A sad

@Yoyogi 48h dok se moderacija ne dogovori o duzini kazne. Posle konsultacija 10 dana.

Moderacija je donela odluku da se topik Stub srama zatvori i obrise. Stav moderacije je da topik ne doprinosi konstruktivnoj diskusiji vec samo produbljuje sukobe i stvara nove konflikte medju forumasima.

Bice trajni ban.

U pravu si. Film je odlican, nije ono bila kritika filma, vec cisto da ubacim neke dodatne informacije I dodam kompleksnost prici. Nije najmladji poginuo kod Kalinjingrada. Poginuo je Asael. Tesko je reci koji je on po redu jer njih je bilo mnogo, desetoro brace I jos nekoliko sestara, ali on je bio medju starijima. Najmladji bi trebalo da je Aron koji je mislim jos uvek ziv. Oni bez obzira na saradnju sa sovjetima I njihovim partizanima nisi bili komunisti. Znali su dobro sta ih ceka kad dodju komunisti I prvo su presli u Poljsku, pa odatle raznim putevima za Izrael. Asael se nije dobrovoljno prikljucio Crvenoj Armiji, vec je to bilo u procesu rasformiranja njihovoh partizanskog odreda. Najprostije receeno nije uspeo da se izvuce za razliku od ostalih. Iz Izraela vrlo brzo u USA, gde je jos pre rata ziveo valjda najstariji brat. Nema podataka da su ucestvovali u borbama za stvaranje Izraela, bar ih ja nisam nasao, iako su otisli tamo maltene I pre zavrsetka rata. Jehuda Bjelski je bio clan Irguna, jos jedan pokazatelj da nisu bili komunisti, ali mislim da on nije njima rodjeni brat, vec recimo brat od strica, ali nisam siguran.

Gledao naravno. 🙂 Film je odlican. Medjutim istorijski kontekst je sporan, odnosno nije obradjena nijedna od kontroverznih tema sa kojima su braca Bjelski povezani. To je generalno najveci problem ovakvih filmova, prikazuju se samo dobre stvari, ne ulazi se dovoljno duboko u materiji vec se stvari gledaju samo povrsinski. Najgore sto je film radjen po knjizi koju je napisala istoricarka, mada dosta odstupa od knjige. U ratu nikad nista nije crno belo, pa tako ni ova prica. Nije prikazan njihov odnos sa AK I lokalnim stanovnistvom, kako poljskim tako I beloruskim, a on je bio u najmanju ruku kontroverzan (postoje ozbiljne optuzbe za ratne zlocine). Takodje nije dovoljno razjasnjen njihov odnos sa sovjetima, koji je bio dosta komplikovan. Film prati tu radnju, ali ona je prilicno pojednostavljena. Unutrasnji sukobi su obradjeni, ali I tu mi fali dubina. Nije to sad neka kritika filma, da je sve to obradjeno sigurno bi se radilo o jednom od najboljih filmova ikad, ovo vise pisem zbog toga da se ne uzme sve iz njega kao nepobitna istorijska istina. Adolf Pilc dosta obradjuje bracu Bjelski u svojim memoarima. Zanimljiva je njegova konstatacija da je jednom prilikom izbegao zarobljavanje, a samim tim I sigurnu smrt, zato sto je ovima bilo zanimljivije da pljackaju po okolini nego da pohvataju protivnike, sto je Pilcu omogucilo da pobegne sa delom svojih ljudi. Optuzbe za pljacku I bogacenje su stizale I sa druge strane, cak I iz njihovih redova. A zelja NKVDa da se domogne dela njihovog plena je I jedan od razloga (naravno ne I jedini razlog) njihovog razlaza sa Sovjetima I odlaska na zapad. Kada se sve sagleda njihova uloga u ratu je pozitivna. Jedinstven primer organizovanja Jevreja u ruralnim sredinama (u urbanim sredinama su funkcionisali ZOB I ZZW sa kojima braca Bjelski nisu bili povezani) I njihovog suprotstavljanja nacistickom teroru. Bez obzira na sve kontroverze koje ih prate, oni su primer herojske borbe I opstanka iako su sanse za to bile minimalne.

Ken Loach, stari dobri komunista. Nekoliko njegovih filmova su mi na listi mojih omiljenih filmova. Medjutim od kada je otvoreno poceo da ispoljava antisemitizam ne gledam vise njegove filmove. Pa tako ce I ovaj ostati neodgledan.

Ima dve sezone, treca ce izaci ove godine. E sad. Radnja serije se odvija u Geuli, to je deo Jerusalima, blizu je centra grada. Tamo zive Haredi, uglavnom doseljeni iz centralne Poljske. Medjutim to nije tipicno haredsko naselje. Ono je dosta staro, nastalo je jos u devetnaestom veku, tako da ono jeste naseljeno Askenazima, ali oni tamo zive vec jako dugo. Druga stvar oni su znatno liberalniliji i otvoreniji prema sekularnim Jevrejim nego vecina ostalih Hareda. I treca stvar, to nije bas cisto haredsko naselje, tamo ima dosta i sekularnih Jevreja i komercijalnih objekata. To naselje je dalo i jednu nobelovku, Adu Jonat koja je dobila nobelovu nagradu za hemiju. U skladu sa tim osobinama naselja, ni porodica koju serija prati nije tipicna haredska porodica, tako da ne znam koliko se kroz nju moze upoznati pravi svet Hareda. Gledao sam prve dve sezone. Sta znam, onako, nisam bas fasciniran ali gledljiva je.

Reziser ovog filma Pavel Pavlikovski pocetkom devedesetih godina je snimio dokumentarac Serbian Epics, srpska epska knjizevnost plus rat u Bosni. Inace, ovaj film je nominovan za oskara za najbolji film na stranom jeziku. Pavlikovski je ranije dobio oskara u toj kategoriji za film Ida.

Nisam jos odgledao tu seriju, ali planiram. Tu se radi o Satmarima, oni su hasidi, poreklom iz Rumunije, iz grada Satu Mare (grad je na tromedji Rumunije, Madjarske i Ukrajine). Danas skoro da i nema Jevreja tamo, a nekad su bili veoma brojni. Pored male sefardske zajednice, postojala je i velika askenska zajednica koja se kasnije podelila na hasidsku i ortodoxnu. Iz te hasidske zajednice su se razvili Satmari. Naziv grada na madjarskom je Satmarnemeti, otud i naziv Satmari. Intresantno je da Satmarima maternji jezik nije jidis vec madjarski, ali su krajem sezdesetih odlucili da predju na jidis u sklopu njihovog plana za sto vecom izolacijom. Satmari su izrazito anticionisticke orjentacije. Sto se jezika tice. Jidis je jezik kojim govori vecina Askenaza. Tj, kojim je govorila vecina Askenaza. On je bio dominantan jezik medju askenaskim Jevrejima u prakticno svim drzavama u kojima su ziveli, osim onima koje su ulazile u sastav nekadasnje Ugarske kraljevina (medju tamosnjim Jevrejima je dominantan bio madjarski jezik) i u Velikoj Britaniji (mada se tamo radi o derivatu jidisa). Naravno u drzavama u kojima je bio dominantan jidis nije bio jedini jezik koji su Jevreji koristili. U svim drzavama postojao je deo jevrejske populacije koji je kao svoj maternji jezik koristio jezik vecinskog naroda (poljski, nemacki...) Krajem devetnaestog veka jevrejska visa klasa je pocela da koristi hebrejski jezik i u svakodnevnom govoru. To je posebno uzelo maha sa jacanjem cionistickog pokreta. Hebrejski je sve vise postajao jezik bogatih Jevreja, dok su siromasniji slojevi govorili jidis. Kada je nastao SSSR Jevreji su poceli da dobijaju sve vecu jezicku autonomiju (do Staljina). U SSSRu se forsirao jidis, a hebrejski je smatran za burzoaski i bila je sputavana njegova upotreba. Kada je osnovana Jevrejska autonomna oblast (Jevreji nikad u njoj nisu cinili znacajniji broj populacije) za jedan od sluzbenih jezika je proglasen jidis. Retko gde su ziveli iskljucivo Askenazi, skoro svuda su postojale i neke druge zajednice koje su kao maternji koristile neke druge jezike, npr u Ukrajini, Belorusiji, Litvaniji, a posebno u Rusiji. Sto se tice samog jezika nesporno je da vodi poreklo iz nemackog jezika, sad da li ce se smatrati kao dijalekt nemackog ili kao poseban jezik nastao iz nemackog manje je bitno. Postoji odredjen broj strucnjaka, ali su u velikoj manjini, koji smatraju da su zapadni i istocni dijalekt jidisa razliciti jezici. Dok je za zapadni dijalekt nesporno da je nemackog porekla, oni tvrde da se to ne moze reci za istocni dijalekt i da bez obzira na dominantnu nemacku leksiku on predstavlja judeoslovenski jezik. To nije prihvaceno stanoviste, a ja nisam dovoljno strucan da se dublje upustam u to, pa cu se drzati zvanicnog stava da se radi o germanskom/nemackom jeziku. Kod Sefarda to nije tako jednostavno. Tesko je reci koji jezik je dominantan, cek je tesko reci ko su sefardi uopste, napraviti razliku izmedju njih i Mizrahija je cesto nemoguce. Pa pitanje u koju grupu svrstati razne i Sefardima i Mizrahijima srodne jevrejske zajednice pre svega iz bivseg SSSRa, ali i ostale koji postuju isti obred i ista religijska pravila kao i ove dve grupe. Ladino ili judeospanski danas nije jezik kojim govori vecina Sefarda/Mizrahija, da li je bio istorijski jako je tesko reci. Raznim judeoarapskim dijalektima danas govori znatno vise ljudi nego ladino jezikom. Ipak Ladino je bio rasprostranjem sirom Mediterana, a koristio se i na teritoriji Srbije, BiH (koristi se jos uvek ali veoma malo), dokle god se prostirala otomnska imperija, ipak pitanje je koliko je masovana njegova upotreba bila. Bukvalno u svakoj drzavi na Mediteranu je postojala zajednica koja govori Ladino, ali opet je pitanje koliko su te zajednice bile brojne. Pre proterivanja u Spaniji je ziveo ogroman broj Jevreja. Medjutim treba znati da oni nisu svi govorili Ladino. Spanija je u to vreme imala veliki broj dosta razlicitih jezika (ni dan danas nije stvoren jedinstven jezik koji se govori u celoj Spaniji) tako da su se i Jevreji prilagodjavali i stvarali razne jezike. Ladino je svakako bio najzastupljeniji, ali koristili su se i drugi jezici. U Francuskoj su takodje postojali posebni dijalekti koje su koristili sefardski Jevreji (Askenazi su koristili jidis) Zarfatit i Shuadit. U Italiji su postojali lokalni jevrejski jezici... Ipak u svim tim drzavama se koristio i ladino.

Jidis je dijalekt nemackog. Eventualno se moze reci da je nastao iz nemackog jezika. Sad se uglavnom koristi istocni dijalekt jidisa, koji ima veliki uticaj slovenskih jezika, za razliku od zapadnog gde je taj uticaj daleko manji.

@Vredni mrav trajno Konstantno spinovanje i obesmisljavanje diskusije. I pored svih upozorenja ne zeli da prekine sa takvim ponasanjem. SNS bot.

Tesko je izabrati jedan. Nebesko kraljevstvo, Sindlerova lista, The Wind that Shakes the Barley, Engleski pacijent, Forest Gamp, Pulp Fiction, Fight Club, Contratiempo. To je neki uzi izbor.

Bez dizanja tenzija.

Potaknut pisanjem na topiku o filmovima, preporucio bih Netflixov dokumentarac https://www.netflix.com/title/80201488 The Devil next door o Dzonu Demjanuku i procesu koji se protiv njega vodio u Izraelu.

Los je i preterano povrsan. Bez dubljeg ulazenja u sustinu problema i pun netacnih stvari. Svako ko ima bar malo predznanja o problematici moze da primeti veliki broj gresaka. Bas, bas povrsno. A onaj deo o Na Nach pokretu ne bih ni komentarisao.

Nisam gledao film, ni ne nameravam. 🙂 Ipak, na osnovu mog znanja o desavanjima u Sobiboru, pretpostavljam da se u filmu radi o pobuni logorasa, mozda i najuspesnijoj pobuni logorasa u celom drugom svetskom ratu. Tako da mi paralela sa Sindlerovom listom ne stoji, ipak je ovo nesto drugo. Bolja paralela bi bila sa filmovima Son of Saul ili Thr Grey Zone. O tom dogadjaju vec je snimljen jedan film davne 1987 pod imenom Bekstvo iz Sobibora po knjizi Ricarda Raskea. Film je britanski, a radjen je u koprodukciji sa Avala filmom, mislim cak da je i sniman u Jugoslaviji (ali za ovo nisam bas siguran). Glavni lik u britanskom filmu je Leon Feldhendler, a u ruskom to mora biti Sasha Pecarski. U stvarnosti njihova uloga u pobuni je podjednaka. Sudbine oba ova velika coveka su tragicne, iako su oboje uspeli da prezive pobunu i pobegnu iz logora (veoma mali broj logorasa koji su pobegli iz logora je uspeo da prezivi rat, svega pedesetak). Feldhendler je bio poljski Jevrejin i posle rata je nastavio da zivi u Lublunu, gradu koji je postao centar sovjetske okupacione uprave. Ubijen je u jednom do danas nerazjasnjenom dogadjaju u aprilu 1945 (pre kapitulacije Nemacke i zvanickog kraja rata). Sasha Pecarski je bio ukrajinski Jevrejin i oficir Crvene Armije pre zarobljavanja, ziveo je u Rusiji u Rostovu na Donu. Nakon rata od 1948 godine je proganjan, hapsen i zlostavljan od strane sovjetskih vlasti pod optuzbom da je prozapadno orjentisan. Zabranjen mu je izlazak iz zemlje i preseljenje u Izrael. Zabranjeno mu je cak i da svedoci u postupcima protiv ratnih zlocinaca koji su se vodili u inostranstvu, jedino mu je dozvoljeno da daje izjave istraziteljima od kuce u prisustvu pripadnika KGBa. Dobio je otkaz i zabranjeno mu je da se zaposli, te je ostavljen bez prihoda za zivot, ta zabrana je ukinuta tek posle Staljinove smrti. Sve do njegove smrti bio je pod nadzorom i kontrolom, a umro je 1990 godine. Nakon smrti posthumno je obasut raznim medaljama i odlikovanjima. Nevezano za film. Za Sobibor je vezivan i Dzon Demjanjuk, Ukrajinac koji je nakon rata emigrirao u USA. Optuzivan je vise puta da je bio cuvar u raznim koncentracionim logorima, dve najozbiljnije optuzbe se vezuju za Ausvic i Sobibor. Zbog tih optuzbi je i izgubio americko drzavljanstvo i bio izrucivan Izraelu i Nemackoj. O njemu se pouzdano zna da mu je pravo ime Ivan Demjanjuk i da je kao vojnik Crvene Armije zarobljen i deportovan u koncentracioni logor. Sta se dalje desavalo ostaje nejasno. Izrael ga je optuzio da je on cuveni strazar iz Ausvica koji je zbog svoje surovosti prozvan Ivan Grozni. USA ga je izrucila i on je osudjen na smrt. Medjutim nekoliko godina kasnije on je oslobodjen, Vrhovni sud je preinacio presudu. Ostalo je nejasno sta se tu sve na kraju izdesavalo, ali izgleda da je pouzdano utvrdjeno da to nije bio on. Svo vreme on je isticao da je nevin i da se radi o zameni identiteta. Za ucestvovanje u mucenju logorasa u Sobiboru su navodno postojali cvrsti dokazi, medjutim Izrael je odbio da ga tereti za te zlocine. Vise godina kasnije za te zlocine je optuzen od strane Nemacke. Osudjen je na kaznu od pet godina, na koju se on zalio. Medjutim, umro je pre donosenja drugostepene presude u starackom domu u Nemackoj. Do kraja zivota je tvrdio da je nevin, da je zrtva i da je on sam bio logoras do pred kraj rata kada se pridruzio Ruskoj Oslobodilackoj Armiji.

@JohnnyDragon 15 dana.

@zeste92 trajno.

Ma ne, dogodine u vladi!

I Haneke je nominovan za Amor. To je sve onako na prvu, bez proveravanja, a ja ne pratim dodelu oskara uopste jos od kad je Majkl Mur drzao neke govorancije tamo, a i pre toga nisam bas nesto pratio. Naravno, ko radi taj i gresi, nije bitno za sustinu teksta, ali neka imena bas bodu oci.

Nije bitno za sustinu teksta, ali mi je odmah upalo u oci. Nije da pas pratim dodelu oskara tako da za vecinu navedenih ne znam da li je tacno ili nije, ali sam 100% siguran da Giljerme del Toro ne samo da je nominovan vec je i dobio oskara za najboljeg rezisera 2018 godine za film The Shape of Water. Takodje mislim da se Nolan ne zove Kristijan vec Kristofer, ne znam da li ima oskara, ali sigurno je bio nominovan za film Denkerk iste godine.

Sjajan film. Po meni za totalnu preporuku.

Da si pratio topik totalna preporuka znao bi da nije ratni film. 😛 U svakom slucaju film je sjajan.

@kkp4ever 15 dana zbog vredjanja.

Tornatore je sjajan. Ne znam kako ste zaboravili njegov film Malena? Bar zbog Monike Beluci ovaj film nijednom muskarcu ne moze biti los. 🙂 Meni je sjajan i La Sconosciuta. Ima on mnogo filmova i mnogo odlicnih filmova.