melankolic

Ne radi se o tome. Dugoročno, Amerika gubi na poverenju kod saveznika jer je ovo ostavljanje Kurda na cedilu simbolički pokazatelj prevrtljivosti Trumpa. Kako bilo šta planirati s nekim ako će te taj sutra ostaviti na cedilu? Trump je morao da poštuje odluke svojih prethodnika a ne da spali sve dogovore. Tako se ne vodi odgovorna politika.

Što reče angelia, nismo birali imena koja smo dobili od roditelja i zato mi je bezveze kada neko stranog porekla promeni ime kako bi bio prihvaćen od nove sredine ili ostvario neku korist (najčešći primer, posao). Nisam primetio sem recimo onih iz Azije (Tajland, Vijetnam npr.) i ponekog istočnoevropljanina da menja ime u skandinavsko. S mojim se imenom ne muče ali ga drugačije izgovaraju pa moram kod kuće da ga ponavljam da sam ne zaboravim kako se (originalno) zovem. ;)

A da li si zapazio da Joker zapravo ima neurološki poremećaj (a ne psihički) tako da kad- god se nađe u nekoj neprijatnoj situaciji on krene da se nekontrolisano smeje? Kao i ono sa komšinicom i pokretom otpora... može biti a i ne mora. Čini mi se da nisi baš pažljivo gledao film.

A šta je trebalo biti prikazano?

Odgledao “Jokera” i moram da kažem da od Lanthimosovog “The Killing of a Sacred Deer” nisam osetio veće uzbuđenje. Jedno fenomenalno, višeslojno remek- delo koje očigledno ufurana filmska kritika uopšte nije razumela na pravi način. Ono što film čini genijalnim jeste to što nas reditelj neprimetno uvodi zapravo u dve verzije radnje- jednu, kako sam Joker doživljava svet oko sebe, i drugu, kako bi psihički zdrava osoba doživela sve ono što se dešava ovom usamljenom čoveku. Ocena: pet sa zvezdicom.

Džaba. Za mene tu nema nikakvog intelektualizma a ni estetskih izazova. To je jedna postmodernistička papazjanija na koju ne dajem ni 5 c. Mada, razumem zašto ljudi vole njegove filmove ali treba postaviti granicu između filma kao umetnosti i filma kao subkulture (što je ovo njegovo).

To bi, recimo, bilo kao kada bi od ćerke Gebelsa tražio da bude objektivna i da zagovara jasne demokratske principe a znaš da podržava Alternativu za Nemačku. OB mi je bila jasna onog momenta kada je onu neonacističku bandu Gorana Davidovića nazvala "našom decom". Da ne govorim ko su joj bili redovni gosti (između ostalih Vukadinović i Antonić a ni ziljavi Jeremić i onaj "Hail Draža" Homen nisu bili retki) u vreme kada je bila omiljena Tadićeva novinarka. Ona jeste začetnik tog relativizatorskog pristupa novinarstvu da svakoj nazi bitangi treba dati mikrofon samo ako se pristojno ponaša. Kada su potom ex- radikali došli na vlast a ona pala u nemilost osvetoljubivog Vučića (zbog već spomenute privrženosti Tadiću) odjednom je ona krenula da glumi opozicionarku. Taj njen licemeran stav se najbolje vidi kroz neka druga pitanja, kao što su pogotovo odnos prema CG i Zapadu. Toliko o njenim stavovima. Što se tiče profesionalizma, jasno je da ni posle xx godina još nije naučila da komunicira s ljudima, da i dalje njen gotovo parodijski odnos sa gledaocima koji se javljaju a i izbor gostiju koji jedno te isto ponavljaju ukazuje da se radi o jednom fenomenu vezaroškog kvaziprofesionalizma koji je toliko karakterističan za srpsko društvo. Nego, da pitam, zna li neko: da li njoj i dalje plaćaju 1000 evra po emisiji?

Ako je OB još uvek nešto najbolje što može da se dobije u medijskoj sferi onda je to stvarno dno dna slobodnog novinarstva. Problem je što Srbija nema jaku građansku opciju koja može da pokrene ne samo promene sistema vrednosti nego i javnog diskursa. Ne postoji ili je vrlo slaba produkcija obrazovanih i stručnih novinara koji drže korak sa modernim, profesionalnim novinarstvom. U tom smislu jedna poluobrazovana OB može samo još više da oslabi šanse Srbije da bude jedno otvoreno društvo u kojoj su profesionalci na ceni. Bojim se da Jugoslav Ćosić sa tim jednim te istim (dosadnim) narativom koji se forsira na N1 daleko zaostaje za savremenim elektronskim medijima. Nije dovoljna samo najnovija tehnika nego su jednako bitni ljudi koji imaju ideje koje su u duhu vremena. Ovo što se sada predstavlja kao nešto najbolje je relikt `90- ih i tog nekog "oo-ruk" novinarstva.

Za razliku od Trumpa za koga su i advokat i šef kampanje šurovali sa ruskim bezbednosnim službama (za šta su i službeno osuđeni) i nikom ništa. Demokratija koja znači da ako imaš većinu možeš da radiš šta ti je volja jer i sudije su tvoje. Tako da ti tu tvoju republikansku demokratiju sa Trumpom na čelu okači mačku o rep. Pre svega čovek koji bilo gde u demokratskom svetu da izjavu da i da ubije čoveka usred bela dana opet bi bili uz njega, ne bi imao šanse da bude predsednik ni kućnog saveta a kamoli da se takav ludak igra sa “crvenim dugmetom”.

Nažalost, ne histerišu kada se dokaže da njihov čovek potplaćuje porno zvezdu da ćuti, da je zahvaljujući GRU- ovim krticama došao do Hilarinih mejlova, da neonaciste i rasiste koji su pregazili na smrt jednu devojku naziva “dobrim ljudima”, da Ukrajinu ucenjuje otvaranjem istrage protiv porodice opozicionog lidera u svojoj zemlji (da ne pričam da indirektno poziva da se otkrije identitet whistleblower- a kojeg bi proglasio za izdajnika), a kako vidimo to radi i sa premijerom Australije i Kinezima. Ali to je već sramota republikanske stranke. A da te pitam i ovo: da, ne daj bože, izgubiš sve i da ti treba zdravstvena zaštita, kako bi rešila taj problem? Tražila od bogatih, pisala Trumpu? Samo se stavi u poziciju onih ljudi kojima bi i najbanalnija infekcija ili recimo rak (a ne mogu da se leče jer nemaju novca) mogli u vrlo kratkom roku doći glave. Ako je to histerija, pa u redu, histerija je da zagovaram obaveznu zdravstvenu zaštitu za sve građane jedne zemlje.

Jasno. Ne bi ti ni Bidena ali nije ni bitno. Ako postoje histerični desničari koje prezentuje Trump, zar nije demokratski da postoje i histerični levičari? Da nije histeričnog Trumpa ne bi bilo ni ovih histeričara što se zalažu da svi imaju obaveznu zdravstvenu zaštitu. Treći Njutnov zakon.

Reality? Nije reality u smislu da su ih skupili i ostavili na nekom imanju da šenluče. Hahaha... svašta od tebe. U kom veku ti živiš? Znaš ono kada prate interventnu u noćnoj smeni pa se svašta izdešava na ulicama? Imaš toga u bilo kom gradu na svetu da mladi luduju petkom i subotom. Možda ti bude iznenađenje ali to što rade preko leta negde u Grčkoj je identično onome što rade kod kuće. Nego, zašto pričaš o mentalitetu kada ni ne znaš značenje te reči? Kada se govori o mentalitetu onda ne postoji to da je neko fin a neko bahat nego se generalizuje a to su onda predrasude (kojima si itekako sklona).

Čitam jako pažljivo. Upravo si u odgovoru vilhelmini rekla da je “turanje nosa” u nečiji život “prihvaćeno ponašanje”. To bi značilo da i ti kao poreklom deo te (balkanske) grupe prihvataš takvo ponašanje. Ili to važi samo za neke a za druge ne važi?Uopšte mi je mistika to kako se briše poreklo kada se izađe iz zemlje? Što se generalizacija oko Britanaca i Francuza tiče, to opet mislim da je nasleđe potrebe Balkanaca da svaku grupu (etničku, versku, seksualnu...) smeste u neki šablon a onda krenu da razrađuju teorije zašto su oni takvi kakvi su. Nikako da se izađe iz kolektivističkog principa. Neko se ožderava alkoholom i hranom, neko pak mirno šeta rivijerom, a neko se ceo dan prži pored hotelskog bazena. Nema tu pravila pa bili oni Britanci, Francuzi... Btw, živela si u GB. Da li si primetila kako izgledaju ulice prepune mladih petkom i subotom veče? Da li te to podseća na atmosferu na Mediteranu gde letuju Britanci. Na osnovu onoga što sam video u programima gde se, recimo, prati noćna smena interventne jedinice policije- nema razlike. Toliko o tome da se Britanci “izduvavaju” kad izađu van zemlje jer ne mogu u svojoj.

Ja smatram da je sva ta bahatost Balkanaca posledica jednog drugog fenomena a to je jaka povezanost pojedinaca unutar grupa i zatiranje individualizma. To što veliki broj ljudi dugo živi sa roditeljima, oni ih izdržavaju čak i kada se penzionišu (što nisam primetio da se dešava na Zapadu), migracije iz pasivnih krajeva u veće gradove gde opet takvi pojedinci traže svoje “zeme” koji će im nešto odraditi, govori o jednom izrazito neujednačenom razvoju urbanih i ruralnih odnosno manjih sredina.

Odgledao “Midsommar” pa i pored velike prašine koja se digla oko filma i pohvala kritike, ne vidim u njemu neki specijalan status. Neki kažu da je 2.5 sata previše ali meni je brzo proteklo. Više imam zamerke za neke nelogičnosti, posebno vezano za pojedince koji kao muve bez glave uzimaju sve što im se pruža i ni na kraj pameti im da će da ih žrtvuju. U filmu mi je samo zanimljiv taj fenomen zatvorenih zajednica (“komuna”) i neopaganština skandinavskih društava ali radnja filma ne osvaja svojom jedinstvenošću. Ima i boljih filmova na tu temu.

Ma kakva “imperijalistička istorija”?!? Idu mladi da se provedu. Bude tu svega i svačega ali ni traga od nekog imperijalističkog osvajanja Mediterana. Btw, ta priča o bahatim Britancima me podseti na neke tur- vodiče koju istu žvaku prodaju srpskim turistima u Grčkoj, recimo. “Nemojte ići tamo, tamo se Englezi iživljavaju”. Glupost. Svaki put kad sam bio u Grčkoj sam se susretao sa pijanim Britancima i nikad nikakav problem nisam imao. Zanimljivo mi bilo kao fenomen a malo i ja da se utopim u opšte nalokavanje. :D Zanimljivo mi je samo da neko ko potiče sa Balkana generalizuje neke obrasce ponašanja svojih a kod Francuza ili Britanaca vidi izuzetke. Šta, je l’ ti preskačeš i guraš se u redovima? Pa ne ali odmah ostatak sunarodnika “markiraš”.

Priča o mentalitetu pada u vodu upravo na primeru da ljudi poreklom iz različitih zemalja pronalaze zajednički jezik u zemlji koju su nastanili. Naravno da postoji mnoštvo slučajeva gde ljudi ne izlaze iz svoje etničke grupe ali, to je moj stav, to nema veze sa mentalitetom nego sa navikama.

Zeza me quote na Tapatalku pa ću ti odgovoriti onako generalno kakvi su moji utisci vezani za to pitanje.Ne znam koja si ti generacija (nije ni bitno) ali ja se sećam i nekih boljih vremena što se međuljudskih odnosa tiče. Potičem iz sredine koje je u smislu tog guranja i preskakanja u redovima bila prilično uređena. Nisam imao većih problema da sačekam svoj red, ljudi su bili daleko ljubazniji nego sada, postojala je manja tenzija u nekom mom okruženju. Da ne govorim da sam pre svih ovih sranja koje su nam se izdešavale osećao potpuno sigurno da se vraćam kući u gluvo doba noći, čak da malo i odmorim na ulici do svitanja. Sada je, kako čujem, Novi Sad jedan od najnebezbednijih gradova Srbija. Ni sada kada odem se ne osećam sigurno kada idem gradom. Izbegavam da susrećem poglede drugih ljudi jer nikad ne znaš na koga ćeš naleteti. Izgubila se i pristojnost u međusobnom obraćanju, ne sklapaju se više tako često prijateljstva po nekim zajedničkim senzibilitetima nego interes je jedino bitan. Kada sam ja bio klinac je bilo nezamislivo da slavimo rođendane po rođendaonicama ili da nam vaspitačice puštaju narodnjake. To je sad sve postalo pa skoro kao pravilo.Možda će sve to tebi zvučati besmisleno ali te male stvari utiču na živote ljudi. Evo sad čitam da klinci nekom aplikacijom “čekiraju” markiranu robu svojih vršnjaka. A onda ko ima fake ili nema markiranu robu biva šikaniran od svojih školskih drugova i drugarica. U moje vreme je sigurno bilo toga ko može a ko ne može da dobije leviske ili motor ali nije bilo šikaniranja. Kada smo se šibali to je bilo dogovoreno unapred, pošibaš se i smiri se tenzija. Sad je to mnogo opasnije. Roditelji prete nastavnicima, utiču čak na uprave škola i fakulteta. Zato uvek moraš uzeti u obzir kako je to sada a kako je bilo ranije. I naravno da nije isto onima koji nisu prošli kroz ratove i sankcije kao mi i nama. Popričam s vremena na vreme s mojim norveškim prijateljima i kada im ispričam kako je to bilo ‘90- ih oni sami priznaju da ne mogu ni da zamisle takav život. Njima je to bila najbolja dekada i rado je se sećaju a nas to uvek asocira na užas.

Ja takav osećaj imam u poslednje vreme. I nemam neku posebnu želju da češće odlazim tamo. Promenilo se mnogo toga. Ne srećem meni poznate ljude po gradu a i kad ih sretnem uvek krene neka priča o tome kako oni zamišljaju život ljudi u Norveškoj a onda me smori da svakom pojedinačno objašnjavam šta je to dobro a šta loše. Kao da sam izgubio interes za teme kojima se bave ljudi u Srbiji. Stalno se žale da im nešto smeta a velika većina njih su za razliku od mene uspeli da se užlebe negde i, realno, žive životom kojim žive i prosečni Norvežani. Možda ne finansijski ali u skladu sa svojim mogućnostima. Govorim, naravno, o visokoobrazovanim.

Meni se pre čini da ti uzimaš ekstreme da bi isterao neku agendu. Ja uopšte ne mislim da su ljudi u Srbiji najgori na svetu (niti takvo neko rangiranje uopšte postoji). A to vidiš kad kreneš malo da putuješ po svetu, upoznaš druge ljude, pročitaš ili čuješ kako oni doživljavaju druge ljude... Postoje, naravno, neke situacije koje nas koji smo drugačije vaspitavani od onih bahatih posebno iritiraju. Ali razmisli samo, da li je to baš zbog mentaliteta ili zbog toga što potičemo iz te sredine? Ja ti mogu reći da svaki stranac ovde s kojim sam uspostavio neki bliži kontakt isto ima zamerke na svoje sunarodnike kao i mi. Gotovo pa iste situacije koje smo i mi doživeli tamo.

Nego, pukao sam od smeha kada sam video pre izvesnog vremena kada su neke silne novčanice ispale iz jednog vozila za transport novca na autoputu. Da vidiš kako su se brzo stvorili redovi onih koji su jurili za parama ne mareći za svoje živote. Šta ti je mentalitet! Hahaha...

Kako li si došla do tih 0.1 % da mi je znati? Javio Fox News ili Breitbart?

Jeste. Zapravo se u originalu zove Akevitt. 40 vol% alkohol. U Norveškoj se proizvodi od krompira a u Danskoj od kukuruza. Ja sam ga uzeo u Free Shoppu kad sam išao do mojih i probao ga ali mi se nije nešto dojmio. Slatkasti alkohol, ako se tako može opisati.