Pletilja

Nije ego trip u pitanju....nego izmenjene uloge: na kraju svih zivaca, sin mi je podviknuo da sam sad JA - dete o kojem ON treba da brine. Mos misliti! 2 dana pravim spisak potrebnih namirnica jer voce i povrce ne mozes zda stokiras duze od 7 dana pa kad sam sabrala tezinu sveg tog voca i povrca, zamislila sam ga kako sve to tegli uz stepenice. I sve to treba da pokupuje izmedju sastanaka u bolnici (prekinuli su mu karantin jer se prosle srede vratio iz Rumunije) spiskova vlastite zene i njenih roditelja.....pa sam prepolovila spisak. A komentar mog spiska je bio za plakanje: "Dobro, bre, majka, gde su ti brasno, ulje i mleko, kakve su ovo kerefeke na spisku"? Uzgred, od kako ne mogu iz kuce, javljaju mi se sve neke potrebe koje sam gusila godinama: te - lisnato testo, cokolada, mastam o - napolitankama?! Mislim da ce ovaj karantin iz mene izvuci najgore, tako je bar ovih dana.

Izvrsni sudija Maic: https://nova.rs/kolumne/pise-miodrag-majic-lecenje-bolescu/

"Sedmi pecat"....bila sam devojcurak kada sam ga prvi put gledala sa roditeljima i retko koje filmsko ostvarenje koje sam gledala kasnije me je tako duboko dodirnulo. Mozda i nisam, u tim neznim godinama, razumela sve nivoe filmske price ali taj osecaj istinitosti, ozbiljnosti, ta hermeticnost prave umetnosti, to sam zapamtila i to mi je bio reper za sve kasnije dozivljaje sa filmskog platna. Dva genija, Bergman i Sidou, zauvek....

Tisina.....nema tutnjave automobila, urlika motorbicikala, nema dovikivanja, nema folk uzasa iz susednog kafea.....zalosno je sto nas tek tragedija ovakvih razmera dovodi u red....

Ne cuvaju nas, starije, od virusa vec vas mladje od nas.....jer smo mi nepoouzdani, neodgovorni, sebicni.....sto bi nas inace stavljali u karantin kao idiote...

Prvi dan karantina i ne osecam se dobro, zbunjena sam. Posvadjala sam se sa sinom jer mi uporno objasnjava zasto ne mogu da izadjem napolje i da se sama pobrinem za svoje potrebe onako kako to radim celog zivota, eto, ja sam opasna, mogu da sirim virus i ugrozim druge. Kao da sam maloumna i dokazano neodgovorna osoba koja ne ume da se civilizovano ponasa, Pitam ga ko ce da mi iznese smece iz kuce a on odgovara - " Ja cu, kad zavrsim sa poslom". Ne razumem, sve sam u zivotu odradila kako treba, uvek bila odgovorna i pristojna i sad je sve to dovedeno u pitanje, drustveni status mi je kao da sam osoba kojoj je potrebno starateljstvo. I sad treba da se hiberniram, da zavisim od drugih u koje nemam poverenje jer nisu bili tu kada mi je pomoc zaista bila potrebna. Da verujem drzavi i drustvu koji su mi zagorcavali zivot decenijama? Da verujem da ce umeti da se izbore sa problermom a da im ja nisam potrebna da dam svoj doprinos? Od mene se trazi, naredjuje pod pretnjom kazne, da ne cinim nista. A ja to ne umem, da ne cinim nista, da budem skrstenih ruku pred ozbiljnim izazovom. Nije u redu. Zar treba da se stidim svojih godina, ovako svedena na panj, ne samo beskorisna, vec i kao neko ko je ozbiljna opasnost za druge? Nisam spremna za ovo. A ipak, znam da cu naci resenje, kao i uvek. Ako uspem da progutam svoj ponos. Ako prihvatim da je necinjene pod ovakvim okolnostim ipak nekakav doprinos. Ako savladam stid sto neko mora da brine o meni. Mogu ja to....

Dakle, imamo lekare, trgovce, vatrogasce - sociopate? Varate se, ima nas koji ne zive po onoj "u se, na se i podase,..."Na mojoj strani ima velikih i slavnih primera preuzimanja ozbiljnih rizika za opste dobro. Mi to tako. Ja necu na smetliste istorije, necu da dodajem na taj cudovisni egoizam koji je ovu civilizaciju doveo direktno do ove poshasti.

Drugi put u poseldnjih 20 godina diskredituju, diskriminisu me po osnovu godina zivota: 1997 na spisku starijih od 50 godina u firmi u kojoj sam radila bila sam i ja. A sad ovo....mnogo je. Pokusajte da razumete, nije u pitanju nikakvo zrtvovanje, u pitanju je smislenost zivljenja. Sinoc, nepunih pola sata nakon objavljivanja odluke o vanrednom stanju, zvonio mi je na vrata mladi komsija sa sprata iznad naseg i jednom recenicom najavio da mu samo posaljem poruku sta mi treba, donece mi. Mi se skoro i ne poznajemo, srecemo se na stepenistu a on tako, nicim izazvan....za takvu mladost, za tu dobrotu, tu pristojnost.....sve bih dala.

Imam gadnu dilemu po pitanju silne brige pa i (histericne) ljubavi prema nama starijima od 60, 65 godina...do pre neku nedelju, bili smo odvrati, izlisni starci koji perverzno gnjeve vekne hleba po rafovima, guraju se po gradskom prevozu, dzabe leba jedu i da nije nasih penzija, radio bi onaj malj iz lapota....? i, cujem na vestima, od sutra - ni makac iz kuce? Hapsice, kaznjavace a sve iz silne brige da ne pomremo? Zdrava logika mi kaze da bi svaka diktatorska, autokratska vlast bila presrecna da nas se na ovako elegantan nacin ratosilja iz budzeta? Pa u cemu je problem? U respiratorima, ocigledno. Koliko god da ih ima ili nema, vlast se plasi da mi matori ne zauzmemo te sprave pa da ih ne bude dovoljno za radno sposobno stanovnistvo. Zaboravljate jednu bitnu strvar: mi smo rodili vas, ne vi nas. To znaci da nema te zrtve koju nismo spremni da ucinimo za vase dobro. A nije dobro da mi dete optereceni poslom i brigom za svoju porodicu baza po samoposlugama i apotekama, rizikuje zarazu da bih ja glockala koske zatvorena protiv svoje volje. Nema logike da od dece trazite zrtvu. To je privilegija, nas, roditelja. Po meni, ja sam ta koja treba da se izlozi razumnom riziku, ja sam ta koja treba da snabdeva moje najdraze sve dok mogu a ako se razbolim, potpisacu da mi ne treba respirator. Oduzimate mi pravo da biram kako cu da umrem i za koga da dam ovo malo zivota sto mi je ostalo. Ocajna sam. P.S. Za Plavog Goluba: sve ovo nije komentar na vas licni stav, razumem da brinete, citirala sam vas samo kao ilustraciju drzavne politike....ne zamerite.

A ovo: https://avaz.live/2020/03/13/da-li-je-ovo-moguce-mediji-nas-zabavljaju-koronom-a-40-000-americkih-specijalaca-se-upravo-iskrcava-sirom-eu/ !?!

Moze i ovako: https://www.dnevnibuzz.ba/lista-muzeja-koje-mozete-obici-virtuelno-za-vrijeme-kucne-izolacije/?fbclid=IwAR0SlZk8kC_3DKkNp8J_mwdGsjqzeUv9moRJPdzMOKfLs4S8MAhZMMVycZI

Krvi ce nam se napiti ako prezivimo ovo sa manje smrtnih ishoda nego u Italiji i Spaniji. I do sada smo mu dugovolai sto smo zivi a tek ako prezivimo...

Od ovog naseg mi je muka tako da sam ga napola slusala i nisam razumela ali mi sin kaze da ne smem ni nos da promolim van kuce. Mislim, stvarno, sta oni zamisljaju? Od pelena mi niko nos nije brisao a sad - "pisi spisak, donecu..." Ima da se iznenadi kad se prijavim u volontere.....

Ne secam se da li je vec postovan klip ali i da jeste, nije zgoreg da se opet nadje, odlican je....na 2,45 pocinje ono pravo.....

Onih 4000 sto treba da dobijem 15 Aprila, Brnabicka i AV mogu slobodno da proslede u bilo koju skolu u Srbiji za nabavku sapuna, tvrdih..... Mi smo stvarno na brodu ludaka.....dok se ne preobrazi u splav....Meduzu, ako znate na sta mislim....

https://nova.rs/lifestyle/predvidjanja-posle-koronavirusa-li-edelkoort/ Moje baka iz Banata je svaku bedu koja joj se desavala znala da isprati sa "ko zna za sta je ovo dobro"...pa tako i ja, pitam se: - kako ce karantin da podnesu sve ove influenserke, modni gurui, sve te spodobe koje forsiraju konzumerizam, licnu promociju izbezumljenosti i besmisla? - kako se ove mlade mame cija deca divljaju po kaficima i pripadajucim gradskim trgovima dok one razmenjuju selfije sa drugaricama - kako ce one da podnesu da, konacno, budu u svojoj kuci, peru, kuvaju, budu sa svojom porodicom - ceo dan? Bez teretane, spa tretmana, shopinga....? - kako ce ovi silni bizmismeni, navikli na extra profite iscedjene iz svojih otupelih radnika da prezive bez sajmova najnovijih modela automobila, jahti....? - sta ce belosvetska omladina bez koncerata omamljuijuce dum dum muzike, bez svojih idola, gde ce da bleje....? Javlja mi se da ce da puknu po svim shavovima, da u njihovim zivotima ni kamen na kamenu nece ostati. Moze li korona da nas privede (samo) svesti, da se otreznimo i shvatimo da smo ranjivi kao vrsta, da moze i da nas ne bude i da planetu mogu da naslede oni koji je zaista zasluzuju a da to ne moramo da budemo - mi?

Sa aspekta jedna bake, majke i pacijenta sa ozbiljnom dijagnozom: pre cemo da presvisnemo nego da vas dovedemo u opasnost. Dakle, pitajte baku telefonom sta joj treba i to joj odnesite. do vrata i uz mere opreza. Svako vece ili jutro, kako vam odgovara, pozovite je na minut samo da utvrdite da je dobro. I brinite o sebi jer je svaka vasa muka nama 100 puta veca od vlastite. Nije mnogo i nije strasno?

Radio Bg 2, prof Petrovic, epidemiolog iz vremena Variole Vere kaze da treba jacati sluzokozu nosa i usne duplje a to se postize vitaminom A kojeg ima u narandzastom vocu i povrcu....takodje, rekao je da postoji mali benefit od obicnih hirurskih maski jer one propustaju virus ali po malo pa organizam ima priliku da razvije bar nekakav imunitet na virus.... Racunam, znanje i iskustvo starog lekara, zvanicni drzavni radio.....banovace me i sin i cerka jer im prosledjujem ovakve savete sa radija a vi kako hocete....

Divan gest velike nacije.....

Sad smo ga ugasili: N1 pre pola sata prenosi vest koju je objavio S. Mali - najavljena pomoc penzionerima od 4000 din.......?!? Kako ono glasi izreka: "Ne veruj Danajcima ni kad poklone nose...."

Jutros, e mailom dobila.... ''Ne izlazite napolje bez maske. Izbegavajte velike skupove. Bliske kontakte. Perite ruke. Dugo i detaljno. '' Ok. Primljeno k znanju. Ali, kad malo bolje porazmislim – mene i nije strah tog virusa. Ni visoke temperature. Ni tegoba gornjih respiratornih puteva. Ni nestašica sredstava za dezinfekciju. Ni panike. Ni praznih rafova u radnjama. Ne hodam unaokolo u strahu da će mi se neko nakašljati u lice. Virus k’o virus, bude i prođe. Svakog čuda - tri dana. Ali hajde da se uozbiljimo i realno sagledamo situaciju - mi smo inficirani nečim mnogo gorim, nečim što ne prolazi. Godinama živimo u bunilu. Godinama buncamo. Plitko dišemo i teško se krećemo. Sve u strahu da se ne zarazimo – ljudskošću. Dobrotom, ako vam je tako milije. Ne brinemo više jedni o drugima. Ne tiče nas se ako je onom pored nas loše. Umiremo da niko ne zna, pronalaze nas tek kad smrad počne da izbija ispod vrata. Zaziremo jedni od drugih. Nemoj s njim, vidiš da pas nema za šta da ga ujede. Vidi ga kakav je prljav, dronjav… Nemoj ni s njim, on nigde ne radi. Otpustili ga s posla. Kakve koristi imaš od njega…? Ko nije za sebe, nije ni za drugoga. U se i u svoje kljuse. Pa šta ako nema, nemam ni ja pa ne tražim ni od koga. Svoja posla gledaj. Ko zna, možda je drogiran. Ne diraj ga. Ima ko će da mu pomogne. Zaključaj se. Tri puta. Ne otvaraj nikome. Ne javljaj se na telefon. Skloni se od prozora. Sagni se dole. Ti si sledeći. Sledeća. Sledeće. Deo smo eksperimenta. Menjamo se – u strogo kontrolisanim uslovima. Sve što smo godinama gradili, sve ono čemu su nas učili – propada preko noći. Nove okolnosti traže neke nove ljude. Lukave. Žilave, besramne primerke. Spremne na sve. Prilagođavamo se, kako ko zna i ume. Slabi i ranjivi propadaju. Što je pritisak veći, to smo mi manji. A strah… strah se širi brže od najbržeg virusa. Situacija je daleko gora nego što želimo da verujemo. Neophodne mere smo već davno preduzeli. Izbegavamo jedni druge u širokom luku. Ne dodirujemo se. Ne grlimo se. Ne tapšemo po ramenu. Ne razgovaramo. Daleki smo. Otuđeni. Zatvaramo se u sebe. U svoja četiri zida. Ne spavamo zajedno. Ne ručamo. Dane provodimo u izolaciji. Na aparatima za disanje. Životi nam prolaze u indukovanoj komi. Karantin mozga, srca, svega. Imuni smo na starije, slabe, bolesne. Decu. Maske nosimo odavno. Pretvaramo se da smo nešto drugo. Poričemo. Nismo dobro čuli. Nismo videli. Uostalom, šta se to nas tiče..? Izbegavamo svaki mogući kontakt. Ne prepoznajemo se više. Zatečeni smo vlastitim reakcijama. Razočarani. Peremo ruke. Dugo i detaljno. Od svega. Od svih. Cilj ponovo opravdava sredstvo. Gazimo jedni preko drugih kako bismo prvi ušli u taj čamac za spasavanje. A vajde nema, jer - kad voda jednom uđe i brod krene nadole – sve će nas povući sa sobom. Čak i da uspemo da otplivamo dovoljno daleko i domognemo se tog nekog imaginarnog ostrva, šta ćemo učiniti kada shvatimo da je pusto…? Da li je onda jedan virus, jedna Korona, zaista najgora stvar koja nas je mogla da nas zadesi..? U vremenu u kome devalviramo kao vrsta, izumiranje nije izuzetak, smrtni ishod koji se dešava nekom drugom. Izumiranje je logična posledica svih nas. Pre ili kasnije. Mislite o tome kada sledeći put budete prali ruke. Dugo. Detaljno. Od svega i od svih". Daniela Bakic Da objasnim mogucu vezu ovog teksta sa korona virusom: po nekim naturopatskim principima, pluca, kao organ, slabe i stradaju od osecanja tuge, neisplakanih suza.....

Nemacka zatvorila granice, sin se vraca iz Temisvara, let za Minhen otkazan...

Beogradjani, da li je moguce da su fotografije koje su mi poslali prijatelji - istinite? Cak ni ja, osvedoceni dezurni pacenik, ne mogu da verujem....ne mogu ni da budem besna, vishe mi je onako.....dodje mi da placem......ako ni jedan drugi argument pristojni gradjani Srbije nemaju protiv ove vlasti, ovo bi morala da bude kap koja preliva cashu.....

Nisam bila i ne znam da li su ove fotografije pravo stanje klinike za infektivne bolestI, no, sudeci po fasadi, moguce je da je ovo centralna institucija koja treba da spreci pomor u Srbiji.... C