Pletilja

Ista moja Coka, prva maca koju nam je mama dozvolila da usvojimo. Da li je tačno da su trobojne mace uvek ženke? Ne sećam se da sam srela tobojnog mačka. Ovaj pogled....toliko samosvesti u njihovim očima. Često se pored mačaka osećam inferiorno, kao da su starije i mudrije od mene.

Duša ne stari, moj konačni zaključak. Da li je to dokaz postojanja "duše" ili ne, nemam pojma. Možda je bliže istini da ko se rodi blesav, takav ostaje do kraja. Volim što sam blesava, čak i u ovim godinama. Pre 3 meseca sam morala na neki gadan skener i pre ulaska u "cev" samo mi je bilo na pameti da se ne odjavim pre završne sezone GOT! Sad razumem i Heseovu misao da samo smeh spasava, tako nekako.

U avgustu - 68! Volim svoje godine, ne bih tu ništa dirala.....ako je išta relativno, onda su proživljene godine baš to: potrčala sam za fudbalskom loptom prvi put sa 65, u igri sa tada trogodišnjim unukom. Prilazi mi komšija vršnjak koji je u parku sa svoja dva unuka i diskretno mi šapne: "Komšinice, izduvajte malo taj fudbal, sporije će da se kotrlja pa nećete toliko jurcati, znate, naše godine....." Kakve godine!? Tek treba da popravim šut levom nogom....

Gentleman Jack, HBO. Dopada mi se serija, jako lepo ekranizovana epoha, fine sporedne priče i likovi i glavna priča zasnovana na originalnim dnevničkim beleškama dame koja se krije iza naslova.

Vidim samo 2 hrabra "obična čoveka" od kojih je jedan - žena. Ostali su svesno žrtvovani, od rudara do "biorobota". Da ne spominjem ostatak čovečanstva koji je obmanjivan iz najglupljeg mogućeg razloga - sujete, igara moći.... Pamtim dane kada je vest ipak stigla u javnost....bila je subota, kod nas je sipila kiša a ja sam jurila po gradu i kupovala mleko u prahu za moju decu. U jalovoj nadi da mogu da ih zaštitim. Tu negde, tih dana, sam izgubila veru u ljudski rod. Posle nam se dogodila Fukušima.....

https://www.telegraf.rs/vesti/kultura/3063792-slavoj-zizek-analizirao-igru-prestola-kraj-serije-kombinuje-strah-od-zena-i-odbijanje-radikalne-promene

Matematičarima svaka čast ali ovde se ne radi o matematici. Radi se o 100 i kusur godina istorije jednog medija, filma i televizije gde se, do nedavno, praštao nedostatak talenta, veštine ali se uvek poštovao rad, dobra volja i namera da se uradi najbolje što se može. Ono što ovde vredja je osećaj da je moglo bolje jer je bilo neuporedivo bolje a iz neprezentiranih razloga pružena je farsa, karikatura, laž da tako treba. A svi znamo da to nije istina. Moglo je bolje. Da nas nisu potcenili i sveli na stado koje će da bleji i kad mu se pokaže šipak.

Da li bi me ortoped izbacio iz kabineta kada bih mu rekla da imam "jastučiće" na stopalima? Nije u pitanju rožnato zadebljanje, stopala su mi meka celom dužinom. Svod stopala savršen, kao u najboljim danima, hod neizmenjen. Osećaj, kad prodjem noktom tim delom ispod samih prstiju pa dole cca 5 cm prema peti - očuvan. A opet, pri svakom koraku imam osećaj da tu postoje jastučići. Anatomski, ne vidi se nikakva promena, sva obuća od pre mnogo vremena mi je ok, nema promene u obimu. Ne boli. Od detinjstva sam trapava, sapličem se i o rodjene noge, padala sam na sve moguće načine, kidala ligamente u skočnim zglobovima obe noge, udarala prste a bilo je i da ispustim koješta masivno pravo na nogu tako da mi je na oba stopala bar po 1 prst nekada bio slomljen. A ja nisaqm strpljiv pacijent da mirujem dok mi je prst modar i otečen. Ovo i nije nekakav problem sa kojim bih ortopedu na crtu ali me baš zanima da li ima nekog objašnjenja.

Moj čovek, od prvog kadra.......bolje da ga nije bilo u poslednjim kadrovima.

Ne znaju oni sa kim imaju posla: ne pada mi na pamet da pogledam išta više iz njihove kuhinje. Ovo što su uradili se pamti.

Pjer Lemetr, Aleks, laguna, 2014 Gradska biblioteka, pre neki dan: "Danas bih nešto presno, zapetljano, mnogo hvaljeno, da mu nadjem manu, da ga iseckam na parčiće i bacim u kantu za djubre" "?" "Ustala sam na levu nogu, pada kiša, malčice sam besna bez meni poznatog razloga. Imate nešto na tu temu?" "Imamo, Aleks, pretvara majsku kišicu u ozbiljan potop, bićete zadovoljni". I bi tako. Priča fino zapetljana pa fino otpetljana. Dijalozi sjajni, likovi životni, prava mera u svim aspektima triler priče. Idem u biblioteku po još.....jer kiša i mrak ne prestaju....

Nije tačno. Ako i nisu čitali knjige, kraj I sezone ih je dobro prodrmao i bilo je i najglupljima jasno da ovo nije limunada sa srećnim krajem. Očekivali smo inteligentan kraj a i sredinu.....

Pogrešno ste me razumeli: GOT nije porodična serija i nisam to ni očekivala od tog žanra. Postala je tema u mojoj porodici u vreme kada su deca bila studenti i ljubitelji i SF EF za razliko od mene. Kad vam deca odu da žive svoj život a sami niste neko ko davi i zabada nos u tudje šerpe, lepo je imati još jednu zajedničku temu i biti mama koja , eto, učestvuje u temama njihovog vremena. Nakon prve sezone serija jeste postala naša zajednička tema, počela sam da uzimam knjige iz biblioteke moje dece i zavolela sam taj žanr. Ne smeta mi ni golotinja ni nasilje jer je znalo dabude dobro režirano i uslikano i uklapalo se u Martinov svet. Imputirate mi palanački mentalitet da biste opravdali ogroman profesionalni promašaj produkcije? Ako će da vam bude lakše, marim ja.

Gotovo. Na gadan način. Zašto sam tako žalosna? Zato što je, u neku ruku, GOT porodičan projekat: počelo je sa mojim pitanjem sinu koji naslov želi za rodjendan i odgovor je bio RRM, mislim da su tada bile objavljene prve 3 knjige. Dobio ih je i nije prošlo mnogo vremena, počeo je da nas maltretira da ih i mi ostali čitamo, prosto je bio fasaciniran baš tom pričom. Naravno da mi nije padalo na pamet da čitam epsku fantastiku. A onda je jednog dana objavio svećanim glasom da za par mesci počinje emitovanje I sezone. Insistirao je da je gledamo zajedno. I tako je počelo.....pročitala sam prve i naredne knjige, serija je bila povod za okupljanje, žučne diskusije, očekivanje narednih sezona.....žiovot je išao dalje a GOT bio redvan gost na našim porodičnim okupljanjima bez obzira što se nikad nismo složili ni oko jedne stvari. Osim za prvu sezonu, za sve ostale imam ozbiljnih primedbi ali ni u najcrnjim slutnjama nisam mogla da predvidim poslednju sezonu. Ovo što nam je dato jednostavno - nije pošteno, nije profesionalno a nije, Boga mi, ni moralno: imate 6 epizoda sa po 30 miliona gledalaca u proseku i ne padne vam na pamet da pošaljete neku pametnu, suvislu pouku/poruku ovom našem ludom i glupom čovečanstvu? Nema opravdanja ali bih volela da čujem neko objašnjenje: bukvalno neograničena sretstva, kako u novcu tako i u vremenu i - šta ste uradili? Tirion razmešta stolice? Bron u Veču? Priča o kuplerajima u poslednjim minutima epizode? Impotentno do bola! Kako je Tirion rekao: priča je ta koja povezuje ljude? Tačno, ALI - priča mora da bude dobra. D%D i RRM - shame on you!

Draga, mogli biste da napravite dobar posao: ponudite HBO brošuru "Šta je psac hteo da kaže" i garant da će vam je pozlatiti, To što vi učitavate potpada pod ono "moja mašta može svašta". Ja ipak preferiram masno plaćene scenariste koji umeju da rade svoj posao pošteno i odgovorno.

Kod nas u Banatu - mrka kapa sa baštovanstvom.....posejala sam žalfiju, bosiljak i nanu i evo, već 30 dana jedva da je šta krenulo, stalno kiša i hladno vreme. Bojim se da ću morati sve ponovo ako nije kasno za ove kulture. Korijander - heroj, izniklo sve što sam stavila u zemlju, treba da ga rasadim ovih dana.

Snimila u Lozani, vlastoručno......Smilje je pravo zlato , za kozmetičku industriju bukvalno a za žensku lepotu - takodje. Tako da aluzija na sapune i nije toliko pogrešna. Izuzetna biljčica, dragoceno ulje odlično i za oralnu upotrebu, lekovito. Da razmišljam o privatnom biznisu, gajenje smilja i ekstrakcija ulja bi bio moj prvi izbor.

Meni smilje ima aromu sličnu grčkom semenu koje fino ide u guste, bele čorbe.

Mislim da se to zove "transfer blama", bar u žargonu, kad nepristojnost postidi - pristojnost, kulturu, etiku....interno, mi to zovemo "stanje veverice", kada ljupko trepćemo okicama i mrdamo repićem pred očiglednim bezobrazlukom a sve u potrebi da se sačuva makar privid pristojne atmosfere. Primećujem da je oko mene sve više ljudi koji mi, čak i nesvesno, bez vidljive namere, menjaju agregatno stanje u smislu "veverice". Kao da se agresivnost akumulira u ljudima i ne moraju ništa da mi konkretno urade a ja se osećam pokoreno, izbačeno iz svog težišta, oslabljene volje, kao preneta u neku drugu dimenziju. Kad se vratim u svoju, ne znam šta mi je teže, da se pomirim da takvih ljudi ima čak i u najužem krugu ili stid što sam, bez razloga ja ta koja se seljaka po pomenutim "dimenzijama".

Ne treba da vas gricka savest, "navedeni zaposleni" ne bi bili tu gde jesu da im neko ne čuva ledja. Savest i profesiju će proplaknuti paketom nečega...a ako im ne treba još jedno s...e u životu, neka prestanu da ga prave....u tudjim životima, zar ne?

Džejmi je napustio Sersei i Kraljevu Luku i otišao na Sever da se bori za žive (kada je shvatio da Sersei neće da učestvuje) i tamo je doživeo da ga Brijena spasava pa su vodili ljubav pa kad Džejmi kreće na Jug - pomislila sam da odlazi da ubije Sersei - to bi bila jedina pravda za nju i dosledan kraj njegove transformacije. Ovako, sve se svodi na" smućkaj pa prospi" i oni - prosuli (se). Ne slažem se da je sav ovaj planetarni hate bez razloga. Imali su ozbiljnu šansu (i RR Martin) da stanu rame uz rame sa Tolkinom i Gospodarom prstenova i prokockali su je.

Rodonačelnik psihosomatske medicine kod nas, prof. Adamović mi je rekao na poslednjem razgovoru (od 2 koja smo imali kao pacijent/lekar) "Ne trebaju vam lekovi, dovoljno ste pametni da ovo rešite sami". Bile su rane osamdesete, sve što ste mogli da dobijete od lekara je terapija lekovima i etiketa hipohondra. Ni najbliži u porodici nisu mogli da vas razumeju jer, zaboga, vi ste mladi i zdravi kao dren, ništa vam ne fali, rezultati - kao nacrtani, idealni. A u stvari, boli duša, zbunjena. U mom slučaju, sa ove vremenske distance, mislim da je razlog mojih anksioznih napada bio u gomili kompromisa koje sam u toj životnoj dobi pristala da napravim. Namerno ne kažem "morala" jer ništa se ne mora. Dvadeset godina sam se čupala da taj haos od života dovedem u red i tek kada sam dovoljno ojačala da kažem "ne" svima i svemu što se ne uklapa u moje vidjenje sveta i života, tek tada sam ozdravila. Naučila sam da pravim listu prioriteta, listu MOJIH nadležnosti. Ne kažem da mi je život bio lakši, naprotiv, odrekla sam se nekih privilegija koje su mi sledovale na osnovu mojih ličnih resursa i rada ali sam to bila ja, ne ono što se od mene očekivalo. Mladjima mogu samo da kažem: koristite sve što savremena psihologija i psihijatrija nude a to je danas neuporedivo više i bolje nego pre. Budite strpljivi u radu sa terapeutom, ništa se na ovu temu ne dešava preko noći. Introspekcija, pošten razgovor sa samim sobom, jedini je put ka zdravlju. Verujte, dešava se u životu da je odricanje od nečega jedini put da nešto i dobijete.

Ovde neki zaboravljaju da tema GOT nije ljubavna melodrama (sve ljubavne priče su budibogsnama) već borba za kraljevski tron. Sansa je jedan od nabolje vodjenih likova, bar do sada, od devojčice u vihoru spletki, žrtve divljačkog nasilja do kraljice Severa - nemam ništa protiv da baš ona zasedne na gvozdeni presto.

Zarazno.....D.Ilić u Pešćaniku.... https://pescanik.net/debakl-2/?fbclid=IwAR2BwC0JKQ_vNn9P2ItblpdVtFV8oGXgBOGlBU_rinvs40wDdZK6PelbAAI

Podjednak doživljaj imam i ja....da ova epizoda nema nikakve veze sa serijom: kao da sam gledala nemi film, dugi kadrovi zurenja u kameru, masovne scene jurnjave uz i niz ulicu, kulise gore kao da su od kartona, falio je samo onaj zvuk pianina iz bioskopskog mraka....imali smo mrak, pa maglu, pa dim lomača i sad vatru kao pokrivalice da vreme epizode nekako iscuri....koliko je rečenica izgovoreno u ovih 5 epizoda? Jadno, bedno i nedostojno istorije filmske i televizijske produkcije.