Pletilja

Tacno, 68.5....znam da kod starih ljudi bude te nesanice, moja draga mama je spavala u nastavcima, cak je menjala krevet u toku noci, malo u jednoj pa u drugoj sobi, malo uz TV, malo....saceka 6 h pa me nazove da pita da li se secam kad smo bili tu i tu sa tim i tim..... Ovo je osveta Morfeja....spavanje mi je uvek bilo cisto gubljenje vremena. Jutro - nojbolji i najlepsi deo dana kroz koji sam jurila kao ledolomac kroz sante leda. Hocu da spavaaaam! Imam osecaj da ce mi pregoreti neki osiguraci u glavi ako se ovo nastavi. Uzgred, ja ne umem da spavam danju. Nema nadoknade spavanja, vucem se kao prebijena, u 19 h mi se prispava, ako zaspim, budim se u 1 h cila i odmorna i tako u nedogled.

Nesanica.....kako to zna da izmuci coveka. Uredno se odjavim u 22 h, ugasim grejanje, obavim sta treba u kupatilu...zavucem se u moj slatki krevet sa svezom posteljinom, Iza se ususka pored mene, citamo....knjiga mi ispadne iz ruke, odlazem naocari, gasim nocnu lampu, tonem u san i - u sledecem trenutku sam budna kao kveker u podne. I tako nekoliko puta do jutra. Sta sam isprobala: kapi valerijane, naturopatske perlice secera sa vibracijom ashvagande, caj od nane, kamilice, kantariona, cak i toplo mleko. Vezbala sam ci gongove, trcala u mestu, meditirala i uporno odbijala savet doktora ljubi ga majka da uzmem tablete za spavanje. Ne zelim vestacki san, hocu da mi se vrati mojih 5 sati zdravog, lekovitog sna koji sam imala citavog zivota a ne ovo mucenje. Koji mi je vrag?

Laguna je 2010 objavila prevod knjige Antikancer, nov nacin zivota, dr D.S. Shrajver Na zalost, knjiga je rasprodata.

Zovem se X Digresija Y....... I zato sam, verovatno, na poklon dobila knjigu Petera Hega, Deca cuvara slonova. To vam je, ukratko, digresijine digresije - digresija..... Slatko stivo pisano od strane jednog cetrnaestogodisnjeg decaka o svetu odraslih u kojem se deca snalaze bolje od svojih roditelja. Bar kad su razum i osecajnost u pitanju. Knjiga nije pretenciozna, tema je ljupka - Svet je datost koja nam se, uglavnom, ne dopada ali sta je tu je, spasavaj ono do cega ti je stalo i gledaj da se, dok odrastas, ne pretvoris u papagaje, klovnove i ostale izmisljotine. Preporucujem za citanje. Razmisljam da kupim 2 primerka knjige i poklonim ih svojoj deci. Ne zato sto su nasledili moju potrebu da i na spisku za kupovinu napravim neku digresiju, vec zato da budu blagonaklone sudije mojoj groznoj mani. Kad bolje razmislim, sta ima lose u digresijama? Nista, bar kad ih pise Peter Heg.

Televizijska adaptacija u reziji R.W.Fassbindera iz 1980 je nesto sto se ne zaboravlja ni nakon mnogo godina....ne usudjujem se da uzmem taj naslov za citanje, procitan je od strane reditelja na maestralan nacin.

Revolucionarna.....u cast njegove domovine. Od svih izvodjaca, najvise mi se dopada kad Artur Rubinstajn svira Shopena... https://www.youtube.com/watch?v=qv42M5FLW-g Posmrtna maska, uzet je i otisak njegove leve ruke, Shopenovo srce je sahranjeno u Poljskoj...

Lepota.... Davno i ne tako davno, koliko juce, Shopen, moj omiljeni instrument......i bas ova kompilacija Nokturna..... Sto sam starija, instrumentalna muzika mi postaje jedino pribeziste, umorila sam se od opera, nakon smrti Hvorostovskog kao da mi se srce zatvorilo za tu formu....ima divnih mladih glasova ali.... Prosle godine sam pomagala mladom komsiji od 9 godina da savlada domace zadatke u muzickoj skoli i bilo je mnogo muke oko pravilnog postavljanja ruku na klavijaturi, njegovom pedagogu u skoli kao da to i nije bilo mnogo vazno, palcevi obe shake su mesecima ' visili" , srecom, do kraja prve godine to je savladano. Nedavno, moj unuk od 5,5 godina je prisao pianinu, radi to kad se mi matori zapricamo i za razliku od bezbroj ranijih puta, iz njegovi prstica se zacula jedna sasvim suvisla kombinacija tonova. Nije me to iznenadilo , deca su neverovatno kreativna, vec nacin na koji su mu rucice bile postavljene - savrsena 'loptica' dlana, svi prstici na klavijaturi .... nikad mu nismo obracali paznju na to niti je on pokazivao ikakvu radoznalost osim sto mu je pianino bio nesto sto pravi buku po njegovoj voli....ko zna, mozda ce moj unuk ostvariti zelju koju sam imala za njegovog oca, da se profesionalno bavi klasicnom muzikom. Mozda je medicina dobila dobrog strucnjaka ali je muzicki svet svakako izgubio jednog vrsnog - dirigenta. Rubinstajn, najbolji....

Zoranovo pitanje me je bas zaokupilo.....desavalo mi se da je moje otvaranje, deljenje neke bas licne dileme ili licnog iskustva nailazilo na podsmeh, omalovazavajuce komentare, tumaceno je kao moja slabost, malogradjansko prenemaganje, jeftino, "zensko" cviljenje....i bila sam povredjena. Ne ja, sa imenom i prezimenom, ne ja gradjanin sveta, vec ljudsko bice, slucajno - zenskog pola, jedna dusa bacena u ovu divnu a zastrasujucu stvarnost naseg vremena. Kada bi stid, jedna mucnina koja se javlja kada niste shvaceni na pravi nacin - prosao, ostajalo bi mi samo zaljenje tih drugih koji ni sebi ni drugima nikada ne bi priznali (obicno nisu ni svesni toga) koliko su i sami ranjivi, zbunjeni, koliko smo prolazni pa i beznacajni kao stvarne licnosti i koliko je lepo kad mozes da sa drugima, anonimno, podelis i svoju tugu, i svoje ushicenje, svoju radoznalost, svoje zablude i sto da ne, svoje znanje. Zar nije tako lepse pa i lakse, biti malo solidaran sa onima koji su, kao i ja - krvavi ispod koze?

Iskustvo, to je ono sto ocekujem od drugih i ono sto sam spremna da im dam, iskustvo zivota sa samiom sobom i sa drugima, sa svetom koji delimo. Kako se to iskustvo zove, koje boje su mu oci, sta ima od skole, koliko zaradjuje - nije mi bitno, ne dotice se mog realnog zivota. Iz napisanog teksta bilo kog forumasa mogu da steknem svoju, subjektivnu, pretstavu o njemu i to mi je bitno, da bih videla gde sam ja a ne on. Anonimnost nam ne daje pravo da se ponasamo necivilizovano, da ne postujemo druge bar onoliko koliko postovanja ocekujemo za sebe. Sve moze da se kaze i napise a da to ne bude sablaznjivo ni za koga. Paradoks ili ne, kao anonimusi imamo mogucnost da budemo ono sto zaista jesmo pod uslovom da time ne krsimo civilizacijske norme, to zna da donese olaksanje, razresenje vlastitih dilema i zato tu anonimnost ne treba zloupotrebljavati.

Sretan Bozic i vama.....ne znam za vradzbine i zle cini, nije mi u domenu, koristi se za dezinfekciju vazduha od bakterija.....🙂

Tim gore po njega, ovo sto je veceras demonstrirao je mutavo, oportunisticki/ ziva steta sto je uopste i pozvan...osim da saceka kraj i najavi svoj koncert.

Prenosim ovaj tekst jer mi se ucinio interesantnim, izvor mi je nepoznat i nije proveren, dakle, primite ga sa rezervom. Pretpostavljam da nema dilema oko toga da zdrav digestivni trakt utice na celokupno zdravlje a da li utice i na mentalno i psihicko zdravlje - zasto da ne? https://www.telegram.hr/zivot/upravo-dovrsena-studija-tvrdi-da-crijevne-bakterije-imaju-golemi-utjecaj-na-nasu-psihu-mogu-izazvati-depresiju/?fbclid=IwAR3NZRrSj7bb6tcrSvJS1WT2rRIepvzDTbCnM5ndSbLI1uJDJD2Xz0taZtI

Ono drugo, ushtrojeno "dete cveca", nije odoleo da najavi svoj koncert, vaska jedna.

Veceras - ustrojeni Rambo Amadeus.

Macija posla.....

Malo Murat, secatre ga se, malo ja, 2016 na FB.....o nekim ljudima koje smo zapamtili.....i od kojih smo ucili.... Ruždi.....prodavao je plastiku na uglu kod pijace, policija mu je oduzimala robu i čudnim putevima to je došlo do mene, uspela sam da policiju ubedim da mu vrate robu i da ga ne diraju, Ruždi je tim poslom hranio brojnu porodicu u kojoj je bilo i hendikepirano dete. Ruždi mi je došao na vrata stana, sa sinom i snahom, došli su da mi se zahvale za pomoć. Kasnije, na užas familije, pozajmila sam mu malu sumu novca koju je on vratio tačno u dan i sat kako smo se dogovorili. Prošlo je neko vreme i jedne subote poslepodne, taksista mi je zazvonio na vrata: šalje ga Ruždi, slavi rodjendan i poslao je taksistu po mene. Zahvalim se i odbijem da idem. Posle 20 minuta, evo takiste ponovo: "Gospodjo, morate da podjete, Ruždi vas čeka i bez vas niko ne sme da pipne kolače a puno je dece u kući....", otišla sam, pojela komadić tirkizno zelene torte u potpunoj tišini dok me je desetine očiju posmatralo...neopisiva beda skučenog prostora, poda od zemlje...razvaljenih prozora..kasnije, otišli su iz zemlje, svi, redovno su me obaveštavali kako im je u stranoj zemlji. Poslednje što znam je da se Ruždi vratio u Srbiju i skućio negde u okolini Gornjeg Milanovca. Eto, njih pamtim a bulumente moćnih, bogatih poslovnih ljudi koju sam sretala na novogodišnjim koktelima u Bg - ne mogu da se setim, ni jednog lica, ni jednog razgovora, ni jedne sudbine. 6 Edit or delete this

Muftija bi da cisti Augijeve stale (citaj: Srbiju) i zvuci kao onaj iz Pistaljke od prosle nedelje...principijelni do bola, puj pike, ne vazi nista sto je bilo do sada nego da pocnemo od pocetka, cisti kao novoredjancad... Lepo je sto je uopste dosao na ovu televiziju...pored ovih nasih bukvalista koji ne umeju ni da prikriju svoju pohlepu, glupost, svoju ljudsku bedu, Zukorlic demonstrira nepatvorenu levantinsku lukavost. I to je nesto...... Nego, nakon vecerasnjih predloga pade mi na pamet da ce ovi Vucicevi morati i da ga ucmekaju da bi dokazali ubilacke namere neistomisljenika....

Ostrasceni esteta bi mog komsiju B. proglasio za karikaturu - primetno kraca leva noga kao posledica bolesti u detinjstvu, bradavice na licu, kosmato telo i velika, celava glava. Supruga M. mogla je sedamsdesetih da bude mis, recimo, Ilinoisa, visoka, prirodna plavusa, ogromnih plavih ociju, lepotica. Nespojiv par, bar po sudu carsije. Imala sam srecu da su nam deca vrsnjaci i preko njih sam upoznala najskladniji i najsrecniji bracni par ikad i to u tesko vreme, devedesetih godina, kada su pucali i brakovi i porodice. Komsinica mi je sama, negde oko prve kafe koju smo popile objasnila zasto se udala za tako po izgledu - diskutabilnog muskarca. Citiram je: "B. je najbolji covek koji me je voleo". Mogla je da bira i izabrala je, pametno. I u ta teska vremena, sve su radili zajedno i napredovali u svemu. Komsija je vodio veliko komunalno preduzecu ali me je jednog nedeljnog podneva pozvao da brzo dojem kod njih, stanovali smo na istom spretu zgrade. ]Otisla sam i bila ponudjena odlicnim slatkim od shljiva, tek skuvanim. "Gde je M.?"...."Poslao sam ih na plazu a ja sam skuvao slatko, sta kazes. dobro je.....? I nije komsija B. nekakav papucar, naprotiv, moje babe i tetke bi rekle da je pravo musko, brinuo je o svojim "devojkama", supruzi i cerkama, vodio preduzece, uvek ljubazan i drag. Eto vam odgovora na vase pitanje ima li resenja, ima, budite najbolji vi i prestanite da brojite dlake na glavi. Uostalom, kosa je zenski atribut lepote.

Doticni iz NUNS a je podvojena licnost: zamera N|IN u sve ono sto ne sme ni da pisne kolegama placenicima rezima. Trifunovic je pokusao da mu skrene paznju na to ali je nadglasan. Zao mi je novinarke NIN a sto je dosla u situaciju da se pravda, ipak je fenomenalno poentirala na kraju, Srbija je zatvor i Srbija je ludnica u kojoj smo svi zakljucani a kljuc je bacen. Beckovicka je jako pogresila sto nakon ove izjave Malisicke nije zavrsila emisiju nego je dala rec ovoj amorfnoj masi iz N|UNS a.

Prust, od pocetka... Naravno da sam se sa 15 godina zaletela da citam Marsela Prusta i naravno da je bilo tesko, sto zbog njegove tuzne biografije zbog koje sam ga odmah zavolela, sto zbog toga sto nisam znala ni nos da obrisem kako treba. "Imao je izgled čoveka koji više ne živi od vazduha i od sunca, izgled kakvog inoka koji odavna nije izišao iz svoje ljušture, s nečim brižnim na licu i kao nekim izrazom jada koji počinje da se ublažuje. Zračio je gorkom dobrotom”, izrekao je Leon-Pol Farg o Marselu Prustu. I ja, u Osjeku gde sam dobila najbolji recept za madlene: "....vratila sam se u Slavoniju svog detinjstva i ima li išta prirodnije nego da u domu prijatelja u kojem sam našla utočište budem počašćena Madeleine kolačićima...?Lako je preći razdaljine merene kilometrima koje nas dele od lepote grada, ljudskih lica, plemenitih duša, teško je prestići vreme koje nas deli od detinjstva. Na obalama moćne Drave našla sam devojčicu zamršene kose, tamo sam je ostavila pre nego što je reka odnela vreme....." Eto, konacno smo se pronasli i lepo nam je....

Unuk, 5,5 godina, kaze: "Bako, cekaj da razmislim..." Isti otac, gvozdene logike pred kojom ponekad ostanem bez reci... Privilegija ozbiljnih godina (posle 60!) je druzenje sa decom bez opterecenja, odgovornosti za njihove osnovne potrebe, samo neznost, radost i ponovno otkrivanje sveta.....

Epizoda je imala samo 1 elokventnog i merodavnog gosta a to svakako nije Shutanovac.....sta joj bi da njega pozove? Ranije je imala ukljucivanje 10 gledalaca, ovo sad ne mozes da uhvatis ni za glavu ni za rep a glasovi publike bi morali da budu dominantni, zbog utiska javnosti se i radi emisija....manjer predloga a vise utisaka gledalaca bi svakako bilo bolja varijanta.

Gledala...Olja u rasulu, mucava, rasejana, bez fokusa na temu.,....utisci vidjeni 200 puta u pro et kontra verzijama.....moracu da smislim neku bolju zanimaciju za nedeljno vece....malcice mi je muka od svega ponudjenog....

Igore, prvo - raspitajte se o referentnoj ustanovi, oradinaciji interne medicine, kardiologije i obezbedite potreban novac za detaljne i ozbiljne preglede i analize. Bitno je da dobijete ozbiljne preporuke i da ne lutate od jednog lekara do drugog. Da je ozbiljna bolest u pitanju, neka genetska slabost, simptomi bi se pokazali ranije. Ako se pokaze da je sa medicinske strane sve u redu, potrazite dobrog terapeuta, ima ih i u drzavnim institucijama, ne mora sve da se placa iz vlastitog dzepa, potrudite se i obezbedite sebi pomoc. Ima osoba osetljivih na sezonske promene, ima organizama koji vec u mladosti reaguju na haoticne zivotne navike, da bi pomogli sebi, morate prvo da znate ko ste, kakvo telo imate, koji su mu limiti, sta mu je potrebno da funkcionise kako treba. I to treba da postujete jer sve drugo vodi u bolest, bilo tela ili dushe. Dostupna su mi skora sva sretstva moderne medicine i koristila sam ih kad je bilo potrebno. Ipak, sve vishe dolazim do zakljucka da uredan zivot, do granica askeze, moze cuda da ucnini za nase zdravlje. U 68 godini, ovih dana zabavljam se eksperimentom koji zovem "viktorijansko kupanje", naizmeniocno tusiranje hladnom i toplom vodom. i da znate, beskrajno je zabavno i otkriva mnogo i o telu i o karakteru.Zivot je cudo, nemojte da ga propustite! P.S. Zivot dodje i prodje, cudo morate da potrazite sami.....