bohumilo

Politička homogenost nije uslov slobodne trgovine, odnosno punog učestvovanja (u podeli rada) na velikom tržišzu. Naprotiv, ona obično proizvodi veliku politčku moć koja sputava slobodno trgovanje jer: a) osvaja se kroz promovisanje koncentrisanih specijalnih interesa kojima odgovara sprečavanje slobodnog uvoza, b) fizički može da opstne i u autarhiji. Istorija sveta i Evrope i same EU o tome svedoče. Koncepti poput ljudskih i vlasničkih prava (koja obuhvataju i pravo trgovine sa "strancima") i ograničene moći vlasti koji su zaslužni za uspeh Evrope nisu pali s neba niti su posledica nekakvih inherentnih ljudskih kvalteta Evropljana već su nastali kao posledica politički usitnjenog evropskog prostora (koji je možda posledica geografski usitnjenog i razruđenog prostora, to je otvoreno za debatu) gde je bilo nemoguće do beskonačnosti maltretirati i oporezivati podanike jer oni klisnuše nekoliko kilometara - u DRUGU državu! Danas najviše slobodne trgovina ima u gradovima-državama poput Hong Konga ili Singapura (odatle je, dakle, najlakše učestvovati na (najvećem mogućem) globalnom tržištu). EU je nastala i uspela kao projekat ekonomske a ne politčke zajednice, i nivo njenog uspeha (kao i recimo stepen slobodne trgovine sa svetom) je u obrnutoj srazmeri sa stepenom političkog jedinstva i centralizma, što se može pratiti uživo, dok ovo pišemo...

Koji smo to "mi" kojima pripada ta "zemlja", u kojim vlasničkim knjigama se to moze videti i koji su to "oni" koji "nama" hoće da je "eksploatišu"? Za građane Srbije koji nemaju vlasničkog udela nad tom zemljom u interesu je jedino da ona bude iskorištena na društveno najkorisniji, tj. najefikasniji, tj. najprofitabilniji način - potpuno je za njih irelevantno da li ce je koristiti rudari iz Australije, farmeri sa Drine ili nekakva Porodica bistrih potoka. Ako puno ljudi misli da je "životna sredina" važnija od rudnika, zašto nisu na delu to pokazali: zašto se nisu organizovali da skupe novac i svojim novcem kupe to zemljište (ponude veću cenu od Ria Tinta) i obezbede sredinu (uopšte ne ulazeći u rasprave o tome koliko je šta ekološki štetno, niti u stvarne motive grupacija koji nemaju ništa da kazu protiv apsolutno najvećeg trovača zivotne sredine u Srbiji, državnog EPS-a). Igra u kojoj su igrači "mi" i "oni" i "naša zemlja" i "naši resursi" i slični nominalni pojmovi - dakle igra u kojoj pitanje opozicije nije "zašto bi uopšte gradjani Srbije imali pravo da na referendumu odlučuju šta ce neko iz Loznice da radi sa SVOJOM zemljom?" već npr. "vlast hoće referendum jer zna da će pobediti na njemu" - se zove vučićizam, i u njoj će uvek pobedi Vučić, dok se ne pojavi neko ko je veći vučić od Vučića (još će se on na kraju šmekerski povući i u penziju posle mandata i ove opet zateći u nebranom grožđu) - tako mu je to, i tako će mu to i biti. Smejao sam se pre neki dan kada sam čitao ovu vest (300.000 za prvo dete od početka 2022. godine...ukoliko devojka zatrudni i rodi dete, da za nju ne važe ispitni rokovi, isto tako i za muškarca...stanovi i pomoć koje će država bespovratno da da bračnim parovima) zato što ona predstavlja prelazak TE igre, i u okviru nje opozicija ne samo da nije u stanju da artikuliše bilo kakvu ozbiljnu kritiku (koja nije puko kmečanje što oni nisu ti koji dele pare i ispitne rokove i stanove porodicama) - ne samo ovoga nego bilo čega drugog, od dovođenja "stranih investicija i radnih mesta" preko izgradnje auto puteva do osiguranja bankarskih depozita - već samo mogu da skinu kapu i da kažu "svaka čast, mi bismo to sve isto radili, i hoćemo, samo sutra". Stoga su, kako ja vidim, oni u mnooogo većem sosu od "medijskog mraka" i "nefer izbornih uslova"... Ne treba se zavaravati, neke zemlje Afrike su po mnogim važnim parametrima (npr. po poštovanju vlasničkih prava i investicionom ambijentu) već dobrano ispred Srbije, tako da bi ulazak u njihov krug bio dobra vest (mnogo važnija nego, recimo, ulazak na svetsko prvenstvo u fudbalu)...

Well, Allah zna na šta je tačno on mislio, ali je svakako mogao misliti, npr, na činjenicu da je veliki deo teritorije današnje Hrvatske (i Slovenije) početkom 19. veka BIO Francuska (provincija Ilirija). A ta epizoda svakako nije bez svog istorijskog značaja, budući da su u tom mahu među Hrvate (i Južne Slovene generalno) po prvi put nahrupile razne manifestacije prosvetiteljstva i modernizma - od ideje jednakosti pred zakonom (i, načelno, sloma feudalnog sistema koji je u to doba još uvek dominirao na obodima KuK monarhije) preko sekularnih škola i vakcine protiv velikih boginja do nacionalizma i giljotine. Naravno, stepen uticaja francuske administracije na bilo šta od ovoga je podložan debati - sam pogled na to je vremenom menjan, od većinski negativnog doživljaja Francuza kao okupatora i boraca protiv Boga (kako je pisao Njegoš Prvi) do savremenijeg traženja korena hrvatske nacije u toj epizodi - ali on izvesno postoji, makar kao legitimna interpretacija Makronovih reči (ako ništa drugo nije rekao o tome - nisam čitao njegov govor, niti sam, pošteno govoreći, znao da je bio u Zagrebu dok nisam video na forumu)...

To je jasno, no u školi se SVE uči kao nauk - veronauk tu nije izuzetak - što i jeste jedan od razloga nepostojećih rezultata obrazovnih napora u Srbiji. Otiđite na neku od ustanova VISOKOG obrazovanja pa tamo anketirajte studente o njihovom poznavanju najelementarnijih stvari koje se "uče" u školi - recimo da vam objasne koji mehanizam stoji iza smene godišnjih doba ili šta mu je tačno taj broj Pi i koja je to vrsta broja, ili da li žirafe imaju veliki vrat zato što su ih ih vekovima u nazad istezali da dohvate lišće - i pustite da vas zatekne procenat akademaca koji znaju najelementarnije stvari iz kurikuluma. Ili, kada govorimo o nauku, treba znati da su studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu do skoro na ispitima rešavali marksistički "transformacioni problem" ("naći generalnu funkciju kojom se iz količine uloženog rada dobija tržišna cena nekog proizvoda") što je zaista ekvivalentno učenju studenata hemije kako da kuvanjem žive dobiju zlato ili studenata astronomije kako da iz položaja zvezda na rođenju izračunaju datum smrti neke osobe... Moja je poenta bila da ukažem na nesrazmeru između ogromne količine napora uloženog da se skroji kurikulum po nečijoj meri (to nije samo u Srbiji već gotovo svuda; trenutno je u ključno političko pitanje na kojem se gube izbori u SAD - da li će neo-rasističke teorije zavere ući u kurikulum) i gotovo potpune nezaintereovanosti za to da li se u tim školama zaista išta nauči. To je kao situacija u kojoj bi se lomila koplja oko toga da li će se proizvoditi automobili ili cipele u fabrici koja NE MOŽE da proizvede NI automobile NI cipele! To bi trebalo kod objektivnog posmatrača da izazove barem začuđeno podizanje obrva i sumnju da pravi razlog postojanja takve fabrike i nije proizvodnja nekog od ta 2 predmeta - baš kao što razlog postojanja škole i debate oko kurikuluma nije da ljudi nešto od toga nauče, već nešto drugo (npr. signaliziranje ličnih sopstvenih vrednosti (inteligencije i discipline u prvom slučaju) i svetonazora/političke/grupne pripadnosti (u borbi oko kurikuluma), zatim prosto borba za to koji ljudi će dobiti državu službu, itd...)

Šokantan preokret u slučaju gospodina Ritenhausa: Prosecutors Find Mail-In Jury Votes At 3AM, Rittenhouse Now Guilty https://babylonbee.com/news/after-prosecutors-find-mail-in-jury-votes-at-3am-rittenhouse-now-guilty KENOSHA, WI—In a stunning reversal, Kyle Rittenhouse awoke this morning to discover that he had been found guilty after all. Prosecutors explained that during the night, they had found dozens of mail-in jury votes declaring the defendant guilty on all counts. Apparently, boxes of these mail-in votes arrived in a truck at the courthouse around 3:00 am. ... "How DARE you question the sanctity of our criminal justice system!" cried the prosecuting attorneys. "There is no justice until EVERY vote is counted!" Prosecutors then explained that it was a new COVID measure they had just instituted. “But given how well it’s worked out,” they said, “we’re planning on making it permanent.”

Ovo tvrđenje važi i u suprotnom smeru (samo osoba koja je u stanju da se odbrani može biti slobodna***). Da je prošlogodišnja agresija organizovane u nekoj zemlji gde nema Kajla ili gde Kajl nema pušku - i gde nema miliona drugih kajlova i pušaka koje su čekale da budu uputrobljene kada komunističke falange dođu ljudima na kuću - danas bi antifaški pedofili mučili Kajla u nekom podrumu - pošto oni najčešće bivaju nagrađeni mestom zatvorskog čuvara ili mučitelja gde najbolje mogu da ostvare svoj puni potencijal (što je i Čegevara dobro znao kada je sam za sebe odabrao da u novoj proleterskoj državi bude upravnik zatvora) - izvodili ga pred "narodni sud" Demokratske Narodne Republike Amerike, gde bi mu bilo suđeno za buržoaska, reakcionarna stremljenja i antirevolucionarne aktivnosti (baš kao na Kubi ili Sovjetskom bloku, zemljama u kojima je uspešno "dismentlovam sistem opresije" i kojima otvoreno streme Black-Shirts-Matters heroji, vođe i ideolozi). No, Amerika nije ta zemlja... *** ili, da citiram neke pametne ljude koji su to ovako formulisali: A well regulated Militia, being necessary to the security of a free State, the right of the people to keep and bear Arms, shall not be infringed.

Nestajanje ljudi zbog kritike države je u Kini standardna stvar, među najprominentnijim slučajevima "isparavanja" nakon najblaže kritike Partije (čak i upućene ne od njih lično nego od strane članova njihove porodice) su bili Džek Ma, biznismen Ren Zhiqiang (nakon nestanka završio u zatvoru na 18 godina "zbog korupcije"), Whitney Duan (jedna od najbogatijih žena u Kini, nestala pre 4 godine, još se nije pojavila), poznati umetnik Ai Weiwei, jedna od najpoznatijih kineskih glumica čije mi ime trenutno izmiče itd, isl...

To da su komunisti i dalje na vlasti u Srbiji je trivijalna stvar, polovina članova vlade, direktora javnih preduzeća i državnih medija imaju kući člansku kartu Partije i sliku barem jednog (najčešće dvojice a poneko i sve trojice) od 3 omiljena tiranina u Srbiji - Broza, Staljina i Miloševića. Međutim to je samo pola problema, zato što su komunisti i u opoziciji. Recimo, u ovo doba godine gradovi u Srbiji (na čelu sa Beogradom) su među najzagađenijima u svetu - u analizi čestica prašine sa prozora u jednom gradu u unutrašnjosti Srbije (poznatom po obližnjoj obrazovno-istraživačkoj stanici) su otkriveni gotovi svi elementi periodnog sistema - i to je jedan od vodećih faktora lošeg zdravstvenog stanja građanstva za šta je apsolutno najzaslužniji državističko-trovački kompleks EPS; međutim nema ni Ćute ni Mute da nešto zucnu o tome, da pozovu nekoga otuda na odgovornost, niti da predlože bilo kakav drugi energetski model osim ovog samoupravljačkog - u šta se lepo uklapa jedino borba protiv Ria Tinta i privatizacije "nacionalnih resursa" (što im svima odreda piše u stranačkim programima). Kao što ništa ne možemo čuti protiv proizvoljnog državnog nasilja nad privatnicima pod izgovorom borbe protiv korone (naprotiv neki "opozicionari" zahtevaju još agresivnije kabadahijsko ponašanje). Kao što nisu pronašli ništa vredno kritike u tome što privatnim bolnicama bilo ZABRANJENO da sprovode testiranje na virus i da na druge načine pomažu gradjanima u borbi sa pandemijom, itd, isl. Ja lično mislim da su to sve stvari koje, osim što su važne, mogu doneti i neke političke poene i glasove, ali ni opozicija očigldno ne zna ništa dalje od stare parole "sve u državi, ništa izvan države, ništa protiv države". ----------------------------------------- Druga jedna stvar, čitam unazad debatu oko veronauke u školama. Ja nemam ništa protiv veornauke, tačnije nemam ništa više nego protiv nastave drugih predmeta u školama (zapravo imam manje, jer, prosto, veronauke ima manje). Rečju, od pitanja "zašto veronauka" je mnogo teže i važnije pitanje npr. "zašto trigonometrija", "zašto termodinamika" ili (da budem i malo provokativan) "zašto teorija evolucije"? Jer za ove ali i za gotovo SVE teme koje se obrađuju u školama (izuzev elementarne aritmetike i slova) važe dve stvari: a) ogromnoj većini ljudi nikada u životu ne zatrebaju b) ogromna večina ljudi ih nikada ne nauči, tj. nauči ih za kontrolni ali odmah posle aktivno zaboravi. Sva istraživanja (recimo na kraju školske godine) pokazuju da su razmere ovog fenomena šokantne i da je obrazovnje u Srbiji najneefikasniji posao koji neko može da obavlja. Najdramatičniji primer ovoga je eksperiment koji je nedavno sproveo jedan asistent na Matematičkom fakultetu u Beogradu dajući na 4. godini studenttima na ispitu isti test koji je ta generacija dobila na prijemnom ispitu, gde se ispostavilo da su apsolventi uradili prijemni ispit gore - tj. da znaju matematiku gore - nakon 4 godine studiranja matematike nego što su je pre nego što su počeli ozbiljno da je "uče".

Alal vera na presudi, zaista. Ovo je Amerika u svojoj punoj snazi i moći, ovo je kvintesencija njenih najboljih vrednosti koje su je učinile najuspešnijim humanističkim projektom u ljudskoj istoriji. Snaga Amerike ne leži u njenoj ekonomiji niti u vojsci (to su posledice) već u društveno duboko internalizovanom konceptu neotuđivih ljudskih prava i među njima posebno istaknutom (meta)pravu - da se ta prava brane i lično i oružano kada treba. Rečju, možeš ti biti serijski analni silovatelj dece od 9-11 godina (kako piše tamo u zatvorskom dosijeu ovog antifaša što ga je Kajl ohladio), može tebe podržavati i predsednik Amerike, mogu tvoje postupke pravdati rasističkim teorijama zavere najveći svetski mediji i najveće kompanije i najpoznatiji loptaši i ponavljači tuđih tekstova, mogu univerzitetski profesori da te čekaju sa listama "antrevolucionarno" orijentisanih kolega za isparavanje, ma nebo može da se sruči na zemlju, ali kada pokušaš da opljačkaš ili ubiješ nevinog čoveka - ode dupe na rešeto. Ili rečima britanskog vigovskog državnika i premijera iz 18. veka Vilijama Pita, Lorda od Četama: "The poorest man may in his cottage bid defiance to all the forces of the Crown. It may be frail—its roof may shake—the wind may blow through it—the storm may enter—the rain may enter—but the King of England cannot enter!" Ovo je, naravno, velika pobeda za Kajla ali je ključno da je presudom poslata poruka svim Amerikancima da njihovo pravo da se brane od svih falangista neće biti kompromitovano i da će to i dalje biti zemlja u kojoj će se kriminalci više plašiti za svoje živote nego nevini ljudi za svoje. Pa da vidimo sada kako će TAJ i TAKAV "sistem opresije" da "dismantluju", kada u njemu gomila antifaških pedofila ne mogu da dismantluju ni ovakvog jednog maloletnika (očigledno su oni uzrasta 9-11 njihova prava mera) :

Duboko je pogrešno predstavljati Poljsku kao anti-evropsku sredinu (u smislu u kojem samoupavljačka Srbija to jeste) - zapravo ja nisam nigde video da je evropski identitet toliko internalizovan kao tamo (kada sam pre 9 godina radio jedan semestar tamo najveci hit na svim zabavama je bila neka pesma "dolazimo iz Evrope"), u toj meri da čak i pored svih problema sa briselskom administracijom ideja o napuštanju EU ima marginalnu popularnost i niko ko želi da pobedi na izborima je ne pipa ni štapom. Poljaci su nakon oslobođenja od komunizma (što je jedna od dve najveće evropske pobede, kojoj su Poljaci i njihova crkva (na čelu sa najvećim (tu je negde) državnikom 20. veka, papom Vojtilom) dali nemerljiv doprinos i to će im zauvek biti zapamćeno) opet zauzeli svoje zasluženo mesto u evropskoj i zapadnoj civilizaciji i kulturi, i potpuno im je jasno da je u njihovom najboljem interesu da tu i ostanu. Druga je stvar što neki su i neki briselski komesari i dvorjani iz ideoloških i sitno-šićardžijskih interesa odustali od evropskih vrednosti prihvativši kulturni relativizam, tribalizam i ostale iracionalne i magijske oblike mišljenja - što je rezultiralo, npr, šokantnim obijanjem da se reaguju na eroziju ljudskih prava žena u Evropi zahvaljujući uplivu islamskih imigranata (jer su, je li tako, individualna ljudska prava "reakcionarna" evropska, belačka, buržoaska ili antirevolucionarna izmišljotina) - i koji su po tim svojim vrednostima umesto Brisela stolicu trebalo možda da dobiju u Beogradu, na onom skorašnjem okupljanju nesvrstanimh marksističkih ljudoždera. Poljaci evrospke vrednosti još kako baštine: ------------------------------------------------------------------------------------------------ Što se tiče ovog kasapljenja nerođenih beba kako god kome dune (abortus koji ne zahteva bilo kakvo opravdanje da bi bio izveden upravo to znači), lično mislim da će to biti jedna od onih stvari zbog koje će se ljudi skloni "vigovskom" tumačenju istorije u budućnosti (iz njihovog sistema moralnosti*** koji će nesumnjivo biti bolji od našeg jer se ljudi sa odmicanjem evolucije načelno sve više udaljavaju od primalnih obrazaca ponašanja) držati moralne lekcije našem vremenu (kao što ih danas drže antičkom svetu zbog robovlasništva ili srednjem veku zbog spaljivanja veštica). Sličnovrstan (samo mislim dosta blaži) prekor će dobiti ljudi koji jedu životinjsko meso bez preke potrebe, no o tome drugom zgodom... *** kao što će im i tehnologija biti bolja pa će verovatno imati način da izvade bebu u svakom stadijumu razvoja i ostave je u životu...

Antife i slični crnokošuljaši (SA falange, kolektivosi, šešeljevci i ostali) se, kao prašinarski sloj u totalitarnoj strukturi, ne skupljaju po bibliiotekama i antikvarnicama nego uglavnom po zatvorima, jer je tu količinu bezvrednog ološa i nemoguće pronaći na slobodi (zato je Subkomandantu i Kamali Haris i bilo važno da ih po hapšenju ekspresno vade iz zatvora i vraćaju u "akciju") - tako da bi bilo čudno da neki falangista NIJE imao dosije i zatvorsku kaznu... To ću ja napraviti, jer zaista držim da je njegova odluka da dođe i pomogne građanima kojima su komunističke falange došle da zapale grad***, da gasi požare, da pruži žrtvama tog ludila prvu pomoć i slično, zaista visoko moralna, hrabra i vredna emuliranja. A potpuno je jasno - naročito iz ove perspektive - da je njegova odluka da dođe naoružan bila izuzetno pronicljiva jer bi ga u suprotnom kolektivosi prebili, a ovako su oni odneli gaće na štapu. Kao što su dalekovidi bili i ljudi koji su pre 230 godina doneli zakon koji je i njemu dao pravo da ponese sa sobom oružje i da se odbrani od falangi (i njemu i celom američkom društvu koje bi kolektivosi mnogo puta do sada porobili da u svakoj kući ne čeka po jedan Kajl). Naravno, slažem se da je kada se govori o samom sudskom postupku to irelevantno, dovođenje u pitanje njegovih motiva i "šta maloletno lice traži na ulici sa puškom" je zaista, kao što je Angelia napisala, pitanje "šta žena traži na ulici u kratkoj suknji". On je bio u okviru svojih legalih i legitimnih prava a šta ko o tome misli je za-po-kući (ili za forum) a ne za sud. ***da se mi malo podsetimo čemu su to bili izloženi građani u Kenoši prošle godine, kakvom zlu podržanom od strane Dvora, medija (koji su ponavljali laži, marksističke teorije zavere i otvoreno pozivali na nasilje ("nigde ne piše da je nasilje zabranjeno")), demokraturaca, holivudskih plastičnih guzica, NBA mentola i sličnih prodvorica (pošto ovih kadrova nije bilo u lažnim vestima): (na poslednjoj slici gospodin Tramp razgovara i hrabri ljude kojima su komunisti srušili radnje i kuće)

Boldovani deo je pitanje, a pitanja (kao ni, recimo, naredbe) nemaju istinitosnu vrednost (nema smisla reći da su (ne)tačna) - nju imaju samo iskazi. Pitanja mogu biti upitna iz mnogo drugih razloga, mogu biti sintaksički, semantički ili gramatički invalidna, mogu zahtevati odgovor koji nije dovoljno specifikovan ili čak ni definisan ("koje vrste ptica žive na 95om stepenu južne geografske širine?") ili mogu, npr, biti irelevantna za argument koji neko pokušava da konstruiše. Meni se čini da ti tvrdiš nešto blisko ovome poslednjem, da čak i ako je odgovor na moje pitanje negativan*** da je to irelevantno za pitanje da li je Kina tehnološka velesila vredna divljenja, jer tehnologija ne mora da povećava produktivnost ljudi tj. efikasnost rada, ne mora da donosi ljudima blagostanje već može da služi i nečemu drugom: Međutim, ovo što sam ja napisao nije empirijska tvrdnja (koja se može pobiti odlaskom u Kinu prvi put (btw, šta si tamo naučio, čemu služi tehnologija?)) nego DEFINICIJA (kako sam i napisao) tehnološkog napretka koju možete naći na početku svakog rada ili knjige koja tretiru ovu temu. Npr, evo definicije u ovoj knjizi: >> Definition and characterization of technological progress A central problem in examining technological progress, and one that makes it difficult even to define or characterize readily, is that it takes many different forms. For technological progress is not one thing; it is many things. Perhaps the most useful common denominator underlying its multitude of forms is that it constitutes certain kinds of knowledge that make it possible to produce (i) a greater volume of output or (2) a qualitatively superior output from a given amount of resources >> ... kao što ćete kasnije naći da pokušaj merenja tehnološkog napretka zapravo pokušaj kvantifikovanja onog dela povećanja proizvodnog autputa (tj. produktivnosti) koji ne dolazi od prostog rasta inputa (recimo od akumulacije kapitala i/ili radne snage). Zašto ne bi moglo, kako su to mogle ostale dalekoistočne zemlje, za period mnogo krači od 40 godina? *** ukoliko, pak, tvrdiš da je odgovor na boldovano pitanje pozitivan, treba da priložiš neke dokaze i činjenice koje to potvrđuju (patenti kompanija (kao ni brzina nekih vozova i slično) nisu takav dokaz, jer pitanje "gde su rezultati" i dalje ostaje i u odnosu na njih)...

Naravno, kao što radi većina drugih zemalja na svetu, veliki broj na mnogo uspešniji način od Kine. Moja poenta je da u ekonomskom razvoju Kine ne postoji ništa izvanredno pa čak ni nadprosečno, ono što je tu izvanredno je samo koncentrisana politička moć. Azija je (kao pravi nadskup) mnogoljudnija od Kine, proizvodi više i kupuje više od Kine, ali ona ne figuriše kao "fascinacija" iz prostog razloga što ne postoji neka instanca pred kojom, recimo, otirači za noge iz NBA-a treba da kleče i mole dok ih ne pripuste na televizore u Aziji - kao što to POSTOJI za Kinu. Ali gde su proizvodi i rezultati te tehnologije, gde je rast produktivnosti, bogatstva i blagostanja, gde je (makar) smanjenje neto bežanije iz zemlje, valjda ta tehnologija nečemu služi (to je njena difinicija, tehnologija je ono što omogućava da se poslovi obavljaju efikasnije i da životi budu kvalitetniji i udobniji)? Koja je to tehnološka velesila koja proizvodi manje nego Bugarska? Kako to da su Kinezi u Singapuru ili u SAD (čak i u Maleziji gde je kineska manjina snažno diskriminisana na etničkoj osnovi, ali uprkos tome uspeva da opstane kao najobrazovanija i najproduktivnija zajednica) skoro 10 puta produktivniji nego njihovi sunarodnici u tehnološkoj velesili? Biće da te tehnologije ili nema, ili se radi o klasičnom slučaju neslobodne ekonomije gde tehnološki razvoj diktira država a ne slobodno tržište, pa "tehnologija" ne postaje ono što ljudima zaista treba i što im olakšava živote u najvećoj meri nego ono što komesari izaberu - a to, opet po definiciji, i nije tehnologija. I tu čak nema potrebe prizivati zlonamernost i zainteresovanost isključivo za sopstveni interes vlastodržaca - mada je kada se radi o komunistima to neizostavno - već je prosto tehnički nemoguće na kvalitetan način diktirati ekonomiju (tj. tehnološki razvoj) odozgo: to se dešava i u drugim, manje izraženo zločinačkim sistemima. Cela južna Evropa je u krizi zadnjih 20 godina zbog velikih infrastrukturnih projekata, kada vlasti u Srbiji naprave autoput on se iskaže u BDP-u sa cenom koliko je koštao da se napravi ali u tom trenutku je to TROŠAK a ne društveni ćar - on tek treba da dodje kroz povećanje produktivnosti građana od korišćenja puta itd, ali uopšte nije jasno niti je nužno da će benefiti od izgradnje puta biti veći od troškova njegove izgradnje (tj. nije jasno da li je vrednost tog puta barem jednaka njegovoj ceni (što je uslov koji je u privatnim razmenama na tržištu uvek ispunjen), što je ultimativni razlog iz kojeg se cena projekta računa kao njegova vrednost u BDP-u at the first place)...

Rast Kine je fascinantan ako nekoga impresionira centralizovana politička i vojna moć (i "geopolitičko" nadgornjavanje), ali u ekonomskom smislu tu nema ništa fascinantno niti izvanredno, čak šta više - kineska ekonomija je đak iz magareće klupe u odnosu na ostale dalekoistočne ekonomije poput Južne Koreje, Japana a posebno Singapura ili Hong Konga (gde takođe žive Kinezi) koje su sve 3-6 puta produktivnije i bogatije (a o ljudskim pravima i slobodama da ne govorimo) od Kine - i čiji uspeh zaista JESTE fascinantan (i vredan učenja i emuliranja i u drugim zemljama). Da je Kina, npr, zemlja veličine Irske (koja ima 10 PUTA bolje ekonomske performanse od Kine i čije je rast otprilike toliko fascinantniji) i da su na tu veličinu skalirane njene performanse nikoga živog to ne bi zanimalo i njihova ekonomija bi bila smatrana (u najboljem slučaju) traljavom. I drugo, Kina u 21. veku nije ni u kakvom usponu već na oštroj silaznoj putanji od dolaske ove tekuće garniture na čelo najkrvoločnije ogranizacije u istoriji čovečanstva koja je nakanila da izbriše prokapitalističke reforme Xiaopinga gde je Kina trebalo da zauzme mestu u kontekstu uspešnog zapadnog sistema a ne protiv njega (tu ima i lične mržnje i osvete sadašnjeg diktatora budući da mu je Deng izbacio oca iz Politbiroa). Xi je ubeđeni socijalista-lenjinista koji je partiju ustrojio po modelu te zločinačke ideologije i cilj mu je da to uradi sa državom. Problem je što mu mandat ističe sledeće godine ali sasvim je sigurno da neće sići sa vlasti jer ko još ima srca (hrabrosti?) da se bavi tako trivijalnim stvarima kao što je ograničenje dužine mandata "dok gori Hilandar", tj. dok se uspostavlja socijalističko carstvo nebesko na zemlji: za to će biti potrebno još, brat-bratu, 15-20 godina cara Xi-ja. Naravno, standardni komunistički štih je supresija slobodnih ljudskih interakcija (socijalnih i ekonomskih) što je posebno uvrhunilo u zadnje vreme sa otvorenim nasiljem nad svima koji imaju imalo ekonmske moći i nezavisnosti i u stanju su da makar kako poremete dolazak nebeskog carstva, u sklopu čega su hapšeni ljudi kao što su npr. Džek Ma i Sun Dawu (osnivač Dawu grupe, milijarder osuđen na 18 godina zatvora kome je imovina konfiskovana), kažnjena Didi Chuxing, proterane i zabranjene strane firme koje se bave obrazovanjem, uveden "dualni menadžment" i u privatne kompanije gde jedan menadžment odgovara i ispunjave prohteve Partije itd, isl...što je nužno proizvelo ovo:

Kada je Hipas iz Metapontuma u 5. veku pre nove ere otkrio da ne postoji dužina kojom se mogu (u celim brojevima) izmeriti stranica i dijagonala kvadrata, tj. kada je otkrio da postoji nešto što NIJE broj u pitagorejskom smislu (danas ih zovemo "iracionalni brojevi") te da njihova filozofija ne nudi verodostojan model sveta, iz toga Pitagorejci nisu izvukli nikakvu pouku nego su problem rešili tako što su nesrećnog Hipasa udavili u moru. Učenja i "izvlačenja pouka" nema u kultovima. Učenje je zapravo, kao što je u filozofiji nauke dobro poznato, NE razumevanje "zašto A" već kontekstualno razumevanje "zašto A a ne B, C, D ili E" - a u kultu je takvo pitanje zabranjeno uopšte postaviti, jer možete sebe zateći u situaciji da vas trojica drže u plićaku sa glavom i nogama sa obrnutih strana u odnosu na površinu vode, ili da vam crnokošuljaši pale kuću ili radnju, ili da vam maltretiraju poslodavca dok vas ne otpusti ili vas isparavaju ili izopštavaju iz kulta na neki drugi način. A DS je trenutno pod opsadom pravog pravcatog religijskog kulta* i tu nema nikakvog učenja i poučavanja, nema u kultu prostora ni za nekakav praktični kompromis gde bi se reklo "daj malo da ohladimo makar do izbora, da ostvarimo bolji rezultat" itd - cilj religijskog kulta nije pobeda na izborima već spasenje duše, čekanje drugog dolaska, nebesko carstvo... Međutim, realnost ima tu nezgodnu tvrdoću i otpornost na magijske oblike mišljenja. Subkomandantova politika zasnovana na pljački gradjana može da proizvede samo inflaciju i nestašice, a američki gradjani su očigledno odveć slobodarski nastrojeni da prihvate da im decu uče rasističkim teorijama zavere u školama - a to republikanski stratezi očigledno odlično razumeju i kampanju su fokusirali (i finiširali) upravo na tome. Rezultati su zaista šokantni - i u Virdžiniji a možda još više u NJ-u - i najavljuju konzervativni cunami dogodine, a 2024. se zna šta (opet) sledi... Jedna stvar posebno raduje, potpuno sahranjivanje ideje o kontroli naoružanja gradjanstva u Virdžiniji, sa izborom gospođe zamenice: ...jerer je "drugi" ono što ultimativno čuva amerikance od totalitarnog varvarstva, to je razlog zašo Subkomandant ne može da pošalje Black Shirts Matters i slične uličarske falangiste na roditeljski sastanak (njih može da šalje na kubanske i vijetnamske imigrante) nego tamo mora da šalje FBI: https://www.foxnews.com/politics/biden-politicization-doj-new-effort-combat-school-boards-legal-experts * detaljna analiza "probuđenog" rasizma kao tipičnog religijskog kulta se može naći ovde: https://www.penguinrandomhouse.com/books/696856/woke-racism-by-john-mcwhorter/

Izbori na Kosovu ispadoše regularniji i slobodniji od izbora u Srbiji? Ukoliko je ovo tačno, svako treba da razmisli da li to na neki način utiče na njegovo razmišljanje o pitanju koje je postavljeno na vrhu ove teme...

Slažem se, ja sam to i napisao u pretposlednjem postu: "postoji li neka organizacija slične veličine i resursa kao Pošta pa da možemo da vidimo koliku su oni cenu ponudili Amazonu", samo što je na tebi da priložiš dokaz o tome da je u nekom drugom "sličnom dilu" naplaćeno drugačije. Drugi način da se to dokaže - budući da zaista ne vidim da postoje slične firme ni Pošti (koja, opet kažem, kao državni gubitaš (sandersovsko-korbinistički/moronski/ vlažni san, u kojem firma iz godine u godinu beleži sve veće gubitke ali im to ne smeta da šire svoje poslovanje, zapošljavaju sve više ljudi i troše sve više resursa) ne bi smela uopšte da postoji) ni Amazonu - bi bio da se pokaže da Pošta u tom dilu nije maksimizovala svoj profit, tj. da je bilo moguće da bilo višom bilo nižom cenom od te koju su dogovorili izvuče još veći profit od onoga kojeg je izvukla iz posla sa Amazonom. I za ovo treba priložiti neki dokaz - npr. obim proizvodnje Pošte (recimo broj raznesenih pošiljki) za Amazon, UPS i FED-ex, kao i respektivne cene, i to za sam početak, da se vidi da li tu uopšte ima čak i bilo kakvog dima, ili je ta "javna tajna" mit, ili je prosto posledica ekonomije obima itd... To su finansijski izveštaji i drugi dokumenti koje je Pošta dostavila na zahtev javnosti,u skladu sa zakonom o dostupnosti informacija državnih službi, čiju autentičnost i verodostojnost podataka niko nije doveo u pitanje ili osporio na bilo koji način (ako ima nekih dokaza i u tom smislu, treba ih priložiti). Izveštaji i stavovi lažnih vesti i sličnih etički visoko problematičnih organizacija o tome su irelevantni.

Ovaj naslov se ne može prihvatiti kao dokaz da Amazon uživa "državne beneficije". Tamo se prosto citira Donald Tramp i još neki čovek kako KAŽU da Pošta naplaćuje Amazonu ispod tržišne cene i apsolutno nema nikakvih daljih dokaza od toga. Ja opet pitam šta oni uopše pod time podrazumevaju, koja je tržišna vrednost toga da raznosiš Amazonove pakete i gde god ideš voziš krcatu prikolicu paketima, umesto da voziš 2 paketa preko cele zemlje (a proizvodni trokovi su ti skoro isti u oba slučaja) - kao što je državna pošta inače obavezna da radi? I ne samo to. U prethodnom pasusu sam naglasio reč naslov, jer se samo u naslovu (koji je verovatno izabrao urednik zbog senzacionalizma) tvrdi da "Pošta subvencioniše Bezosa", dok je sam članak napisan prilično profesionalno i navodi na potpuno drugačiji zaključak. Npr, odmah uz navedenu tvrdnju je dat link na autorski članak u istom listu gde je objašnjeno zašto Pošta ne daje svoje usluge Amazonu ispod cene (naprotiv), a u nastavku teksta je pokušano i da se objasni zašto bi se Pošti isplatila i daleko niža cena od one koju naplaćuju Amazonu, upravo na tragu ovoga o čemu sam i ja pisao, citiram iz tvog članka: >> USPS would be foolish to dump Amazon altogether — or risk losing Jeff Bezos' business by pushing for a rate increase. USPS is a business that's dominated by a fixed cost: a mandated delivery schedule in which people in trucks are delivering at homes and businesses. Nicholas Farhi, a partner at OC&C Strategy Consultants, said that for a fixed-cost business like USPS, its largest customer is usually low margin or even outright unprofitable. "It's extremely common for largely fixed cost businesses to appear to 'make a loss'*** on their largest customer, because the alternative, of losing that customer, would have a worse profit outcome than serving them at a lower price," Farhi told Business Insider in an email. "This is especially true at roughly the scale of the relationship Amazon has with USPS," Farhi added. "Amazon is a big enough chunk of USPS revenues that, if USPS lost it, it would materially reduce their revenues without materially reducing their fixed costs." In other words, losing Amazon as a customer would decimate the US Postal Service's revenues but wouldn't save the company enough money to make up for it. "Certainly, with their popularity and the amount of packages that are shipped, Amazon has been effectively a lifeline for the post office in a lot of ways," Hottovy said. >> *** a pošta (firma koja genralno posluje sa gubitkom) ne da ne gubi novac na Amazonu nego, kako kaže druga vest iz istog lista, MASNO profitira (sa ogromnom marginom, u svetlu koje tvrdnja da oni subvencionišu Amazon zaista deluje komično) >>According to documents obtained by watchdog group American Oversight, Amazon generated $1.6 billion in profit and $3.9 billion in revenue for the USPS in fiscal year 2019, with the postal service delivering 1.54 billion packages for the e-commerce giant. >>

Čisto sumnjam, ima li neki dokaz za ovo? Kada neko napravi skoro 2 milijarde dolara čistog profita iz nekog posla (kao što je to napravila Pošta) teško da je nešto prodao "ispod cene" (da je tako ne bi ih Amazon zamenjivao sopstvenim vozilima). Šta uopšte znači cena ugovora sa Amazonom, postoji li neka organizacija slične veličine i resursa kao Pošta pa da možemo da vidimo koliku su oni cenu ponudili Amazonu, jer je to jedini način na koji možemo da kažemo "evo tržišna cena te usluge je toliko, a Pošta je Amazon dala ispod cene"? Podsetiću opet na pojavu poznatu kao "ekonomija obima", kada cena troškova proizvodnje jedne jedinice nekog proizvoda ZAVISI od obima proizvodnje (od toga koliko se jedinica ukupno proizvodi) - a transportni biznis je ekstremni primer toga. Ako je moj biznis da razvozim pošiljke po Americi, svakako je jeftinije po jednoj pošiljci ako prevozim pun kombi paketa u oba smera nego ako prevozim 2-3 pošiljke (jer mi troškovi proizvodnje ne zavise puno od toga koliko pošiljki prenosim), a veličina Amazona upravo sugeriše prvi scenario tako da svakako ima smisla i na čisto tržišnim principima ponuditi njima nižu cenu po pošiljci nego nekoj maloj firmi ili privatnom licu.

Pa to je poslovni ugovor od kojeg je pošta masno profitirala, to nisu ikakve beneficije. Ja sam svakako protiv postojanja državne pošte, ali kada postoje nema ništa sporno da poslovno sarađuje sa Amazonom kao obična firma...

Ovime kao da je opisana renesansa italijanska pesma La Mantovana, koja se pevala širom Evrope (od Škotske preko Poljske do Palestine) pod raznim imenima i tekstovima Koju je Smetana provukao kroz svoju Vltavu: a žrtve koje su to dočekale zapevala nakon oslobađanja Bergen Belsena kao jevrejsku pesmu Hatikvah koja je danas himna Izraela

Na koje beneficije ovde misliš? --------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Primarno pijacu sa ogromnim izborom robe ("ima sve"), niskim cenama, neshvatljivo brzom dostavom i fantastičnim trgovačkim iskustvom (iz fotelje) u svakom zamislivom smislu te reči (od lakoće i intuitivnosti pretrage, preko odličnog sistema kontrole kvaliteta (u kojem značajnu ulogu igraju sami kupci) do pouzdanosti) - kako za kupce tako i za prodavce***. Neka budu pomenuti i ostali proizvodi poput (daleko najdražeg gedžeta kojeg imam) Kindle čitača elektronskih knjiga (kao i samih e-knjiga, u čuvenom azw3 formatu), striming servisa, "cloud computing" platformi, serija, muzike, softvera itd... ***pogledajte recimo ovoga nesrećnika koji je potrošio 2 godine i 200k dolara i na kraju nije uspeo da se izbori sa lokalnim "regulatorima" i birokratama da otvori prodavnicu sladoleda na nekom ćošku u San Francasku. Bid to open S.F. ice cream shop turns into a bitter saga because of byzantine small business rules He spent $200,000 trying to open an S.F. ice cream shop, but was no match for city bureaucracy U Amazonu to može da uradi valjda za džabe - to je nešto što je Amazon proizveo. btw, ako postoje 2 suprotstavljene paradigme društvenog života i socijalne korisosti to su Bezos i birokrate u SF-u, i zaista nije ni čudno da je on u tim krugovima najomraženija ličnost - čovek proizvodi nešto za masovnu konzumaciju običnih ljudi od čega su svi na svetu srećniji i bogatiji, umesto da se kao u feudalizmu sve proizvodi samo za konzumaciju političke vlastele. Pa kako to da milijarde ljudi od njih nešto ne kupiše nego baš od Amazona? Naravno da jeste, to je proizvodnja ekonomskih dobara, proizvodnja nečega što nekome drugom treba, bilo da se radi o pekaru koji pravi hleb od brašna ili frizeru koji te šiša ili lekara koji te pregleda ili trgovcu koji organizuje pijacu. Možeš zvati i razvrstavati kako želiš ali to je ono što Bezos radi za druge ljude a recimo Bajden ili Vučić ne rade. Ovde su stvari potpuno unatraške postavljne - kako ih često postavljaju političari, a naročito u Srbiji. Pravi ekonomski progres znači UNIŠTAVANJE radnih mesta, njegova šema je uvek ovakva: i) prvo dođe unapređenja efikasnosti proizvodnog procesa (tehnološkim, organizacionim,poslovno-filozofskim ili nekim drugim napretkom) koji PO DEFINICIJI znači da je sada moguće istu stvar proizvesti sa manje radnika (i ostalih resursa) ii) onda kroz konkurenciju dodje do pada cene tog proizvoda i porasta obima njegove proizvodnje pa celo društo postaje bogatije (tačno za sumu = razlika u količini proizvodnje x razlika u ceni) iii) novo i bogatije društvo se rekonfiguriše i pojave se novi, prijatniji i produktivniji poslovi (ili bolje plaćena radna mesta na starim poslovima) gde mogu da se zaposle oni koji su ostali bez posla u prvoj tački Kroz gotovo celu istoriju blizu 100% ljudi je se bavilo poljoprivredom (gotovo svo svoje budno vreme) - danas je taj procenat u bogatim zemljama oko 1% i SVIMA je bolje zbog toga.

Kada moja ćera igra šah sa svojom bakom često na početku partije kreće sa jednom ili nekoliko figura više: one pokušavaju da optimizuju za što tesniju konkurenciju, tj. za što neizvesniju partiju jer je tako zabavnije. Društvo kroz tržište NE optimizuje za zabavu i neizvesnost već za to da se proizvede što više što boljih i što jeftinijih proizvoda za što veći krug ljudi, tj. da se resursi potroše na društveno najkorisniji način - a to se postiže kroz slobodno tržište (SVAČIJE pravo potpuno slobodnog raspolaganja celokupnom sopstvenom imovinom) a ne kroz to da se onome ko dobro radi firma "razbije na delove". Amazon je svoju poziciju osigurao dobrim i pametnim radom, kvalitetnom uslugom i niskom cenom i u najboljem interesu svih (Amazonovih mušterija, zaposlenih, konkurenata i celog društva, baš ovim redom) je da oni napreduju koliko god je to moguće na tom talasu, da rastu dok god to povećava njihovu efikasnost, kada to više ne bude moglo sami će se "razbiti" a doći će neki drugi klinci sa svojim još kvalitetnijim radom itd - kao što su ONI smenili najuspešnije firme (a njihovi vlasnici najbogatije ljude) od pre 10 godina, a ovi najuspešnije firme od pre 20 godina itd...U tome jeste lepota sadašnjeg trenutka (u širem smislu, od nastanka kapitalizma) u Americi (i na zapadu), jer je to jedino mesto i jedini istorijski trenutak u kojem su najbogatiji ljudi nekakvi genijalni gikovi, programeri, prodavci knjiga, praktični i pronicljivi futurolozi, astronomi amateri, ljudi koji su pravili rakete u dečaštvu, sinovi zubara, bivši radnici u Mek Donaldsu itd - a ne da su to politički slinici, kraljevi, carevi, ratne vođe itd, kao što je to bilo uvek i svuda (i danas je tako gde god preovladjuje socijalizam i državističko nasilje). Toga, u poređenju sa Amerikom, nema čak ni u kontinentalnoj Evropi, u Francuskoj sadašnji bogataši dolaze iz porodica bogatih i u 19. veku, italijanske bogataške porodice su iste one koje su bile bogate u renesansi itd... Oko "eksploatacije radnika" se naravno slažem, to je 19ovekovna marksistička glupost koja suštinski proizilazi iz nerazumevanja odakle dolazi ekonomska vrednost dobara (ne samo Marksu, to nije bilo jasno ni Adamu Smitu jer su te stvari dobro raščivijane tek krajem 19. veka). Naravno da je Amazon "dobar" od svojih radika - da nije tako ne bi ih ni zapošljavao - baš kao što su i oni "dobri" od Amazona, jer od plate koju im Amazon daje žive (da nije tako ne bi ni radili tamo) - i ne samo to, nego im je Amazon obezbedio najbolju moguću opciju da zarade za život. Od svake dobrovoljne interakcije uvek obe strane profitiriju, to je suština trgovine i to je suština ljudske civilizacije. I naravno da je plata cena rada (koja se formira kao cena svega drugog), tj. odraz vrednosti nečijih veština na tržištu a nekakve slobodne volje ili ljubavi poslodavca. Pa ne misli valjda niko da ljudi u Amazonu imaju različite plate zato što menadžment nekoga voli više a nekoga manje? Samoupravljači uvek podržavaju politiku državne pljačke, uvek glasaju za ljude koji im obećavaju da će od nekoga drugog oteti a da će njima dati, ili barem da će moći da prijavi komšiju za "antinarodne aktivnosti" pa da mu otme kravu kada ga policija odvede. Samo ima jedan mali problem kojeg je se teško setiti kada kreneš pijan da pljačkaš tuđu kuću, a to je da tamo gde je pljačkanje norma tu je proizvodnja (i generalno produktivno i odgovorno ponašanje) izuzetak. Zato ne treba da čudi što u Srbiji najbogatiji čovek nije neki Bezos koji ti na noge donosi šta god poželiš nego nekakvi političari i ministri i zamenici i kumovi sa lažnim diplomama i lažnim biografijama (često i Službenim imenima) koji zaista nikada u životu ništa ni vredno ni korisno nisu proizveli ili nekoga uslužili. A u toj situcaiji, gde u zemlji gotovo da nema legitimno uspešnih firmi i preduzetnika, je nužno da samoupravljači godinu dana kvase pelenu da bi zaradili koliko najmanje vešt Amazonov radnik; reći da je to pravda je understatement - to je zakon fizike, gotovo zakon o održanju energije.

Lari Elder u leksici "probuđene" rasističke ideologije nije crnac, jer su tamo koncepti "crnac", "žene", "ljudi od boje", "LGBT" itd. političke apstrakcije koje se ne odnose na realne ljude - baš kao što su to u originalnom marksizmu koncepti "radnici", "proleterijat" i slično. Jednako kao što su u Sovjetskom savezu profesionalni revolucionari iz dobrostojećih porodica koji nisu jedan sat radili u životu kao "radnici" streljali zanatlije i seljake znojnih čela i žuljavih ruku od napornog rada kao "buržoaziju", tako beli crnokošuljaši kao "ljudi od boje" pale crnačke kvartove, latinoameričke* radnje ili vijetnamske crkve kao "rasističke" - ili evo sa maskom gorile nasrću na afro-američkog političara. * btw, u vezi sa ovim zanimljivo je gledati brzinu kojom se latinoamerikanci ispisuju iz "ljudi od boje", nedavno sam čitao jedan blog post o ovom vrlo interesantnom i poizitivnom šiftu: ...koji je se manifestovao i na prošlogodišnjim izborima u SAD kada je oko 9% latinoamerikanca (neto) prešlo iz demokratskih u republikanske (Trampove) glasače (15% u imigrantskim latinoameričkim zajednicama koje imaju živo iskustvo sa socijalizmom), kao što je to učinilo oko 5% azijata i 2% cranaca. Jedina grupa koja beleži rast među "ljudima od boje" su - belci!

U kom kapacitetu? Ja nisam ekspert u toj oblasti, postoje profesionalci koji se time bave i koji dobro razumeju šta su glavni problemi i koji su najbolji načini za pomaganje beskućnicima, i to bih prepustio njima, i šire, dobrim ljudima (pre svega iz lokalne zajednice) koji pomažu i doniraju u humanitarne svrhe (Amerikanci su narod koji (per capita i kao procenat GDP-ja) daleko najviše donira) da odluče kako će se taj problem rešavati i u kojoj meri (pošto uvek treba imati vidu da su, ako se uzme da je dato stanje sveta u ovom trenutku, resursi ograničeni, da možda postoje ljudi i mesta gde je još preče/efikasnije pomoći itd). Imajući ovo na umu, ipak imam nekoliko generalnih hintova o tome kako na ličnom planu maksimizovati humanitarni autput (pošto imam bliske osobe koji se na ozbiljan način bave ovim). Prvo, dobro se raspitajte (smatrajte to kao donaciju u vremenu, npr, ovde i ovde) koje su najpouzdanije i najefikasnije humanitarne organizacije ili crkve koje se bave time što vas interesuju, koje će npr. spasiti najviše beskućnika po doniranom dolaru itd (npr. mnogo su efikasnije organizacije koje pokušavaju da beskućnicima restruktuiraju život (koji im kažu "ustaćeš tada, radićeš to, viđaćeš se sa ovim i ovim itd") umesto ovih koji im dele igle za drogiranje (što gradski oci često rade)). Ukoliko dajete više pokušajte na neki način da se obavežete da dajete redovno, svakog meseca, pošto ljude brzo popusti humanitarni entuzijazam. Zamolite organizaciju kojoj donirate da ne deli vašu adresu sa drugim organizacijama (pošto oni to često rade jer im je glavni cilj naći neko jezgro pouzdanih donatora) da ONI ne troše bespotrebno resurse na vas, da vas ne zovu i ne šalju pisma itd pošto je to sve nezanemarljiv trošak za njih. Ukoliko donirate manju sumu (recimo 50-100 evra godišnje) ili jednokratno, onda pre stavite taj keš u džep i dajte na ulici direktno (da se ne bi desilo da organnizacije kumulativno potroše više resursa u traženju vašeg novca nego što ste vi uopšte dali). Vezano za ovo, ako se nađete u gradu gde vidite da ima toliko prosjaka da je to već blizu nekog ekvilibrujuma u kojem je za isprošeni dolar potrebno da prosjak potroši dolar svojih resursa (kroz borbu za mesto na dobrom ćošku, ili neke još gore stvari) - kao što je to slučaj npr. u turističkim gradovima u Indiji - onda (da ne bi dodatno podsticali ovo iracionalno ponašanje) dajte novac nekome ko uopšte ne prosi nego radi nešto drugo a izgleda kao da mu treba, itd, isl... Ali dugoročni recept je sa jedne strane, ekonomski rast, POVEĆANJE resursa koji su nam na raspolaganju, i sa druge podsticanje odgovornog i produktivng individualnog ponašanja (a ove dve stvari su usko povezane). Kao što rekoh, jedna od očiglednih prečica - koja je u stvari pravi autoput - je deregulacija gradnje (ukidanje raznih "zoning" zakona koji ljudima brane da grade na sopstvenom zemljištu), obaranje cene nekretnina za 50%, povećanje GDP-ja 25%. To je posebno relevantno za diskusiju o beskućnicima (i siromaštvu generalno), a čak i politički relativno lako ostvarivo. (Postoje još efikasnije prečice, kao što je potpuna liberalizacija imigracije (koja bi podigla svetski GDP za 100%) - uz neki modus ograničavanja političkih prava imigrnata - ali to je političko mnogo teže ostvarivo.) Dalje, ukidanje raznih nameta i zabrana na rad i zapošljavanje siromašnih ljudi, mladih ljudi, ljudi bez previše korisnih veština (npr. ukidanje minimalca i slično) - jer je legalno zaposlenje najbolji socijalni program - ali i generalno smanjenje ekonomskih zabrana, regulacija i poreza, što sve podstiče i proizvodnju bogatstva/blagostanja i otvaranje radnih mesta/poboljšavanje perspektiva za zaposlenje. Ukidanje raznih državih socijalnih programa koji podstiču neodgovorno ponašanje i od nesrećnika prave zavisnu političku klijentelu (tu funkciju mnogo bolje obavlja familija, crkva, komšije, privatne organiacije, ne i najmanje zbog toga što u tom slučaju ljudi znaju lično ko im pomaže i osećaju odgoovornost da unaprede svoju situaciju), ukidanje državnih programa za javno i asistirano stanovanje, delimična ili kompletna legalizacija tržišta narkotika te rapidno smanjenje zatvorske populacije koju bi to izazvalo itd, isl, to su sve stvari koje bi se, kako ja vidim, na duži rok pozitivno odrazile i na problem beskućništva...