bohumilo

Ne slažem se baš sa ovim, jer ko je za rasparčavanje moći on se ne zalaže da se sva moć slije u ruke političara i države. Kome je žao siromašnih ljudi on se ne bori na svakom koraku PROTIV onoga što je jedini recept za izlazak iz siromaštva, i distribucuju ekonomske moći, glasa i značaja ka siromašnim ljudima. Ne zalaže da se deca u Bangladešu otpuste sa posla i vrate u apsolutno siromaštvo i prostituciju jer će time naštetiti i Volmartu, itd. Opet kažem, dubina je tu lažna, ono što je na površini, što se manifestuje kroz delovanje je ključno. Naravno, ljudi ima raznih, ali ono što sam ja predložio je teorija za klasifikaciju ljudi na levičare i desničare. Ona neće biti stoprocentno korektna, ali mi se čini korektnija od drugih, i u smislu zaista pozitivnih slučajeva među svim pozitivno identifikovanim slučajeva (među svima koje model identifikuje kao levičare/desničare, koji procenat njih zaista to i jeste - ono što se u statistici zove "preciznost" modela) i u smislu procenta pozitivno identifikovanih među svima koji zaista jesu pozitivni (od svih levičara/desničara, koji procenat će model identifikovati kao takve - ono što se u statistici zove recall ili senzitivnost modela).

What Is A Woman ima blizu 180 miliona pregleda. Vodi u RT kategoriji Best at home. Danas je startovao i gospodin "Taker na Tviteru", prva epizoda već ima preko 65 milona pregleda. Ova tranformacija Tvitera u platformu gde se gledaju filmovi i emisije zaista deluje kao velika stvar, svojevrsna supernova informacionog ekosistema. Takođe, dolazak totalitarizma po decu je pokrenuo još jednu interesantnu dinamiku u američkom društvu, na koju ja već neko vreme skrećem pažnju. To je da su dugoročno imigranti, što bi se reklo, "up for grabs", da nigde nije upisano da su to "sigurni glasovi" levice, samo ako u Republikanskoj stranci sve to razumeju na pravi način. Rečju, imigranti ne moraju da donesu socijalizam, Moralesa ili Čaveza. Uz malo strateškog razmišljanja, sasvim lako mogu doneti i Naiba Bukelea* * ko ne zna o njemu, to je predsednik Salvadora, ljubitelj bitkoina i najpopularniji predsednik na svetu. Koji je za godinu dana na jedan spektakularan način rešio podivljali kriminal i nasilje bandi po kojoj je ta zemlja bila u svetskom vrhu (npr, po broju ubistava su bili bukvalno prvi), i koje se, naravno, smatralo "nerešivim". Evo kako je o tome nedavno pisao senator sa Floride Marko Rubio: https://compactmag.com/article/bukele-has-brought-freedom-to-el-salvador ... Two weeks ago, I made my first official visit to El Salvador and witnessed its story firsthand. For decades, the Central-American nation was little more than a playground for ruthless gangs. “See, hear, and shut up”—the gangs’ menacing message to ordinary people—took the place of law and order. Public shootouts were commonplace. And anyone who resisted extortion was brutally murdered. I recently met parents who told me their son was killed for their refusal to pay protection money. This was the daily reality that millions of Salvadorans faced—until President Nayib Bukele cracked down hard against the criminal element. In a span of two days, from March 25 to March 26, 2022, nearly 100 people died in El Salvador from gang violence. The following day, in cooperation with the Salvadoran legislature, President Bukele announced a state of emergency and directed the military to round up the gangs. The military did just that. This wasn’t about arresting a few low-level thugs or a handful of gang leaders to make a statement. Virtually all dangerous criminals in the country found themselves swept up. In the words of local news media, the gangs now “do not exist.” It takes more than arrests to restore law and order, but it’s hard to overstate how much things have improved. Children play on soccer fields that were once whizzing with bullets. Families go out at night without fear of being murdered and mutilated. Businesses sell their wares, no protection money required. In short, people are free and flourishing. No wonder President Bukele’s approval rating is approaching 90 percent. All this hasn’t impressed the Biden administration, however. Far from backing Bukele, the White House has sanctioned key members of his government. That should come as no surprise, given that Democratic Party activists—the same people who glorify mass-murderer Fidel Castro—now badmouth El Salvador as an emerging dictatorship and a bastion of “illiberalism.” The move reveals how ideology, not democracy, is driving America’s leftists and the president beholden to them. ...

I moja prvobitna teza je bila da je centralno pitnje za tu orijentaciju duboko pitanje - "da li su razlike u životnim autkamima posledica prirodnih razlika među ljudima (od ličnih karakteristika, preko životnog iskustva do sreće) i šta treba uraditi sa tim". Vremenom sam, međutim, zaključio da je - za razliku od drugih stvari gde je važno ono što je dublje - ovde zapravo taj dublji sloj veštački, plastičan, izmišljen, a da je ovde važno ono šta je na površini. Ljudi ne biraju političku opciju ili stranku dubokom analizom toga šta se dešava iza i šta je stvarno dobro za njih - za to je potrebno uložiti mnogo vremena i energije a povrat je gotovo jednak nuli jer tvoj jedan glas/stav ništa ne odlučuje i ni na šta ne utiče. Ahem, pardon, ne utiče na to ko će pobediti na izborima, kakva će realno biti politika, ali UTIČE na to kako će tebe ljudi u tvom okruženju doživljavati, te ljudi uglavnom biraju one političke opcije koje će učiniti da oni izgledaju kao dobri i pouzdni u svom okruženju, porodici krugu prijatelja, itd... U tom smislu sam trenutno usidren u sledećoj teoriji koju sam pročitao kod Brajana Kaplana pre 6-7 godina, a koja jeste zadovoljila ovaj uslov "površnosti" koji sam zadao: "Levica je protiv tržišta, desnica je proitv levice". Zvuči malo karikaturalno, ali od svih teorija koje sam razmatrao mislim da ova ima najveći stepen korektne klasifikacije. Levica nije protiv razlika u bogatstvu i moći, njima se samo ne sviđa da tržište alocira bogatstvo, da ljudi sami slobodno biraju šta im se sviđa, i da nagrađuju one koji im ponude najbolje stvari koje ONI žele i koje mogu da kupe, da najbogatiji budu oni koji najviše doprinesu kupcima, oni koji sami nešto naprave, proizvedu, smisle, organizuju itd. Levica nema ništa protiv, recimo, dobitnika na lutriji, jer svi znaju da oni NISU zaradili svoje bogatstvo - prosto, imali su sreće, i to se ni na koji način ne reflektuje loše na nas, za razliku od onih koji svoje bogatstvo JESU zaradili - jer te žena odmah pita "a zašto ti nisi ovako, zašto mi nemamo toliku kuću i takav auto". Čak nemaju ništa ni protiv bogatih sportista, jer je i za njih jasnije da su na neki način imali sreće. Levicu DALEKO više nervira Ilon Mask nego, recimo, kraljevska porodica Saudijske Arabije (da ni ne pominjem socijalističke apsolutne moćnike i "avangardu radničke klase"). U 19. veku su ih daleko više stresirali buržoaski kapitalisti nego aristokratija. U Francuskoj revoluciji je pobijeno daleko više trgovaca koji su prekršili "kontrolu cena" nego aristokratije. Čak i u srednjem veku, kada čitate neke hrišćanske mislioce, nikad ne nalazite kritiku onoga vlastelina koji živi u nasleđenom zamku i šalje poreznike i otimače da otimaju sredstva od siromašnih ljudi - nego samo kritiku običnih ("pohlepnih", "prljavih", "novac je jedina religija i Bog za kog znaju" (naročito ako su Jevreji)) trgovaca. U vremenu iz poslednja 2 primera, naravno, se ne može govoriti o levici u današnjem smislu, ali to je ta osećajnost i taj refleks - nisam protiv razlike u bogatstvu i nečijeg bogatstva per se, dok god je ono stečeno na način na koji ga ja očigledno nisam mogao steći - nasledstvom, titulom, srećom, apsolutnom vlašću i masovim zločinom itd. Samo sam protiv onog bogstva koje jeste zarađeno od strane običnog čoveka, za koje nema očiglednog objašnjenja zašto to nisam bio ja. Levica je, dakle, nešto što je protiv tržišta, i to ne mora biti ni neka velika mržnja, već prosto nemogućnost da se oda priznanje centralnoj zasluzi tržišta za izbavljivanje čovečanstva iz siromaštva i ropstva, već je uvek na kraju neko "ali". Desnica je sve što je proitv levice. Ona takođe može biti i često jeste protiv tržišta, ali čak i kada se slaže sa njima, čak i kada preuzima njihove stavove ili političke programe nikada ne mogu da kažu "levica je bila u pravu", nego je uvek "mi smo, (recimo,) za državno zdravstvo, ali to je prirodno stanovište pravog borca za (recimo) srpsku nejač i ognjište" (ovo takođe ne mora biti velika mržnja)....

Tako je, tako je. "Zaštićenost" i "zaštićenost prava" nisu iste stvari, a pošto nije baš jasno u kom kontekstu je kolega govorio, ja sam hteo da naglasim OVAJ aspekat koji se redovno zanemaruje kada se kuka kako je društvo u nekom smislu tobože nepravednije prema ženama. Govorim, dakle, o ovom bazičnom značenju te reči, da žene manje kisnu, manje se smrzavaju napolju, manje i lakše rade, manje nasilno ginu itd - što je u direktnoj suprotnosti sa ekstremnim feminističkim narativom (nešto više o tome ispod). Kada se radi usko o pravima, žene danas u Srbiji (i u zapadnom svetu generalno) i formalno i suštinski užuvaju sva individualna ljudska prava u jednakoj meri (pa možda u više ako se uzme u obzir zakon o abortusu ili dodeli starateljstva) kao i muškarci, to jeste ključna stvar, i to tako treba da bude i na tome uvek treba insistirati (ne treba se vracati 200 godina unazad, mi smo ovde do pre 20 godina imali pola veka na vlasti totalitarni režim koji je ljudima ukinuo skoro sva ljudska prava, i muškarcima i ženama podjednako). Ne znam na koji tačno deo mog posta se ovo odnosi (ni šta podrazumevaš pod "kompetitivnošću", da li prodiktivnost/novčanu visinu plate?), ali sasvim sigurno ne mislim ništa takvo, niti sam to napisao, niti je to tačno. Napisao sam nešto upravo suprotno, da ljudi OPTIMIZUJU svoje ekonomske aktivnosti prema sopstvenim potrebama i preferencama, da često rade za manju platu da bi radili lakši ili zanimljiviji posao, da bi radili kraće sate i u vreme koje im odgovara, da bi mogli da naprave pauzu u karijeri i onda se lako vratili na posao nakon toga, itd. --------------------------------------------------------------------------------- E onda u redu, pošto je to ko će biti vojni obveznik upisano u početnim uslovima unuverzuma. Aha, a to ko ima više posla oko beba i domaćinstva NIJE stvar biologije (kao upravo flip strana ovoga, jer je malo neizvodljivo istovremeno biti u rudnku i kod kuće) nego "patrijarhalne represije"? Moja poenta upravo jeste da su, u današnjim liberalnim društvima gde postoji zaštita individualnih ljudskih prava (gde donekle spada i Srbija), statističke razlike između muškaraca i žena posledica bioloških razlika i (njima, naravno, uslovljenih) slobodnih izbora pojedinačnih ljudi - o tome je bio kompletan post. Što je u direktnoj suprotnosti sa glavnim štihom današnjeg feminizma koji tvrdi da je svaka statistička razlika koja je u korist muškaraca posledica nekakve (nemušto i šibicarski opisane) "opresije" dok ove u korist žena odbacuju - jer kako bi to bilo sada da "opresori" sebe hapse i šalju u pogibiju i u rudnik? A to je, naravno, potpuno intelektualno bankrotirana ideologija/teorija zavere bez ikakvog korisnog uvida, bez razumevanja suštinski partnerskog i komplementarnog a ne suparničkog odnosa između muškaraca i žena (svako sa onima u svom okruženju). Ona najviše šteti upravo ženama, devojkama i devojčicama koje umesto pozitivnim vrednostima (koje bi im pomogle da budu uspešni, ostvareni i sreći ljudi, koji slede svoja interesovanja i imaju pozitivan input u ljudskoj civilizaciji) uče ulozi žrtve i resentimanu prema sopstvenom ocu ili bratu ili mužu, osobama koje ih u realnosti najviše vole i koje su im najveća podrška i pomoć, a koje su tobože u nekakvoj zaveri sa svim drugim muškarcima da ih drže "potlačenim" zarad nekakvih sopstvenih drugih interesa (koji su, je li tako, ortogonalni na uspeh i sreću njihovih kćerki, majki, sestara, prijateljica itd). Pogledajte samo koliko su ljuti i agresivni gde god se pojave, npr. na nekoj tribini ili predavannu koje im se ne sviđa - i sve će vam se samo kasti. Svaka devojčica će dobro postupiti kada im kaže "ne". Nope. Stvari o kojima govorim su posledica slobodnih izbora slobodnih ljudi/žena uz puno poštovanje svačijeg individualnog prava da sa svojim životom radi šta želi - samo što većina žena neće da radi ono što feministi od njih zahtevaju. U HT-u je prikazan totalitarni sistem gde su žene silom primorane da rade/zabranjeno im da ne rade neki stvari. To je daleko bliže ekstremnom feminizmu nego meni, oni upravo često podržavaju slične totalitarne sisteme, poput socijalizma (recimo Anđela Dejvis) ili islamske teokratije (recimo Džudit Batler), to su NJIHOVI saveznici i saborci i ciljevi, a ne moji. Pa njima su nedavno, u jednom modernom sokalovskom eksperimentu, bili podmetnuli* u časopis da objave našminkano poglavlje iz Hitlerove Moje Borbe kao feministički manifest - i naravno da su objavili: ...trio of academic tricksters participating in an elaborate hoax submitted portions of Adolf Hitler’s “Mein Kampf” rewritten through a feminist lens to a leading peer-reviewed feminist journal. The satirical paper was accepted this past academic year for publication by Affilia: Journal of Women and Social Work. One of the papers, “Our Struggle is My Struggle: Solidarity Feminism as an Intersectional Reply to Neoliberal and Choice,” was written under the alias Maria Gonzalez, PhD, who claimed to be based out of the fictitious Feminist Activist Collective for Truth (FACT). Tako mu je to. * btw, da pohvalimo i jednu dobru knjigu i retkog domaćeg izdavača koji se bavi ovakvim stvarima - knjiga (2 od 3) autora ovog eksperimenta je prevedena i na srpski jezik, objavljena i spremno-dostupna: https://www.heliks.rs/cinicne_teorije.php

Naravno da su žene zaštićenije od muškaraca, to je trivijalna činjenica. Muškarci rade većinu teških, prljavih i opasnih poslova, poslova koji se rade napolju, noću i koji zahtevaju odsustvo od kuće, rade vremenski više itd. Mnogo češće ginu na poslu. Muškarci su daleko češće žrtve nasilja, uključujući nasilje sa smrtnim ishodom (ubistvo). Muškarci daleko više umiru (i bivaju ranjeni, osakaćeni itd) u borbama i ratovima, u takvim uslovima oni u bukvalnom smislu postaju robovi države, koja ih prisilno hapsi i šalje na front (to smo imali u ovoj zemlji pre 30 godina, to imamo sad u Ukrajini i u Rusiji). Daleko su više zastupljeni u najnižim društvenim slojevima, u zatvoru, među beskućnicima. Žene su mnogo više favorizovane na sudovima kada se radi o dobijanju starateljstva nad decom itd, isl... To su, međutim, potpuno očekivane evolutivne posledice asimetričnosti reproduktivnih ulaganja i obaveza među polovima. One se mogu potpuno apstraktno predvideti/dedukovati, uz poznavanje bazičnih principa biološke i kulturne evolucije, znajući o nekoj vrsti samo činjenicu da je za proizvodnju jedne osobe potrebno da pripadnik jednog pola bude zauzet 9 meseci a drugog 10 minuta, tj. da kažemo ugrubo, da pripadnik prve grupe za godinu dana može da proizvede jednu a pripadnuk druge 1000 novih osoba - i da je za taj posao potrebna tačno po jedna osoba iz obe grupe. Prosto, društvo koje u ovom smislu nije štitilo žene više od muškaraca - gde, recimo, žene idu u rat a muškarci sede kući - nije bilo u stanju da se reprodukuje i preživi (izgubiti trećinu ženske populacije i trećinu muške populacije nije isto). Muškarci će biti veći, jači, agresivniji i skloniji nasilju. Muškarci će biti skloniji riziku, i u nekom smislu evolutivni alat za istraživanje opcija, imaće veću standardnu devijaciju različitih osobina (npr, i u gornjem i u donjem decilu po inteligenciji biće više muškaraca nego žena), itd, isl. Rečju, ova prosta biološka dinamika indukuje čitav niz predvidljivih činjenica koje na dubok način oblikuju ljudsku kulturu - uključujući i ove koje sam naveo u prvom pasusu. A flip strana toga (u čvrstoj uzročno posledičnoj vezi) da su muškarci i izvršioci najvećeg broja nasilja i kriminala (zato i dominiraju zatvorskom populacijom), ali i da, kao što dominiraju među među propalicama, dominiraju i među vrhunskim matematičarima, fizičarima, inženjerima ili osnivačima i vodećim menadžerima velikih kompanija, da imaju u proseku veće plate (teži poslovi, više sati rada, manja mogućnost da se napravi višegodišnja pauza u karijeri itd, isl - ceteris paribus plaćaju više), da obavljaju manje posla oko kuće i male dece itd, isl... Ali taj zakon će samo doprineti da se žene teže zapošljavaju i da imaju manje plate. Ako imate 2 po svemu jednaka kandidata za posao, osim što za jednog postoji šansa da nekoliko puta mesečno izostane sa posla (nebitno iz kojeg razloga), tada je potpuno jasno koji kandidat će dobiti posao. Jedina opcija za kandidata koji ima zakonsku mogućnost dopusta - hteo on ili ne hteo da je koristi - je da ponudi/prihvati da radi za nižu platu od svog parnjaka koji nema takvu mogućnost. Dovoljno nižu da prevaziđe ekonomsku vrednost tog dopusta. Žene koje zaista imaju potrebu za takvim odsustvom su već na neki način optimizovale karijeru da to zaračunaju (kroz dogovor sa poslodavcima, kolegama, kroz izbor posla, karijere, visinu plate itd, isl) i za njih ovo neće doneti veliku promenu. Štetu će pretrpeti one žene koje NEMAJU potrebu za takvim izostankom, ali će morati da rade za manju platu jer nemaju način da unapred signaliziraju ili dokažu da im takvi izostanci ne trebaju. Ovakvi zakoni se uvek neminovno manifestuju na taj način (nedavno je u SAD bila dobra studija o relativnom smanjenju ženskih plata usled federalnih zakona o roditeljskom dopustu), tako će biti i ovde. Tako mu je to, da opet citiramo Vonegata i Klanicu 5...

A šta drugo iz "sarajevske Mirze"?

Ja držim da nije loša.

Meni je najupečatljivija bila efektna ekspozicija bolesne postmoderne doktrine negiranja objektivne realnosti (nezavisne, dakle, od kolektivnihi identiteta, "struktura moći", "hijerarhije opresije" i ostalih marksističkih gluposti) i centralne prosvetiteljske ideje da ju je (dakle, objektivnu realnost) moguće saznati razumom - a jedna od najizraženijih manifestacija ovoga je negiranje biologije i njenog uticaja na ljudsku kulturu. Ona je nužno morala da dovede do ove agresije i nasilja, do paljenja američkih gradova, radnji i crkava, do isparavanja (što bi rekao Orvel), prebijanja, izbacivanja sa posla, sa univerziteta iz škola ljudi koji su odbili da kleknu - jer je, budući da je razum odbačen, klečanje pred totalitarnom ideologijom jedini preostali način mirne komunikacije. S druge strane, ovo jeste jedan od dosadašnjih hajlajta kontra-revolucije Ilona Maska i velika je privilegija biti živ u singularnom trenutku ljudske istorije gde je ovakav otpor Dvoru moguć. Mat Valš, autor filma koji u ovom trenutku ima skoro 110 milona pregleda je pre godinu dana bio isparen sa Tvitera. U ovome postoji i duboka pouka za Srbiju, gde svako treba da razmisli šta je sve potrebno, koje funkcionalne društvene i kulturne institucije su potrebne da bi nešto ovako moglo i tu da se desi (dakle, da imigrant nezavisnim radom postane toliko bogat da kupi jednu od najuticajnijih platformi na svetu (institucije treba da omuguće i njen nastanak i slobodnu kupovinu) uz ogromnu konsternaciju kompletnog dvora koji ju je smatrao sopstvenom polugom moći).

1. To zavisi od toga u kojoj se vi konkretno situaciji nalazite, kakav vam je, što bi se reklo, imovinski portfolio i finansijska konjunktura, raspodela primanja (na šta trošite koji deo) itd. Npr, inflacija u domenu hrane je mnooogo veća od ovih 15+%, itd. 2. Za sada se ništa neće promeniti. EPS je postao akcionarsko društvo - ali je vlasnik svih akcija država, one su dobile neku nominalnu vrednost ali leže gore i s njima se ništa ne radi. Postojaće neke trivijalne razlike u organizaciji, npr vlada ne mora da im odobrava programe poslovanja, ne moraju da zapošljavaju rukovodstvo na javim konkursima itd - ali to je sve formalnost budući da im se "skupština akcionara" sastoji od jednog člana, čak postoji opcija da na njih nastavi da se primenjuje i zakon o javnim preduzećima pa da ni formalno ne dođe do bitnijih razlika. Jedina suštinska razlika je da će sada biti lakše da oni u budućnosti izađu na tržište kapitala, da izlistaju akcije na berzi, da dođe do nekog "strateškog partnerstva", dokapitalizacije, privatizacije itd...

"Trickle-down" ekonomija ne postoji, nikada niko nije predložio niti obrazlagao niti se zalagao za nešto takvo. To je prosto zlonamerno ime koje koriste protivnici klasične ekonomske teorije da niži porezi vode slobodnijem tržištu, tj. boljim ekonomskim rezultatima za sve. A Regan je sa ekonomske tačke gledišta (a sa spoljnopolitičke još i više) jedan od najuspešnijih američkih predsednika, evo jedne detaljne analize rezultata njegove ekonomske politike: https://www.cato.org/sites/cato.org/files/pubs/pdf/pa261.pdf Treba pomenuti, naročito ovih dana kada je odustao od daljeg lečenja, da je za Reganov ekonomski uspeh dosta zasluzan i Džimi Karter, njegova deregulacija saobraćaja i telekomunikacija, dovođenje Pola Vokera na čelo FED-a, itd... Upravo dijametralno suprotno - talas globalizacije i međunarodne trgovine koji je nastao nakon sloma komunizma (i opet - hvala gosn. Reganu!) je najbolja stvar koja se desila globalnoj sirotinji u ljudskoj istoriji (i druga najveća humanistička priča ikada), ONI su najveći dobitnici globalizacije, mogućnosti da učestvuju u globalnoj podeli rada: https://www.un.org/millenniumgoals/poverty.shtml The target of reducing extreme poverty rates by half was met five years ahead of the 2015 deadline. In 1990, nearly half of the population in the developing regions lived on less than $1.25 a day. This rate dropped to 14 per cent in 2015. In the last quarter century, more than 1.25 billion people escaped extreme poverty – that equates to over 138,000 people being lifted out of poverty every day. Kukanje na to koliko su siromašni ljudi i deca morali da rade je zapravo nerazumevanje toga šta znači apsolutno siromaštvo, nerazumevanje uslova u kojima su oni živeli i radili pre nego što su uključeni u globalnu trgovinu (i nerazumevanje "positive-sum" igre koju predstavlja trgovina). Ti ljudi su sami, doborovoljno i konzistentno uvek birali da rade u novim fabrikama (i da tamo zaposle svoju decu) - često dajući sve od sebe, i podmićujući lokalne menadžere da ih zaposle - ne zato što su mazohisti ili što ne vole svoju decu nego zato što im je druga najbolja opcija mnogi naporniji, duži, opasniji i manje plaćen rad u polju, ili smrt od gladi ili prostitucija (i njih i njihove dece). Anti-kapitalistička i anti-globalistička borba za zatvaranje tih fabrika konzistentno vodi vraćanju tih ljudi na tu drugu opciju, na glad ili slanje njihove dece u prostituciju, o čemu je pisao čak i Pol Krugman dok nije potpuno pomračio svešću i postao demokraturski bambus: In 1993, child workers in Bangladesh were found to be producing clothing for Wal-Mart, and Senator Tom Harkin proposed legislation banning imports from countries employing underage workers. The direct result was that Bangladeshi textile factories stopped employing children. But did the children go back to school? Did they return to happy homes? Not according to Oxfam, which found that the displaced child workers ended up in even worse jobs, or on the streets -- and that a significant number were forced into prostitution. https://www.nytimes.com/2001/04/22/opinion/reckonings-hearts-and-heads.html Jedna, dakle, tipična posledica delovanja "moralnih komunističkih naučnika". Od kojih su neki, btw, imali i lične razloge da preferiraju siromašno nezaštićeno dete na ulici koje možeš da kupiš za svoje nakaradne potrebe, umesto deteta koje u sigurnom okruženju šije košulje, stiče veštine i radne navike, zarađuje za život itd.

U mojoj bilježnici za prethodni period stoje samo 2 štrausijanska iliti utiska koja su, što bi se reklo, van liste. I) Prvi je da je godišnja inflacija u Srbiji za april ogromnih 15.1% - od Evropskih zemalja veću inflaciju imaju samo Turska, Mađarska, Moldavija i Ukrajina - daleko najgora u onom skupu zemalja koji se zove "region", gde je recimo Albanija na 4.6%, Kosovo na 6.3%, CG 8.6 itd...Ovo vidi verovatno svako ko ide u prodavnicu, a evo šta je ministar trgovine tvrdio krajem prošle godine, ističući upravo ulogu nakazne politike zamrzavanja cena kao ključ toga što on zove uspehom: Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović izjavio je danas da se naša zemlja najbolje u regionu nosi sa problemom inflacije, koji je zastupljen u celoj Evropi, kao i da je svojim građanima obezbedila jedne od najnižih cena osnovnih životnih namirnica. "Mi smo već preduzeli mere. Osnovne životne namirnice hleb, mleko, ulje, so, šećer uspeli smo da zamrznemo cene i uspeli smo da ih obezbedimo da, ako ne da budu najniže u Evropi, onda sigurno da budu među najnižima. Demagozi od antičkog Rima preko revolucionarne Francuske do današnje Srbije i Belorusije pokušavaju da inflaciju zaustave dekretom, "zabranom rasta cena" što je kao da pokušavate sobu da rashladite razbijanjem termometra (zapravo je još i gore, jer, cene ne samo da - kao termometar - odslikavaju trenutno stanje sveta u pogledu ponude i tražnje za nekim dobrima, već - za RAZLIKU od termometra - utiču na buduće stanje sveta (veće cene podstiču veću proizvodnju/ponudu). Evo izjave od pre nekoliko dana, nakon novog katastrofalnog izveštaja: https://www.politika.rs/scc/clanak/554352/Momirovic-Pobedili-smo-inflaciju Момировић: Победили смо инфлацију (kao što je u Orvelovoj knjizi nedeljno sledovanje čokolade POVEĆAVANO sa 30 na 20 grama) Da li je rezultat opet bio 5:0, kao protiv Kosova, ostalo je nejasno. II) Drugi je konsternacija koju je unezverena opozicija (i "državotvorna" i "pro-evropska") projektovala povodom formalnog restruktuiranja EPS-a u akcionarsko društvo (što apsolutno ništa ne menja za sada, jer ostaje u potpunosti u državnom vlasništvu), zbog bojazni da je to korak ka - drš'te se sad - izlasku EPS-a na pravo tržšte kapitala i potencijalnoj priv...priv...priv...privatizaciji! Topla doktrina "jedan narod, jedan vođa, jedan EPS, jedan Grčić, jedan Zavod za udžbenike, a puno autobusa i sigurnih glasova" ne treba da brine za svoju budućnost...

U filozofiji nauke je odavno poznato da je svako istraživanje nužno vođeno teorijskim uvidom (to je razumeo još Darvin i o tome pisao Henriju Fosetu pre 150 godina). Međutim, problem sa ovim testom je u tome što je "teorijski uvid" kojim je on vođen zapravo politička ideologija njegovih autora. Pogledajte, recimo, njima na socijalnoj osi figurišu stvari kao što je odnos prema abortusu, homoseksualizmu i marihuani, dok nigde nema, npr, odnosa prema slobodi govora i okupljanja, slobodi od državnog prismotre i nerazumnog pretresa, odnosa prema ličnom naoružanju i prisilnoj vakcinaciji, itd, isl. Tj. vođen je levičarskom teorijom o tome šta je "liberalno", pa ne treba da čudi da levičari i ispadaju liberalniji u tom smislu - to je VEĆ uneto kao input u test (garbage in garbage out, kako kažu u kompjuterskim naukama) U tom smislu, moji odgovori na neka od pitanja su u stvari meta-odgovori o samom pitanju, a ne o sadržaju pitanja (to je slučaj već sa prvim pitanjem, gde moj odgovor da se "snažno ne slažem" predstavlja odbacivanje kompletnog frejmvorka pitanja kao nepostojeće dihotomoje - interesi najefikasnijih "transnacionalnih korporacija" (gle čuda!) su nužno kolinearni interesima čovečanstva (pa ljudi su im mušterije, ljudi svojim novcem biraju njihove usluge), a ne odgovor o samoj njegovoj sadržini). Rekavši ovo, evo mog rezultata: Međutim, drugo. Nedavno sam na američkoj temi reklamirao knjigu Tima Urbana, What's Our Problem?: A Self-Help Book for Societies Kindle. Tamo, je, između ostalog, predložena mnogo lucidnija podela, gde jedna osa predstavlja klasični levo-desni kontinuum (po meni sasvim dovoljno), dok je druga osa epistemološka, na njoj je predstavljen način na koji je neko došao i na koji održava sopstvena politička uverenja - da li, kako Tim kaže, u "laboratoriji ideja" ili u "eho komori" - nešto ovako: Ono što je moja mala zamerka ovom grafu je da on sadrži previše slučajnosti, previše randomness-a na vrhu. Jer, ljudi koji slede dobre epistemološke kriterijume imaju tendenciju da se slože na kraju. Zapravo, u ekonomiji postoji znameniti rezultat Roberta Aumana koji je dokazao upravo ovo (i za koji mu je, između ostalog, uručena Nobelova nagrada): https://en.wikipedia.org/wiki/Aumann's_agreement_theorem Are Disagreements Honest? http://mason.gmu.edu/~rhanson/deceive.pdf

Apsolutno.

Svaki dan novi šok, ovo je jedan od većih: The insight from this is that GPT based language models appear to have a "logic core", that can be "activated" when you express information to them in some exact representations. Kako sada stvari stoje, jedna od najprofitabilnijih veština će ubrzo biti "kako postaviti pravo pitanje, koje će istisnuti ono što ti treba iz kompjutera..."

Ne samo to, "transdžender" nije seksualni već politički identititet, još jedna politička apstrakcija iz "intersekcionalističkog" igrokaza, koja nema veze sa stvarnim ljudima (baš kao ni drugi marksistički koncepti poput "radničke klase", "proleterijata", "ljudi od boje" itd...), već služi isključivo za treniranje totalitarne strogoće, identifikovanje i kažnjavanje potencijalnih disidenata i održanje nivoa ideološke budnosti u borbi za moć i ovladavanje drugim ljudima. Pokušajte na bilo koji način da izrazite sumnju/dovede u pitanje neki od postulata "trans" ideologije, kažite u školi ili na nekom "mekom" uverzitetu da "u ljudskoj vrsti postoje 2 pola". Šta će vam se desiti? Pa isto što i kada tamo kažete elementarnu činjenicu (o kojima svediče apsolutno sve ozbiljne analize) da ne postoji rasna diskriminacija u polisingu, ili da ne postoji polna diskriminicija u zapošljavanju, visini plate itd - linčovanje od strane crnokošuljaške rulje, otkaz s posla, suspenziju iz škole itd, isl... ...Jer, kažem opet, to je upravo sva svrha te ideologije, nema ona nikakve veze sa stvarnim ljudima i njihovom seksualnošću i njihovim problemima - i to važi za svakoga ko ne želi da čuje kritiku, bilo čega. Generalno je odlična heuristika za identifikovanje mesta gle zlo obitava - tamo gde hoće da vas biju za nešto što kažete. Juriš takvih nakaradnih, duboko anti-racionalnih i anti-prosvetiteljskih ideja na Ameriku jeste ključni izazov sa kojim se ta zemlja suočava (bez slobode govora i kritike nema ništa, to je apsolutni temelj SVIH dobrih stvari koje su se desile na zapadu od renesanse naovamo), i vrlo je ohrabrujuće što je predsednički kandidat gospodin Desntis upravo taj problem inaugurisao kao spiritus movens svoje kampanje... btw, evo preporuke za jednu odličnu novu knjigu o ovome (autor je Tim Urban sa legendarnog bloga - Wait But Why - koji se ne može dovoljno snažo preporučiti): https://www.amazon.com/Whats-Our-Problem-Self-Help-Societies-ebook/dp/B0BTJCTR58

Ne samo da ima, već je trgovina sinonim/definicija/drugo ime za miroljubiv, dobrovaljan a time i (ex-ante) obostrano benefitan odnos među ljudima*. Alternativa tome je odnos koji NIJE dobrovoljan i nije obostrano benefitan - pljačka, nasilje, ropstvo, revolucija, rat ("Ako roba ne prelazi granice, prelaziće ih vojska", kako je Frederika Bastijat iskazao ovu duboku istinu sveukupne istorije ljudkse civilizacije). Što se tiče "alavosti", ta reč malo signalizira nedobronamerno tumačenje tuđih motiva. Kada JA nakon pojedenog jednog preferiram i drugi sladoled ispred 200 dinara u džepu ja samo "baš volim sladoled", a kada drugi to radi on je "alav". Kada JA hoću još veći stan to je zato što je "ovaj stvarno mali, deca nemirna, nemaju prostor za igru i učenje" - kada drugi to hoće oni su "pohlepni", JA sam uvek "ambiciozan" i "imam potrebe" a drugi su "nezajažljivi" itd. Ne volim da posmatram druge ljude način, prosto svako ima svoju "funkciju korisnisti", svoje potrebe i preference u funkciji toga u kojoj situaciji se nalazi i ne pridodajem im nikakvu moralnu vrednost. Ali čak i ako druge ljude vidite kao "alave" (pretpostavljam da se to ne odnosi na vas), to je osobina ljudi i ne "trgovine". Kada su upućeni na trgovinu, ako žele da kupe što više stvari, oni moraju i da proizvedu više - da bi imali čime da trguju, što je POZITIVNA stvar. Ta "alavost" je problem kada odnosi nisu trgovački/dobrovoljni već nasilni, kada se krade i ubija, kada je rat ili revolucija, kada ne treba ništa proizvestu da bi se ona zadovoljila već je dovoljno samo nekoga ubiti i oteti mu šta ti treba. *Vi čak možete i najintimnije prijateljske ili ljubavne odnose da posmatrate i analizirate kao trgovinu (što je dosta koristan frejmvork za razumevanje mnogih fenomena, postoji prilična literatura i univerzitetski kursevi o tome). Vi ste sa vašom ženom dobrovolino u braku jer dobijate nešto dobro od toga - živite, spavate i gledate osobu koju volite svaki dan, ona vam pomaže u ličnom i profesionalnom rastu, u odgajanju zajedničke dece i deljenju ljubavi prema njima, imate koga da vaš čuje i razume itd, isl - jer da nemate ne biste bili u tom braku. I nadate se da i ona isto tako iz toga dobija mnogo dobrih stvari, jer kada bi ona rekla "ja ne dobijam ništa od tebe, ovde za mene nema ničega" - to ne bi bilo dobro,i prva naredna rečenica bi verovatno bila "hoću da se razvedem"...

Pa - kao što i napisah i objasnih podrobnije na primeru jedne revolucije, "Sistematizatizacije" (Sistematizare), koja se na kraju ispostavila fatalna za ruminski socijalizam - revolucionari! Ali, kako napisah da je njegova tiranija (baš kao i druge dvojice, koji su svi redom duboko negovali zločinačke tekovine boljševičke revolucije) bila permanentna revolucija, to evo JOŠ jednog primera. "Sistematizaciji" je neposredno prethodila (i sa njom paralelno tekla) kako ju je "Genije sa Karpata" nazvao "Mala Kulturna Revolucija" (Mini Revoluții Culturale), nastala, naravno, inspirisana "Velikom Kulturnom Revolucijom" u Kini. Ideološke kote ove revolucije je Revolucionar zadao neposredno po povratku iz posete Kini i Severnoj Koreji, 1971. godine, u referatu izloženom pred CK PCR, poznatom kao "Julske teze", radnog naslova "Predložene mere za unapređenje političko-ideološke delatnosti, marksističko-lenjinističkog obrazovanja članova Partije i svih radnih ljudi"*. Iako nije odnela toliko žrtava kao kineska (koja je jedan od najvećih udruženih zločinačkih poduhvata u ljudskoj istoriji), ova revolucija je takođe dovela do ekstremnog kulturnog zatvaranja i nasilja (otpuštanja, prebijanja, noćna odvođenja, streljanja itd) nad svim nedovoljno ideološki budnim "elementima", od vrtića do univerziteta, od umetničkih sindikata do medija, i svega između. Pre toga su bile druge, uključujući nacionalizaciju i kolektivizaciju, jer, kažem, revolucija mora da "teče", kako se to govorilo, stalno mora da traži novu borbu, novu krv i nove žrtve, inače se ljudi uspavaju, popušta ideološka budnost, nisu više britke sablje/oštre britve na braniku "dijalektičkog materijalizma", već počinju da sanjare o toplom radijatoru, punjenom piletu, čitanju stripova, učenju deteta da vozi biciklo itd... Ovde se možemo setiti i velikog Mirka Kovača koji ovako citira Antibirokratskog: Ljudi bliski srpskom predsedniku Slobodanu Miloševiću kažu da su mu u dosadašnjoj karijeri najteže pali događaji u Rumuniji. U intimnom krugu besneo je i ponavljao: "Pa ovo je kontrarevolucija, kao u Mađarskoj 1956." A kada su kao štakori umlaćeni Čaušesku i njegova Elena, bio je potresen i ojađen. (Oni zločesti u Beogradu Miloševićevu suprugu zovu Elena). Ne mislim da je tada duh Čaušeskog ušao u njega, jer je već pripadao toj sorti ljudi. On je dušom bio za Čaušeskua, kao što se potajno divio Sadamu Huseinu. Njemu su bliski tipovi koji su protiv celog sveta. Uvek će dati podršku ekspertima za proizvodnju neprijatelja. Takođe, ne mislim da je on jedini politički nekrofil na ovim prostorima, ali je činjenica da njegovi potezi izazivaju jezu i seju smrt. https://www.xxzmagazin.com/polja-smrti * dočim je zvanični naslov pod kojim su "teze" spuštene međ' opštenarodno tkivo bio: "Ekspoze o PCR programu za unapređenje ideološke delatnosti, podizanje opšteg nivoa znanja i socijalističko obrazovanje masa, u cilju uređenja odnosa u našem društvu na principima socijalističke i komunističke etike i pravičnosti". (kada nešto ovakvo pročita, čovek prosto ne može da se ne upita da li je više vučenja zulufa na školskim časovima rumunskog/srpskog jezika i stilistike moglo mnogo više unaprediti Opštu istoriju beščašća...) ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Nisam ovo baš razumeo, ali lično volim da budem "potrošač", da miroljubivo sarađujem i trgujem sa drugim ljudima, da i oni i ja slobodno biramo šta ćemo proizvesti, prodati i kupiti jedni od drugih (ne samo da ništa ne krademo već i jedni drugima kažemo "hvala" nakon trgovine), bili na drugim krajevima sveta ili prve komšije, umesto da jedan drugog prisluškujemo i otkucavamo svetskoj revoluciji dok nas ona pljačka, šalje u radne logore ili vodi iza kuće da nas strelja - što je neki prosečan ishod revolucionarne zajapurenosti i pregalaštva.

Ne bih je nazvao revolucijom već možda "kontra-revoluciom" (ili "reakcijom", kako su to komunisti zvali), isto kao što bih tako okarakteriso i 5. Oktobar. Nemam romantičan odnos prema toj reči, kod mene je vezana uz pojmove kao što su "laž", "krađa", "masovna ubistva", "deportacija" itd - a "revolucionar" neko ko nosi pištolj u džepu od mantila i spreman je da nevinom čoveku puca u leđa zbog ideologije. Milošević je bio revolucionar, Putin je revolucionar (obratite samo pažnju kako on hoda, levom rukom zamahuje jako ali desnu ne mrda od boka jer mu je tu stajao pištolj dok je služio Revoluciji) - i Čaušesku je revolucionar, i njegova totalitarna tiranija je bila permanentna revolucija. Rumuni su hteli klasične, ljudske, "konzervativne", životne stvari. Da, da kažemo, imaju najelemntarnije pravo vlasništva nad svojom kućom, da mogu da trguju sa drugima makar toliko slobodno da zarade nešto novca da naprave dobru Božićnu večeru u toj kući - a ne da dobijaju na bonove racionisano sledovanje bazičnih nutritienata čisto da ne umru od gladi, i da tu slobodno proslave Božić (ili šta već žele u privatnosti svog doma) a da im ne upadne tajna policija (jedna od najbrutalnijih na svetu; gotovo svaki građanin je bio ili saradnik ili je bio prisluškivan ili oboje) jer ih je komšija prijavio zbog "anti-revolucionarnih" aktivnosti. Veliki protesti su i buknuli u kontekstu jedne revolucije (koja, je li tako, mora biti neprestana) zvane "sistematizacija": tipične komunističko-bolesničke nasilne industrijalizacije i prisilne deportacije građana iz sela u gradove jer je "Genije sa Karpata" prokljuvio da su sela i manja naselja "neefikasna". Ovo se posebno intenziviralo 80ih godina - nakon serije kriza na Bliskom istoku, rasta kamatnih stopa na globalnom tržištu kapitala, te prebega nekoliko visokih Sekuritateinih agenata u SAD, kada je javnost na zapadu počinjala da bude svesna horora u kojem Rumuni žive (a na šta do tada nije obraćana velika pažnja jer je Čaušesku bio prilično stabilan spoljno-politički partner svih američkih administracija) - kada su žrtve "sistematizacije" radi štednje bile primoravane da, nakon što im policija dođe na kuću i kaže "selite se za 2 dana" SAMI unište svoje kuće (uglavnom poljoprivrednim alatkama, da se ne bi vraćali) - u okviru čega je uništen i deo kulturno-istorijske baštine tog prostora, naročito u etnički izmešanim sredinama. Kap koja je prelila čašu je bilo policijsko nasilje protiv ljudi koji su protestvovali protiv deportacije mađarskog sveštenika Lasla Tokesa (inače, do pre par godina je bio evro-parlamentarac), za kojeg se prisluškivanjem saznalo da "govori loše o sistematizaciji kanadskim novinarima", koji je bio prebijen dok mu se žena porađala, i kome je u stan nekoliko puta upadala "antifa" pre toga, da ga preseli. Dakle, u Rumuniji su građani "uživali" u pravom totalitarnom paklu, gde nisu imali ni najelementarnija ljudska prava i gde je, kada su izašli u mirne proteste policija pucala i ubila nekoliko desetina građana. I gde, na kraju, vođu nisu ubili opozicionari/demonstarnti već NJEGOVA vojska, pripadnici njegovog režima (koji su se tako spasili kasnijeg suđenja jer su i sami bili zločinci). U Srbiji, na sreću nismo ni blizu BILO ČEGA od ovoga, i svako treba da se potrudi da tako i ostane, pa ja apelujem da svako ko makar u kakvom kontekstu opravdava bilo kakvo nasilje još jednom razmisli, pa ako smatra da je to u redu neka nastavi (svako nek radi šta hoće), ja mislim da iz toga apsolutno ništa dobro ne može da izađe. Da zaključim, nisam apstraktni pacifista i protivnik nasilja, apsolutno mislim da lopovi, kriminalci i ubice treba da idu u zatvor, neki ljudi zaslužuju i smrtnu kaznu (nemam ništa protiv da se ljudi kao što su Hitler ili Erih Honeker - ili Čaušesku - zadave golim rukama), kada se nekom antifaši ili šešeljevci pojave pred kućom da ga proteraju on ima pravo na nasilje i treba da se brani i treba da puca i treba mu pomoći itd - ali zazivati neko nasilje zbog ovoga u Srbiji je groteskno i detinjasto.

Desantis će danas objaviti svoju kandidaturu na Tviteru, u diskusiji sa Ilonom Maskom, koju će moderirati još jedan legendarni biznismen i investitor (i takođe član "PayPal mafije") Dejvid Saks. Ovo je zaista lucidan politički potez na mnogo nivoa. https://www.bbc.com/news/uk-65689744

Šta mislite, kolega, ko bi se ovome najviše obradovao? Nekome negde i sad verovatno kreću bale i od samog ovog posta - beleži, skrinšotuje, podvlači, filuje i sprema da ga objavi kao udarnu vest u Dnevniku (propratite). Ali da budem kristalno jasan, ne mislim da je to pogrešno samo niti najpre zbog optičkih ili taktičkih, već zbog suštinskih razloga. Nadam da u Srbiji postoji makar kako relevantna opozicija koja traži individualna ljudska i građanska prava (koja podrazumeva da lopovi i kriminalci idu u zatvor, da se razumemo, to je sine qua non) a ne revoluciju. Mi (nacional-boljševičku) revoluciju ovde živimo već 80 a možda i 120 godina, ona vodi samo zločinu, nasilju, pljački i većoj propasti.

Zaista bizarno tvrđenje*, budući da je Ilon Mask osoba koja je pojedinačno pomogla Ukrajini više nego bilo koja druga ne samo osoba, već i bilo koja druga pojedinačna organizacija, pa možda i država. Njegov Starlink koji Ukrajinci koriste je nešto što bukvalno u ovom kontekstu nema cenu jer niko drugi (kompanija, vlada ili vojska) nije to mogao da im pruži, ma koliko platili, jer niko drugi to nema: https://www.politico.eu/article/elon-musk-ukraine-starlink/ UkraineX: How Elon Musk’s space satellites changed the war on the ground Every time Oleksiy and his fellow artillerymen hit a Russian target, they have one person to thank: Elon Musk, the world’s richest man. Embedded in a frontline hot zone just south of the strategic town of Izyum in Ukraine’s war-ravaged east, Oleksiy — who declined to give his last name for security reasons — is now a power-user of Starlink, a satellite communication system owned by Musk’s SpaceX. * koje govori isključivo o stanju medijske kloake, potpuno raspamećene vraćanjem slobode govora na Tviter.

Pa ljudske i civilizcijske vrednosti to i JESU (dakle - vrednosti), gle čuda, za ljude! Veliki Skok Napred (ili Holokaust) ima negativnu a sabrane priče o Šerloku Holmsu pozitivnu vrednost ZA LJUDE. O kolonizaciji Marsa (i drugim Ilonovim projektima i firmama) sam i pisao kao i projektu promovisanja LJUDSKIH vrednosti, interesa i civilizacije* (a one, naravno, uključuju i interese drugih biljnih i životinjskih vrsta jer ljudi i u tome nalaze vrednost). Pa to sam upravo pokušao da objasnim u fusnoti prethodnog posta. Zato što je doseg eksplanatornog znanja koje proizvodi čovek čitav univerzum, za razliku od znanja mušice (upisanog u njenom genetskom materijalu, ili čak i u "kulturi" koju pojedine životinjske vrste poseduju, ali koja nije eksplanatornog karaktera) koje je ograničenog dosega - a on se može pročitati i specifikovati (napraviti konačna lista resursa i okruženja) iz njenog DNK molekula, dok za čoveka to nije moguće. Npr, iz ljudskog DNK se može pročitati da je čoveku neophodan vitamin C, međutim to ni koji način čoveka ne ograničava na život u domenu gde je taj vitamin već prisutan - jer smo naučili da ga sintetišemo (veštački) i u drugim domenima. Ali, ukoliko parabola o pampuru na vrhu flaše šampanjca u labortoriji, za čije objašnjenje/predviđanje ponašanja je potrebno imati kompletno znanje o celom univerzumu nije dovoljno (možda zato što se radi o sitnom objektu), evo još jednog primera otuda na mnogo većem objektu. Kada se čovek proširi, recimo, našom galaksijom može se naći u situaciji da u dovoljnoj blizini ima zvezdu koja ide ka tome da eksplodira u Supernovoj i uništi taj ogranak ljudske civilizacije, pa bi onda ljudi mogli da iskoriste svoje znanje i tehnologiju da spreče da dođe do toga, tako što bi npr. odvadili dovoljnu količinu materijala iz zvezde. Ovo znači da ako neko hoće da ima dobar model/objašnjenje univerzume, ako hoće da razume/predvidi šta će se desiti sa nekom zvezdom (ili galaksijom, ili jatom galaksija, ili BILO ČIME u univerzumu), on mora da ima dobar model ljudi, mora da zna da li u dosegu uticaja te zvezde ima ili nema znanja koje može da utiče na to šta će se sa njom desiti, hoće li eksplodirati ili neće. A ovo po definiciji znači da su ljudi (tj. neko ko proizvodi eksplanatorno znanje i njime rekonfiguriše okruženje) važni za sve što se dešava u univerzumu, i za sada nismo upoznali ništa drugo što ima tu osobinu. * civilizacija je gotovo sinonim za ono što ekonomisti zovu "niska vremenska preferencija", tj. planiranje i uzimanje u obzir i budućnosti, svoje i drugih ljudi, sadašnjih i budućih, i buduće interese i vrednosti itd, a ne sve pojesti i potrošiti danas. Sve što ima "civilizacijsku vrednost", bilo da se radi o znanju, normama ili artefaktima, ima i tu dimenziju. (btw, to jeste ključni razlog zašto monetarna inflacija ima tako razarajući civilizacijski uticaj, jer povećava vremensku preferenciju, tera ljude da troše i misle samo o "danas"...)

Pa celokupan korpus ljudskih znanja/objašnjenja/proizvoda (to su u ovom kontekstu sve sinonimi) i vrednosti koje našu vrstu čini centralnim* fenomenom poznatog univerzuma: Od Bahove Pasje po Mateju, preko Kvantne teorije polja ili koncepta negativnih ljudskih prava, pa do onogo što osećam kada ljubim stopalca svoje kćeri, i svega između, ali i - što je ključno - svih BUDUĆIH ljudskih (u širokom smislu te reči, to ne mora biti ugljenična vreća slane vode) znanja i vrednosti (što je daleko veći korpus). To su stvari za koje ne želim da izumuru, već da traju i rastu i prosperiraju dalje, do u beskonačnost, a to će ultimativno biti moguće samo van Zemlje. * ovo se može matematički dokazati, recimo algoritamskom teorijom informacija, jer je kompleksnost ljudske vrste (ili bilo koje vrste koja je u stanju da proizvodi univerzalna i apstraktna objašnjenja fenomena, kao što to rade ljudi) jednaka kompleksnosti celog univerzuma. Ima Dejvid Dojč sjajnu parabolu o ovome. Kaže, u svakom naučnom institutu na svetu postoji po jedna boca šampanjca koja čeka da bude otvorena ako na tom institutu dođe do velikog naučnog proboja. Ako neki strani posmatrač van našeg univerzuma gleda i pokušava da objasni naš univerzum, da bi on bio u stanju da objasni (tj. da predvidi) ponašanje čepa te boce šampanjca (koji jeste deo našeg univerzuma) recimo u institutu koji se bavi kvantnom fizikom on i sam (dakle, taj strani posmatrač, naučnik) mora ZNATI kvantnu fiziku. Da bi razumeo (predvideo, simulirao u računaru itd) ljude, on mora razumeti ceo univerzum, informacioni sadržaj ljudi je jednak informacionom sadržaju univerzuma, i to važi samo za ljude.

Nedelja? Prethodna. Specijalni tužilac? Džon Durham. Predmet? Preko 300 strana tvrde dokuementacije o kidnapovanju federalnih organa sile, pre svega FBI-a, od strane šitholinskog režima u borbi protiv narodnih neprijatelja, a pre svega gospodina Trampa kao vodećeg disidenta: https://www.justice.gov/storage/durhamreport.pdf ...the government possessed no verified intelligence reflecting that Trump or the Trump campaign was involved in a conspiracy or collaborative relationship with officials of the Russian government. 21 Indeed, based on the evidence gathered in the multiple exhaustive and costly federal investigations of these matters, including the instant investigation, neither U.S. law enforcement nor the Intelligence Community appears to have possessed any actual evidence of collusion in their holdings at the commencement of the Crossfire Hurricane investigation... ...the record in this matter reflects that upon receipt of unevaluated intelligence information from Australia, the FBI swiftly opened the Crossfire Hurricane investigation. In particular, at the direction of Deputy Director Andrew McCabe, Deputy Assistant Director for Counterintelligence Peter Strzok opened Crossfire Hurricane immediately. 22 Strzok, at a minimum, had pronounced hostile feelings toward Trump. 23 The matter was opened as a full investigation without ever having spoken to the persons who provided the information. Further, the FBI did so without (i) any significant review of its own intelligence databases, (ii) collection and examination of any relevant intelligence from other U.S. intelligence entities, (iii) interviews of witnesses essential to understand the raw information it had received or (iv) using any of the standard analytical tools typically employed by the FBI in evaluating raw intelligence. Had it done so, again as set out in Sections IV.A.3.b and c, the FBI would have learned that their own experienced Russia analysts had no information about Trump being involved with Russian leadership officials, nor were others in sensitive positions at the CIA, the NSA, and the Department of State aware of such evidence concerning the subject. https://www.washingtonpost.com/opinions/2023/05/17/durham-report-trump-russia-collusion-media/ The FBI opened its investigation of Trump, Durham writes, “upon receipt of unevaluated intelligence information from Australia,” which agents knew was flimsy. “Damn that’s thin,” one FBI official wrote in August 2016. “I know,” replied another, “it sucks.” Think of what that means: It was the Clinton campaign and the Democratic National Committee that funded the Steele dossier, which relied on a Russian with suspected ties to Russian intelligence. The FBI then included the dossier as part of the materials it used to investigate Trump, paralyzing our country, undermining a newly elected president for two years while costing tens of millions of dollars — all over what ended up being a conspiracy theory. Sve je to, međutim, očigledno* bilo vrlo mlako i traljavo. FBI mora da uči od boljih, recimo od bivšeg sociajlističkog režima u Srbiji, kako se te stvari rešavaju: čizme, mantil, pištolj, službeni auto, vreća, fruškogorski kreč, itd... btw, ovo je još jedna potvrda da je zapravo social choice theory odgovarajući frejmvork za analiziranje političkog i javnog života generalno. * jer, je li tako, TrumpTrain opet brekće punom parom, opet mrsi opštenarodne konce, podmeće klipove u točkove "progresa" i otežava "porođajne muke istorije": odsluša sam skraćeni snimak townhall na CNN-u, evo po meni fokalne tačke: ...ne da 5 para za ove što koji zagovaraju feudalizam, kmetstvo, siromaštvo, vetrenjače, grejanje na sunce, mlinarski kamen, konjske zaprege i slično (btw, ne znam da li mister T. to zna, ali "Drill Baby Drill" je bila Bajdenova parola u jednoj staroj debati sa Sarom Pejlin)...

Jelena Stojković na volšeban način sprovodi Fazila Saja: inače, prošlog meseca su u Beogradu ljudi mogli da čuju uživo i Jelenu (u Legatu Slavenskog) i Fazila (na Kolarcu) kako sviraju ovo...