Dragan

1. ja sam isto protiv alt-righta, posebno sledbenika stabilne budale 2. moguce je da je ranije tako bilo, ali nisam primetio da moderacija "saseca svako omalovazavanje desnicara" 3. ionako treba omalozavati alt-right ideje, a ne forumase koji ih zastupaju, jer bi to bio ad hominem 4. osim bohumila i ne vidim bas puno alt-rightasa ovde (nisam sve pratio na Bliskom istoku, ali tu su svi pomalo uzburkani iz raznih razloga, pa nije ni cudo da je rasprava zesca) 5. ako se dobro secam svidjalo mi se tvoje pisanje i steta je ako se samobanujes (time ostavljas jos vise prostora idejama koje ti se ne svidjaju; uostalom forum i sluzi, izmedju ostalog i da se upoznaju drugacija misljenja; pri tome treba prihvatiti cinjenicu da i ideje/resenja koje imaju levi i desni centar mogu biti podjednako dobre, dok su i desni i levi ekstremizam podjednako losi) 6. kako god gledali moderacija je ok (mozda ponekad prebrza na obaracu i prestroga, ali i oni su samo ljudi) 7. pre svega banovi ne bi trebali biti tako dugacki @all - nemojte biti mimoze - pisite i borite se za svoje ideje, bez zelje da se protivnik unizi, omalovazi, pokori, unisti (kao sto B92 pise u sportskom delu, sa sve velikim slovima, kada Srbi pobedjuju, kao da se radi o ratu i osveti za Kosovo Polje)

Ne mogu im sankcije nista jer ce ih KIna i Indija izvaditi (vec imaju toliko Rupija i Renminbija da ne znaju sta ce sa njima). Ruski Gazprom planira smanjenje investicija dok izvoz opada Ruski državni energetski gigant Gazprom saopštio je u četvrtak da planira da smanji investicionu potrošnju za petinu sledeće godine, usled smanjenja priliva gasa u Evropu i velikog poreskog opterećenja. Otkako je Rusija pokrenula napad na Ukrajinu u februaru 2022. godine, evropske zemlje su oštro smanjile uvoz gasa iz Rusije u pokušaju da zaustave sposobnost Moskve da finansira sukob. Kremlj se oslanjao na prihode od izvoza nafte i gasa za finansiranje svoje ofanzive u Ukrajini, a prošle godine je najavio veliko povećanje poreza na industriju kako bi pokrio svoj budžet. Mada je Gazprom prebacio deo svog izvoza u Kinu i Tursku, smanjio je proizvodnju gasa za četvrtinu u prvoj polovini ove godine, dok se borio da nadoknadi izgubljenu prodaju. Njen investicioni program za sledeću godinu, potrošen na energetske projekte i infrastrukturu, pašiće oko 20 odsto na godišnjem nivou, na 1,57 triliona rubalja (17,8 milijardi dolara), saopštila je kompanija. "Odobreni finansijski plan osiguraće da Gazprom pokrije svoje obaveze bez deficita i u potpunosti", navodi se u saopštenju. Gubici Gazproma mogli bi da dostignu trilion rubalja u 2025. Kompanija je ostvarila profit od 296 milijardi rubalja u prvoj polovini ove godine, što je delić od 2,5 triliona rubalja profita koje je zaradila u prvoj polovini 2022. godine. Kina odugovlači s ulaganjem u plinovod Snaga Sibira 2, dogovor o cijeni Kina odugovlači s obvezivanjem na ulaganja u plinovod Power of Siberia 2 dok se zalaže za veće popuste za ruski plin, izvijestio je The South China Morning Post . 27. studenog Prema izvoru u Moskvi, Kina očekuje da će Rusija snositi cjelokupni trošak projekta plinovoda vrijednog više milijardi dolara, dok istovremeno traži dublja smanjenja cijena plina. Popust za kineski uvoz plina trebao bi porasti na 46% sljedeće godine, s cijenom plina iz Snage Sibira na 271,6 dolara za tisuću kubičnih metara, u usporedbi s 481,7 dolara za Tursku i Europu, izvijestio je Bloomberg u rujnu, pozivajući se na dokumente ruske vlade. Međutim, Kina se zalaže za još oštrije ustupke. "Što se tiče izgradnje, [Peking] želi biti siguran da nema rizika i troškova. Rusija je strana koja snosi cijeli račun", naveo je izvor. Neizvjesna je sposobnost Gazproma da financira ovaj novi megaprojekt, koji Kremlju očajnički treba dok traži nove kupce za plin koji je nekada prodavao Europi. U 2021. Rusija je poslala oko 150 milijardi kubičnih metara plina u Europu. Očekuje se da će ove godine izvoz pasti na oko 25 milijardi kubnih metara. 70% izvozne infrastrukture ruskog plinovoda ide prema zapadu; međutim, stručnjaci kažu da će biti potrebno najmanje jedno desetljeće da se naftovodi preusmjere na rastuća azijska tržišta na istoku. Energetski div izvijestio je o neto gubitku od 1 trilijuna RUB ove godine zbog prekinutih plinskih veza s europskim zemljama, što je dovelo do značajnih novčanih deficita. Gazprom je morao iscrpiti dvije trećine svojih novčanih rezervi, ostavljajući oko 700 milijardi RUB od prijeratnih 2 trilijuna RUB do srpnja 2023. godine. Kina je poznata sporost u dogovoru o cijenama plina i, odsječen od svog europskog tržišta, Kremlj ima malo utjecaja u pregovorima. Za prvi ugovor o opskrbi plinom putem plinovoda Snaga Sibira 1 bilo je potrebno oko deset godina da se pregovara, a detalji dogovora o cijeni nikada nisu objavljeni. Unatoč financijskim ograničenjima, ruski predsjednik Vladimir Putin suočava se sa značajnim pritiskom da nastavi s gradnjom plinovoda. Zbog ograničavanja europskog izvoza, Gazprom je bio prisiljen smanjiti proizvodnju za četvrtinu – smanjenje bez presedana u njegovoj povijesti.

To nema toliko veze sa godinama, vec sa nacinom na koji funkcionise nas ego, koji je sacinjen od nutarnjeg dijaloga, misli o proslosti koja se odvojila i smatra sebe realnim, trajnim entitetom. Ako si citao Kastanedu trebao bi to da znas. Evo kako sam ja to doziveo vec sa 30-tak godina: * * * Uvek isti, dobropoznati put Napravi iskorak u stranu Iznenadi me a sa 20 je izgledalo ovako: * * * Isti su mi dani i iste noci Kada spavam, kao da sam budan Kad sam budan, kao da sam mrtav Tezina besmisla vuce me u ponor Kud god da odem tuga ce moja samnom Svrha, gde je ? Koja dramatika. :) Kastaneda je kako se ispostavilo pisao izmisljene stvari, ali u sustini pisao je istinu. Prve dve knjige su interesantne kao uvod, ali mnogi misle da je upotreba droga, koju u njima opisuje da bi razbio ustaljenu percepciju glavna metoda, medjutim pravo ucenje pocinje tek od trece knjige - Put u Ihtlan (koliko njegovih knjiga si procitao?). Kastanedu, iako fikcionalna literatura, treba dobrim delom citati kao upustvo za rad na sebi. I to onda doista sprovesti. Na pocetku Don Huan nije potreban za to. "8 NARUŠAVANJE RUTINE ŽIVOTA" Prvi dio »ZAUSTAVLJANJE SVETA« 1. Potvrde iz sveta oko nas 11 2. Brisanje lične istorije 20 3. Kako se osloboditi osećanja vlastite važnosti . . . . 29 4. Smrt je savetodavac 37 5. Preuzimanje odgovornosti 47 6. Kako postati lovac 58 7. Kako biti nepristupačan 70 8. Narušavanje rutine života 82 9. Poslednji okršaj na zemlji 92 10. Prihvatanje moći 105 11. U duhu ratnika 125 12. Bitka za moć 145 13. Ratnikovo poslednje uporište 167 14. Hod moći 189 15. Ne-delanje 224 16. Prsten moći 248 17. Protivnik vredan pažnje 266 Drugi deo PUT U IŠTLAN 18. Čarobnjakov prsten moći 287 19. Zaustavljanje postojeće stvarnosti 307 20. Put u Ištlan 321

Mislili, ne mislili, umrecemo na kraju svi. No to nije razlog da ne iskoristis zivot do kraja. Budi zadovoljan da si imao priliku da ucestvujes u ovoj velikoj predstavi koju zovemo zivot. Sta ce biti posle videcemo, a mozda i ne. Kao sto rece jedan stari Grkljanin - smrt me ne brine, dok sam ja tu nje nema, kad ona dodje mene nema. Mada samo umiranje sigurno nije zabavno. Zasto "jedva cekas da krepas" ? Da li imas nepodnosljive bolove, ili se radi samo o dozivljavanju uobicajenog, normalnog, psihickog besmisla ?

Neka se pripremi Lisabon.

Moj mesec bez digitalnih ometanja Prošlog meseca, prihvatio sam izazov da živim što je više moguće van mreže mesec dana. Nije lak zadatak.

Sto je sasvim normalno. Zapad je toliko jaci konvencionalno od ruSSije (rat bi verovatno bio gotov za mesec dana ako bi se NATO direktno umesao), da bi njegovo direktno ucesce moglo izazvati atomski rat u kome ne bi bilo pobednika (faktor iracionalni zli gnom). Neogranicena vojna pomoc izgleda drugacije. Do sada su uglavnom dobijali relativno staru opreemu i to u nedovoljnim kolicinama. Tome je svakako doprinela politicka neodlucnost Zapada, kao i nedovoljna vojna spremnost (zapravo je sve islo u dobrom smeru, umesto u naoruzanje pocelo se ulagati u obnovljive uzvore enegije). Politicki cilj je jasan - Ukrajina u svojim priznatim granicama, a odmah zatim u EU i NATO. USA i EU propadaju, pregovori, jer naoruzanje produzava sukob, jadne zrtve, blablabla - samo jos jedan od zabrinutih neutralaca. Nista ruSSi, nista zli gnom. Samo jos jedan dokaz da i medju filozofima ima dosta budala.

Putin kaže da moramo da razmišljamo kako da zaustavimo 'tragediju' rata u Ukrajini Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u sredu liderima Grupe dvadeset (G20) da je neophodno razmisliti o tome kako zaustaviti "tragediju" rata u Ukrajini, što su neke od njegovih do sada najpomirljivijih izjava o sukobu.

I Srbi mrze Turke od Murata, ergo Srbi su turkofobni s razlogom ? 20.10. Levičarski radikali veličaju postupke Hamasa kao legitiman otpor, ruku pod ruku sa delovima muslimanskog i arapskog stanovništva, od kojih neki čak otvoreno slave ubistva Hamasa. Desničarski ekstremisti agituju protiv Izraela i sarađuju sa islamistima. U ovoj zemlji, kuće Jevreja su ponovo obeležene Davidove zvezde. A raspoloženje postaje sve eksplozivnije: skupovi su zabranjeni zbog pretnje javnoj bezbednosti, dok situacija na Bliskom istoku preti da eskalira sve dalje i dalje. To je širok front koji se pokazuje kada je reč o relativizaciji, trivijalizaciji, opravdavanju ili čak veličanju zločina koje su počinili teroristi Hamasa nad izraelskim civilima kao herojski otpor. Marvin 24.10. 6.11. BERLIN Hiljade ljudi okupilo se u prestonici na pro-palestinskom skupu. To dovodi do dijaloga između Jevreja i demonstranta – retke scene mirne razmene o sukobu. PS Da ne bi neko pomislio da sam islamofob i da se svrstavam na jednu stranu - puno se vise plasim mormona, jehovinih svedoka i vaisnava, koji svako malo izvrse neki teroristicki napad, vicuci hare krisna hare krisna... Da ne pricamo o budistima, koji agresivno nastoje da celokupno ustojstvo drustva preobrate po merilima svoje vere. Nedaj boze da ispricas neki vic o Budi, odma leti glava.

Ja bih te isto banovao da sam moderator, jer spocitavas Nemcima rusofobiju. Kao ruSSi su cvecke, ne znam zasto se svi neopravdano plase od njih. Pre ovog rata nije bilo rusofobije u Evropi (osim kod onih koji su osetili njihovu cizmu), sada je degutantno govoriti o (nicim izazvanoj) rusofobiji, jer je to skoro pa opravdavanje njihovih nedela. PS Toliko su rusofobni da se stalno premisljaju da li da posalju dovoljno oruzja, a na istoku Nemacke bi da pregovaraju (citaj, puste Ukrajinu niz vodu) - braca socijalisti iz starih dobrih vremena. Iako im pijani Medvedev i jos drugi parlamentarci i tv voditelji, malo malo pa prete sa napadom atomskim bombama. I ne samo njima. (Neopravdana) rusofobija, how yes nou. Bljak.

Prema oceni britanskog Ministarstva odbrane, ni Rusija ni Ukrajina ne napreduju značajno u svojim borbama. "Sa početkom hladnijih zimskih vremenskih uslova u istočnoj Ukrajini, malo je neposrednih izgleda za velike promene na prvoj liniji fronta", saopštilo je ministarstvo u Londonu u svom dnevnom ažuriranju u subotu. U proteklih nedelju dana najintenzivnije kopnene borbe odigrale su se u tri oblasti: u regionu Kupijansk na granici između regiona Karkiv i Luhansk, oko grada Avdiivka u regionu Donetsk, i na reci Dnipro u regionu Kerson, gde su ukrajinske snage uspostavile most na južnoj obali, koji zapravo zauzima Rusija. "Nijedna strana nije ostvarila značajan napredak ni u jednoj od ovih oblasti", napisali su Britanci na servisu kratkih poruka X.

Otpor ratu: Ruski student mora u zatvor na šest godina 17-godišnji student u Rusiji osuđen je na šest godina zatvora zbog pokušaja paljenja vojnih objekata. Budući da je srednjoškolac prije nekoliko mjeseci bacao molotovljeve koktele na zgrade dvaju okružnih vojnih ureda u znak protesta protiv ruskog rata u Ukrajini, sud u baltičkoj metropoli Sankt Peterburgu u srijedu ga je proglasio krivim za "pokušaj terorizma". . Oštar pristup pravosuđa i prije je izazvao buru jer je tada 16-godišnji mladić svojim postupanjem u februaru ove godine malo oštetio: ni u jednom slučaju nije izbio požar u vojnim objektima. Portal Meduza također je, pozivajući se na studentovu majku, objavio da on boluje od kronične bolesti jetre. Ruski sudovi opetovano osuđuju ratne protivnike na ponekad drakonske zatvorske kazne. Na međunarodnoj razini većina njih se smatra političkim zatvorenicima.

Vidi tek ovo. Armenia may transfer 200 Tochka-U ballistic missiles to Ukraine Angry Armenia To Arm Ukraine With Tochka-U Ballistic Missile System As Ties With Russia Decay

https://t.me/United24media/15630 Bugarski parlament zvanično je odobrio prebacivanje 100 ostarelih oklopnih transportera Nove BG u Ukrajinu. Ovo predstavlja značajan trenutak, s kao prva instanca gde zemlja direktno obezbeđuje oklopna vozila Kijevu, zaobilazeći posredničke nacije. Jedinice BTR-60 datiraju iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Iako pripadaju bugarskom ministarstvu unutrašnjih poslova, ta vozila nikada nisu stavljena na korišćenje. Oni će sada biti predati ukrajinskoj vojsci zajedno sa povezanim naoružanjem i rezervnim delovima. Od avgusta ove godine vlada zemlje razmatra sudbinu tih APC- a.

Zaboravio si da pomenes budne staljiniste.

Moguca je sledeca logika - 1. rat je stao => ne treba ti vise toliko oruzja => masa ljudi ostaje bez posla, a neratna privreda je zanemarena (devastirana) 2. rat je stao => proizvodnja ratne opreme ide dalje nesmanjeno "da se popune magacini" => neratna privreda je i dalje zanemarena, fali kvalifikovane radne strane i materijala => znacajan deo finansija drzave ide na neproduktivnu delatnost => investicije, socijalna davanja, obrazovanje... nemaju dovoljno sredstava i polako propadaju, a stanovnistvo osiromasuje Kako kazu istorija je uciteljica zivota. Propast Sovjetskog Saveza (nema na srpskom, zapravo ima ali samo sa kukanjem o Gorbacovu, pa koristim nemacku sa automatskim prevodom) Početkom osamdesetih, SSSR je bio suočen sa brojnim nerešenim problemima. Produktivnost ekonomije bila je niska, a snabdevanje stanovništva robom široke potrošnje bilo je loše. Postojala je velika potreba za investicijama u svim oblastima, ali za to nije bilo raspoloživih sredstava zbog eskalacije troškova odbrane. Kada je reč o novim tehnologijama, kao što su mikroelektronika, laserska tehnologija i kompjuterske nauke, SSSR je u velikoj meri izgubio priključak sa Zapadom. U mnogim oblastima oni su bili zavisni od uvoza. One su sve više finansirane izvozom sirovina (nafte, gasa), ali je to učinilo SSSR zavisnim od razvoja cene nafte. Političko rukovodstvo SSSR-a uglavnom je bilo skamenjeno. U Politbirou su bili ljudi generacije rekonstrukcije (rođeni oko 1910) SSSR-a. Nije bilo generacijske promene. Politika "Saveta starijih" je pre svega bila usredsređena na obezbeđivanje sopstvene baze moći i mira u partijskim kadrovima. Pored toga, ovaj liderski krug teško da je imao bilo kakav kontakt sa realnošću života stanovništva. Stroge komandne strukture, korupcija i prijatelji odredili su politiku u Sovjetskom Savezu. Međutim, uprkos žalbama, skoro da nije bilo otpora među stanovništvom. Članovi opozicije uglavnom su eliminisani; većina stanovništva se pomirila sa okolnostima, s obzirom da su kritike javnosti ionako potisnute. Ipak, stanovništvu je bilo teško da ne primeti da je invazija Sovjetskog Saveza na Avganistan 1979. propala. Nuklearna katastrofa u nuklearnoj elektrani Černobilj pokazali su uobicajenu količinu neodgovornosti i nadmenosti i postala simbol propasti komunistickog sistema. Međutim, ozlojeđenost zbog tih uslova mogla bi da bude otpuštena tek posle Gorbačovih reformi. Do kraja osamdesetih, teško da je iko očekivao da će se Sovjetski Savez srušiti.

Prioritetni rat: Rusija uhvaćena u začaranom krugu sa svojom ogromnom vojnom potrošnjom Ruski parlament se samo što nije konačno usvojio budžet za 2024. Nikada od kraja Sovjetskog Saveza udeo troškova odbrane nije bio tako veliki. Ovo ima svoje zamke. Ruski predsednik Vladimir Putin retko propušta priliku da naglasi da je Rusija prebrodila oluju koju su zapadne sankcije donele ruskoj ekonomiji u poslednjih dvadeset meseci. Rusija je, kako su rekli on i njegovi odgovorni ministri, u fazi transformacije. Ali ovo je zapravo isceljenje i nudi potpuno nove mogućnosti – u saradnji sa spoljnim svetom i u internom napredovanju sopstvenih veština. Smatra se da su šok i njegove posledice prevaziđene. Vlada pokazuje optimizam ekonomske politike koji ne deli nužno njen večiti unutrašnji rival, centralna banka, niti korporativni svet. Trećina za odbranu Veći deo toga kristališe se u državnom budžetu za narednu godinu. Budžet za 2024. godinu, koji je vlada predstavila parlamentu i koji se trenutno usvaja, izvanredan je u nekoliko aspekta. Karakterišu ga gigantski rashodi i gotovo nemarno optimistično planirani prihodi. Ali iznad svega, to čini jasnijim čak i od predsednikovih govora: prioritet Rusije je da nastavi rat protiv Ukrajine. Međutim, nedostaje dugoročna strategija – zaista, implikacije ratne ekonomije stavljaju Rusiju u začarani krug, smatraju eksperti. Rusija planira da potroši 36,6 triliona rubalja (352,5 milijardi švajcarskih franaka) u 2024. godini, što je za 22 posto više nego ove godine. Na suprotnoj strani bilansa predviđeni su prihodi od 35 triliona rubalja (343 milijarde švajcarskih franaka), što je povećanje od 29 posto u odnosu na prethodnu godinu. U planiranju budžeta za naredne dve godine odgovarajuće cifre su samo nešto manje. Najmanje tri godine ministar finansija Anton Siluanov očekuje godišnji budžetski deficit od najmanje 1 trilion rubalja. Nešto manje od trećine rashoda za sledeću godinu biće potrošeno na nacionalnu odbranu: 10,8 triliona rubalja (105,7 milijardi švajcarskih franaka) sliće se u vojsku i njene potrebe, što će pre svega doneti korist industriji naoružanja. Prekid gde se tačno troši novac nije jaan. To je oko 70 posto više nego 2023. godine i odgovara 6 procenata bruto domaćeg proizvoda. Prvi put od završetka Sovjetskog Saveza vojni rashodi su premašili socijalnu potrošnju, koja je takođe neznatno porasla i procenjuje se na 7,5 triliona rubalja (73 milijarde švajcarskih franaka). Optimizam prihoda Oni, takođe, imaju veze sa ratom: to uključuje, između ostalog, isplatu odštete rođacima poginulih i ratnim vojnicima – mašini za raspodelu novca koja je već dovela do statistički značajnog povećanja realnih jednokratnih prihoda u Rusiji prvi put posle mnogo godina. U nominalnom smislu, ista suma novca kao i ranije ide u obrazovanje i zdravstvo – ali imajući u obzir inflaciju, to odgovara padu, a ne stagnaciji. Zapravo, još je nominalno manje dostupnih za subvencije u privredi i za državne investicije. Ukupna slika takođe uključuje rublje od 3,5 triliona koje će se sliti u ne-vojni bezbednosni aparat i otprilike 660 milijardi rubalja (6,5 milijardi švajcarskih franaka) koje će biti potrošene na smeštaj i infrastrukturu na okupiranim teritorijama u istočnoj Ukrajini. Dalja sredstva za aneksirane teritorije nisu odvojeno uključena jer su već uključena u druge budžetske stavke, kao što je socijalna potrošnja. Siluanov ne krije činjenicu da je ovaj budžet u potpunosti usmeren ka potrebama rata i da je veoma čvrsto proračunat. Međutim, vrlo je upitno da li visoki prihodi koje vlada očekuje sledeće godine uopšte mogu da ostvare. S jedne strane, to je posledica optimističnih prognoza rasta, koje ne deli centralna banka i koje bi lako mogle da posustanu. Tada bi se i obračunati poreski prihodi smanjili. S druge strane, vlada je očigledno uverena da kapa cene nafte od trenutno 60 dolara, za koju su zapadne države odlučile, ionako neće raditi. Ona očekuje cenu nafte od 71,3 dolara i kurs rublja od 90,1 dolar prema dolaru. U ovoj računici, uloga slabe rube je da poveća prihode. Ratna ekonomija kao zamka U pogledu zapadnih sankcija i mogućih nepredviđenih efekata na cenu nafte, eksperti smatraju da je nerealno ostvariti budžetiranu proizvodnju. Već je jasno da vlada pokušava da stisne ekonomiju što je više moguće kroz poreze i naslage. Primer za to su novouvedene izvozne tarife, koje su u korelaciji sa kursom rublja i čine između 4 i 10 procenata vrednosti izvoza, u zavisnosti od industrije. Iako su uvedene da podrže rouble devizni kurs i samo privremeno, one bi takođe mogle da budu trajne. Mesecima je na stolu i pitanje povećanja poreza za kompanije. Međutim, istovremeno, sve ove mere za povećanje prihoda prete da uspore ekonomiju – i time ugroze željeni cilj. Teška situacija na tržištu rada – zvanično prijavljena nezaposlenost je na najnižem nivou i postoji manjak kvalifikovanih radnika – takođe ograničava potencijal rasta. Istovremeno, kako šefica centralne banke Elvira Nabiullina više puta naglašava, spremnost na trošenje dovodi do podsticaja inflacije i time primorava centralnu banku da održi svoju restriktivnu monetarnu i kreditnu politiku. To zauzvrat kukaju mnogi preduzetnici i potrošači jer im ograničava prostor za manevrisanje. Za ekonomistu Aleksandru Prokopenko i politikologa Pavela Lusina, koji je specijalizovan za vojna pitanja, Rusija upada u zamku sa primatom rata u ekonomskoj politici, kako pišu na onlajn portalu Karnegi Politika. Ogromni troškovi naoružanja i vojnog budžeta mogli su da se kupe samo po ceni osiromašenja stanovništva. Pored toga, novac se sliva u industriju naoružanja koja je godinama bila veoma gubitaška i neefikasna. Tačno je da fabrike naoružanja koje su vraćene u život sada rade non-stop, što takođe dovodi do uspona u okolnim regionima i dobavljačima. Ali to tera ostatak ekonomije u začarani krug. Prema rečima dvojice autora, ako bi se rat zaustavio i proizvodnja komada iznenada više nije bila neophodna, ruska ekonomija bi pala u stanje šoka. U tom smislu, budžet za narednih nekoliko godina je dodatni dokaz do koje mere je Putin vezao sopstvenu sudbinu i sudbinu svoje zemlje za nastavak rata protiv Ukrajine – i u tumačenju Rusije: protiv Zapada.

Nagrađivani novinar prihvatio tajnu naknadu od Putinovog prijatelja Hubert Seipel je medijska ličnost u Nemačkoj i Švajcarskoj – i verovatno prvi svetski slučaj da uticajni zapadni ekspert bude plaćen iz Rusije. Ruskom ekspertu Hubertu Sejpelu je 2021. godine postavljeno odlučujuće pitanje posle 17 minuta u emisiji uživo na radiju "SWR Leute". Moderator pita da li je Seipel ikada dobio honorar od Rusije. Seipel, vidno ogorčen, pita: "Honorar iz Rusije?" Moderator: "Novac." Seipel: "Znači misliš direktno iz..." Moderator: "Direktno ili indirektno..." Seipel: "Da li je još uvek moguće?" Moderator: "Znači, ne veruješ? Pa ne?" Seipel: "Ne!" Seipel je novinarski teškaš: reditelj dokumentarnog filma, Putinov biograf, dobitnik nagrade Nemačke televizije i Švajcarske medijske nagrade za finansijske novinare. Seipel, koji je do 2018. bio honorarni pisac za NDR, takođe je nekoliko puta objavljivao u Švajcarskoj. Sada, tajni dokumenti iz novog curenja podataka dokazuju da je Seipel na kraju uopšte plaćen iz Rusije – i verovatno nekoliko godina.

Taurus ili ne Taurus i cena premalo pomoći

Koja je to smejurija od drzave. Putin Signs Changes to Russia's Presidential Election Laws President Vladimir Putin on Tuesday signed changes to Russia’s presidential election laws that allow for voting to take place in territories under martial law and introduce new restrictions on media coverage at polling places. The amendments come just weeks ahead of Putin's anticipated announcement to run for a fifth term in office as president, though the Russian leader has said that he will declare his re-election bid only after parliament formally calls the race, which is expected to take place in March 2024.

Na zalost i tvoji bastovani i gitaristi predstavljaju samo jednu podgrupu "kolektivluka", jednu vrstu identifikacije, koja je dosuse usmerena na lepe stvari, ali sustina ostaje ista, jer se taj mehanizam ne zaustavlja na bastovanstvu, filateliji i sviranju. Covek nuzno na ovom stupnju razvoja trazi identitet, a neke stvari su iako toksicne, ipak "pogodnije" za tako sto, jer idu "dublje" i ne zahtevaju nikakvo znanje/vestinu, vec samo prihvatanje odredjenih dogmi, ili normi. Za tako sto su pogodni - nacija, religija, politika, jer nose u sebi kako emocionalni naboj tako i stvarnu, materijalnu moc (borba oko resursa). Vojska i ratovi su samo izvrsni delovi ovog sistema, motivisanog u krajnjoj liniji udruzenim egoima mase pojedinaca (koji se dobrim delom baziraju na zelji za dominacijom, jer je vecina ljudi zapravo jos uvek na prelazu izmedju zivotinje i coveka). Ne postoji niti jednostavno, niti brzo resenje za taj problem. Slabljenje demokratija u svetu je samo jos jedan indikator koliko je jos uvek moguca regresija, no ja sam optimista da cemo za par hiljada godina imati to gradjansko drustvo o kome govoris (ako prezivimo kao vrsta).

Ukrajinska pobeda znači evropsku bezbednost Dokle stižu "beskrajna" ruska skladišta? Analiza artiljerije Rezime: čak i uz veoma konzervativne pretpostavke, zalihe depoa relativno modernih tipova ruske artiljerije biće iscrpljene već na proleće 2024. Ako se trenutne stope gubitaka za standardni kalibar 152 milimetru nastave, broj jedinica starijih modela na frontu će verovatno naglo pasti već u leto 2024, a još ranije za samohodne topove (SPG). Topovi od 122 mim koji su dostupni u većem broju ne mogu da nadoknade pad vatrene moći.