A sad

Pricu o Slovencima i exYU mozete nastaviti na nekom od odgovarajucih topika.

Ti Kurdi se bore za demokratiju samo u propagandnim klipovima namenjenim zapadnom trzistu. A u stvarnosti su proterali sve koji ne podrzavaju partiju... Muslimansko Bratstvo je jedino koje se bori za kakvu takvu demokraiju.

@La cave 24h Real life isledjivanje i bespotrebno dizanje tenzija na topiku o Kanadi. Dovoljno vremena da razmisli da li je na forumu radi diskusije ili isledjivanja, ako nastavi kao i do sada sledi duzi ban.

Izgubi Orban Budimpestu, gradonacelnika, a najverovatnije i skupstinu. Izgubio je i Miskolc, Segedin, mozda i Pecuj, ali nisam siguran za Pecuj.

@sasa965 24h Obesmisljavanje diskusije, trolovanje, isledjivanje i oglusavanje o moderatorsko upozorenje. Ovo je i poslednje upozorenje pred duzi MOP.

Ne glupiraj se!

@sasa965 Bez one linera i konstantnog postavljanja pitanja kao da smo u skoli. Napisi svoj stav, obrazlozi ga i diskutuj sa ostalim forumasima. Ovo sto ti radis je trolovanje i obesmisljavanje diskusije.

Ne, ali nisu oni jedinstveni, a i nemaju toliku podrsku kao sto se misli. Pregovori Turske i PKK su bili vrlo blizu dogovora. Da nije doslo do naglog jacanja YPGa u Siriji ( a radi se o sirijskom krilu PKK) dogovor bi bio postignut. Posle toga PKK je vojno porazen u Turskoj i on egzistira pre svega u onostranstvu Siriji i Iraku. Turci su vec imali akciju u Iraku gde su dodatno oslabili PKK, jaki su jos jedino u Jazidskoj oblasti Sindzal, ali to je dosta daleko od Turske. Porazom u Siriji, tj stvaranjem tzv zone bezbednosti uticaj PKK na desavanja u Turskoj bi bio potpuno marginalizovan. Jedno krilo PKK je i bilo protiv radikalizacije, ali su radikalniji elementi svojim akcijama doveli do sloma pregovora. Tako da PKK uopste nije jedinstven po pitanju odnosa sa Turskom. Odzalan je i dalje veoma uticajan, a on je za postizanje dogovora. PKK nikad nije uzivala podrsku vecine Kurda. U Iraku sem medju Jazidima uopste nisu popularni. Njihova popularnost u samoj Turskoj je sve manja i manja. Iako HDP nije prekinuo sve veze sa njima, primetno je da se ipak okrece drugacijoj ideologiji i da ke jaz sve veci. Nije potrebno da PKK ucini nista, HDP mora da se distancira od njih i zbog svoje buducnosti (za njih glasaju i Turci i druge manjine) i zbog buducnosti Kurda. PKK je vec prilicno marginalizovana i ona je samo smetnja za razvoj kurdske nacionalne ideje. IRA i ETA su se odavno razoruzale, ucinice to i PKK kad za to dodje vreme.

Pa nece dobiti drzavu, ali daleko od toga da je zadnja sansa propustena. Polozaj Kurda u Siriji pre rata je bio jako los i gori od toga ne moze biti. Uostalom po mojim informacijama jos uvek nije dogovoreno da Turci udju u kurdske regije. Moguce je da ce i to dogovoriti, ali o tom potom. U svakom slucaju bez obzira na sve polozaj Kurda u Turskoj je mnogo bolji nego sto je bio u Siriji. Dugorocno gledano Kurdi su u velikoj prednosti u odnosu na Turke. Prirodni prirastaj Turaka nije nista veci od prirastaja ostalih Evropljana. Za razliku od njih kod Kurda je on ogroman, sto ce uciniti da proporcionalno udeo Kurda u populaciji Turske raste. Politika asimilacije koju su vodili kemalisti nije uspela i Turska ce biti prinudjena na velike ustupke Kurdima. Da bi to ostvarili Kurdi moraju da sa terorizma predju na politicku borbu. Prvo i osnovno je da se odreknu PKK i njegove ideologije. Pored levicarske partije HDP moraju da formiraju i konzervativnu, umereno islamisticku partiju da bi privukli deo populacije, koji je bar polovina, koji nece da glasa za HDP i njene progresivne ideje. Cinjenica je da i dan danas veliki broj Kurda glasa za Erdogana. Tri kljucna razloga za to su nedostatak alternative, velika mrznja prema kemalistima koji su istorijski gledano bili gora opcija za Kurde od Erdogana i njihov otpor komunistickim idejama PKK i HDP levicarenju. Na taj nacin, uz demografski bum, Kurdi ce postati neizostavan faktor na turskoj politickoj sceni i imace odlicnu poziciju da resavaju svoje pitanje. Naravno, Erdogan je toga apsolutno svestan i pokusao je da napravi dogovor sa Kurdima, tj sa PKK. Bili su jako blizu, ali upravo desavanja u Siriji su uticala na to da PKK odustane od dogovora i pomisli da moze situaciju da resi drugacije. USA je svega toga svesna i oni imaju ozbiljne planove sa Kurdima, zbog toga ih nece potpuno ostaviti na cedilu, vec cemo imati nesto slicno onome u Iraku. Kurde je pojela njihova ambicija, ali nisu dozvolili da im se oduzme sve, vec samo da se svedu na realnu meru u ovom momentu i da shvate da moraju da sacekaju bolju priliku, a ona ce doci kada dodje do demografskih promena u Turskoj i neminovnog obracuna sa Iranom.

Pored izbora za donji dom parlamenta, odrzavaju se i izbori za gornji dom Senat. Tu vaze drugacija pravila. Za razliku od proporcionalnog sistema koji vazi za izbore za Sejm, 41 visemandatna izborna jedinica, svi clanovi senata se biraju po vecinskom sistemu u jednomandatnim okruzima. Ovi izbori ce biti veoma zanimljivi. Opozicija nastupa u neformalnoj koaliciji. Gradjanski Blok, Poljska koalicija i Levica nastupaju u neformalnoj koaliciji. U svakoj od 100 izbornih jedinica kandidovan je samo jedan kandidat iz ova tri bloka. Desnicarska opoziciji nastupa sa ukupno samo sedam kandidata, tako da na ovim izborima PiS bukvalno ide sam protiv svih. Bice veoma intresantno videti konacne rezultate.

Ne, nikako.

Sutra se u Poljskoj odrzavaju parlamentarni izbori. Apsolutni favorit je vladajuca partija PiS koja nastupa u koaliciji sa nekoliko manjih konzervativnih partija. Nemaju ozbiljnog konkurenta za pobedu i razlika u odnosu na drugoplasiranog ce biti ogromna, vrlo moguce cak i 20%, pa cak i vise. Ipak PiS nece osvojiti preko 50% glasova. Realno je da osvoje od oko 45% glasova. Na ovim izborima nece biti malih partija, svi nastupaju u velikim koalicionim blokovima i to moze da PiS uvede u problem ako svi predju cenzus. Problem postoji jer PiS nema potencijalnog koalicionog partnera i ako sami nemaju vecinu tesko mogu da formiraju vlast (na regionalnom nivou npr nigde nisu u koaliciji sa drugom partijom, sem u jednom ili dva vojvodstva sa nezavisnim poslanicima). Glavna opoziciona partija Gradjanska Platforma nastupa u sirokoj koaliciji sa pre svega partijom centra Modern, cija je popularnost porasla prethodnih godina, i sa jos dve manje partije, jednom levog centra koja se zove Poljska Inicijativa, i sa zelenima koji su u Poljskoj levicarska partija. Ima tu jos nekih miniornih partija, i regionalnih organizacija od kojiih je najznacajnija Sleski pokret za autonomijeu ( i to je realno ne bitna organizacija bez i jednog poslanika u regionalnim parlamentima koji pikrivaju Sleziju, ali iz nekog razloga od njih imaju velika ocekivanja, ali ja garantujem da od njih nece imati ama bas nikakvu korist). Sama Gradjanska Platforma je partija desnog centra. Ova koalicija bi mogla da osvoji oko 25% glasova. Odlazeci saziv poljskog parlamenta je bio verovatno jedini u Evropi u kojem nije sedeo nijedan poslanik leve orijentacije. Sada ce se levicari vratiti u parlament. Tri levicarske partije su formirale koaliciju i sigurne su da ce preci cenzus. Koaliciju predvodi partija levog centra Savez Demokratske Levice, tradicionalno najjaca partija na levom delu politickog spektra. Tu je jos i novosnovana partija Prolece, malo levlja od prethodno pomenute. Njen lider je aktivista za gej prava i gej aktivizam je osnova njenog delovanja, za razliku od SDLa koja se vise bazira na pravima radnika. Ima odredjenu popularnost medju mladima. Centar im je grad Slupsk u kojem imaju i lokalnu vlast ( grad od 100 hiljada stanovnika na severozapadu zemlje). Treca i najmanja partija u koaliciji je Levica Zajedno, oni su neki moderni komunisti, takodje relativno nova partija i clanica Varufakisovog pokreta DiEM 25. Ankete im daju 15%, ali ja mislim da ce uzeti manje, 10-11%. Sto je za levicu u Poljskoj odlican rezultat. Cetvrti blok je Poljska koalicija. Obuhvata partije desnog centra. Predvidi je partija Poljska Narodna Partija, partija koja uglavnom okuplja ljude koji se bave poljoprivredom i ruralno stanovnistvo. Tu je jos i populisticka partija desnog centra Kukiz 15 koji predvodi rok muzicar Pavel Kukiz. Ona pak ima pristalice u urbanoj omladini. U koaliciji ima jos preko deset malih partija centra i desnog centra od kojih je vredna pomena jedino centristicka Unija Evropskih Demokrata. Oni su oko cenzusa, nije 100% sigurno da ce ga preci, ipak tipujem na 6-7% ako izlaznost bude normalna. Od petog bloka mnogo zavise, prevashodno da li ce preci cenzus. Radi se o desnicarskom, nacionalistickom, hard euroskepticnom bloku koji nastupa pod imenom Konfederacija Slobode i Nezavisnosti. Sve clanice koalicije zastupaju snaznu antiimigracionu politiku, dok su ekonomski uglavnom libertarijanci. Stozer koalicije je partija Korvin koju predvodi Janus Korvin-Mike. Drugi stub je Nacionalni Pokret, partija koja je nastala ujedinjenjem raznih ultrakonzervativnih i ekstremnodesnicarskih pokreta i partija. Tu je jos 5-6 manjih desnicarskih partija. Tu su negde oko cenzusa. Njihov prelazak cenzusa bi mogao da zakomplikuje stvari, ali ipak mislim da nece preci cenzus. 4% glasova bi bio realan rezultat za njih. Ima tu jos nekoliko manjih partija koje ce se boriti samo u nekim izbornim jedinicama. Partija nemacke nacionalne manjine ce sigurno uzeti jedno mesto u vojvodstvu Opolje, dok ostali zaista imaju minorne sanse za tako nesto. PiS moze do vlade cak i ako sve nabrojane liste predju cenzus, ali tada moraju da idu preko 45%, zato sto ce biti tih malih partija i regionalnih partija koje nece uci u parlament.

Da li je kasno ili ne to je pitanje. Mislim da nije kasno. Zasto? Raspadom SSSR USA je postala jedinu globalni igrac. Ipak politika koju je primenjivala nije bila politika potpunog secenja ruskog uticaja u nekada intresnoj sferi SSSRa vec podela uticaja. Ta politika je iznedrila formulu za resavanje problema koja se naziva zamrznuti konflikt. Cilj je bio zamrznuti sukob, svako ce dobiti nesto, i cekati bolje vreme u buducnosti, kada ce svi biti zajedno, da se problen resi. Trenutno resavanje problema bi moglo izazvati nezadovoljstvo, a u buducnosti to vise nece ni biti toliko bitno zato sto cemo svi biti zajedno. (Ovo je naravno uprosteno uz malo karikiranja) Tako da smo imali zamrzavanje konflikta u Pridnjestrovlju, Nagornokarabahu, Abhaziji, Juznoj Osetiji, Adzariji, Gagauziji... Slicno tome bilo je i sa BiH, jer dejtonski sporazum nije nista drugo nego zamrzavanje konflikta, uz neke mehanizme koji omogucavaju stvaranje koliko toliko funkcionalne celine u buducnosti. Kosovo je reseno nesto drugacije, ali i tamo postoji mnogo elemenata zamrznutog konflikta. Nezavisnost je bila unilateralna. Deo teritorije Kosova je pod limitiranom kontrolom kosovske vlade, dok se Srbija na delu svoje teritorije suocava sa separatizmom i otvorenom netrpeljivoscu lokalnog stanovnistva. Nacionalisticke teznje se podgrevaju sa obe strane veoma lako i u turbulentnim svetskim odnosima prete da buknu u buducnosti. Prvo delimicno Dzordz Bus, a zatim i Tramp potpuno uvode u spoljnu politiku metod koji nudi trajno resenje. To je po meni svakako bolja opcija od opcije zamrznutog konflikta. Na zalost ta politika do sada bas i nije bila uspesna, ali ne mora da znaci da nece biti u buducnosti. Trampu ocajnicki treba uspeh, i Kosovo je najlaksi za resavanje od svih geostrateskih problema sa kojima se USA suocava. Razmena teritorija bi dovela do mogucnosti za konacno resavanje kosovskog cvora i do spustanja tenzija u odnosima Srba i Albanaca. Multietnicki eksperimenti nisu dali zeljene rezultate i ne funkcionisu ni u BiH, ni na Kosovu, ali ni u vecini drugih drzava. Kada nema neresenih pitanja mogucnost za ratom i terorizmom je minimalna. To ostaje samo nekim ekstremistima sa obe strane da se loze. Da li ce to zacementirati mrznju? Pa, mozda, ali ce relaksirati odnose u ekonomskom smislu, a posle toga i u ostalim sferama. Uostalom, niko ni ne ocekuje da se "volimo", ljubav je za neke druge sfere zivota. Naravno, to nije jedino moguce resenje, moguca su i neka druga. Ali je jedino celovito resenje koje dugorocno resava konflikt. Samo clanstvo u EU i ekonomski napredak nisu dovoljni da se problem resi. To su neophodni uslovi, ali ne i jedini. Uz to je potrebno povuci granicu sa kojom nijedna strana nece biti ponizena. Da se ne lazemo, tenzije koje su vekovima postojale izmedju Francuske i Nemacke splasle su tek kad se posle drugog svetskog rata doslo do koliko toliko cvrstih etnickih granica (delimicna frankonizacija Alzasa i potpuna Lorena, a sa druge strane granice bez frankofonih oblasti). Slicno je i sa nekim drugim drzavama. Znaci uz ekonomski razvoj, eu integracije potrebno je povuci koliko toliko "prirodne" granice i resiti konflikt, a ne zamrzavati ga. Za promenu etnonacionalisticke matrice je neophodno vreme. Najmanje decenije, eu nikako nije dovoljan uslov za to. Ne mozemo cekati decenijama da se rese problemi, to nas ne vodi nigdi, pa ni odustajanju od te etnonacionalisticke matrice.

Ne mislim. Ovo sto ti pises je idealni scenario, a on je u praksi nemoguc. Takvi primeri su retki u razvijenom svetu. Jedini koji mi pada na pamet sada je Svajcarska. U svim ostalim postoji izrazita dominacija jedne strane, mislim na brojcanu dominaciju. To kod nas nije slucaj. Cak i u razvijenoj Evropi su etnicke tenzije jake i postoje sukobi. Naravno ti sukobi su u skladu sa njihovim civilizacijskim razvojem, u Skotskoj se to resava referendumom, u Kataloniji je stalna tenzija, a na Balkanu rat. Cvrste koliko toliko etnicke granice izmedju Srba i Albanaca su garant dugorocne stabilnosti regiona. Bosna je malo komplikovanije pitanje, o njemu mogu pisati za sat dva.

Kurti je dobar izbor za Kosovo, sa druge strane je los izbor za podelu Kosova. On nije deo kriminalnih klanova i sema koje vladaju Kosovom. On cak uopste i nije Kosovar, tako da nije deo ni porodicno-plemenskih kombinacaji koje su tamo prisutne. Kao takav je idealan da se suprotstavi korupciji koja prozima sve pore kosovskog drustva. Za razliku od vecine drugih kosovskih politicara, on je ideoloski osvescem i zaista veruje u stavove koje javno zastupa. Njegova koalicija sa LDK moze, ne znaci da ce i uspeti, da donese pozitivne promene u zivotu obicnih gradjana Kosova. Dobra stvar je sto je odustao od radikalno levicarskih pogleda na ekonomiju koje je ranije zastupao i sada se moze reci da zastupa socijaldemokratske poglede. Posebno je dobra stvar to sto je ovo takodje pokazatelj ostalim balkanskim narodima da je izbor "novog" ne kompromitovanog politicara moguc i da su promene zacaurene politicke elite moguce. Sa druge strane Kurti jeste nacionalista, ali to nije problem, jer ko od balkanskih politicara to nije? Medjutim on je protivnik podele Kosova i to ce jako tesko moci da se sprovede sa njim na vlasti. Sa tog aspekta gledano on nije dobro resenje za Srbiju, odnosno za plan koji gura aktuelna srpska vlast. Da Kurti tako nesto prihvati bice potrebno jako mnogo pritisaka iz inostranstva, a videli smo da taj plan i nije opste prihvacen na zapadu. Za taj plan bi idealna bila vlada LDK-Taci. E sad ovo je pitanje o kojem ni Vucic, a ni Kurti sami ne odlucuju, vec ce na razvoj dogadjaja mnogo uticati i medjunarodni faktor. Ja licno podrzavam razmenu teritorija kao jedino resenje, za trajno okoncanje konflikta izmedju Srba i Albanaca i smatram da svako drugo ponudjeno resenje vodi zamrzavanju konflikta i otvaranju istog u buducnosti.

Svako ko je mislio da ce Ameri, ili bilo ko drugi, izmedju Turaka i Kurda izabrati Kurde je najblaze receno naivan. Ali nece ih ostaviti potpuno na cedilu, smislili su oni nesto i za njih...

Kakve gluposti jbt. Sta sve ljudi pisu...

Banovan je na fudbalu, a kolege sa fudbala cesto ne postavljaju obavestenja gore, vec samo na svom PDFu.

Vredni mrav 24h i opomena pred duzu kaznu.

Ja u Izraelu imam drugo ime i prezime. Ali, to nije bio moj izbor, vec mojih roditelja, posto sam tad bio mali...

Veseli je najavio da ce biti u opoziciji. Sto se Haradinaja i njegove ekipe tice, tesko je i zamisliti da bi Kurti pristao da pravibkoaliciju sa Ahmetijem i ostalim otpadnicima. To bi moraobda bude bas veliki pritisak pa da prihvate tako nesto. Limaj i Pacoli ne prelaze cenzus, ako kojim cudom predju, eto njih u vladi.

VV i LDK, o tome se vec dugo prica.

Jel ima nekih dobrih anketa za kosovske izbore? Kakva su ocekivanja, ko ima najvise sanse da pobedi, a ko da napravi vecinu?

Gledam neke ankete jutros i cini mi se da su se Sancez i Rivera gadno preigrali i zajebali. Jasno je da Sancez nije hteo ono sto je vec imao i da je izbore raspisao da bi ucvrstio potencijalnu vecinu koalicije PSOE i Gradjana. Racunao je da ce socijalisti nastaviti da rastu na racun Podemosa, a Gracani na racun PPa, te dobiti potpuni legitimitet za tu koaliciju koja je u nekim krugovima bila upitna. Imali su vecinu, ali su hteli vise. Tl obicno zavrsi lose. Rezultati izbora bi mogli biti bitno razliciti od nedavnih i to na stetu Sanceza i Rivere. Za Riveru sam znao da je sklon povlacenju losih poteza i da su njegove greske bile glavni razlog zasto Cs nije prestigao PP i profilisao se kao druga stranka u zemlji, ali Sancez mi nije delovao kao toliki debil. Cs je u slobodnom padu, dok PP raste i priblizava se PSOE. Na levici se pojavila nova stranka, nastala odvajanjem od Podemosa i to je dovelo do pretumbavanja glasova i na tom krilu, te umesto da PSOE raste, on pada. Rezultati novih izbora bi mogli da dovedu do jos teze situacije nego prosli. Vlada PSOE i Cs ovog puta vec se sa sigurnoscu moze rece nece biti moguca. To znacajno smanjuje prostor Sancezu i gura ga u koaliciju sa Podemosom i posto sam Podemos nije dovoljan, sa bukvalno svim regionalnim strankama (osim Navarra Suma koja je krilo PPa), a upravo to je ono sto Sancez pokusava da izbegne. Nova stranka Mas Pais pretpostavljam da nije u kombinaciji zato sto je previse levo, ali bi mogla da zakomplikuje situaciju i privuce sebi neke ekstremno leve regionalne stranke, npr EH Bildu, pa cak eventualno i ERC, i da nastupe kao zajednicki blok. Ili mozda gresim, ali ako oni udju u opticaj za koaliciju, tesko da bi to bilo prihvatljivo za Podemos koji ce imati znatno vise poslanika. Manevarski prostor Sancezu ce svakako biti znatno suzen i bice u jako teskoj poziciji. Ima do izbora jos mesec dana, ali tesko da Sancez moze da znacajnije popravi svoju poziciju, cak vrlo lako moze da je jos i pogorsa.

Prvo, izvinjenje sto odgovaram posle ovoliko vremena, imao sam nekih problema. Ovi protesti su direktno povezani sa ukidanjem subvencija za gorivo. Cene dizela i benzina su preko noci porasle za vise nego duplo. Ekvador je inace naftom bogata zemlja, i cesto je pod pritiskom medjunarodne zajednice da obustavi tu proizvodnju i da je ne siri, zato sto su naftom bogati regioni nalaze u Amazoniji. Subvencije za gorivo u Ekvadoru su postojale 40 godina i nisu deo Koreine zaostavstine. Predsednik Moreno koji je pritisnut dugovima koji datiraju iz Koreinog perioda, prinudjen je da povlaci nepopularne mere stednje. Procene su da godisnje na subvencije za gorivo ode skoro dve milijarde dolara. Stanje u javnom finansijama nije bas najbolje, tako da Ekvador zavisi od pomoci MMFa i prinudjen je na ovakve poteze. Vanredno stanje je uvedeno na 60 dana. Protesti u latinskoj americi su uvek nasilni i relatovno su cesti. Ipak u Ekvadori ih nije bilo nekoliko godina, mislim da su pre ovoga bili par godina pre kraja Koreinog mandata. Cena dizela je posle ukidanja subvencija otisla na 2,3 dolara, benzina nesto vise, ali ne po litri, vec po galonu. To je 3,8 litara (radi se o americkom galonu, britanski je veci, oko 4,5 litara). To iznosi 0,6 dolara (60 centi) po litru, sto je vise nego duplo manje nego u Srbji, dvaipo puta manje, mozda i vise. Posle odlaska sa vlasti Koree, nije imao vise pravo da se kandiduje, na vlast je dosao Lenjin Moreno. On je bio blizak Korein saradnik i plan je bio da on odsluzi jedan mandat i da se onda Korea vrati na vlast. Medjutim Moreno je imao drugacije planove. Dopustio je da isplivaju Koreine korupcionaske afere, sto je rezurtiralo pokretanjem krivicnog postupka protiv Koree i njegovog odlaska iz zemlje. Zatim je raspisao referendum da se zabrani vise od dva uzastopna mandata. Referendum je ubedljivo prosao. Na taj nacin je prakticno izbacio Koreu sa politicke scene. Sledeci korak je bio da preuzme stranku, a zatim i da ocisti stranku i vladu od Koreinih ljudi. Sve to je pratila i promena politike, tako da je napravljen zaokret od komunistocke politike Koree ka socijaldemokratskoj, pa cak u poslednje vreme i centristickoj politici. Korea je odgovorio stvaranjem nove stranke u koju je presao veliki broj poslanika i funkcionera bivse zajednicke partije Alijansa PAIS. Desnicari iako su podrzali neke Lenjinove poteze ne podrzavaju ga i ocekuju povratak na vlast na izborima 2021 godine. Samo jedna manja centristicka partija je pocela da podrzava Lenjinovu vladu nakon promene politike koju je ucinio. Sve to je uticalo i ma pad popularnosti Lenjina i Aliance PAIS. Na lokalnim izborima su doziveli debakl i desnicarske partije su ubedljivo pobedile. Lenjin ima maku podrsku u narodu. U parlamentu nema vecinu i pravi je ad hoc saradjujuci sa manjim levicarskim partijama i nezavisnim poslanicima. Nalazi se u veoma teskoj politickoj situaciji, ali je prilicno uporan u sprovodjenju svoje politike od koje ne odstupa.