A sad

Blize nam se midterms izbori. Izbori na sredini predsednickog mandata su najbolji pokazatelj popularnosti i rada aktuelne administracije. Ipak ovi izbori prolaze u senci aktuelnih desavanja u Ukrajini i nisu privukli veliku paznju svetskih medija kao sto je uobicajeno. Ovi izbori su posebno vazni zato sto dolaze posle procesa redistriktinga koji se desava svakih deset godina. To znaci da ovog puta imamo novu kongresnu mapu i nove granice kongresnih distrikta. Proces redistriktinga je veoma povoljan za republikance na sledecim predsednickim izborima zato sto se povecao broj elektora u republikancima naklonjenim drzavama. Sa druge strane sam proces redistriktinga je demokratama doneo prednost na izborima za predstavnicki dom. Cak sest vise sigurnih demokratskih distrikta je na ovoj mapi u odnosu na prethodnu. Na izborima za predstavnicki dom republikanci su apsolutni favorit, samo je pitanje koliku ce imati prednost u sledecem sazivu Predstavnickog doma. Tu je i novi sistem glasanja na Aljasci, koji otvara mogucnost da demokrate naprave dobar rezultat iako nemaju bas veliku popularnost u toj drzavi. Izbori za Senat su mnogo zanimljiviji, postoji velika verovatnoca da ce odnos snaga ostati neporomenjen. Najveci razlog za to je jako los izbor kandidata republikanaca u nekim kljucnim drzavama, pre svega u Penslivaniji. Demokrate pokusavaju da preuzmu senatorsko mesto u Pensilvaniji gde se ocekuje zestoka borba izmedju dva najblaze receno losa kandidata gde za sada demokrate imaju blagu prednost. Drugi cilj demokrata je senatorsko mesto u Viskonsinu, ali tu imaju znatno manje sanse. Republikanci napadaju Nevadu, gde imaju dobre izglede za pobedu, Dzordziju i Arizonu, Ostala nadmetanja su znatno manje intresantna i ne ocekujem neke promene, eventualno ako se bas dosta stvari poklopi u Nju Hempsiru, a intresantno ce biti na Aljasci, ali tu imamo borbu dva republikanska kandidata. Izbori za guvernera se vode u 36 drzave i 4 teritorije. Promene ce se desiti u Merilendu i Masacusetsku gde ultra popularni republikanski guverneri Leri Hogan i Carli Bejker odlaze u penziju, te ce demokrate lako preuzeti te dve drzave. Intresantno ce biti u Kanzasu, crvenoj drzavi koju vode demokrate, Arizoni, Nevadi, Viskonsinu i neocekivano u Oregonu. Nju Hempsir i Vermont su plave drzave gde sigurno pobedjuju republikanski guverneri Kris Sununu i Fil Skot. Los izbor republikanskih kandidata u Pensilvaniji, Micigenu i Minesoti uticao je na to da izbori u ove tri drzave ne budu toliko intresantni. Probacu da do izbora napravim neki sazetak za sto vise drzava pojedinacno, ali ne obecavam.

Danas drugi krug izbora u Brazilu. Komunisticki lopov Lula protiv fasiste Bolsonera. Skrenula je Latinska Amerika dosta ulevo od epidemije korone. Kolumbija, Peru, Cile, Honduras, sada i u Brazilu Lula ima vece sanse. Opet vidi se da su biraci oprezni jer u svim tim drzavama desnica je osvajila veliku vecinu glasova u parlamentu. Sto je dobro. Meni je druga stvar ovde bila intresantna, a to je impozantan broj nevazecih listica. Na predsednickim izborima oko 5,5 miliona, na parlamentarnim skoro 14 miliona i na izborima za senat 23,5 miliona. Meni potpuno neshvatljiv podatak. Sto se samih danasnjih izbora tice, Brazil glasa izrazito regionalno. Gde bude veca izlaznost taj pobedjuje. Solidnu prednost od 6 miliona glasova pred drugi krug ima Lula, ali je dosta manja nego sto se ocekivalo. Preostali kandidati su uzeli nekih 10 miliona glasova, vise je desnicarskih glasova, ali nisam bas siguran da ce se automatski preliti Bolsoneru. Tu je i Ciro Gomes sa 3,6 milona glasova, koji je levicar i kao takav blizi Luli, ali je i nacionalista, pa cak i getulista sa druge strane, sto ne garantuje da ce njegovi glasovi sigurno otici Luli, mozemo da kazemo da je mozda i kljucno kako ce se njegovi glasaci opredeliti.

U pravu si. Ispravio sam. Hvala!

10 dana. @HAMMER Nikakva "konacna resenja" se ovde nece tolerisati.

Nisi trazio zenako donje rublje, ali si trazio Hajdi Klum, sto ti dodje na isto... Ja se ne bih bunio da mi to iskace...

To su Rusi. Fabrika Knauf, istocno od Soledara je pod ruskom kontrolom od 3. avgusta.

Ima dokaza i za jedno i za drugo. Iz Bahmuta ima bas mnogo i slika i snimaka i moze prilicno tacno utvrditi gde su polozaji jednih i drugih. Teske i krvave borbe. Ukrajinci su poceli da potiskuju Ruse u istocnom Bahmutu, dok na juznom delu fronta Rusi jos uvek imaju inicijativu ali ne napreduju vise. Nevske nije ni bilo pod ukrajinskom kontrolom, pa Rusi nisu mogli ni da ga vrate. Nikad se nije pojavio nijedan dokaz da su Ukrajinci oslobodili to selo, niti su zvanicni izvori, niti ozbiljni izvestaci to tvrdili. Selo nije prestalo da bude pod ruskom kontrolom, mada se moze reci da se nalazi u sivoj zoni. Takodje ni za obliznje selo Novosadove se nikad nisu pojavili dokazi da je oslobodjeno i ono je verovatno u sivoj zoni. Niti za selo Novoljubivka, ali za njega se moze pretpostaviti da je pod ukrajinskom kontrolom jer se nalazi na desnoj obali reke.

Na zalost postoji i duzi snimak, na kojem se vide i lica zarobljenika. Nista nije zvanicno potvrdjeno, ali postoje neke informacije da se zaista radi o zarobljenim Ukrajincima. Samo jos jedan dokaz sta je Rusija i protiv kakvog zla se bori Ukrajina.

Bahmut je tacnije receno trenutno jedini deo fronta gde su Ukrajinci u teskoj poziciji. U defanzivi su i na Avdejskom frontu i na frontu oko Marinke, dok Soledar racunam kao deo Bahmutskog fronta. Na svim ostalim frontovima Ukrajinci su u ofanzivi ili je neko stanje mirovanja sa blagim pritiscima od strane Ukrajinaca. Po tome se ovaj deo fronta koji se nalazi u Donjeckoj oblasti razlikuje od ostatka ratista. Najzesce bitke se vec dugo vremena vode oko grada Bahmuta. To nije mali grad kako ga neki predstavljaju i do skora je imao izuzetan strateski znacaj. Medjutim posle Izjumske ofanzive Ukrajinaca i oslobadjanja Kupjanksa, Balaklaje, Izjuma i Limana to se znacajno promenilo. Cilj Rusa je bio da okruzi ukrajinske formacije u Donbasu. Glavni napad je isao na Izjum i trebao je da izbije severno od Slavjanska i da prodru u prostor zapadno od grada u kome nema vecih naselja. Sa druge strane konstantno je vrsen pritisak sa juga kod Velike Novosilke, medjutim taj pravac za razliku od Izjumskog nikad nije imao potrebnu snagu da bi predstavljao pravu pretnju, ideja je bila da kad dodje do proboja na severu da ce Ukrajinci morati da oslabe ovaj pravac i onda bi se stvorili uslovi za napredovanje i u tom sektoru. Sa druge strane nakon probijanja prve ukrajinske linije Rubizne-Severodonjeck/Lisicansk-Popasna frontalno je trebalo udariti na drugu ukrajinsku liniju Seversk-Soledar-Bahmut, te nakon proboja te linije doci do glavnog cilja ofanzive kljucne ukrajinske trece linije odbrane koja se sastoji od najbitnijih gradova Slavjansk-Kramatorsk-Konstantinivka-Druzkivka. Ideja je bila da se uz pretnju potpunog okruzenja i napada sa tri strane ova linija Ukrajinaca brzo raspadne i krene se u izvlacenje, dok bi se ostale ukrajinske fortifikacije (Marinka i Avdijka) potpuno zaobisle i ostale duboko u zaledju i samim tim bile prinudjene na povlacenje ili predaju. U takvom planu Bahmut je imao strateski znacaj. Kao najtvrdji deo ukrajinske druge linije nije se odma na njega napalo frontalno. Prvi udar je bio na Seversk, najmanji grad. Probojom na tom mestu otvara se mogucnost brzog popunjavanja praznog prostora koji se nalazi u zaledju ovog gradica, sto bi dovelo do raspada ukrajinske linije odbrane. Iako smo imali izvestaje da su Rusi zauzeli Seversk, stvarnost je bila drugacija i Rusi su pretrpeli ozbiljan poraz kod ovog gradica i Ukrajinci su izveli ogranicenu kontraofanzivu koja se zavrsila zauzimanjem Bilogorke i odbacivanjem Rusa daleko od Severska. Na ovom delu fronta sada Ukrajinci imaju inicijativu. Nakan toga su Rusi suzili polje ofanzivnog delovanja i skoncentrisali se na Bahmut i Soledar. Glavni cilj ovih napada je bio vezivanje ukrajinske vojske za Bahmut jakim frontalnim napadima, dok je druga grupacija trebala da probije kod Soledara koji je manje mesto i nakon toga presece glavnu logisticku rutu za Bahmut i grad dovede u stanje poluokruzenja sa istoka i severa, u perspektivi bi se i Seversk mogao dovesti u tesku situaciju. Posle pocetnih uspeha Rusi su zaustavljeni na prilazima Soledaru i vec jako dugo ovde nema nekih promena. U medjuvremenu se promenilo mnogo toga, dve velike ukrajinske ofanzive su potpuno srusile ruske planove i ovaj front je izgubio znacaj, jer se ne mogu ostvariti zacrtani planovi. Sam pad Bahmuta ne bi nista promenio i bio bi samo propagandni uspeh. Pad Bahmuta, za razliku od dva spominjana mesta ne znaci pad fronta jer je odmah iza njega dobro utvrdjeni Casovij Jar koje nije malo mesto i Rusi nemaju mogucnost brzog prodora, dok sa druge strane snabdevanje Soledara nije vezano za Bahmut i ne bi bilo ugrozeno. Postavlja se pitanje zasto onda Rusi napadaju ovde tako zestoko. Ima vise razloga. Prvi je postavka snaga na terenu. Ruski plan je zahtevao veliki broj vojnika. Zbog toga je najveci deo ruskih snaga bio rasporedjen bas u ovom regionu. Imamo tri velike formacije na relativno malom prostoru. Jednu kod Lisicanska i u pravcu Severska, drugu na potezu Bahmut -Soledar i trecu kao rezervu na potezu Rubezne-Severodonjeck. Te grupacije su vodile ofanzivnu kampanju, a Ukrajinci da bi je zaustavili su morali takodje da na liniji Seversk-Soledar-Bahmut dovedu velike snage. Naravno to su i uradili, tako da su i ukrajinske grupacije na ovom frontu veoma brojne i predvodi ih elitna 93. mehanizovana brigada. Ako bi Rusi oslabili Lisicansku i Bahmutsko-Soledarsku grupaciju usledila bi kontraofanziva Ukrajinaca cije bi posledice mogle da budu teze od posledica ukrajinskih kontraofanziva na severu. Pojacanje fronta kod Kremine se vrsi iz grupacije koja je locirana na potezu Rubezno-Severodonjeck i koja je predstavljala rezervne snage i snage za rotaciju pomenutim grupama. Svatovo u ovom momentu nema toliki strateski znacaj i popunjava se uglavnom od mobilisanih, ali o tome cu kasnije. Zasto je ukrajinska kontraofanziva ovde opasnija nego na severu? To je stvar perspektive. Proboj na ovom frontu bi brzo doveo Ukrajince do Popasne i Novotoskovke, a samim tim bi se Lisicansk doveo u okruzenje. Znatno visi teren na zapadnoj obali Severskog Donjeca dovodi do neodrzivog polozaja i Rubeznog i Severodonjecka, ali i Kremine. Ovo je na neki nacin i cilj ukrainske ofanzive na severu, ali je znatno duzi put do toga. Zato Rusi racunaju na mobilizaciju i lose vreme koje dolazi da bi se ta ofanziva zastavila tim faktorima pre nego sto dodje do zacrtanih ciljeva. To jeste dobra logika i verovatno su u pravu. Za to vreme iskoriscavaju svoju brojcanu i artiljerijsku nadmoc i napadaju na Bahmut i vezuju elitne ukrainske trupe u odbrani i vrse konstantan pritisak. Veci uspeh bi primorao Ukrajince da oslabe neki od ofanzivnih frontova i dovedu pojacanja. Znaci zauzimanjem Bahmuta se strateski ne dobija mnogo, ali ofanziva na taj grad ima znacaj, posebno jer ruskoj komandi zivoti Vagnerovaca ne znace mnogo. Drugi razlog je sto glavninu ruskih trupa ovde cine Vagnerovci i Kadirovci. Vagnerovci su klasicni placenici i za svaki osvojeni kilometar oni dobijaju dodatni novac. Bitnija stvar je zelja za moci i politickim uticajem i sefa Vagnera Prigozina i sefa Kadirovaca Ramzana Kadirova. Dok se regularna ruska vojska ili raspada ili muci, oni ostvaruju neke uspehe. Time dizu svoju reputaciju i povecavaju svoj politicki uticaj. Broj vagnerovaca od pocetka rata stalno raste, samim tim raste i politicka moc Prigozina. Da se ne lazemo, Rusi od pocetka rata rade tihu mobilizaciju koja se odvija pre svega kroz regrutovanje novih vojnika preko Vagnera i Kadirovih postrojbi. Jedan od ciljeva mobilizacije je da se legalnim regrutovanjem velikog broja regularnih vojnika smanji uticaj Prigozina i Kadirova, njihovi glavni oponenti su u vojnim krugovima. Ovo je zapravo i glavni cilj ovih napada na Bahmut. Sto se tice same situacije na frontu. Rusi sada pokusavaju da Bahmut okruze sa juzne strane, tj da ga dovedu u poluokruzenje. Cilj je preseci put Bahmut-Casovij Jar-Konstantinivka. Za sada imaju uspeha, ali videcemo kako ce se dalje razvijati. Tesko je razdvojiti Bahmut i Casovij Jar, pored pomenutog puta ima i jos jedan severnije, a gradovi su jako blizu jedan drugom. Da stvar bude jos gora, glavne rute za snabdevanje Bahmuta su severno i ovim napadima nisu ugrozene. Rusi ovde imaju prednost u ljudstvu, ali najvise im u prilog ide ogromna prednost u artiljeriji koju jako dobro koriste. Zaista krvave borbe sa mnogo zrtava na obe strane. Scene sa fronta su bukvalno apokalipticne.

Trenutna situacija na Hersonskom frontu, na onom delu koji sam spominjao u prethodnom postu. Nakon ukrajinskog proboja Rusi su stabilizovali front na svojoj vec pripremljenoj drugoj liniji. Ona pocinje od veoma utvrdjenog dela koji se nalazi oko onog ukrajinskog mostobrana, to su sela Sasljive, Bruskinske, Isenka, Bezvodne, Staricja, Sadok. Pored ovih mesta na liniji fronta, ovde Rusi imaju i dubinu u odbrani sa citavim nizom utvrdjenih mesta u dubini teritorije od kojih je kljucno naselje Ckalove odakle se i komanduje ovim delom fronta. Linija fronta se nastavlja sa naseljem Borozenske. Ovo selo je izuzetno utvrdjeno, pored njega postoji i mali aerodrom sa pratecom infrastrukturom, kao i objekti vojne infrastrukture. Dok nije doslo do prethodnog proboja fronta ovo mesto je bilo centar odbrane, odakle se upravljalo vojnim akcijama, kako ofanzivnim, tako i defanzivnim. Naravno, nalazi se na raskrsnici puteva i iz njega je lako i brzo stici na bilo koji deo fronta. Dubinu mu daju takodje utvrdjena naselja Nova Kuban, Kosara, Kucerske, kao i mreza puteva sa kojom je povezan u unutrasnjosti sto garantuje sigurno snabdevanje fronta. Ovo je strateski najbitnije mesto na frontu, a samim tim i najbolje branjeno i najteze za osvajanje. Zatim ide selo Suhanove, iza kojeg se u dubini nalazi vojna baza Cervoni Jar. Front se zavrsava sa selom Milove, koje je zasticeno i prirodnom preprekom, dubokim rukavcem Dnjepra (racunam da ce Rusi srusiti, ili su vec srusili most preko tog rukavca). Sva ova naselja su veoma utvrdjena i imaju stratesku dubinu. Ukrajinci vec dugo pokusavaju da probiju zapadni deo ovog fronta oko ukrajinskog mostobrana, ali nisu uspeli da naprave veci uspeh. Deo oko Borozenske je takodje jako utvrdjen i jako ga je tesko probiti. Takodje i Milove je tesko probiti u frontalnom napadu zbog prirodne prepreke. Medjutim izmedju Milove i Suhanova je veliki prazan prostor, koji omogucava Ukrajincima da u manevru zaobidju rukavac Dnjepra i brzo izadju na put koji od Suhanova ide ka Milovu. Na taj nacin im se otvaraju dve mogucnosti da napadnu selo sa boka, ali i da ga skroz zaobidju i stave u potpuno okruzenje, jer i juznije od sela postoji znatno veci rukavac Dnjepra ili mozda cak i neka reka, tako da bi bilo veoma lako staviti Milove u okruzenje. Takodje i samo selo Suhanove predstavlja najslabiju tacku na frontu i moguc je proboj i kroz samo selo, ako se odluci da se ide u siri proboj. Ukoliko vremenski uslovi dozvole, ovaj proboj bi mogao da se forsira skroz do sela Novoarijsk, gde je postavljena treca, poslednja linija odbrane na putu do Berislava. Na taj nacin bi vec u postavci nove linije fronta zaobisli prirodnu prepreku o kojoj sam govorio, sto stavlja Ukrajince u veoma povoljan strateski polozaj. Ovako dubok proboj bi doveo do urusavanja cele linije fronta, i lakog pada utvrdjenijeg i bolje branjenog zapadnog i centralnog dela fronta. Spominjem vremenske uslove, zato sto ovaj proboj zahteva i mnogo manevrisanja van puteva, a od vremenskih uslova dosta zavisi i mogucnost za te stvari. Ipak, ovo je dosta juznije od ostalih frontova, tako da mislim da ovde jos uvek postoje uslovi za manevrisanje i ozbiljne borbe van glavnih puteva. Ovo je neka moja pretpostavka kako ce se ovde odvijati stvari. Ocekujem da Ukrajinci narednih dana, ako ne vec i danas krenu u bas ovakvu akciju kako sam je ugrubo opisao. Ovaj front je ozbiljan, najbolje ruske jedinice su postavljene ovde. Vrlo malo mobilizovanih, L/DNR vojske i ostalih skart vojska. Skoro ceo VDV je ovde i jos neke jedinice regularne vojske sa visokom reputacijom. Takodje ni broj vojnika ovde nije problem za razliku od ostalih frontova. Problem je logistika i front se polako urusava zbog toga. Svakim napredovanjem Ukrajinaca logistika je sve losija jer su sve blizi svojim metama i preciznije ih pogadjaju i ometaju dostavu Rusima koja je i ovako otezana zbog srusenih mostova. Ocekujem teske borbe, ali logisticki problemi ce Rusima doci glave na hersonskom frontu. Sta je jedina sansa za Ruse? Za njih je prica veoma jasna. Oni moraju da naprave kontraofanzivu i oteraju Ukrajince dalje od Dnjepra kako bi mogli da obnove svoje linije snabdevanja. U ovom momentu je tako nesto apsolutno nemoguce. Zato im je potrebno otvaranje novog fronta da bi Ukrajinci bili prinudjeni da povuku deo jedinica sa ovog pravca i na taj nacin se promeni odnos snaga na ovom frontu. Zatvaranjem hersonskog fronta, a moja procena je da Ukrajincima za to treba jos oko dva meseca, oslaobadja se veliki broj vojske i tehnike koja se moze koristiti na drugim frontovima, ali i eventualno za zatvaranje drugog fronta koji bi rusi otvorili. Iako Herson deluje strateski nebitno, sto verovatno i jeste tacno, bitka za Herson moze biti odlucujuca bitka u ovom ratu. Prebacivanje velikog broja iskusnih vojnika i tehnike na druge frontove bi poremetilo odnose snaga na njima i dovelo Ukrajince u nepovratnu prednost. Takodje, povlacenje ruske tehnike iz Hersonske oblasti je nemoguce i Ukrajinci bi pored ubistenja najbolje ruske vojske dobili veliki broj tehnike sa kojom znaju da rukuju bez neke prethodne obuke. Dnjepar sa srusenim mostovima je neprelazna prepreka za Ruse i Ukrajinci tu imaju sigurnu granicu koju moze cuvati veoma mali broj ljudi, to im daje i mogucnost da jedinice sa fronta rotiraju sa jedinicama koje cuvaju obalu Dnjepra i na taj nacin dobiju jos vise raspolozive vojske za ratna dejstva. Ovo je po mom misljenju kljucna bitka koja ce odluciti ishod rata.

Stalno se ponavlja da je cilj ukrajinskih napada na Hersonskom frontu Kahovka. To nije tacno. Nova Kahovka se nalazi sa istocne strane reke Dnjepar i Ukrajinci je ne mogu zauzeti sa strane Hersonskog fronta, odnosno akcijama koje se vode uz zapadnu obalu Dnjepra. Cilj je stavljanje pod vatrenu kontrolu puta Kahovka-Herson i eventualno blokiranje prelaza preko Kahovske brane, znaci gradic Berislav je cilj koju Ukrajinci pokusavaju da dosegnu u ovoj fazi. Iako znatno ostecen most kod Kahovke u tom pojasu je jos uvek moguce preci reku Dnjepar i snabdevati trupe na Hersonskom frontu, za razliku od antonovskog mosta gde logista moze da prelazi jedino brodovima, a i to je rizicno i opasno. ZNaci glavni logisticki pravac Rusa je jos uvek kroz Kahovku. On jeste ogranicen, ali su Ukrajinci jos uvek daleko od puta da mogu da skroz zatvore i tu poslednju logisticku rutu za Herson. Zato je cilj da se sto vise priblize putu Herson-Kahovka i onemoguce Rusima bilo kakvo snabdevanje grada Hersona i okoline. Na taj nacin se bitka za Herson izmesta iz urbane sredine u ruralno podrucje. Kada se taj put presece Rusi u Hersonu imaju dve opcije, da pokusaju da pobegnu ili da se predaju. Nakon presecanja puta Herson-Kahovka, a mozda u jednom momentu i paralelno sa tom operacijom usledice napad na Snihurivku i okolinu sa ciljem da se smanji strateska dubina Rusa na samom hersonskom pravcu. Kad se zauzme istocna obala reke Inhulec, Snihurivka nece vise moci da se brani i taj napad ce se zavrsiti uspesno veoma lako. Do napada na sam grad Herson nikad nece doce, cilj je izolovati i naterati Ruse na predaju ili povlacenje. Zbog toga je ova bitka nazovimo je za desnu obalu Dnjepra ili Berislav, kljucna za dalju sudbinu celog hersonskog fronta.

Nije realno da se sada desi bilo kakva pobuna. Realno, ovo nije pravi momenat za dizanje nove pobune protiv Lukasenka. Treba biti strpljiv i sacekati pravo vreme, a kada ce doci zavisi od razvoja stvari na terenu u Ukrajini. Sto se tice pobune protiv rata, Belorusija zvanicno ne ucestvuje u ratu, posebno ne direktno, ali dok su isli napadi sa teritorije Belorusije, bilo je organizovanog otpora, bilo je i zrtava u tim sukobima. Pa slanje vojne tehnike nece oslabiti represivni aparat jer on ne lezi u tenkovima i onome sto je Rusima potrebno za rat. Takva tehnika je irelevantna za odrzavanje represivnog aparata prema sopstvenim gradjanima. On pociva na specijalnim policijskim jedinicama i vojnim jedinicama VDVa, tu tenkovi nisu toliko bitni. Ukljucivanje Belorusije direktno u rat je vec druga prica, Belorusi su definitivno vecinski protiv rata. Proukrajinski sentiment je jak, posebno medju mladjom populacijom. Imamo ovde standardnu podelu u postkomunistickim zemljama, kakva je bila i u Ukrajini 2013 godine. Stari su vise nostalgicni prema SSSRu, proruski nastrojeni, dok su mladi vise okrenuti Ukrajini i u njoj vide neki bastion slobode, i primer kako se treba suprotstavljati represivnom aparatu vlasti. Veliki broj dobrovoljaca iz Belorusije ucestvuje u ovom ratu na ukrajinskoj strani. Lukasenko je definitivno izgubio podrsku jos 2020 godine, kad se jasno videlo da ga ne podrzava velika vecina naroda. Samim tim je jasno kako na ovaj rat gleda ta vecina i zasto Lukasenko toliko okleva sa povlacenjem poteza.

Bas sam hteo da napisem nesto povodom tog snimka. Ne znam sta da mislim. On je definitivno autentican, i ruski i ukrajinski izvori ga prenose uz isti opis. Ovo moze da znaci da sam prilicno promasio sa onom analizom ucesca Belorusije u ratu od juce. Malo je cela ta stvar cudna, definitivno se neko ljudstvo iz Rusije prebacuje u Belorusiju, a sa druge strane iz Belorusije u Rusiju ide tehnika. To bas i nije normalno. Sta mozemo da zakljucimo iz ovoga. Da se Beloruska vojska ipak nece direktno ukljuciti u rat, vec ce se njena uloga svesti na davanje opreme Rusima i davanjem svoje infrastrukture za lansiranje dronova i raketa i eventualno poletanje aviona sa njihovih aerodroma. Sto je ipak znatno bolja stvar nego da se Belorusija direktno ukljuci u rat. E sad tu ostaje pitanje i koliko ce Ukrajina cutati i gledati kako ih gadjaju sa teritorije Belorusije ili ce uzvratiti je vec drugo pitanje. Postoji i jos jedna mogucnost. Rusija je Belorusiji na pocetku rata poklonila, pozajmila, ne znam tacno oko 100 tenkova. Mozda sad oni vracaju te tenkove nazad. U svakom slucaju porazno je za Rusiju da mora da uzima opremu od Belorusije da bi izgurala rat. Za kamione i nekako da razumem, tu su u deficitu od pocetka, ali tenkove kojih na papiru imaju desetine hiljada je bas porazavajuce. Belorusija na papiru takodje ima veliki broj tenkova. Medjutim struktura nije bas najbolja 850-900 T72, ali samo nekih 25-30 su modernizovana verzija T72B3M (hm, bas toliko tenkova se i vidi na dostupnim snimcima) i nekih sedamdesetak T80 tenkova. Naravno i ovde se postavlja pitanje koliko njih je zapravo operativno. Druga strana medalje je sto je ovo ipak veoma mali uzorak i realno na snimcima se ne vidi da tehnika ulazi u Rusiju vec samo da se krece u pravcu Rusije. Treba sacekati i videti da li ce se iste stvari ponavljati i narednih dana ili nece, tada ce se moci izvuci i neki bolji zakljucci. Ipak, ako ovo daje indiciju da se Belorusija nece direktno ukljuciti u rat, svakako je onda to dobra vest. Jedna vest koja raduje je da dve strane i dalje medjusobno komuniciraju. Odvojene su dve razmene danas, odvojene. Jedna je razmena tela poginulih, navodno su u Ukrajinu vracena tela poginulih branilaca Mariupolja iz zatvora Olenivka. Druga je razmena zarobljenika, oslobodjeno je 32 ukrajinskih vojnika. Nema informacija koliko je oslobodjeno sa druge strane. Na frontu bez bitnijih promena. Pojavilo se dosta snimaka borbe sa ukrajinske strane iz okoline Bahmuta, ono je zaista stravicno i nije za objavljivanje na forumu.

Po hiljaditi put. Tema ovog topika nije bombardovanje SRJ. Prestacete sa tim sada, ukoliko nastavite morace da se primene druge mere, banovanje.

Ne mislim da je to realna opcija. Nece Poljska uci u rat a da ne bude prinudjena na to. Ukljucivanje Belorusije u rat je svakako jedan korak blize ka poljskoj intervenciji, ali nije dovoljan uslov. Poljsku svakako ne intresuje mnogo sta na sve to imaju da kazu Evropljani i EU, ali ih misljenje USA jako intresuje, a ne vidim da je politika USA dosla do te tacke da smatraju da u rat treba da se ukljuci jos neko. Ukoliko bi USA zelela da situacija eskalira Pridnjestrovlje je uvek mnogo laksa i realnija meta. Poljaci ce svakako pomagati opozicione pokrete u Belorusiji na sve moguce nacine, potpitivati eventualnu pobunu, finansirati, lobirati, propagirati... ali ce vojno intervenisati samo u krajnjoj nuzdi, a ne vidim da smo dosli ili da smo blizu te tacke.

Belorusi imaju tri brigade VDV i cetiri mehanizovane brigade. Kompletna kopnena vojska im broji 22-23 hiljade vojnika plus logistika. To nije nikakav gejm cejndzer. Sta vise to nije vojska sa kojom moze da se otvori bilo kakav front. Plus radi se o vojsci koja nema nikakvo ratno iskustvo. Dve VDV brigade su ucestvovale i u gusenju protesta 2020 godine, to dovoljno pokazuje koja je svrha i osnovni cilj beloruske vojske. Ima Belorusija i teritorijalnu odbranu, ali pitanje je da li bi je koristili u eventualnom napadu na Ukrajinu, ja mislim da ne bi. Previe rizicno i previse nepopularno. Broj moze da se popuni sa policijskim jedinicama, ali to je veliki rizik za Lukasenka. Treca brigada policije za specijalne namene (ekvivalnet ruskom SOBRu) koja ima do 2 hiljade ljudi, OMON sa oko 1.500 i protivteroristicka policija Almaz su glavni stubovi Lukasenkovog rezima i ne verujem da bi dopustio da ga ostave samog u Minsku. Njegov rezim je previse slab da sme da ostane bez svojih glavnih poluga sile. Uostalom pitanje je kolika je uopste njihova upotrebna vrednost, razbijanje demonstracija, tortura nad demonstrantima i politicki motivisana ubistva je ono po cemu su poznati. Postoje i jos neke zandarmerijske jedinice, ali su one mnogo manje upotrebne vrednosti i njihovo koriscenje bi bio promasaj. Sta moze da se desi i sta bi moglo biti u planu ruskih glavesina. Da deo mobilisanih bude rasporedjen u Belorusiju, pa da zajedno sa beloruskom vojskom ponovo otvore front na severu. Postoje neke informacije da se deo ruskih rezervista vec premesta u Belorusiju. To bi moglo da ima smisla. Na 25 hiljada Belorusa dodati najmanje isto toliko ruskih rezervista i otvoriti novi front. Na taj nacin bi rasteretili front na jugu i istoku i napravili problem Ukrajincima tamo gde ga ne ocekuju. Potencijalne mete tog napada bi bile najverovatnije Lutsk i Rivna, a mozda cak i sam Kijev ponovo. Cernigiv ili Zitomir ne verujem da bi bili opcija. Poslati same rezerviste u ovakvu operaciju je veoma hazarderski potez koji bi se zavrsio tragicno, ali kad se oni koriste u kombinaciji sa iskusnom i kvalitetnom vojskom mogu da daju i postignu zadovoljavajuce rezultate. Belorusi imaju i oko 100 aviona, od kojih je vecina SU25 pa se i oni mogu koristiti u napadu i na taj nacin rasteretiti i rusku vazduhoplovstvo, ili kako oni vise vole da kazu kosmicke snage. Od raketa imaju tocku i skad. I tu onda dolazimo do kljucnog pitanja, kakav je stvarno kvalitet beloruske vojske. To necemo saznati dok se eventualno ne ukljuce u rat, ali mozemo da spekulisemo na osnovu parametara koje imamo. Ja neverujem da imaju ikakav ozbiljan kvalitet, najverovatnije su potpuno nemotivisani i nezaintresovani za rat. Godinama su upotrebljivani na nacin koji zapravo ubija borbeni duh vojske, razbijanje demonstracija i cuvanje diktatora nije nesto sto vojska voli da radi, a vec godinama se koriste na takav nacin. Veoma malo su ucestvovali u mirovnim misijama (samo manji delovi jedne VDV brigade) i nemaju nikakvog ratnog iskustva (postoje tvrdnje da su delovi 5 brigade specnaza ucestvovali u ratu u Libiji 2011 kao placenici, ali to je u domenu spekulacija), cak je i u skorasnjoj misiji u Kazahstanu ucestvovalo samo 100 beloruskih vojnika. Znaci radi se o vojsci koja nema prakticno nikakvog ratnog iskustva. Misljenja sam da sem Lukasenkove nadmenosti, tu nema nikakvog stvarnog potencijala. Ulazak Belorusije u rat bi bila cista ludost. Znak da Lukasenko nema vise nikakvu samostalnost u odnosu na Putina. U slucaju nekog teskog poraza, rezim u Minsku bi vrlo brzo pao i ne bi ostao niko da ga brani. Lukasenko igra po ivici noza i lako se moze desiti da zbog toga strada. Sve ovo mi deluje da ruskom operacijom vise ne upravlja vojska, vec da su je preuzeli politicari. Zbog toga ide i insistiranje da se Belorusija ukljuci u rat, ne zbog neke vojne pomoci koju bi time dobili, vec zbog slanja politickih poruka i zelje za nekim instant uspehom. A rezultat ce biti jos veca eskalacija konflikta, sirenje rata (Ukrajinci se nece ustrucavati da gadjaju teritoriju Belorusije kao sto je slucaj sa teritorijom Rusije), vece zrtve, a bez ikakve realne potrebe i uticaja na krajnji ishod rata.

Dolozimo do toga da se ne moze na tri strane raspravljati o svakoj gluposti objavljenoj na tviteru. Ti to mozes nazvati kako god hoces. A narativ narukvice na kojoj nije kukasti krst je sta?

To je obicno trolovanje. Kad se za nesto iz prve vidi da je obicna propaganda, ne sacekas 5 minuta da se vidi o cemu se radi vec odma udri besomucno trolovanje o tome. Naravno odma se videlo da to nije to, ali nema veze, nastavi dalje do zore. Realno, cela ta prica nema nikakve veze sa temom topika i predstavlja samo skretanje teme sa bitnih stvari i trolovanje. A to Hilandar gori i slicne zamene teza ostavi za neke druge i mani se trolovanja. Da su Kostunicu dok Hilandar gori pitali kakvu narakvuci nosi ministar odbrane bio bi potpuno u pravu sto im je tako odgovorio.

Rivna, Harkov, Poltava... Izgleda da ce gadjati civilne ciljeve u svom vecim ukrajinskim gradovima.

Kijev, Lavov, Ternopil, Odesa, Dnipro, Krivi Rog, Zitomir, Slavjansk, Koprivnicki, Kremencuk... i naravno sve civilni ciljevi. Za to vreme se ovde raspravlja da li je narukvica na kojoj nije kukasti krst neo naci i sta je izjavio neki poluanonimni fudbalski radnik...

On nikad nije bio poslanik. Poznat je kao vlasnik fudbalskog kluba.

Sto bi znacilo da je vozac kamiona ziv i da mogu da ga ispitaju i tacno utvrde o cemu se radi. Naravno da je ova kao i sve druge njihove price potpuna nebuloza. Meni cela prica o kamionu bombi deluje potpuno neverovatno.

Ovo je greska. Zapravo je obrnuto. Zeleznicki most je prema moru, dok je drumski prema kopnu. Sto znaci da raketu ne treba iskljuciti kao mogucnost.

Kamion ide u pravcu Kerca. Drumski most je sa spoljne strane, zeleznicki je prema kopnu. Raketa otpada kao mogucnost, jedino da je ispaljena sa mora sto je vrlo mala verovatnoca. Po svemu prikazanom desila se jedna eksplozija koja je potpuno unistila jednu traku mosta (autoput, znaci dupla traka) a drugu tesko ostetila, plus zapalila voz sa gorivom na zeleznickom mostu koji ide pored drumskog mosta, ali je vislji od njega. Eksplozija je ogromna a stepen ostecenja jako velik. Zbog toga bih iskljucio i dron kao mogucnost, ne postoje dronovi koji imaju toliko veliku nosivost da mogu da naprave ovoliku stetu. Kamion bomba je teoretski moguca. Ali i da je bio pun eksploziva (sto bi bio ogroman propust ruskih sluzbi, prakticno nezamisliv) tesko da moze da napravi bas toliko veliko ostecenje. U prilog kamionu bombi ne ide ni cinjenica da se most urusio na dva mesta. Jedino sto je izvesno je da je most jako lose napravljen kada je bas toliko ostecen od jedne eksplozije. Bas intresantna stvar, trenutno mi ne pada na pamet nista sto bi moglo ovo da uradi. Voz definitivno stoji. Sto je jos jedan nonsens u celoj prici. Voz ne moze da pojaca eksploziju na taj nacin da unisti drumski most u ovom slucaju. Ne deluje mi verovatno ova mogucnost koju spominjis. Ranije je bilo snimaka na kojima se vidi da vozovi stoje na tom mostu. Totalno nelogicna stvar.

Minsk dva je predvidjao redosled poteza. Prvi potez su trebali da urade Ukrajinci i ispunili su ga sa donosenjem ustavnog zakona o specijalnom statusu Donbasa. Sledeca dva poteza su trebali da urade Rusi i separatisti, a to su vracanje kontrole granice sa Rusijom Ukrajini i sprovodjenje lokalnih izbora po ukrajinskim zakonima. Naravno da to Rusi nisu ispostovali. I onda naravno Ukrajinci krivi za propast sporazuma. Hoce to nekom neutralnom kronosovskom logikom.