerzalne, svetske i kosmičke strune, ne zvuči loše ni na našem jeziku:

 

...
Kad jednom van prirode budem, ja neću
Uzeti telesni oblik ma koje prirodne stvari,
Već onakav oblik kakav zlatari grčki
Od kovanog zlata i zlatnog emalja prave
Da njima dremljivog cara održe budnim;
Ili ću sesti na zlatnu granu da pevam
Gospodi i damama Vizantije,
O onom što je bilo, što biva il što će doći

...

 

 

Za to i za sve drugo, hvala majstore, naklon do poda!

 

 

 

btw, Vešović je jedini igrač koji je remizirao u protiv Kasparova kada je ovaj tokom rata dolazio u Sarajevo da pruži podršku i odigra simultanku sa izabranom grupom lokalnih šahista... :thumbsup:

Edited by bohumilo
  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

On 9/11/2023 at 3:04 PM, bohumilo said:

POTPIS

Trčim s kćerkicom kući –
granate su nas, opet, iznenadile na ulici.
Granate, već stoljećima, svaki dan padaju,
i vazda iznenade.
Požurujem je ljutitom galamom:
srdžbu s tobdžija srpskih
prenosim na dijete čekano deset godina.

 

Da se potpišem, veli mi, dok prolazimo
kraj plohe snijega, netaknutog, u parku.
Umjesto da je izgrdim,
dopustih – ko zna zašto – da njezin kažiprst
nježnu bjelinu načne,
a potom oko ćirilične IVANE VEŠOVIĆ
moj kažiprst je kružnicu opisao
neprobojnu
kao u bajkama

 

Preminuo je Marko Vešović. Dete iz Papa, sa severa Crne Gore - sin narodnog neprijatelja, partizana, kojeg su "drugovi", kad je Revolucija to zatražila, izveli iz kuće i likvidirali u jarku - uteklo od palanačkog krša i totalitarizma u Sarajevo da tu, tiho gradeći umetničku i akademsku karijeru, sačeka da bude po meni najvredniji hroničar novog terora nad tim gradom i njegovim žiteljima. Njegova knjiga ratnih tekstova pod nazivom Smrt je majstor iz Srbije, i naročito knjiga poezije Poljska konjica su među najvrednijim dokumentima i artefaktima toga vremena i tih događaja. Eve jedne karakteristične majstorije iz ove knjige:

 

ĆERAĆEMO SE JOŠ

  Reveal hidden contents

“Prorok sa kandžama“. Čati narodu, vječito
nesrećnom, kao da svake je sedme
godine razbijao po jedno ogledalo.


Čati mu stihove. Väs u crnom, kao službenik
pogrebnog poduzeća. Ili kao dželati.
Iz kose, skroz bijele, bije arktička stud.


Čati, uz osmijeh, koji je pozajmio
sa lica alpiniste, smrznutog na Monblanu.
Zaludu gori Sarajevo. Neće ga odmrznuti.


Čati poemu dulju nego polarna noć.
Poruke Srpstvu kao poruge Ljudstvu.
Te oči, što slamom biju cvijeće u saksijama!


A lice glatko. Mladoliko.
U ledu tolikome
traje se sto godina.


Survava, uz osmijeh, usove koji, ko planinare,
poguše u tebi sve što je snijevalo
da baci, prije smrti, pogled sa vrha Meru.


Kad snježni zapusi stadoše, sav se naježih:
To, ledno kao zmija, kao samica, to dakle vodi Srbe?!
Kuda, pobogu, ako ne – u srpski raj s kandžama.


U zemlju gdje se cvokoće vjekovječno.
Od samog sebe. Od sopstvenoga leda.
Od ledenoga sopstva. Zaludu gori Sarajevo.


Neće ih ugrijati.

 

Iza svakog masovnog zločina stoji relativizacija koncepata dobra i zla, koja služi opravdanju banalnog ubistva i pljačke nekoga za koga je i detetu jasno da je nevin čovek. U jednom intervjuu iz '92, brdski režiser Emir K. je francuskom novinaru to ovako formulisao: “Francuska je zemlja najdraža mom srcu, ali vi imate jednu grupu intelektualaca neverovatne taštine. Toliko spremnih da brane moral. Ali, u ovo naše vreme, moral je relativna stvar”. Život i delo Marka Vešovića predstavljaju uporno opovrgavanje ove teze. Abdulah Sidran je negde zapisao da je Marko u hladnoći, tmini, gladi i žeđi, pod granatama i snajperima, Sarajevu vredeo kao 2 bataljona vojske.

 

Iako najčešće predstavljan kao pesnik (a bez sumnje je bio veliki majstor), po meni njegovo najjače oružje je bio esej - o književnosti, poeziji i jeziku. U tom duhu deluje primereno da završim jednom od najboljih pesama moga najdražeg pesnika kojeg sam otkrio preko Markovih knjiga:

 

 

Kada zadobuje ovo iz ovoga mira u poslednjoj strofi, svaki put mi zatitraju u stomaku neke univerzalne, svetske i kosmičke strune, ne zvuči loše ni na našem jeziku:

 

...
Kad jednom van prirode budem, ja neću
Uzeti telesni oblik ma koje prirodne stvari,
Već onakav oblik kakav zlatari grčki
Od kovanog zlata i zlatnog emalja prave
Da njima dremljivog cara održe budnim;
Ili ću sesti na zlatnu granu da pevam
Gospodi i damama Vizantije,
O onom što je bilo, što biva il što će doći

...

 

 

Za to i za sve drugo, hvala majstore, naklon do poda!

 

 

 

btw, Vešović je jedini igrač koji je remizirao u protiv Kasparova kada je ovaj tokom rata dolazio u Sarajevo da pruži podršku i odigra simultanku sa izabranom grupom lokalnih šahista... :thumbsup:

 

Marko Vesovic - prije svega covjek, i to onaj koji je uvijek stajao uspravno, a svaka vrsta sljama mu je prijetila i zagorcavala mu zivot  punih trideset godina, a ni onih prvih 45 nije mazen. Slava mu !!!

 

 

 

 

 

Edited by ters
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...